Sve što ste želeli da znate o godišnjem odmoru, a niste imali koga da pitate

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

jul 15
Godišnji odmor-sve što ste želeli da znate

Zakon o radu sadrži posebno poglavlje kojim se uređuju odmori i odsustva, kao važna skupina prava radnika iz radnog odnosa.

Poslodavci su navedenim zakonskim odredbama obavezani da svojim zaposlenima obezbede odmor u toku dnevnog rada, odmor između dva radna dana, nedeljni odmor i godišnji odmor. Zakon propisuje minimum za svaku od ovih vrsta odmora, koji se mora obezbediti, a poslodavac svojim opštim aktima može da pruži i veći obim prava svojim zaposlenima.

U ovom tekstu posebno ćemo se baviti pravom na godišnji odmor i dužinom njegovog trajanja.

Pojam godišnjeg odmora i Ustavne garancije prava

U najširem smislu, pod godišnjim odmorom smatra se period godine u kojem zaposleni prestaje sa svojim radnim aktivnostima kod poslodavca kako bi se odmorio i rekreirao, a poslodavac je dužan da mu za isti period obezbedi naknadu zarade. Oslobođenost od obaveze izvršavanja radnih zadataka u određenom broju dana u godini štiti zdravlje zaposlenog, smanjuje mogućnost povreda i omogućava psihičku i fizičku relaksaciju, što pravo na godišnji odmor čini veoma važnim pravom iz radnog odnosa za svakog zaposlenog. Značaj ovog prava naglašava i činjenica da Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na ljudska prava i slobode, garantujući pravo na rad, jemči i pravo na plaćeni godišnji odmor. Posebno treba istaći  da se ovog prava niko ne može odreći, odnosno da pravo na plaćeni godišnji odmor spada u neotuđivo ustavno pravo zaposlenih u Republici Srbiji.

Sticanje prava na godišnji odmor

Zakon o radu propisuje da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju (bolovanje) i odsustva sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo).

Citirane zakonske odredbe znače da novozaposleni radnici mogu da koriste pravo na godišnji odmor kada protekne mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa, čak i ako su u okviru tih mesec dana bili neko vreme na bolovanju ili na plaćenom odsustvu. Pri računanju mesec dana radnog odnosa kao uslova za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora ne uzimaju se u obzir dani neplaćenog odsustva i mirovanje radnog odnosa, odnosno, za te periode, zaposlenom ne pripada pravo na godišnji odmor.

Protekom mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa zaposleni može da podnese zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, ali to ne znači da će ga tada i koristiti, jer poslodavac nije obavezan da zahtev prihvati. Ovo stoga što po zakonu, o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučuje poslodavac, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Poslodavac je dužan da u kalendarskoj godini, nakon proteka prvih mesec dana radnog odnosa, pa do isteka kalendarske godine, obezbedi zaposlenom korišćenje (minimum prvog dela) prava na godišnji odmor za tu godinu. Odluku donosi uzimajući u obzir zahtev zaposlenog, ali pre svega potrebe organizacije posla. Prema tome, u prvih mesec dana rada nakon zaposlenja radnik ne može da ode na  godišnji odmor jer još nije stekao navedeno pravo, a nakon proteka mesec dana provednih u radu o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odlučiće poslodavac rešenjem, a po podnetom zahtevu zaposlenog.

Zakon o radu ponavlja ustavnu odredbu o tome da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

Dužina godišnjeg odmora

Po našem Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zakon je odredio koji je minimum trajanja godišnjeg odmora, a poslodavac svojim opštim aktima i ugovorom o radu može da utvrdi samo veći broj od 20 radnih dana, ne i manji. Zakon daje smernice poslodavcima o tome na koji način mogu utvrdiiti kriterijume za uvećanje broja dana godišnjeg odmora, ali je odluka o broju dana preko zakonskog minimuma na strani poslodavca. U opštim aktima poslodavaca i kolektivnim ugovorima o radu mogu se naći odredbe da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:

  • radnog  iskustva (primera radi za 5 godina radnog iskustva dodaju se 3 radna dana na zakonski minimum, za 10 godina iskustva-4 radna dana, itd);
  • složenosti poslova (recimo, za poslove za koje se zahteva srednja stručna sprema dodaju se 2 radna dana, a za poslove koji traže visoku stručnu spremu-4 radna dana);
  • doprinosa na radu (najčešće se daje ovlašćenje neposrednom rukovodiocu da proceni da li zaposlenom pripada ovaj dodatak i koliki on maksimalno može da bude);
  • uslova rada (npr rad na terenu, rad sa strankama mogu da dodaju nekoliko radnih dana godišnjeg odmora na zakonski minimum);
  • brige o maloletnom detetu ili starijem članu porodice i slično.

