Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad (bolovanje) pravo je zaposlenih koje se u određenom obimu ostvaruje iz sredstava poslodavca, ali takođe i iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Prema tome, u ptanju je pravo koje se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, a uređeno je odredbama Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Poznato je da zaposleni ostvaruju pravo na naknadu zarade dok su privremeno sprečeni za rad, ali se postavlja pitanje na koji način prekid staža osiguranja utiče na ostvarivanje ovog prava.
Ovim tekstom pokušaćemo da odgovorimo na navedeno pitanje.
O pravu na bolovanje
Najpre ćemo pokušati da u najkraćim crtama opišemo zakonske uslove za ostvarivanje prava zaposlenih na bolovanje. Kao što smo već rekli, isto je uređeno Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
1) Prema Zakonu o radu zaposleni zaposleni (na teret poslodavca) ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
a) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;
b) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno
2) Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, naknada zarade se isplaćuje kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog uzroka koji su vezani za bolest ili povredu. U tom smislu citirani zakon propisuje sledeće:
Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada zaposlenima ako je zdravstveno stanje zaposlenog, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je zaposleni sprečen za rad, i to ako je privremeno sprečen za rad:
1) usled bolesti ili povrede van rada;
2) usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;
3) zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;
4) zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
5) zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice;
6) zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;
7) u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Pravila isplate bolovanja
Kada je reč o visini naknade zarade za vreme bolovanja, kao i o obvezniku plaćanja iste, sledeća su pravila:
1) opšte je pravilo da se naknada zarade plaća najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, od čega postoje sledeći izuzeci:
– 100% prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci plaća se kod bolovanja čiji su uzrok: profesionalna bolesti ili povreda na radu; bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;
2) opšte je pravilo da se bolovanje u prvih 30 dana plaća na teret poslodavca, a da se od 31-og dana naknada zarade tokom bolovanja plaća iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (plaća RFZO), od čega postoje sledeći izuzeci:
– kod profesionalne bolesti ili povrede na radu naknada zarade se plaća od početka i sve vreme trajanja bolovanja na teret poslodavca, dok kod nege člana uže porodice mlađeg od 3 godine starosti i dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, bolovanje se od početka plaća na teret RFZO
3) kod isplate svih naknada zarade tokom bolovanja opšte je pravilo da isto ne može biti u iznosu nižem od minimalne zarade;
4) kada bolovanje plaća poslodavac, osnovicu za obračun naknade zarade čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavca u poslednjih 12 meseci. Ako uopšte nema plaćenu zaradu kod tog poslodavca, onda poslodavac plaća 65% ii 100% (zavisno od razloga bolovanja) od zarade dogovorene ugovorom o radu;
d) kada bolovanje plaća filijala RFZO, takođe u visini 65% ili 100% od prosečne zarade osiguranika iz poslednjih 12 meseci kod svih poslodavaca (ovde se računaju i zarade kod prethodnih poslodavaca), ako ulaze u poslednjih 12 meseci; za one mesece u kojima nema zarade, kod naknade koju plaća RFZO, računa se minimalna zarada za te mesece.
Prekid staža
Na koji način prekid staža osiguranja (prestanak radnog odnosa kod poslodavca) utiče na pravo na isplatu bolovanja?
Osnovno pravilo je da je pravo na naknadu zarade pravo vezano za radni odnos. Shodno navedenom, naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad plaća se dok traje radni odnos. Prestankom radnog odnosa gasi se pravo na isplatu naknade zarade. Izuzetak od ovog osnovnog pravila ogleda se u sledećem:
Nakon prestanka radnog odnosa zaposlenog koji je privremeno sprečen za rad zbog bolesti ili povrede na radu, umesto poslodavca, čija se obaveza gasi prestankom radnog odnosa, naknadu zarade nastavlja da plaća RFZO, dok god traje sprečenost za rad (po oceni stručno-medicinskog organa-lekara i lekarskih komisija). Uzmimo primera radi zaposlenog koji se nalazi u radnom odnosu na određeno vreme, a doživi povredu na radu ili profesionalnu bolest zbog koje je privremeno sprečen za rad. Ovom zaposlenom radni odnos prestaje istekom ugovora na određeno vreme, iako sprečenost za rad i dalje traje. U tom slučaju, nakon prestanka radnog odnosa (staža osiguranja) treba da se obrati filijali RFZO radi podnošenja zahteva za nastavak isplate naknade zarade.
Ovde naravno podsećamo da trudnici i porodilji ne može da prestane radni odnos, a time ni staž osiguranja. Kod ovih zaštićenih kategorija radni odnos produžava dok ne istekne porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta.
Prelazak na drugo radno mesto
Na koji način promena poslodavca utiče na isplatu bolovanja? U siituaciji u kojoj nastupi prestanak radnog odnosa kod jednog poslodavca (a time i prekid staža osiguranja), a potom dođe do zasnivanja radnog odnosa kod drugog poslodavca (i nastavka staža osiguranja) pri čemu i dalje traje sprečenost za rad, nastavlja se isplata naknade zarade. Jedina specifičnost ovog slučaja sastoji se u tome da zasnivanjem radnog odnosa kod drugog poslodavca prvih 30 dana novog radnog odnosa naknadu zarade plaća novi poslodavac, pa tek potom ide isplata bolovanja od strane RFZO. Prema tome, iako se iz ugla zaposlenog radi o nastavku isplate bolovanja, zakonski se ono posmatra se kao novo bolovanje. Iz tog razloga se, kod računanja osnovice za isplatu naknade zarade, prosek zarade uzima iz poslednjih 12 meseci pre otvaranja novog radnog odnosa. Kod novog poslodavca osnovica za obračun naknade zarade može biti samo ugovorena zarada (osnovna zarada iz ugovora o radu). Kada se isplata naknade zarade nastavi kod RFZO, osnovicu će takođe činiti prosečna zarada, ali ostvarena u 12 meseci pre meseca zasnivanja novog radnog odnosa (ostvarena kod svih poslodavaca), a ne u 12 meseci koji prethode mesecu otvaranja bolovanja.
U narednom tekstu, s obzriom na usku povezanost sa ovom temom, pisaćemo o porodiljskom odsustvu i naknadi zarade ako dođe do prestanka radnog odnosa, ali i promene poslodavca dok traje porodiljsko odsustvo.
