Naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

oct 30

Pravo na godišnji odmor jedno je od osnovnih prava zaposlenog. Ustav Republike Srbije, u delu koji se odnosi na ljudska prava i slobode, garantujući pravo na rad, jemči i pravo na plaćeni godišnji odmor (GO).


Prema najvišem pravnom aktu Srbije pravo na plaćeni godišnji odmor spada u neotuđivo ustavno pravo zaposlenih. Ovog prava zaposleni se ne može odreći, niti mu se to pravo može uskratiti, jer je odmor neophodan u sklopu oporavka ljudskog organizma od rada.
Zbog svega toga nije moguća zamena godišnjeg odmora nekom novčanom naknadom, jer ona ne bi služila svrsi koju ostvaruje godišnji odmor.

S obzirom na tako definisanu nepovredivost prava na godišnji odmor, postavlja se pitanje šta ako, ipak, zbog određenih okolnosti ostane neiskorišćen godišnji odmor? 

U ovom tekstu pokušaćemo da damo odgovor upravo na ovo pitanje i da definišemo uslove i načine pod kojima se plaća naknada za neiskorišćene dane godišnjeg odmora. Pre toga, podsetićemo se osnovnih zakonskih pravila vezanih za godišnji odmor.

I Pravo na odmor i koliko traje?

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca, računajući tu i eventualno bolovanje i plaćeno odsustvo. To naravno ne znači da poslodavac posle mesec dana trajanja radnog odnosa mora dozvoliti korišćenje godišnjeg odmora, s obzirom da prema zakonu poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, ova zakonska odredba samo znači da tek nakon mesec dana trajanja radnog odnosa zaposleni stiče mogućnost da koristi godišnji odmor.

Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Po Zakonu o radu, u godini u kojoj zaposleni zasniva radni odnos i u godini u kojoj mu prestaje radni odnos, on praktično ne radi celu kalendarsku godinu, te za istu nema pravo na ceo godišnji odmor, već na dvanaestinu punog godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada. Primera radi, ako za celu godinu zaposleni ima pravo na 24 radna dana odmora, jedna dvanaestina bi bila dva radna dana za ceo mesec rada. Ako bi zaposleni u nekoj kalendarskoj godini radio samo šest meseci (jer je npr. počeo da radi 01. jula) pripalo bi mu 12 radnih dana godišnjeg odmora za tu godinu.

II Kada se koristi i ko odlučuje?

Zakon o radu je jasan u pogledu rasporeda korišćenja godišnjeg odmora: moguće ga je koristiti jednokratno ili u više delova. Ukoliko zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Tako se preostali godišnji odmor za 2023. godinu, koji ne bude iskorišten do 31. decembra tekuće godine, mora iskoristiti najkasnije do 30. juna 2024. godine. Prema tome, krajnji rok za korišćenje godišnjeg odmoraza 2023. godinu je 30.jun 2024. godine.

Kada je reč o određivanju vremena korišćenja godišnjeg odmora, zakonodavac je ovo ovlašćenje u potpunosti dao poslodavcu u ruke. U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Prema tome, nije potreban zahtev zaposlenog, već poslodavac rešenjem sam odlučuje, shodno organizaciji posla, kada će pustiti zaposlene na godišnji odmor. On je dužan jedino da sasluša zaposlenog o njegovim željama u tom pogledu, to jest da ga konsultuje.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja u elektronskoj formi, a poslodavac je na zahtev zaposlenog dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi, najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca rešenje se ističe na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.

III Neotuđivost prava na GO

Kao što smo u uvodu rekli, zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, to pravo mu se ne može uskratiti, niti zameniti novčanom naknadom. Kada bi zaposleni zaista želeo da mu se umesto godišnjeg odmora isplati novčana naknada pa se u tom smislu potpiše izjava ili sporazum između zaposlenog i poslodavca kojim se on odriče prava na godišnji odmor ili mu se to pravo menja nekim drugim pravom ili novčanom isplatom, takav akt ne bi imao pravnu snagu. Prema tome, bilo da se to čini na nagovor poslodavca, bilo da se radi o stvarnoj želji zaposlenog, taj dokument bi bio ništav.
Svaka izjava zaposlenog ili sporazum između zaposlenog i poslodavca, kojim se zaposleni odriče prava na godišnji odmor, uz zamenu za neko drugo pravo/privilegiju (ili čak i bez toga), protivna je Ustavu i ne proizvodi pravno dejstvo.

