Česta dilema: Kako se izračunava otpremnina?

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

maj 12

U jednom od prethodnih tekstova bavili smo se pravom na isplatu otpremnine, odnosno pisali smo o tome kada zaposleni koji ostaje bez posla ima pravo na otpremninu, odnosno u kojim slučajevima  je poslodavac  dužan da je isplati. Ovim tekstom podsetićemo se kada je to poslodavac obavezan da isplati otpremninu, a potom ćemo detaljnije govoriti o izračunavanju visine otpremnine.

Obaveza poslodavca da isplati

Da bismo definisali obavezu poslodavca na isplatu otpremnine treba da se podsetimo da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. U najkraćem, kolektivni ugovor je sporazum o pravima i obavezama radnika koji zaključuju reprezentativni sindikat i poslodavac.

Ugovor o radu je pojedinačan akt koji zaključuju poslodavac i zaposleni, kojim se zasniva radni odnos i uređuju međusobna prava i obaveze zaposlenog i poslodavca. Ukoliko kod poslodavca nije u primeni kolektivni ugovor zato što nema reprezentativnog sindikata ili ne može da se postigne saglasnost između poslodavca i sindikata o sadržini kolektivnog ugovora, prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju se zakonom, pravilnikom o radu (umesto kolektivnim ugovorom) i ugovorom o radu.

Pravilnik o radu donosi nadležni organ poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno opštim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ga ovlašćeno lice. Prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora (u nastavku teksta kolektivni ugovor i pravilnik o radu nazivamo opštim aktom kod poslodavca).

Kao što vidimo postoji višestepenost u uređivanju prava i obaveza po osnovu rada, te je potrebno urediti međusobni odnos ovih akata, što je učinjeno Zakonom o radu, kao krovnim, sistemskim zakonom u ovoj oblasti, koji je na vrhu hijejrarhije akata koji uređuju radne odnose.

Zakon o radu tako precizira da kolektivni ugovor, pravilnik o radu i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom (osim ako zakonom nije drukčije određeno, što je baš slučaj sa otpremninom).

Ukoliko opšti akt ili ugovor o radu utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona.

Upoznavanje sa hijererhijom akata koji uređuju radni odnos važno je da bi se dao odgovor na pitanje kada je poslodavac dužan da isplati zaposlenog kod prestanka radnog odnosa. U cilju saniranja ekonomskih posledica prestanka rada, Zakon o radu ustanovio je dužnost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu kod dva razloga prestanka radnog odnosa:

pri odlasku zaposlenog u penziju i

– kod prestanka radnog odnosa zaposlenog ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, to jest u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom (skraćeno: otkaz zbog tehnološkog viška)

Prema tome, domaći zakonodavac je zauzeo stav da je samo kod dva razloga prestanka radnog odnosa neophodno propisati otpremninu kao obavezu poslodavca: pri odlasku zaposlenog u penziju u cilju obezbeđivanja socijalne sigurnost u periodu između prestanka radnog odnosa i započinjanja isplate penzije; kod tehnološkog viška kako bi se zaposlenom obezbedila finansijska podrška u međurazdoblju između prestanka radnog odnosa i početka novog radnog angažovanja.

Kako se opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, to je obaveza poslodavca da isplati otpremninu i kada mu tu obavezu ne nameće zakon, ali je ona predviđena u kolektivnom ugovoru, pravilniku o radu ili ugovoru o radu. Sporazum o prestanku radng odnosa takođe može da predvidi obavezu isplate otpremnine.

Šta u slučaju odlaska u penziju?

Zakon o radu je ustanovio dužnost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju u skladu sa opštim aktom, a najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. U skladu sa ovim odredbama zakona zaposleni ima pravo na otpremninu samo ako mu radni odnos prestaje radi ostvarivanja prava na penziju. Pri tom nije bitno o kojoj vrsti prenzije je reč, te se otpremnina plaća kako pri odlasku u starosnu penziju, tako i kod prestanka radnog odnosa zbog ispunjavanja uslova za invalidsku ili porodičnu penziju. Treba istaći da pravo na isplatu otpremnine pri odlasku u penziju, kao ni visina otpremnine, ne zavise od vremena koje je zaposleni proveo kod poslodavca koji mu isplaćuje otpremninu.