U svakom slučaju, Zakono radu ne propisuje maksimalno trajanje godišnjeg odmora, samo minimalno trajanje, ali poslodavci mogu opštim aktom ili ugovorom o radu propisati maksimalan broj dana koliko može iznositi godišnji odmor, što oni najčešće i čine. Poslodavci u svojim opštim akitma uglavnom određuju da godišnji odmor sa uvećanjima ne može da traje duže od određenog broja radnih dana. Država je isto učinila kao poslodavac, odnosno kada je reč o zaposlenima u državnim organima, odnosno državnim službenicima i nameštenicima. Kolektivnim ugovorom koji je potpisan između reprezentativnog sindikata zaposlenih u državnim organima i države kao poslodavca, određeno je da je maksimalno trajanje godišnjeg odmora 30 radnih dana. Takođe, precizirana su i merila za utvrđivanje godišnjeg odmora, odnosno određeno je da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima:

  • po osnovu doprinosa na radu (zavisi od ocene rada koju daje neposredni rukovodilac-najviše 5 radnih dana);
  • po osnovu stručne spreme (zaposlenom sa visokim obrazovanjem – za 5 radnih dana,  zaposlenom sa srednjom školskom spremom – za 3 radna dana, zaposlenom sa ostalim stepenima školske spreme – za 1 radni dan);
  • po osnovu godina rada provedenih u radnom odnosu (zaposlenom preko 30 godina rada provedenih u radnom odnosu – za 5 radnih dana, zaposlenom od 25 do 30 godina rada – za 4 radna dana, zaposlenom od 15 do 25 godina radas – za 3 radna dana,  zaposlenom od 5 do 15 godina rada – za 2 radna dana, zaposlenom do 5 godina rada  – za 1 radni dan);
  • po osnovu uslova rada (za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom – za 3 radna dana, za rad na radnom mestu na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme – za 10 radnih dana, za noćni rad – za 2 radna dana); zaposlenoj osobi sa invaliditetom – za 5 radnih dana;
  • po osnovu brige o deci i članovima uže porodice: – za najviše 5 radnih dana.

Godišnji odmor, koji se utvrdi nakon primene svih kriterijuma, u svakom slučaju ne može se koristiti u trajanju dužem od 30 radnih dana, bez obzira i ako se ispune uslovi po više osnova za duži odmor. Prema tome, zaposleni u državnim organima ne mogu da koriste godišnji odmor u trajanju dužem od 30 radnih dana, bez obzira na eventualno ispunjavanje uslova iz citiranih kriterijuma za godišnji odmor koji bi trajao duže od navedenog maksimuma.

Na sličan način poslodavci iz privatnog sektora utvrđuju dužinu trajanja godišnjeg odmora-zakonski minimum od 20 radnih dana se uvećava prema definisanim kriterijumima, ali se u svakom slučaju ne može koristiti u trajanju dužem od određenog broja dana, odnosno određuje se maksimalno trajanje.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana. Ovo prakično znači da godišnji odmor traje najmanje 4 nedelje, to jest 4 kalendarske sedmice (28 dana), bez obzira na raspored radnog vremena kod poslodavca. Primera radi, i ako su smene kod poslodavca organizovane tako da se radi po 6 dana u nedelji, prilikom izračunavanja dužine godišnjeg odmora radna nedelja će se svakako računati sa 5 radnih dana, bez obzira što u konkretnom slučaju ona traje jedan dan duže.

Praznici, koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora. Prema tome, državni praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje ne računaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju – ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora. Konkretno, ukoliko se zaposleni tokom korišćenja godišnjeg odmora razboli i lekar mu otvori bolovanje, ima pravo da prekine korišćenje godišnjeg odmora i započne bolovanje. Potrebno je da odnese potvrdu lekara kod poslodavca i time ga obavesti da je prekinuo godišnji odmor i otvorio bolovanje. Po zaključenju bolovanja zaposleni ima pravo da nastavi korišćenje godišnjeg odmora, to jest da iskoristi dane godišnjeg odmora koji su mu utvrđeni rešenjem, a koje zbog bolovanja nije iskoristio.

