Česta dilema: Kako se izračunava otpremnina?

Poštovana Verice
Ukoliko čitamo sam zakonski tekst proizilazi da bi oba poslodavca trebalo da plate otpremninu jer je prema Zakonu o radu „poslodavac dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade“. S druge strane, prilikom davanj amišljena o slučaju kada je lice ostvarilo pravo na vojnu penziju, pa kasnije radom u redovnom radnom odnosu ostvarilo pravo i na „civilnu“ penziju, ministarstvo nadležno za oblast rada zauzelo je stav da nema ponovo prabvo na otpremninu Ministarstvo rada i socijalne politike u svom mišljenju, br. 011-00-76/2008-02 od 5.2.2008. godine ističe: „Poslodavac nije u obavezi da ponovo isplati otpremninu zaposlenom, kome prestaje radni odnos radi ostvarivanja prava na penziju, a koji je ovo pravo već ostvario.“. Iz svega navedenog, mišljenja sam da firme neće pogrešiti ako svaka plati po polovinu zakonskog iznosa, jer iz prethodnog mišljenja Minstarstva proizilazi da ako bi lice ostvarilo isplatu samo kod jednog posldavca, drugi ne bi morao da plati.
Pozdrav

Poštovana Jelena
Nije tačno, jer poslodavac ne mora da Vam plati zakonski minimum, već jedino ne sme da plati ispod tog minimuma. On je dužan da plati otpremninu u visini koja je određena njegovim aktima, pri čemu ne sme da plati niže od trećine zarade za svaku godinu rada.
Pozdrav

Poštovana Bojana
Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu.
Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Prema tome, za 3 pune godine rada dobijate tri trećine zarade, odnosno jednu celu (bruto 1) zaradu kao otpremninu.
Pozdrav

Poštovani Alene
Zakonom o radu propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom. To je jedan zakonski razlog za prestanak radnog odnosa. Za ovaj zakonski razlog prestanka radnog odnosa zakon nije propisao isplatu otpremnine, jer postavlja se pitanje-ko bi tu otpremninu uopšte platio kada poslodavac prestaje da postoji.
Poseban zakonski razlog jeste sledeći: zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Za ovaj zakonski razlog propisana je obavezna isplata otpremnine.
Shodno navedenim zakonskim odredbama, mišljenja sam da nemate zakonom utvrđeno pravo na otpremninu.
Pozdrav

Poštovani
Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu prestanka radnog odnosa zbog otkaza od strane poslodavca, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Imjući u vidu navedeno, mišljenja sam da imate pravo na novčanu naknadu od NSZ. U roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa javite se filijali NSZ u svom gradu sa ličnom kartom, diplomom stečenog obrazovanja i rešenjem o prestanku radnog odnosa kao tehnološki višak.
Pozdrav

Poštovani Gorane
Zakonom o radu određeno je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu.
Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Prema tome, opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu utvrđena je visina otpremnine, s tim da ista ne može biti niža od trećine zarade za saku godinu rada kod poslodavca. ako nemate nijednu godinu rada kod poslodavca, mišljenja sam da u tom slučaju nema zakonski određenog minimalnog iznosa otpremnine.
Pozdrav

Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca u smislu člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.

Poštovana Eva
Mišljenja sam da ako razlog prestanka radnog odnosa bude ispunjavanje uslova za odlazak u penziju, da je poslodavac dužan da Vam isplati otpremninu u skladu sa zakonom. Ako razlog bude istek rada na određeno vreme, onda nije dužan. Dakle, ako na dan ispunjavanja uslova za odlazak u penziju budete u radnom odnosu i date otkaz poslodavcu jer želie da idete u penziju, poslodavac će biti u obavezi da Vam plati otpremninu. Ako pak ugovor istekne pre ispunjavanja uslova za penziju makar i jedan dan, onda nema te obaveze poslodavca.
Pozdrav