Dakle kolektivni ugovor koji je na snazi kod poslodavca ili pravilnik o radu (ako nema kolektivnog ugovora) određuju visinu otpremnine, s tim da ne mogu da je utvrde u iznosu nižem od zakonom određenog. Ako opšti akt kod poslodavca ne propisuje visinu otpremnine, primenjuje se zakonom utvđen iznos. Koji je tačno zakonski (to jest minimalni) iznos otpremnine pri odlasku u penziju, odnosno šta se podrazumeva pod „dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku“?

Najpre, navedeni organ je Republički zavod za statistiku, koji jednom mesečno objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“ podatke o prosečnoj zaradi na nivou cele države. Objavljeni podatak precizira kolika je neto zarada, kao iznos koji se uplaćuje na račun zaposlenog, i kolika je ukupna, to jest bruto zarada. Bruto zaradu dobijamo kada saberemo neto zaradu i poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade zaposlenog. Radi se o tome da zaposleni ne dobije na račun kompletnu zaradu koja mu po ugovoru o radu pripada, jer se ona iskazuje zajedno sa porezima i doprinosima. Poslodavac ima obavezu da iz bruto zarade zaposlenog odvoji iznosa za poreze i doprinose, u skladu sa zakonskim stopama po kojima se plaćaju, da na račune javnih prihoda plati poreze i doprinose iz zarade, te da neto iznos plati zaposlenom na njegov račun. Poslodavac takođe ima obavezu da na zaradu zaposlenog plati i doprinose na svoj teret.

U praksi, da bi se ovi pojmovi razlučili, bruto zarada zaposlenog, koju čini neto zarada zajedno sa porezom i doprinosima koji se iz zarade plaćaju, naziva se „bruto 1“. Kada se na „bruto 1“ dodaju i doprinosi koje poslodavac plaća iz svojih sredstava dobija se „bruto 2“. Dakle „bruto 1“ se računa po formuli: neto zarada+porez i doprinosi iz zarade. „Bruto 2“ se računa po formuli: neto zarada+porez i doprinos iz zarade+doprinosi na zaradu.

Pokušaćemo dodatno da razjasnimo na primeru poslednjeg objavljenog podataka o prosečnim zaradama na nivo Republike Srbije.

U trenutku pisanja ovog teksta poslednji objavljen podatak Republičkog zavoda za statistiku o prosečnim primanjima jeste od 26.04.2021. godine, a odnosi se na mesec februar 2021. godine. Prema tim podacima prosečna bruto zarada (bruto 1) obračunata za februar 2021. godine iznosila je 85.864 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 62.280 dinara. Dakle, od 85.864 dinara bruto zarade, 23.584 dinara plaćeno je za porez i doprinose, dok je neto zarada u februaru koja je legla na račun prosečno plaćenog radnika bila 62.280 dinara.

Na svoj teret poslodavac dodatno ima obavezu plaćanja doprinosa, ali taj podatak nije relevantan za izračunavanje otpremnine. Važna je „bruto 1“ zarada, koju Republički zavod za statistiku i objavjuje, odnosno zarada koja u sebi sadrži neto zaradu i poreze i doprinose koji se plaćaju na teret zaposlenog. Ako uzmemo navedeni poslednji poznat podatak lako dolazimo do računice: zaposlenom kojem radni odnos prestaje  zato što je ispunio uslov za ostvarivanje prava na penziju, poslodavac je dužan da isplati otpremninu najmanje u visini od 171.728 dinara (85.864 puta dva).