Srazmerni deo godišnjeg odmora

U prethodnom delu teksta razmatrano je pitanje dužine godišnjeg odmora za jednu kalendarsku godinu. Definisali smo da za svaku godinu rada zaposlenom pripada onoliko dana godišnjeg odmora koliko je utvrđeno opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, s tim da taj broj ne može da bude manji od zakonom propisanog minimuma od 20 radnih dana, odnosno 4 kalendarske nedelje.

Izuzetno od navedenog, zaposlenom pripada pravo na srazmeran deo godišnjeg odmora u godini u kojoj je zasnovao radni odnos i u godini u kojoj mu prestaje radni odnos, odnosno u onim godinama u kojima nema punih 12 meseci rada.

Shodno Zakonu o radu zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.

Ova zakonska odredba kod novozaposlenja znači da od momenta zasnivanja radnog odnosa pa do kraja kalendarske godine zaposleni ima pravo na dvanaesti deo godišnjeg odmora za svaki pun mesec u kojem će biti u radnom odnosu. Primera radi: ukoliko je radni odnos zasnovan 15. aprila na neodređeno vreme, a po opštem aktu poslodavca zaposleni ima pravo na 25 dana godišnjeg odmora po kalendarskoj godini, to će značiti da zaposleni ima pravo na 8 dvanaestina od punog godišnjeg odmora jer u toj kalendarskoj godini ima 8 meseci rada. Petnaest dana u aprilu se ne uzima u obzir jer Zakon određuje da se srazmeran deo godišnjeg odmora računa prema mesecu rada, dok dane i sate rada ne pominje. Kako smo u primeru odredili da zaposlenom za celu godinu pripada 25 dana, dvanaestina od tog broja bi bila 2.083 dana. Kada se taj broj pomnoži sa 8 dobija se 16,66, odnosno 17 radnih dana godišnjeg odmora za godinu u kojoj je zasnovan radni odnos. Po istom principu se izračunava broj dana godišnjeg odmora i za kalendarsku godinu u kojoj zaposlenom prestaje radni odnos.

Zanimljivo je, kod donošenja rešenja o srazmernom delu godišnjeg odmora, da je situacija popuno jasna kod prestanka radnog odnosa, dok kod novozaposlenih može da se postave određena pitanja. Primera radi, ako radni odnos prestaje 31. jula, pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa (ili istovremeno sa donošenjem navedenog rešenja) donosi se rešenje o godišnjem odmoru u kojem je sasvim jasno da će ono glasiti na 7 dvanaestina punog godišnjeg odmora za sedam  meseci rada (period januar-jul). U gornjem primeru, kada je 25 radnih dana pun godišnji odmor, množili bismo 7 sa 2,083 i dobili bismo 14,581, odnosno 15 radnih dana godišnjeg odmora. Kod novozaposlenog međutim, ukoliko odmah posle mesec dana rada podnese zahtev za godišnji odmor, a videli smo da to zakon dopušta, poslodavac može da mu donese rešenje kojim će obuhvatiti celokupan srazmerni deo godišnjeg dmora, iako svi meseci rada još nisu odrađeni. Ako upotrebimo već navedeni primer o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme od 15. aprila, već 15. maja zaposleni može podneti zahtev za godišnji odmor. Pošto mu za tu godinu pripada 17 radnih dana godišnjeg odmora, praktično bi mu se odobravanjem zahteva obezbedilo korišćenje godišnjeg odmora za celu godinu, iako je odrađeno svega mesc dana. Zbog navedenog, poslodavci obično izbegavaju da rešenjem odobre ovakav način korišćenja godišnjeg odnora i čekaju da zaposleni odradi značajan deo ugovora o radu za kalendarsku godinu.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(297) komentari

Marija Arizanović 05. 08. 2022.

Poštovani, zaposlena sam u osnovnoj školi i od septembra meseca sam imala punu normun od 100 posto. Tek sredinom juna, znači poslednji mesec mi je smanjena na 20 posto. Od početka jula sam na godišnjem odmoru. Isplaćena mi je plata kao naknada zbog godišnjeg odmora samo 20 posto, iako u rešenju piše da se za isplatu računa prosečna zarada u poslednjih 12 meseci. Da li mi je loše isplaćeno? Jer da sam ostala bez posla isplatili bi mi punu zarada, a ovako radim a samo 20 posto. Unapred hvala na odgovoru.