IV Izuzetna obaveza naknade štete

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da je logično pitanje: kako Zakon o radu uopšte može da predvidi isplatu novčane naknade umesto korišćenja godišnjeg odmora, ako Ustav zabranjuje zamenu godišnjeg odmora novčanom naknadom?
Odgovor se krije u tome da u određenoj – izuzetnoj situaciji, zbog okolnosti iznenadnog prestanka radnog odnosa, kada nema objektivnih uslova da se iskoristi preostali godišnji odmor, Zakon o radu određuje da se u tom slučaju mora platiti naknada za neiskorišćeni godišnji odmor. Nemogućnost korišćenja godišnjeg odmora usled prestanka radnog odnosa jedini je slučaj kada zakon dopušta, odnosno u ovoj situaciji i obavezuje, da se zaposlenom umesto godišnjeg odmora isplati novčana naknada.

Pravo na novčanu naknadu zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora zakon definiše na sledeći način: u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ova naknada ima karakter naknade štete.

Poslodavac je shodno navedenom dužan da isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa i to: za svaki dan neiskorišćenog godišnjeg odmora u visini prosečne zarade zaposlenog po jednom danu, koja je ostvarena u prethodnih 12 meseci kod tog poslodavca.

Primera radi, ako zaposleni iznenada da otkaz, pritom poštujući zakonski otkazni rok od 15 dana, a ostalo mu je, na primer, tri nedelje neiskorišćenog godišnjeg odmora, poslodavac nema objektivnu mogućnost da obezbedi korišćenje godišnjeg odmora. Za takve slučajeve zakonodavac je propisao obavezu naknade štete. Ne postoji niti jedna druga situacija dopuštena zakonom u kojoj bi isplata novca zamenila godišnji odmor.
Zakonodavac je time želeo da spreči praksu koja bi se možda pojavila kod određenih poslodavaca, a to je nešto što bi priželjkivali i neki zaposleni, da se daje novac umesto da se obezbedi godišnji odmor.
Odmor (u toku rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor) ima svoju svrhu koju novac ne može da zameni – relaksiranje od svakodnevnih radnih obaveza, sve u cilju očuvanja opšteg zdravlja i radne sposobnosti.
Nije u interesu zaposlenih da im se daje novac umesto odmora, te tako nešto zakonom nije propisano kao mogućnost.
Ukoliko se ipak desi da poslodavac nije obezbedio korišćenje pripadajućeg godišnjeg odmora zaposlenom, poslodavac može dvostruko odgovarati – za prekršaj propisan Zakonom o radu, za koji plaća gore pomenutu novčanu kaznu i po eventualnoj tužbi zaposlenog za naknadu štete po opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

V Razlog prestanka radnog odnosa

Kao što smo već rekli, zakon propisuje da „u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, koja ima karakter naknade štete.

Članom 175. Zakona o radu su propisani razlozi za prestanak radnog odnosa:

Radni odnos prestaje:

1) istekom roka za koji je zasnovan;

2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;

3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;

4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;

5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;

6) smrću zaposlenog;

7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom

Često se u praksi javlja dilema da li osnov prestanka radnog odnosa ima uticaj na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor. Kako je u članu 76. stav 1. Zakona o radu propisano da je u slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, bez preciziranja o kom osnovu prestanka se radi, nameće se zaključak da naknada štete zbog nekorišćenja godišnjeg odmora ne zavisi od osnova prestanka radnog odnosa. Načelno, poslodavac je dužan da zaposlenom za neiskorišćeni godišnji odmor isplati novčanu naknadu, bez obzira na to koji je osnov prestanka radnog odnosa.

Naravno, ukoliko bi osnov prestanka radnog odnosa bila smrt zaposlenog, ne postoji obaveza poslodavca da isplati naslednicima zaposlenog naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor. Imajući u vidu da je radni odnos prestao smrću zaposlenog, kao i da zaposleni za života nije stekao pravo na isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, poslodavac nije u obavezi da isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor njegovim naslednicima.

VI Osnov odgovornosti za štetu

Kao što smo već napomenuli, naknada za neiskorišćeni godišnji odmor ima karakter naknade štete. Međutim, sva pitanja u vezi naknade štete uređuje Zakon o obligacionim odnosima, a n Zakon o radu.