Republički zavod za statistiku je najavio novo objavljivanje podataka o prosečnim zaradama za 25.05.2021. godine. To znači da sve do tog datuma, a počev od 26.04.2021. godine, primenjuje  opisana računica po kojoj je minimalna otpremnina 171.728 dinara.

Prethodni navodi u praksi znače da je poslodavac na dan prestanka radnog odnosa zaposlenog zbog odlaska u penziju dužan da isplati otpremninu u skladu sa opštim aktom. Ako opšti akt kod poslodavca ne utvrđuje visinu otpremnine za slučaj prestanka radnog odnosa zbog odlaska zaposlenog u penziju ili predvidi iznos koji je niži od zakonom određenog iznosa, poslodavac je dužan da izvrši isplatu otpremnine u iznosu koji propisuje zakon, što znači najmanje u visini dve prosečne bruto zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Neisplaćivanje ove otpremnine u skladu sa navedenim pravilima prekršaj je poslodavca za koji je propisana novčana kazna.

Tehnološki višak

Kao jedan od razloga za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca Zakon o radu je naveo i takozvani tehnološki višak, odnosno nastupanje tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena koje su uslovile prestanak potrebe za obavljanjem određenog posla i/ili značajno smanjenje obima posla. U slučaju ovog otkaznog razloga poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu.

Navedena odredba je imperativnog karaktera budući da je propisan i prekršaj poslodavca i novčana kazna ukoliko zaposlenom uskrati pravo na otpremninu.Takođe, brojne su odluke sudova kojim je rešenje o otkazu ugovora o radu ocenjeno kao nezakonito usled toga što poslodavac pre otkaza nije isplatio otpremninu zaposlenom koji je proglašen tehnološkim viškom.

Veoma je važno napomenuti daza zaposlenog koji je tehnološki višak isplata otpremnine ne znači gubitak novčane naknade (i uplate doprinosa za socijalno osiguranje) koja mu pripada od Nacionalne službe za zapošljavanje.

Visina otpremnine zaposlenom koji je tehnološki višak utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene (spajanje, pripajanje i odvajanje privrednih subjekata) i promene poslodavca. Relevantno je i vreme provedeno u radnom odnosu kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom. U odnosu na fizička lica povezanim licem se smatraju određeni srodnici, supružnici itd., dok se u odnosu na pravno lice povezanim smatraju lica koja u tom pravnom licu imaju značajno učešće u kapitalu ili su kontrolni član tog lica i slično. Promena vlasništva nad kapitalom takođe se ne smatra promenom poslodavca.

Radi se dakle o kalendarskom vremenu koje je provedeno u radnom odnosu kod poslodavca koji isplaćuje otpremninu, bez obzira na to da li je reč o radu na određeno ili neodređeno vreme, ili na puno ili nepuno radno vreme. Računa se samo period za koji je postojao zaključen bilo kakav vid ugovora o radu kod poslodavca koji plaća otpremninu, ali se ne računa vreme provedeno u radu van radnog odnosa, čak i ako je reč o poslodavcu koji isplaćuje otpremninu (nije relevantan rad po ugovoru o delu, o privremenim i povremenim poslovima itd.).Takođe, računa se trećina zarade samo za svaku celu godinu rada u radnom odnosu, ali ne i srazmerna isplata za nepunu godinu rada.

Zanimljivo je istaći da za razliku od generalnog pravila da se opštim aktom i ugovorom o radu mogu utvrditi veći obim prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova određenih zakonom, to kod obračunavanja otpremnine nije do kraja slučaj.  Tako se ni opštim aktom, ni ugovorom o radu ne može utvrditi duži period za isplatu otpremnine. Primera radi, ne može se utvrditi da se isplaćuje trećina zarade zaposlenog za sve godine rada (što je bilo nekadašnje zakonsko rešenje), a ne samo za vreme provedeno u radu kod poslednjeg poslodavca. Isto tako zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca. Naravno, povoljnije uslove od zakonskih moguće je uvesti na drugi način-primera radi utvrđivanjem da se plaća polovina, a ne trećina zarade po godini rada.