Poštovana
1. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Poslodavac Vam duguje onoliko koliko je predvideo u kolektivnom ugovoru (ako ga imate) ili u ugovoru o radu (ako nije definisano kolektivnim ugovorom). Ako nije propisao poslodavac, onda se primenjuje zakonski mnimum, a to kod Vas konkretno znači jednu celu zaradu (odnosno tri trećine zarade za tri navršene godine rada kod ovog poslodavca)
2. Kod NSZ biste trebali da primate novčanu naknadu za nezaposlena lica u trajanju od 3 meseca (za 1-5 godina staža idu tri meseca; ne računa se staž pre poslednje novčane naknade, jer ste za taj staž već ostvarili pravo na naovčanu naknadu).
3. Tokom period primanja novčane naknade od NSZ država plaća i doprinose za socijalno osiguranje.
Pozdrav

Poštovana Marina
Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu zbog tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Imajući u vidu navedeno, zakonski minimum otpremnine bi bila jedna cela zarada za tri godine rada (tri trećine za tri godine), što znači da dve i po zarade za tri godine staža zadovoljavaju zakonski minimum.
Pozdrav

Poštovani
Zakonom o porezu na dohodak gtađana propisano je da se ne plaća porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu otpremnine kod odlaska u penziju – do iznosa koji je kao najniži utvrđen zakonom kojim se uređuje rad, odnosno radni odnosi. Kako je Zakonom o radu određeno da je poslodavac dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, mišljenja sam da je maksimalni neoporezivi iznos otpremnine za odlazak u redovnu penziju dve prosečne zarade u Srbiji. Prema tome, neoporezivi iznos bi bio 190.624,00 dinara, jer je poslednji objavljeni podataka da je prosečna zarada u Republici Srbiji (za novembar 2021. godine) bila 95.312,00 dinara.
Pozdrav

Poštovana
Upravo s obzirom da ovo pitanje nije do kraja definisano zakonom, u praksi se primenjuje sledeće Mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-520/2007-02 od 5.6.2007. godine:
„- ukoliko je zaposleni prethodna tri meseca deo vremena radio i za to primio zaradu, a deo vremena bio na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva za šta je primio naknadu zarade, prosečna zarada koja je osnov za obračun otpremnine utvrđuje se tako što se iznos zarade za časove rada sabere sa iznosom obračunate osnovne zarade uvećane za minuli rad za časove odsustvovanja sa rada i podeli sa tri;
– ukoliko je zaposleni prethodna tri meseca bio na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva, za šta je primio naknadu zarade, prosečna zarada koja je osnov za obračun otpremnine utvrđuje se tako što se iznos obračunate osnovne zarade uvećane za minuli rad podeli sa tri.“
Drugim rečima, za one dane za koje je isplaćena zarada, ona se uračunava. Za dane kada je bilo bolovanje ili godišnji odmor, računa se osnovna zarada uvećana za minuli rad.
Pozdrav

Poštovana
Radi se o članu 158. stav 1. i 2. Zakona o radu, koji glase: „Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona (tehnološki višak), zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom.
Visina otpremnine iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.“
Dalje, zarada u smislu Zakona o radu definisana je članovima 104. i 105. Zakona o radu. Prema članu 104. stav 1. zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Član 105. stav 1. određuje da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Član 105. stav 2. je posebno važan jer definiše da se pod zaradom u smislu člana 105. stav 1. smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Prema tome, nikako se ne može računati prema neto zaradi (pretpostavljam da je to stav u Vašoj firmi, koji je po meni neprihvatljiv) jer je sasvim jasno precizirano da se pod zaradom podrazumeva zarada koja sadrži poreze i doprinose koji se plaćaju na teret zaposlenog.
Što se tiče obračuna, član 159. Zakona o radu kaže da se pod zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Ako je u tom periodu bilo godišnjeg odmora, za te dane godišnjeg odmora se računa osnovna zarada uvećana za minuli rad (prema stavu Ministarstva rada)
Pozdrav

Poštovani Darko
U slučaju da firma proglasi stečaj, sva neisplaćena potraživanja zaposlenih isplaćuju se u stečajnom postupku, iz stečajne mase.
Pozdrav