Kada govorimo o osnovama odgovornosti za prouzrokovanu štetu, Zakon o obligacionim odnosima propisuje da svako ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je nadoknadi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Dalje kaže, za štetu se, bez obzira na krivicu, odgovara i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

O naknadi materijalne štete isti zakon kaže da je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, a ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće ili ne uklanja štetu, odgovorno lice dužno je da ostatak štete nadoknadi u novcu. Kod naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće i umesto toga vrši se isplata u novcu.

Kada razmotrimo sve citirane zakonske odredbe, relevantne za ovu vrstu štete, različiti pravci tumačenja daju dva moguća odgovora o krivici kao nužnom uslovu za odgovornost poslodavca za štetu:

– Prva struja smatra da formulacija „ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice” nameće zaključak da se poslodavac oslobađa obaveze isplate naknade štete ako dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Ukoliko bi se i prihvatilo ovakvo tumačenje, ono bi praktično ostavilo mogućnost da se poslodavac oslobodi obaveze isplate naknade za neiskorišćeni godišnji odmor samo u dve situacije:
– za slučaj iznenadnog otkaza od strane zaposlenog, koji pritom ne poštuje otkazni rok i
– za slučaj prestanka radnog odnosa kome je prethodilo bolovanje toliko dugo da objektivno nije bilo vremena za donošenje rešenja o godišnjem odmoru.
Samo u tim situacijama možemo govoriti o potpunom odsustvu krivice poslodavca.

Svaka druga situacija podrazumeva određeni nivo krivice poslodavca, jer on svojim rešenjem odlučuje o vremenu korišćenja odmora, te ako to ne učini na vreme, a radni odnos prestane – obavezan je isplatiti naknadu štete za neiskorišćene dane godišnjeg odmora zaposlenog.

– Druga struja zastupa tezu da formulacija po kojoj se „za štetu bez obzira na krivicu odgovara i u drugim slučajevima predviđenim zakonom” znači da, ako je Zakon o radu propisao takav slučaj, a sam nije predvideo krivicu kao uslov (a ranije je to činio), onda se može govoriti o obavezi isplate naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, bez obzira na krivicu.
Na ovom tragu su uglavnom i mišljenja Ministarstva za rad, iako ista po zakonu nisu pravno obavezujuća.
Međutim, ostaje otvoreno pitanje kakav bi stav zauzeo sud u eventualnom postupku za naknadu štete i praksa bi se razlikovala, a spram ratličitog činjeničnog stanja.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(24) komentari

Predrag Stanković 26. 08. 2024.

Poštovani,
radio sam u osnovnoj školi kao nastavnik četiri i po meseca. Ugovor je istekao 31.maja.Potpisao sam rešenje o prestanku radnog odnosa koji dan kasnije. Rešenje o naknadi štete za neiskorišćeni godišnji odmor je bilo spremno za potpisivanje tek 13.juna,i bio sam pozvan da to potpišem. Zbog privatnih obaveza nisam bio u mogućnosti da toga dana dođem.Došao sam da preuzmem rešenje sad u avgustu, rečeno mi je da nema šta da potpišem jer mi je u medjuvremenu istekao rok od mesec dana za potpisivanje [za taj rok nisam ni obavešten] , pa samim tim ne mogu da naplatim naknadu štete, jer škola ne može više da potražuje ta sredstva od ministarstva. Da li je zaista tako?

    Milan Predojevic 27. 08. 2024.

    Poštovani Predraže
    Članom 186. Zakona o radu propisano je da poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu obaveza poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Članom 196. Zakona o radu određeno je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, mišljenja sam da Vaše potraživanje naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor nije zastarelo.
    Pozdarv

Aleksandar Savić 06. 06. 2024.

Poštovani Aleksandre,

Kod poslodavca kod koga sam radio do 31.05.2024. sam imao 25 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Isplatili su mi upola od toga, jer su mi rekli da se računa dva dana mesečno od početka godine, a da ostatak mogu da iskoristim kod novog poslodavca. Zanima me da li je to stvarno tako, jer ja u zakonu nisam naišao na taj deo?

Hvala unapred…

    Milan Predojevic 07. 06. 2024.

    Poštovani Aleksandre
    Članom 72. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu punog godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Prema tome, u godini prestanka radnog odnosa nemate pravo na ceo odmor, već srazmeran deo, što u Vašem slučaju jeset 5/12 od punog odmora.
    Pozdrav

Aleksandar Dimitrijevic 28. 05. 2024.