Kada zakon govori o zbiru trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, zakon govori o prosečnoj mesečnoj zaradi zaposlenog isplaćenoj za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Računaju se sva primanja koja po zakonu imaju karakter zarade. Šta to konkretno znači? Prema Zakonu o radu zarada, kao jedno od osnovnih prava zaposlenog iz radnog odnosa, sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Sledeća odredba je veoma važna kada je reč o utvrđivanju otpremnine: pod zaradom u navedenom smislu smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Prema navedenom, zakonodavac pod zaradom podrazumeva takozvani „bruto 1“ zaradu zaposlenog. Ona se sastoji od neto zarade i poreza i doprinosa koji se plaćaju na teret zaposlenog (odnosno iz zarade). Zakon dalje reguliše da se pod zaradom smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim: učešća zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini; naknade troškova za korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i drugih troškova rada; naknade putnih troškova; naknade troškova za vreme provedeno na službenom putu; naknade troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu; otpremnine pri odlasku u penziju i zbog tehnološkog viška; naknade troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice; naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja; jubilarne nagrade i solidarne pomoći. Dakle, sva ovde nabrojana primanja iz radnog odnosa ne ulaze u pojam zarade, te se ne uzimaju u obzir ni prilikom računanja otpremnine.

Treba naglasiti da ako zaposleni nije radio sva tri meseca koja prethode mesecu prestanka radnog odnosa, nego je u celosti ili delom tog vremena bio na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva sa rada za koju je primao naknadu zarade, prosečna zarada koja je osnov za obračun otpremnine utvrđuje se tako što se za radne časove koji su odrađeni računa zarada, a za dane u kojima je plaćana naknada zarade računa se osnovna zarada uvećana za minuli rad, a ne nakknada zarade. To dalje znači da ako zaposleni uopšte nije radio u tri meseca koja prethode mesecu isplate otpremnine, uzima se osnovna zarada uvećana za minuli rad, a ne naknada zarade.

S obzirom na zakonsku formulaciju (isplaćena zarada) postoje u praksi nedoumice oko toga šta se pod tom zaradom podrazumeva, odnosno da li je reč o bruto ili neto zaradi. Ministarstvo rada je u svojim mišljenjima iz 2011. i 2015. godine zauzelo stav da se radi o bruto zaradi, koja obuhvata neto zaradu i poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Imajući u vidu da Zakon o radu definiše da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (deo poreza i doprinosa koji idu na teret zaposlenog, a ne na teret poslodavca), Ministarstvo rada je mišljenja da kod izračunavanja visine otpremnine treba računati trećinu zarade koju čini neto iznos plus porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade. Za razliku od Ministarstva rada, većina sudova (uključujući i Ustavni sud postupajući u jednoj ustavnoj žalbi iz 2015. godine) zauzela je stav da je visina osnovice za obračun otpremnine vezana za isplaćenu, to jest neto zaradu koja zaposlenom pripada nakon uplate poreza i doprinosa iz bruto zarade, a ne obračunatu zaradu, odnosno njenu bruto vrednost. Bilo bi poželjno da sudovi promene ovakvu praksu jer ima pravnog osnova da se pod isplaćenom zaradom smatraju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade (pored nesporne neto zarade) jer je i taj deo zarade isplaćen, samo što je automatski prebačen na račune javnih prihoda na koje se plaćaju porez i doprinosi za socijalno osiguranje. Ipak je reč o sastavnom delu zarade po Zakonu o radu, samo je poslodavac dužan da taj deo plate u ime zaposlenog uplati na odgovarajuće račune službi koje rade naplatu javnih prihoda. Da bismo ukazali na to kolika su odstupanja između stava Ministarstva i sudova, iskoristićemo primer gore navedene prosečne zarade za februar 2021. godine, Uzmimo da je prosečan zaposleni u poslednja tri meseca rada pre otkaza ostvario navedenu zaradu-85 864 dinara bruto, odnosno 62 280 dinara neto. Ako je radio sedam punih godina kod poslodavca koji mu daje otkaz jer je postao tehnološki višak, u skladu sa mišljenjima Ministarstva isplatilo bi mu se najmanje 200 349 dinara, na osnovu sledeće računice: trećina zarade je 28 6221 dinar (85 864 se deli sa 3), te se taj iznos pomnoži sa 7 (zbog 7 punih godina rada). Ako preovlada stanovište iz dosadašnje sudske prakse, onda se plaća 145 320 dinara po sledećoj računici: trećina zarade je 20 760 (iznos koji se dobija kada se neto zarada od 62 280 dinara podeli sa 3), pa kada se ta cifra pomnoži sa 7 dobija se navedenih 145 320 dinara. Prema tome, razlike nisu male.