    Milan Predojevic 08. 08. 2022.

    Poštovana Marija

    Naknada zarade je naknada za izgubljenu zaradu.
    Ako ste angažovani na 20 %, onda naknada zarade nee može biti veća od same zarad.

    Pozdrav

      Marija Arizanović 09. 08. 2022.

      Znači da je ispravno što sam primila platu dok sam na odmoru u iznosu od 20 posto,jer sam toliko sada angažovana, bez obzira što piše da se za isplatu računa prosek od 12 meseci? Hvala puno na odgovoru.

Bojana Satara 31. 07. 2022.

Zaposlena sam 3,5 godine u jednoj privatnoj firmi,sutra počinjem da radim posle godišnjeg odmora koji je trajao dve Ned i to je ujedno bio i prvi godišnji u ovoj god. Sutra trebam otkaz da dami da krene otkazni rok moje je pitanje da li imam prava na još neke dane godišnjeg odmora?

    Milan Predojevic 03. 08. 2022.

    Poštovana Bojana
    U godini prestanka radnog odnosa pripada Vam srazmeran godišnji odmor, odnosno jedna dvanaestina (1/12) za svaki ceo mesec rada u kalendarskoj godini u kojoj prestaje radni odnos. Ikoristili ste 10 radnh dana odmora za 2022. godinu, još preostaje ostatak da bi se ukupno ostvarilo 7 dvanaestina od punog odmora. Ako prema otkazu ugovor o radu prestaje pre isteka avgusta, onda Vam pripada 7 dvanaestina za 7 celih meseci rada u tekućoj godini.
    POzdrav

Ivica Ilić 29. 07. 2022.

Poštovani,
Primljen sam ma ugovor na određeno neposredno pred kolektivni odmor firme, pre toga sam bio na ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Da li će se meni ti dani kolektvnog odmora biti plaćeni?

    Milan Predojevic 30. 07. 2022.

    Poštovani Ivice
    Mišljenja sam da bi ti dani morali da Vam budu plaćeni, s obzirom da se rešenje o kolektivnom godišnjem odmoru odnosi na sve zaposlene, a da ste Vi pre početka korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora već stekli status zaposlenog, to jest lica u radnom odnosu.
    Pozdrav

Aleksandar Đorđević 21. 07. 2022.

Poštovani,
Lice je imenovano 24.12.2021. godine na poziciji v.d. direktora do 24.12.2022. godine. Kako se računaju dani godišnjeg odmora, tj. ima li pravo na ceo ili srazmerni deo odmora?

    Milan Predojevic 23. 07. 2022.

    Poštovani Aleksandre
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora(srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Shodno navedenoj zakonskoj odredbi, u opisanom slučaju, za 2021. godinu za svega 8 dana rada zaposleni nema pravo na godišnji odmor, dok u 2022. godini ima pravo na 11 dvanaestina za 11 celih meseci rada.
    Pozdrav

Korisnik 094f34965a 19. 07. 2022.

Poštovani,

Pre nekoliko meseci sam dao otkaz u firmi i nisam bio u mogućnosti da iskoristim 20 dana godišnjeg odmora jer sam morao hitno da pređem u drugu firmu. Poslodavac odbija da mi nekorišćene odmore isplati jer kaže da „sam mogao da iskoristim, ali sam prešao u drugu firmu“, te nisu dužni da mi plate. Meni ovo zvuči nelogično, ali me zanima samo da li je to tako ili moraju da plate?

Hvala unapred

    Milan Predojevic 21. 07. 2022.

    Poštovani
    Zakonska odredba koja reguliše ovu naknadu glasi:
    „U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
    Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“
    Prema tome, zakon je jasan: ako je odmor neiskorišćen iz razloga prestanka radnog odnosa, ide novčana naknada. Nije tačno da ste odmor mogli iskoristiti. Citirana zakonska odredba postoji upravo zbog opisanih situacija, kada ste prešli kod drugog poslodavca, ili Vam je iz nekog drugog razloga prestao radni odnos, a nije ostalo vremena da se iskoristi preostali odmnor.
    Pozdrav

Dušan Grče 29. 06. 2022.

