Šta ako ste zaposleni, a razmišljate o dopunskom poslu

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

oct 14

Zakon o radu, pored toga što primarno uređuje radni odnos, sadrži i posebne odredbe o radu van radnog odnosa. U radno angažovanje van radnog odnosa spadaju privremeni i povremeni poslovi, obavljanje poslova po ugovoru o delu, zatim po ugovoru o stručnom osposobljavanju i usavršavanju i dopunski rad.

Pojam dopunskog rada

Posebne odredbe Zakona o radu koje se bave ugovorom o dopunskom radu tiču se samo uslova pod kojim se može zaključiti ovakav ugovor i njegove obavezne forme i osnovne sadržine.

Prema navedenim zakonskim odredbama zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada, a zaključuje se u pisanom obliku.

Obeležja dopunskog rada

Imajući u vidu zakonske odredbe može se zaključiti da je zakonodavac odredio sledeće bitne karakteristike ugovora o dopunskom radu.

osnovni preduslov za zaključivanje ugovora o dopunskom radu je da se lice sa kojim se zaključuje već nalazi u radnom odnosu sa punim radnim vremenom. Ovo dalje implicira da se ovaj ugovor ne može zaključiti sa nezaposlenim licem, penzionerom, niti licem koje je u radnom odnosu sa radnim vremenom kraćim od punog.

drugo bitno obeležje ugovora o dopunskom radu je utvrđenost maksimalne dužine trajanja koja iznosi trećinu punog radnog vremena. Ovo znači da radno angažovanje po osnovu ugovora o dopunskom radu može da traje najviše 13 časova i 20 minuta nedeljno.

-najzad, forma i sadržina ugovora o dopunskom radu imaju obavezne elemente koji podrazumevaju zaključivanje ugovora u pisanom obliku, te određivanje prava na novčanu naknadu i drugih prava i obaveza po osnovu rada.

Prema napred iznetom, osim postojanja ugovora o radu sa punim radnim vremenom, nije propisan nijedan dodatni uslov za zaključivanje ugovora o dopunskom radu. Ovo znači da zaposleni može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu. Ne postoji čak ni obaveza obaveštavanja poslodavca sa kojim ima zaključen ugovor o radu. Naravno, zaposleni je dužan da uskladi svoje obaveze koje proističi iz ugovora o dopunskom radu sa obavezama koje ima iz već postojećeg radnog odnosa, pre svega da uskladi radno vreme. Nije izričito propisana ni obaveza zaposlenog da poslodavcu sa kojim zaključuje ugovor o dopunskom radu dostavi dokaz o radu sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, ali se to podrazumeva imajući u vidu prirodu ovog ugovora.

Zakon ne određuje delatnosti u kojima se može zaključiti ugovor o dopunskom radu, tako da može da obuhvati različite poslove kod poslodavca i može se sklopiti u svim delatnostima u privredi. Nije utvrđeno ni ograničenje u smislu broja poslodavaca sa kojima se može sklopiti ovakav ugovor, te se može zaključiti da je dopušteno potpisati više takvih ugovora sa različitim poslodavcima, ali se uvek mora voditi računa o maksimalnom trajanju dopunskog rada. To znači da radno vreme po osnovu svih ugovora o dopunskom radu zbirno ne sme da pređe jednu trećinu punog radnog vremena, odnosno ukupno radno vreme po osnovu više potpisanih ugovora o dopunskom radu ne sme da traje duže od 13 časova i 20 minuta nedeljno.

Prema svemu iznetom, sadržinu ugovora o dopunskom radu pre svega čine podaci o ugovornim stranama, opis poslova koji se obavljaju, mesto i način obavljanja poslova, radno vreme, vremenski period angažovanja, odredbe o visini novčane naknade za obavljeni rad i razlozi za otkaz ugovora. Što se tiče drugih prava i obaveza po osnovu ugovora o dopunskom radu koji se određuju njegovom sadržinom, radi se o drugim primanjima koja se osim obavezne novčane naknade isplaćuju. To mogu biti naknada troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla, naknada za ishranu, dnevnice za službena putovanja i drugo.

Veoma je važno napomenuti da se zakonske odredbe opisane u prethodnom delu teksta primenjuju u svim slučajevima ugovora o dopunskom radu, osim kada je posebnim propisima dopunski rad uređen na drugačiji način. Primera radi, Zakon o zdravstvenoj zaštiti propisuje obavezu pismenog obaveštavanja direktora zdravstvene ustanove, odnosno osnivača privatne prakse i drugog pravnog lica koje obavlja zdravstvenu delatnost (to jet poslodavca sa kojim je zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom) o zaključenom ugovoru o dopunskom radu sa drugim poslodavcem. Takođe, Zakon o državnim službenicima propisuje niz ograničenja u pogledu dopunskog rada za lica čiji je radnopravni status regulisan ovim zakonom. U ovim slučajevima se primarno primenjuju odredbe iz posebnih zakona, a supsidijerno odredbe Zakona o radu za sva pitanja koja nisu regulisana posebnim propisom.

Uplata poreza i doprinosa

 Pitanje uplate poreza koji se plaća na naknadu ostvarenu po osnovu dopunskog rada regulisano je Zakonom o porezu na dohodak građana, dok je plaćanje doprinosa uređeno Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno oiguranje.

Sve što se isplaćuje licu angažovanom po osnovu ugovora o dopunskom radu ima karakter ugovorene naknade na koju se plaćaju porezi i doprinosi kao i na samu naknadu za obavljeni rad. To znači da se uzimaju u obzir i naknada putnog troška za dolazak na rad i odlazak sa rada, naknada za ishranu, dnevnice i sve druge ugovorene i isplaćene naknade.