Treba naglasiti da ukoliko opšti akt kod tog poslodavca ili ugovor o radu predviđaju veći iznos po jednoj godini navršenog rada od trećine zarade zaposlenog, poslodavac je u obavezi da isplati taj veći iznos. 

Nema odricanja

Na kraju, naglašavamo da se prava na otpremninu, kao vida pravne zaštite za slučaj prestanka radnog odnos, niko ne može odreći. Naime, poslodavci u nekim slučajevima pokušavaju da izbegnu isplatu potpisujući sporazume sa zaposlenima koji su tehnološki višak, po kojima se zaposleni odriče otpremnine. Ustavni sud je, međutim, doneo niz odluka kojima je utvrdio da se prava na otpremninu ne može niko odreći, niti iznosa koji je utvrđen u rešenju o prestanku radnog odnosa, te sporazumi poslodavca i zaposlenog te vrste ne proizvode pravno dejstvo, odnosno poslodavac je dužan da isplati otpremninu određenu zakonom.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(27) komentari

Verica Vesovic 05. 07. 2024.

Postovani,

Osoba koja radi u dve firme sa po pola radnog vremena,narednog meseca stice pravo na starosnu penziju.

Pitanje je da li firme u kojima je radila treba da obracunaju i isplate otpremninu prema zadnje objavljenom podatku RZS o prosecnoj zaradI,u punom iznosu ili

polovnu

    Milan Predojevic 07. 07. 2024.

    Poštovana Verice
    Ukoliko čitamo sam zakonski tekst proizilazi da bi oba poslodavca trebalo da plate otpremninu jer je prema Zakonu o radu „poslodavac dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade“. S druge strane, prilikom davanj amišljena o slučaju kada je lice ostvarilo pravo na vojnu penziju, pa kasnije radom u redovnom radnom odnosu ostvarilo pravo i na „civilnu“ penziju, ministarstvo nadležno za oblast rada zauzelo je stav da nema ponovo prabvo na otpremninu Ministarstvo rada i socijalne politike u svom mišljenju, br. 011-00-76/2008-02 od 5.2.2008. godine ističe: „Poslodavac nije u obavezi da ponovo isplati otpremninu zaposlenom, kome prestaje radni odnos radi ostvarivanja prava na penziju, a koji je ovo pravo već ostvario.“. Iz svega navedenog, mišljenja sam da firme neće pogrešiti ako svaka plati po polovinu zakonskog iznosa, jer iz prethodnog mišljenja Minstarstva proizilazi da ako bi lice ostvarilo isplatu samo kod jednog posldavca, drugi ne bi morao da plati.
    Pozdrav

      Verica Vesovic 09. 07. 2024.

      Hvala

Jelena Savić 13. 05. 2024.

Poštovani,

da li je tačno da zaposleni nema pravo na naknadu sa biroa ukoliko mu se isplati suma veća od zakonski definisanog minimuma (trećina tromesečnog proseka puta broj godina)?

Hvala unapred na odgovoru!

    Milan Predojevic 14. 05. 2024.