Poštovani,

Koji su kriterijumi za utvrdjivanje trajanja godišnjeg odmora? Da li je normalno ukoliko je definisano aktom poslodavca da godišnji odmor traje u visini od 20 radnih dana (minimum),da ne može da se povećava trajanje godišnjeg odomora sa stručnom spremom, godinama staža, radom na terenu, invalidnosti, itd. Da li je moguće da osoba koja ima 40+ godina staža ili osoba sa invaliditetom, i osoba koja je „juče“ počela da radi imaju po 20 radnih dana godišnjeg odmora?

Hvala Unapred.

    Milan Predojevic 29. 06. 2022.

    Poštovani Dušane
    Zakonom o radu propisano je da se dužina godišnjeg odmora utvrđuje tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu (član 69.). Takođe je propisano da će se novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje uređuju godišnji odmor (čl. 68-75). Shodno navedenom, mišljenja sam da poslodavac koji ne utvrdi kriterijume za uvećanje zakonskog minimuma kada je reč o dužini godišnjeg odmora, čini prekršaj, odnosno ne postupa u skladu sa zakonom.
    Pozdrav

Andrijana Tešmanović 18. 06. 2022.

Poštovani: Radim u fabrici, imam ugovor na neodređeno i moje pitanje je: da li poslodavac ima pravo da dane (radne) koje nismo radili (a javljeno je da ne dolazimo na posao dan ranije) evidentira kao godisnji odmor bez naše dozvole tj. zahteva? U pitanju je samo jedan dan u nedelji.Situacija se ponavlja već par meseci, tako da mi je godišnji odmor „potrošen“ iako nisam koristila plaćeno odsustvo ni u jednom momentu.U sektoru za ljudske resurse sam dobila odgovor „da oni to moraju nekako da proknjiže“.

    Milan Predojevic 20. 06. 2022.

    Poštovana Andrijana
    Zakonom o radu propisano je da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Samo izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora. Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, nije moguće raspoređivati godišnji odmor na način kako je to urađeno u opisanom slučaju. Dakle, ne može se godišnji odmor „evidentirati“ dan po dan. Tu nije reč o godišnjem odmoru, već o smanjenom obimu posla, a tu situaciju zakon drugačije rešava. U svakom slučaju, o godišnjem odmoru se mora doneti rešenje, u navedenom rokovima, a ne koristiti ga po jedan dan u nedelji.
    Pozdrav

      Andrijana Tešmanović 20. 06. 2022.

      Hvala Vam.

Sonja Stojanović 09. 06. 2022.

Poštovani,

Moj otac radi u firmi 38 godina, firma mu daje samo 20 dana godišnjeg odmora na toliki radni staž. Da li poslodavac po kolektivnom ugovoru sme to da radi ili mora da bude u skladu sa Zakonom o radu?

    Milan Predojevic 13. 06. 2022.

    Poštovani
    Zakon o radu uređuje godišnji odmor članovima 69-75. Prema tim odredbama, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Zakonom o radu određeno je da će se novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a kaznom od 100 hiljada do 300 hiljada dinara preduzetnik, ako postupi suprotno odredbama ovog zakona koje uređuju godišnji odmor (čl. 68-75). Prema tome, mišljenja sam da poslodavac mora da utvrdi kriterijume za uvećanje minimalne dužine godišnjeg odmora. U suprotnom, on čini prekršaj za koji se novčano kažnjava.
    Pozdrav

Dusica Mazalica 09. 06. 2022.

Poštovani,
Radim u prosveti. Oktobar kao zamenski nastavnik i celo drugo polugodište koje se završava 24.06. sa ugovorom koji traje do 31.08. 2022. Koliko zakonski imam pravo na odmor. Pošto sam dobila nezvaničnu informaciju da novozaposleni nemaju pravo na odmor, iako naravno, nema nastave. Unapred, hvala na odgovoru.

    Milan Predojevic 13. 06. 2022.

    Poštovana Dušice
    Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da zaposleni u ustanovi ima pravo na odmore i odsustva u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Takođe je istim zakonom propisano da zaposleni u školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta. S obzirom na navedeno, u pogledu broja dana primenjuju se odredbe Zakona o radu, prema kojima zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Prema tome, nema osnova za tumačenje po kojem „novozaposleni nemaju pravo na odmor“.
    Pozdrav

Milica Stefanovic 08. 06. 2022.

Poštovani,
Moj suprug radi već 7 meseci i jun je 8mesec svih 30/31dana mesečno po 12h dnevne smene, NK radnik je, za ovaj period koliko ima pravo dana godišnjeg odmora?
Hvala

    Milan Predojevic 09. 06. 2022.

