Život sa roditeljima i nakon 30-te u Srbiji je već odavno postao normalna pojava. Uzroci ovog fenomena su mnogobrojni, a posledice koje samostalan život u poznijim godinama sa sobom nosi mogu negativno da se odraze i na razvoj karijere.
Prema poslednjim istraživanjima Eurostata u 2019.godini čak 71,9% mladih u Srbiji, uzrasta od 18-34 godine i dalje živi sa roditeljima. Ni u zemljama okruženja nije mnogo bolja situacija – u Hrvatskoj je taj procenat 74,5, Crnoj Gori 77,8, Makedoniji 72,3 dok je znatno niži u Sloveniji, i iznosi 58%.
Neumoljiva statistika je poražavajuća posebno kada se brojke uporede sa nekim evropskim zemljama poput Danske, Finske ili Švedske u kojima svaka peta osoba ove životne dobi živi i dalje sa roditeljima. Da li je ovaj problem kulturološke prirode, ekonomske situacije, tržišta rada ili komfora, pitali smo Anu Mirković, magistra psihologije i suosnivača i direktora Instituta za digitalne komunikacije.
Finansijska sigurnost je presudna
Pomisao na samostalan život u isto vreme može biti uzbudljiva i zastrašujuća. Napuštanje roditeljskog gnezda u Srbiji mnogo je dugotrajniji proces kako zbog dobrih prilika za pristojnu zaradu tako i zbog mentaliteta.
– Sve zavisi od kulture, ekonomske i finansijske situacije, porodične dinamike i uopšte odnosa u porodici. Idealno je da se osoba u dvadesetim godinama finansijski i na svaki drugi način osamostali, ali kako živimo u zemlji u kojoj je nezaposlenost i dalje velika, a mladi ljudi često teško dobiju priliku da rade poslove koji im obezbeđuju rešenje svih egzistencijalnih pitanja, prinuđeni su da ostanu u primarnoj porodici i na taj način smanje troškove – objašnjava Mirković.
Veliku nezaposlenost mladih u Srbiji potvrđuje i podatak Nacionalne službe za zapošljavanje koji pokazuje da je u aprilu 2021.godine na evidenciji bilo registrovano 157.639 lica starosti od 20-34 godina, što je za skoro 5% više u odnosu na isti period prethodne godine. Ana Mirković navodi da se u svetu mladi ranije osamostaljuju dok je kod nas sve češća situacija da su i u kasnim tridesetim i dalje sa roditeljima.
Kako samostalan život donosi veću odgovornost, preciznije planiranje organizacije života, mladi koji žive sami ranije sazrevaju, adaptibilniji su na promene i lakše se suočavaju sa životnim izazovima.
– U okolnostima u kojima mi živimo, bilo bi idealno da se separacija od roditelja desi tokom ili nakon studija, odnosno po zasnivanju radnog odnosa – smatra Mirković.
Sporo odrastanje ostavlja tragove
Negativna strana napuštanja roditeljskog doma može biti jedino to što je osoba možda isuviše mlada da se suoči sa pojedinim teškoćama u životu. Isto tako, roditelji umeju da budu previše zaštitnički nastrojeni prema deci što je odlika naše kulture.
– Svi mladi koje ja poznajem i sa kojima sam u čestoj interakciji bi voleli da žive samostalno, rade poslove za koje su se školovali, zarađuju onoliko novca koliko im treba za normalan život i finansijski budu potpuno nezavisni. Verujem da je manji broj onih kojima je komfornije da ostanu u “kratkim pantalonama” što duže jer neko drugi vodi računa o svim tehničkim aspektima života – nabavkama, računima, pripremi hrane…Međutim, sporo odrastanje ostavlja mnogo tragova koji se tiču samostalnosti, odgovornosti, donošenja odluka, i preuzimanja rizika – tvrdi Ana i dodaje da je ovde ekonomska situacija loša, a ponuda poslova nije uvek takva da zadovoljava potrebe velikog broja mladih.
Ona kaže i da je otud i logično da se ovaj trenutak odlaže.
– Mane vezujemo i za one mlade koji sporije sazrevaju, veliki broj obaveza ume da bude frustrirajuć, a organizacija svega je iscrpljujuća. Ako se tome doda i gimnastika da se sve postigne sa minimumom finansijskih sredstava – samostalan život može za mlade da predstavlja ozbiljnu prepreku i teret.
Žene spremnije od muškaraca?
O sposobnosti mlade osobe da se odvoji od roditelja odlučuje, pre svega, ekonomski faktor, a zatim i njena intelektiualna, socijalna i emocionalna zrelost, sposobnost da funkcioniše u društvu i brine se o sebi. Prema nepisanom pravilu, devojke brže sazrevaju pa se lakše i otisnu iz roditeljskog gnezda. Naša sagovornica kaže kako misli da je ženama malo lakše jer su vaspitanjem stekle više veština za samostalan život i da, tu najčešće misli na sve te neke organizacione aktivnosti i poslove oko održavanja svakog domaćinstva.
Pogubno i za razvoj karijere
Put do zaposlenja može da bude trnovit. Ipak, najveći problem mladih nezaposlenih osoba je nedostatak radnog iskustva, zbog čega oni spadaju u jednu od ugroženijih grupa na tržištu rada. No nije isto ako ako ste u ovoj situaciji, a imate 20 ili 30 godina.
– Gubi se dragoceno vreme za sticanje vanredno važnog iskustva, zato što su mlađe osobe pune elana, radoznale, istraživačkog duha, a to sa godinama ume da nestane ili malo opadne. Još jedan razlog je što sve firme i kompanije podrazumevaju da se ima određeno radno iskustvo. Kada HR odlučuje koga će primiti na posao, najčešće odluči iskustvo, ne samo zbog forme, već što iskustvo donosi i samopouzdanje, novo znanje i odnos prema poslu – pojašnjava Ana Martinović.
Zato i ne čudi preporuka koja je mnogim mladima i te kako pomogla -formalno radno iskustvo i razvoj profesionalnih veština može se steći kroz stručne prakse, volonterski rad ili angažovanje na različitim projektima tokom studiranja.
Najznačajnijji benefit programa stručnih praksi je činjenica da mlada osoba na praksi istovremeno uči i radi posao na kojem će potencijalno nakon završetka prakse nastaviti da radi.