    Poštovana Jelena
    Nije tačno, jer poslodavac ne mora da Vam plati zakonski minimum, već jedino ne sme da plati ispod tog minimuma. On je dužan da plati otpremninu u visini koja je određena njegovim aktima, pri čemu ne sme da plati niže od trećine zarade za svaku godinu rada.
    Pozdrav

Bojana Ivanov 03. 04. 2023.

Poštovani,
Radila sam 3 godine i 3 meseca u firmi koja me proglašava tehnološkim viksom.
Ako mi je plata bila minimalna 41000,koliko iznosi otpremnina? Jedna, dve tri mesečne plate?
Hvala

    Milan Predojevic 03. 04. 2023.

    Poštovana Bojana
    Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu.
    Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
    Prema tome, za 3 pune godine rada dobijate tri trećine zarade, odnosno jednu celu (bruto 1) zaradu kao otpremninu.
    Pozdrav

Alen Karanov 01. 03. 2023.

Postovani
Radim 15,5 godina u jednom restoranu, prijavljen sam na neodredjeno, posto se restoran gasi i nece vise postojati jer su prodali mesto gde ce se praviti zgrada, da li u slucaju zatvaranja firme imam prava na otprmeninu, hvala unapred

    Milan Predojevic 01. 03. 2023.

    Poštovani Alene
    Zakonom o radu propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom. To je jedan zakonski razlog za prestanak radnog odnosa. Za ovaj zakonski razlog prestanka radnog odnosa zakon nije propisao isplatu otpremnine, jer postavlja se pitanje-ko bi tu otpremninu uopšte platio kada poslodavac prestaje da postoji.
    Poseban zakonski razlog jeste sledeći: zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Za ovaj zakonski razlog propisana je obavezna isplata otpremnine.
    Shodno navedenim zakonskim odredbama, mišljenja sam da nemate zakonom utvrđeno pravo na otpremninu.
    Pozdrav

Danijela Marković 28. 02. 2023.

Poštovanje,zanima me da li imam pravo na biro ako kao otpremninu prihvatim šest državnih proseka.Naime firma nam je ponudila 200e po godini,drugo 30%od bruto zarade puta koliko godina staža imam i treće je 6 državnih proseka.Da li imamo pravo na biro koju god solucija da prihvatimo?Hvala unapred na odgovoru.

    Milan Predojevic 28. 02. 2023.

    Poštovani
    Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu prestanka radnog odnosa zbog otkaza od strane poslodavca, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Imjući u vidu navedeno, mišljenja sam da imate pravo na novčanu naknadu od NSZ. U roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa javite se filijali NSZ u svom gradu sa ličnom kartom, diplomom stečenog obrazovanja i rešenjem o prestanku radnog odnosa kao tehnološki višak.
    Pozdrav

Goran Virijević 08. 12. 2022.

Postovani Milane,

Kako se obračunava otpremnina u slučaju da je radnik proglašen tehnoloskim viškom posle 5 (pet) meseci rada, jer nema celu godinu kod poslodavca?

    Milan Predojevic 09. 12. 2022.

    Poštovani Gorane
    Zakonom o radu određeno je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu.
    Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Prema tome, opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu utvrđena je visina otpremnine, s tim da ista ne može biti niža od trećine zarade za saku godinu rada kod poslodavca. ako nemate nijednu godinu rada kod poslodavca, mišljenja sam da u tom slučaju nema zakonski određenog minimalnog iznosa otpremnine.
    Pozdrav

    Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca u smislu člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.

Eva Baran 13. 06. 2022.

Radim 8 meseci u jednoj firmi. Ugovor mi produžavaju svaka tri meseca. U penziju što se tiče godina života mogu da idem 17.06.2023. Mislim da će mi do tada produžavati ugovor. Interesuje me da li poslodavac s obzirom da nisam zaposlena na neodređeno vreme ima obavezu da mi isplati otpremninu za odlazak u penziju? Hvala

    Milan Predojevic 13. 06. 2022.