    Poštovana Milice
    Zakonom o radu je propisano da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Prema tome, ili kolektivni ugovor (odnosno pravilnik o radu kod poslodavca) ili ugovor o radu utvrđuju broj dana godišnjeg odmora, ali ne mogu da propišu manje od 20 radnih dana (to jest 4 sedmice). Ako Vašem suprugu prestaje radni odnos, onda ima pravo na srazmerni deo odmora-1/12 za svaki mesec dana rada. Inače, smene kako ste ih opisali (ako sam dobro razumeo da suprug radi svaki dan po 12 sati) su potpuno suprotne odredbama Zakona o radu o radnom vremenu. Nije mogućee organizovati rad bez ijednog dana odmora, plus da smene traju po 12 sati.
    Pozdrav

Biljana Angelovski 08. 06. 2022.

Postovanje,

Kakva je situacija sa odmorima za porodilje.
1.6. 2021. Sam otorila trudnicko (nisam koristila 2/2 odmora za 2021.) a od 2.10.2021 do 2.10.2022. Sam na porodiljskom.

Jasno mi je da imam pravo na odmor iz 2022. Ali me interesuje šta je sa 2021. Da li se može koristiti u 2022 ili ne.?

Hvala

    Milan Predojevic 09. 06. 2022.

    Poštovana Biljana
    Zakonom je propisano da zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Prema tome, ako Vam porodiljsko ističe 02.10.2022. godine, nakon tog datuma nećete moći da koristite odmor iz 20221. godine, jer je krajnji rok za to 30.06.2022. godine.
    Pozdrav

Korisnik 606074765f 02. 06. 2022.

Poštovani, da li se može iskoristiti drugi deo odmora ako ste u štrajku.
Hvala!

    Milan Predojevic 03. 06. 2022.

    Poštovani
    Prema Zakonu o štrajku, štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada. Isti zakon propisuje da zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim prava na zaradu. U osnovna prava iz radnog odnosa, prema Zakonu o radu spadaju: pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite.
    Shodno navedenim zakonskim odredbama, mišljenja sam da pravo na godišnji odmor ne spada u prava koja se mogu ostvariti tokom štrajka.
    Pozdrav

      Korisnik 606074765f 03. 06. 2022.

      Poštovani,
      Hvala Vam na odgovoru!

Korisnik 304f6a4587 13. 05. 2022.

Poštovani, kako utiče bolovanje za koje tek treba da dobijem nadoknadu preko Fonda (dva meseca) na iznos koji ću dobiti za vreme godišnjeg odmora? Da li je to 0 dinara za te mesece ili 65% od plate iako nadoknadu nisam dobila (možda bude tek posle korišćenja godišnjeg odmora)?

    Milan Predojevic 17. 05. 2022.

    Poštovana
    Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan godišnjeg odmora.
    Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, mišljenja sam da se uzima prosečna zarada za ono vreme za koje ste radili, a ne nakanda zarade za vreme bolovanja. U svakom slučaju, za te mesece se nikako ne može računati 0 dinara, niti 65% od plate koje ste dobili na ime bolovanja. U obračun prosečne zarade za prethodnih 12 meseci ulaze sva primanja koja imaju karakter zarade: isplaćena zarada po satu za efektivne sati rad; prekovremeni rad; bonusi, stimulacije; regres, naknada za topli obrok. U obračun ne ulazi isplaćena naknada za sate provedene na bolovanju, naknada za godišnji odmor, državni i verski praznik, slobodne dane i troškovi prevoza.
    Pozdrav

Gordana Parezanović 04. 05. 2022.

Poštovani,na bolovanju sam od 15.10.2020.godine operisala sam karcinom dojke i nisam iskoristila ceo godišnji odmor za tu godinu…da li imam pravo taj deo odmora od 2020 godine da koristim u ovoj godini 2022… hvala

    Milan Predojevic 04. 05. 2022.

    Poštovana Gordana
    Odmor za 2020. godinu ne možete da iskoristite u 2022. godini. Krajnji zakonski rok za korišćenje drugog dela odmora za 2020. godinu bio je 30.jun 2021. godine. Pošto usled objektivne okolnosti bolovanja niste bili u mogućnosti da godišnji odmor iskoristite do krajnjeg roka određenog zakonom, isti je propao i više se ne može koristiti.
    Pozdrav