Zakonom o porezu na dohodak građana određeno je da prihodi ostvareni po osnovu dopunskog rada imaju tretman ostalih prihoda (a ne zarade ili plate), u kom slučaju je obveznik poreza fizičko lice koje ostvari navedene prihode. Oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za 20%. Stopa poreza na tako utvrđenu osnovicu iznosi 20%.

Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o dopunskom radu ima pravo samo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 26% na iznos koji predstavlja osnovicu za uplatu poreza. Doprinosi za zdravstveno osiguranje i za osiguranje za slučaj nezaposlenosti se ne uplaćuju budući da su već plaćeni po osnovu zaposlenja (radnog odnosa sa punim radnim vremenom), a ove dve vrste doprinosa se plaćaju samo po jednom, prioritetnom osnovu.

Porez i doprinosi na ugovorenu naknadu za dopunski rad obračunavaju se i plaćaju po odbitku, to jest isplatilac je dužan da prilikom svake isplate ugovorene naknade obračuna porez i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, obustavi ih i uplati na propisane račune istovremeno sa isplatom prihoda angažovanom licu na njegov račun. Pre svake isplate ugovorene naknade podnosi se poreska prijava na obracu PPP PD elektronskim putem.

 Zaključna razmatranja

Ugovor o dopunskom radu daje mogućnost dodatne zarade za sve one koji mogu uspešno da organizuju obavljanje posla kod više poslodavaca, to jest da obaveze usklade na taj način da rad kod jednog poslodavca ne bude na uštrb radnih rezultata kod drugog poslodavca. Ovakav oblik radnog angažovanja ne bi trebalo da stvara probleme u praksi jer je zamišljen kao mogućnost samo za one koji veći obim radnih obaveza mogu da savladaju na zadovoljavajući način. Međutim, u domaćoj praksi čak i ovakve odredbe mogu da proizvedu negativne pojave. To se pre svega odnosi na oblast zdravstva, gde se veliki broj lekara koji je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom u državnim domovima zdravlja, bolnicama i klinikama, angažuje po ugovoru o dopunskom radu u privatnim zdravstvenim ustanovama. To samo po sebi ne bi trebalo da bude problem, ali se u praksi javio nemali broj slučajeva u kojima obim i kvalitet  pružanja zdravstvenih usluga u državnim ustanovama trpi zbog privatnog angažovanja lekara. Ovakve pojave moraju sistemski da se reše kako građani ne bi trpeli posledice u tako važnoj oblasti kakva je pružanje zdravstvene zaštite. Neophodno je dosledno sprovoditi važeće propise, a ukoliko se pokaže nužnim i menjati ih u cilju pronalaženja boljih rešenja.

 

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(8) komentari

Violeta Ivkovic 17. 06. 2020.

Postovani, molim za pomoc. Zaposlena sam u privatnom sektoru na puno radno vreme, a ukazuje mi se sansa za rad u obrazovnoj ustanovi na nekoliko sati nedeljno. Mogla bi uklopiti ova dva posla, ali ne znam da li to po zakonu moze. I kako moze ? Hvala

    Milan Predojevic 18. 06. 2020.

    Poštovana Violeta
    Zakon o radu propisuje da zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena. Dakle možete da popišete ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, s tim da taj ugovor ne može da glasi na radno vreme duže od 13,33 časova nedeljno, što je jedna trećina punog radnog vremena.
    Pozdrav

Radosava Katic 01. 11. 2018.

Postovani
da li ja kao korisnik prevremene starosne penzije imam pravo da se zaposlim, i sta je duzan poslodavac da uplacuje ako me primi u radni odnos.
S postovanjem.
Rada Katic

    Milan Predojevic 19. 11. 2018.

    Poštovana Radosava
    Kao korisnik starosne penzije možete zasnovati radni odnos. Poslodavac od doprinosa uplaćuje samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.
    Pozdrav

d42d406dde141c270119262d34ca8c8a 18. 10. 2018.

Poštovani,
da li privatni preduzetnik može da angažuje lice po ugovoru o dupunskom radu?
Ukoliko može, koliki su njegovi minimalni troškovi u tom slučaju?
Hvala.

    Milan Predojevic 23. 10. 2018.

    Poštovana
    Privatni preduzetnik može da angažuje po ugovoru o dopunskom radu lice koje je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca. Troškovi su porez na dohodak i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, po stopama koje su navedene u tekstu, na osnovicu čija visina zavisi od visine naknade koju plaćate angažovanom licu.
    Srdačan pozdrav

Aleksandar Stojiljkovic 16. 10. 2018.

Poštovani,
Koji je pravni status Ugovora o delu. Da pojasnim, da li kao stalno zaposleni na jednom radnom mestu mogu imati i Ugovor o delu sa drugim? Da li se i tu pojavljuje ograničenje u vidu 1/3 radnog vremena?
Hvala

    Milan Predojevic 18. 10. 2018.

    Poštovani Aleksandre
    Kao stalno zaposleni na jednom radnom mestu možete imati ugovor o delu sa drugim (naručiocem posla). Ovde nema vremenskog ograničenja zato što se ugovor o delu ne potpisuje na određeni vremenski period i radi obavljanja poslova koji spadaju u redovne delatnosti poslodavca, već radi izvršenja određenog intelektualnog ili fizičkog posla koji je van delatnosti poslodavca.
    Pozdrav