    Poštovana Eva
    Mišljenja sam da ako razlog prestanka radnog odnosa bude ispunjavanje uslova za odlazak u penziju, da je poslodavac dužan da Vam isplati otpremninu u skladu sa zakonom. Ako razlog bude istek rada na određeno vreme, onda nije dužan. Dakle, ako na dan ispunjavanja uslova za odlazak u penziju budete u radnom odnosu i date otkaz poslodavcu jer želie da idete u penziju, poslodavac će biti u obavezi da Vam plati otpremninu. Ako pak ugovor istekne pre ispunjavanja uslova za penziju makar i jedan dan, onda nema te obaveze poslodavca.
    Pozdrav

Marijana Živanović 25. 05. 2022.

Poštovani,
Prijavljena sam na neodređeno od 13.11.2018. godine kod trenutnog poslodavca. Pre toga sam bila 3 meseca na birou, a pre biroa sam bila zaposlena skoro 4 godine kod drugog poslodavca.
Od 01.12.2014. do dana današnjeg imam vezan radni staž (tad sam prvi put i počela da radim nakon školovanja).
Trenutno sam na porodiljskom bolovanju koje ističe 20.06.2022.
Prijavljena sam svo vreme na minimalnu zaradu, što je oko 30.000 dinara.
Čini mi se da me čeka otkaz nakon porodiljskog, verovatno kao tehnološki višak jer sporazumni otkaz neću potpisati, pa me zanima koja su moja prava?
1. Koliki bi mi bio iznos otpremnine? Da li možete navesti član zakona na koji bih se pozvala za otpremninu ako bude problema?
2. Koliko meseci bih mogla da se vodim na birou i primam naknadu za nezaposlenost?
3. Da li i dalje u tom periodu dok sam na birou nakon tehnološkog viška država plaća doprinose?

Unapred zahvalna…

    Milan Predojevic 30. 05. 2022.

    Poštovana
    1. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Poslodavac Vam duguje onoliko koliko je predvideo u kolektivnom ugovoru (ako ga imate) ili u ugovoru o radu (ako nije definisano kolektivnim ugovorom). Ako nije propisao poslodavac, onda se primenjuje zakonski mnimum, a to kod Vas konkretno znači jednu celu zaradu (odnosno tri trećine zarade za tri navršene godine rada kod ovog poslodavca)
    2. Kod NSZ biste trebali da primate novčanu naknadu za nezaposlena lica u trajanju od 3 meseca (za 1-5 godina staža idu tri meseca; ne računa se staž pre poslednje novčane naknade, jer ste za taj staž već ostvarili pravo na naovčanu naknadu).
    3. Tokom period primanja novčane naknade od NSZ država plaća i doprinose za socijalno osiguranje.
    Pozdrav

Marina Ilijić 03. 05. 2022.

Poštovani

Da li je u skladu sa zakonom otpremnina u slučaju tehnološkog viška u visini dve ipo plate na tri godine radnog staža? To je slučaj kod poslodavca kod mog supruga, pa me interesuje da li je to prihvatljivo.

    Milan Predojevic 03. 05. 2022.

    Poštovana Marina
    Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Imajući u vidu navedeno, zakonski minimum otpremnine bi bila jedna cela zarada za tri godine rada (tri trećine za tri godine), što znači da dve i po zarade za tri godine staža zadovoljavaju zakonski minimum.
    Pozdrav

Dejan Marković 27. 01. 2022.

Poštovani Milane,

Možete li mi reći koliki je maksimalni neoporezivi iznos otpremnine za odlazak u redovnu penziju?

Unapred hvala.

    Milan Predojevic 27. 01. 2022.

