Lični pratioci: Anđeli čuvari dece sa poteškoćama u razvoju

Lični pratioci dece koja imaju poteškoće u razvoju, u gro slučaja svoj posao mnogo vole i predano i sa ljubavlju ga obavljaju. Njihov zadatak nije da pružaju pedagošku podršku detetu, već da im pomognu u što lakšem savladavanju svakodnevnih životnih potreba.

Oblačenje, odlazak u toalet, korišćenje pribora za jelo, kako se drži lenjir i knjiga, ali i svaka pomoć tokom socijalizacije mališana, u opisu je njihovog posla.

Pratioci su uglavnom devojke

Neretko, sa njima sede u školskim klupama i pomažu im da održe pažnju tokom časa.

– Profesionalne lične pratioce dobijaju sva ona deca koja iz bilo kog razloga ne mogu samostalno da se brinu o sebi. Zakon predviđa da ti mališani imaju pravo na lične pratioce do svoje 18 godine, odnosno do završetka srednje škole. Veoma nam je važno da od samog početka pratioci imaju dobar kontakt sa detetom, jer oni su sa njima svakodnevno i imaju znanje kako se u određenoj situaciji reaguje – kaže Goran Rojević, direktor humanitarne organizacije „Dečje srce“.

Naš sagovornik otkriva da je za posao pratioca dece sa posebnim potrebama neophodna završena srednja stručna sprema, kao i da se prođe lekarski pregled. To je uslov, a dozvola za rad se dobija nakon dvodnevne obuke.

– Obuka je jednostavna i nakon nje pratioci su spremni da pružaju pomoć onima kojima je najpotrebnija. Posebno je važno je da lični pratioci u svakom trenutku mogu da se oslone na pomoć mentora, koji su im dostupni za bilo kakav savet. Praksa je pokazala da je ovo posao u kojem pretežno ima devojaka, ali nije neobično da deca dobiju i muškog pratioca – kaže nam Rojević i otkriva kakva plata može da se zaradi u ovom poslu:

– Nakon obuke pratioci mogu da dobiju oko 40.000 dinara, a kako su to mahom studenti, može se reći da je taj iznos njima, uglavnom dovoljan. Što se mentora tiče, da biste došli do te pozicije, treba da imate najmanje dve godine iskustva, a mesečna zarada je između 80.000 i 100.000 dinara.

Osmeh deteta je najlepši poklon na svetu

Nena Mandić, studentkinja Visoke škole socijalnog rada,  jedna je od onih koja uživa u svom poslu ličnog pratioca osoba sa posebnim potrebama i želi time da se bavi i nakon diplomiranja.

– Ovo je, pre svega human posao i treba imati mnogo empatije da bi mogao da ga radiš. Naš posao je da budemo uz njih, da im pomažemo i pružamo im pažnju i ljubav. Mi smo zajedno osam sati dnevno, ali smo u stalnoj komunikaciji sa roditeljima i ta veza je veoma važna. Ukoliko naiđemo na bilo kakav problem ili nedoumicu uvek možemo da pozovemo našeg mentora koji će nam pomoći da se ta situacija reši. Posao  se uči svaki dan, a kad izmamite osmeh deteta to je nešto neprocenjivo. Nekako se vežete, postanete kao porodica i mnogo je lepo kad znate da ste nekome pomogli. I da, ovo je posao kojim definitivno želim da se bavim i posle studija – kaže Nena.

Kao jedan vid socijalizacije mališana i omladine sa posebnim potrebama je i okretanje prema sportu, a tu njihovi pratioci imaju ogroman uticaj.

– Deca sa posebnim potrebama su veoma vezana za svoje pratioce, a odnos koji oni imaju je baš blizak i oni nam mnogo pomažu u našim akcijama da se bave sportom. Dogovaramo se oko uključivanja dece u sportske aktivnosti kojima mogu da učestvuju bukvalno svi, uključujući i mališane u kolicima. To je dobro za njihovu socijalizaciju i razvijanje psihomotornih sposobnosti – kaže predsednik Srpskog saveza za rekreativni sport osoba sa invaliditetom, Nino Manojlović.

On nagalašava da su pratioci osoba sa poteškoćama u razvoju, bez dileme, zlata vredni ljudi, koji sa velikom ljubavlju brinu o deci i zaista im pružaju nemerljivu podršku u životu.