    Poštovani
    Zakonom o porezu na dohodak gtađana propisano je da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu otpremnine kod odlaska u penziju – do iznosa koji je kao najniži utvrđen zakonom kojim se uređuje rad, odnosno radni odnosi. Kako je Zakonom o radu određeno da je poslodavac dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, mišljenja sam da je maksimalni neoporezivi iznos otpremnine za odlazak u redovnu penziju dve prosečne zarade u Srbiji. Prema tome, neoporezivi iznos bi bio 190.624,00 dinara, jer je poslednji objavljeni podataka da je prosečna zarada u Republici Srbiji (za novembar 2021. godine) bila 95.312,00 dinara.
    Pozdrav

Veselinka Milosavljević 28. 11. 2021.

Postovani,
otpremnina tehnoloskom visku isplacuje za godine staza provedenoj u firmi kroz 1/3 proseka u prethodna 3 radna meseca. Zanima me kako se ista isplacuje ako se u nekom od tih 3 meseca koristilo bolovanje a kako kada je koriscen godisnji odmor.
U zakonu u radu nisam nasla ove clanove na ovu temu pa vas molim da mi navedete i clanove ako postoje.

hvala unapred

    Milan Predojevic 29. 11. 2021.

    Poštovana
    Upravo s obzirom da ovo pitanje nije do kraja definisano zakonom, u praksi se primenjuje sledeće Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-520/2007-02 od 5.6.2007. godine:
    „- ukoliko je zaposleni prethodna tri meseca deo vremena radio i za to primio zaradu, a deo vremena bio na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva za šta je primio naknadu zarade, prosečna zarada koja je osnov za obračun otpremnine utvrđuje se tako što se iznos zarade za časove rada sabere sa iznosom obračunate osnovne zarade uvećane za minuli rad za časove odsustvovanja sa rada i podeli sa tri;
    – ukoliko je zaposleni prethodna tri meseca bio na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva, za šta je primio naknadu zarade, prosečna zarada koja je osnov za obračun otpremnine utvrđuje se tako što se iznos obračunate osnovne zarade uvećane za minuli rad podeli sa tri.“
    Drugim rečima, za one dane za koje je isplaćena zarada, ona se uračunava. Za dane kada je bilo bolovanje ili godišnji odmor, računa se osnovna zarada uvećana za minuli rad.
    Pozdrav

Veselinka Milosavljević 28. 11. 2021.

Postovani,
veoma ste jasno naveli nacin obracuna otpremnine za tehnoloski visak u slucaju koriscenja bolovanja u ta 3 obracunska meseca.
Kako se obracunava ukoliko je koriscen godisnji odmor u istom pomenutom periodu.

Molim Vas da mi navedete clanove zakona po kojima se primenjuje Vas naveden nacin
obracun, jer u firmi imaju drugaciji stav.

    Milan Predojevic 29. 11. 2021.

    Poštovana
    Radi se o članu 158. stav 1. i 2. Zakona o radu, koji glase: „Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona (tehnološki višak), zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom.
    Visina otpremnine iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.“
    Dalje, zarada u smislu Zakona o radu definisana je članovima 104. i 105. Zakona o radu. Prema članu 104. stav 1. zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Član 105. stav 1. određuje da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Član 105. stav 2. je posebno važan jer definiše da se pod zaradom u smislu člana 105. stav 1. smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Prema tome, nikako se ne može računati prema neto zaradi (pretpostavljam da je to stav u Vašoj firmi, koji je po meni neprihvatljiv) jer je sasvim jasno precizirano da se pod zaradom podrazumeva zarada koja sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju na teret zaposlenog.
    Što se tiče obračuna, član 159. Zakona o radu kaže da se pod zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Ako je u tom periodu bilo godišnjeg odmora, za te dane godišnjeg odmora se računa osnovna zarada uvećana za minuli rad (prema stavu Ministarstva rada)
    Pozdrav

Darko Filcevski 20. 05. 2021.

A sta moze da se uradi kad firma ne isplati otpremninu i proglasi stecaj kao Hendi tel doo?

    Milan Predojevic 22. 05. 2021.

    Poštovani Darko
    U slučaju da firma proglasi stečaj, sva neisplaćena potraživanja zaposlenih isplaćuju se u stečajnom postupku, iz stečajne mase.
    Pozdrav