Postovani,

Zena je pocela sa radom 01.02.2022,
U septembru koristi 5 dana odmora. Nakon toga 15.09.2022 odlazi na trudnicko bolovanje. Posle dve godine bolovanja(trudnickog,porodiljskog) firma ne produzava ugovor. Trebala je poceti 21.04.2024. Zanima nas koliko je dana odmora imala za isplatu? Sefica je rekla da ima 25 dana ali po isplati od 19000 dinara ne bih rekli ili je doslo do greske. Da naglasim ugovori su od stata rada bili na mesec dana,pa dva i tako produzavani.

    Milan Predojevic 28. 05. 2024.

    Poštovani Sleksandre.
    Dao sam odgovor u prethodnom pitanju-pošto zbog porodiljskog nije uopšte koristila odmor za 2023. godinu, zakon joj daje za pravo da sav odmor za 2023. godinu prenese u narednu godinu i iskoristi najkasnije do 30.juna naredne godine. Za 2024. godinu, kao godinu prestanka radnog odnodsa, ima pravo na 3/12 od punog odmora za tri cela meseca radnog odnosa u 2024. godini.
    Pozdrav

Nataša Krajnalić 04. 04. 2024.

Poštovani,
bila sam na porodiljskom odsustvu za treće dete u trajanju od 2 godine, od januara 2022. do 13.03.2024. Odmah nakon porodiljskog odsustva sam dobila rešenje o otkazu kao tehnološki višak. Isplaćena mi je otpremnina, međutim imam problem sa godišnjim odmorima. Moje pitanje je da li treba da mi isplate godišnji odmor samo za 2023. i 2024. ili i za 2022. pošto ga nisam iskoristila? I da li se isplaćuje bruto ili neto iznos u tom slučaju?
Takođe, isplaćene su mi dve sume, izuzev otpremnine koja mi je prethodno isplaćena, za koje sam smatrala da su to ta 3 odmora za 2022., 2023. i 2024. godinu. Međutim, nakon par dana mi se javlja knjigovođa sa pričom kako mi je greškom uplatila 2 sume (trebala je samo jednu) i traži mi povraćaj novca. Ja sam novac potrošila, jer sam imala određena zaduženje prema banci, sada sam nezaposlena i nisam u mogućnosti da taj novac vratim, osim možda na rate. Naravno, ni jednog momenta nisam dobila obračun za zaostale godišnje odmore, tako da ne znam ni koju su cifru trebali da mi uplate i ne znam da li je ovo potraživanje povraćaja novca tačno ili samo još jedna od prevara poslodavca koju je pokušao da izvede.
Molim vas dajte mi savet šta da radim u ovoj situaciji.
Hvala unapred.

    Milan Predojevic 04. 04. 2024.

    Poštovana Nataša
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Pošto ste bili na porodiljskom odsustvu za treće dete u trajanju od 2 godine, od januara 2022.g. do 13.03.2024. godine, u Vašem slučaju odmor za 2022. godinu više ne možete da koristite, jer je prošao krajnji rok za to (30.jun 2023. godine), pa samim tim nemate ni pravo na naknadu za neiskorišćeni odmor iz 2022. godine. Iz citiranih zakonskih odredbi takođe sledi da ste ceo odmor za 2023. godinu mogli iskoristiti najkasnije do 30. juna 2024. godine.
    Dalje je Zakonom o radu određeno da zaposleni ima pravo na dvanaestinu punog godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj mu prestaje radni odnos. To znači da za 2024. godinu imate pravo na srazmerni godišnji odmor i to dve dvanestine punog odmora za dva cela meseca trajanja radnog odnosa u godini u kojoj je prestao radni odnos.
    Takođe je Zakonom o radu određeno da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
    Shodno svemu navedenom, mišljenja sma da je poslodavac bio obavezan da Vam isplati nakandu štete za neiskorišćeni godišnji odmor za celu 2023. godinu, kao i za dva meseca u 2024. godini
    Što se tiče otpremnine, u slučaju tehnološkog viška poslodavac je dužan da je isplati najmanje u visini trećine zarade za svaku godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca.
    Zakonom o radu utvrđeno je da o pravima i obavezama iz radnog odnosa rešenjem odlučuje ovlašćeno lice poslodavca. Shodno navedenom, mišljenja sam da je poslodavac bio dužan da o svim gore navdenim pianjima odluči rešenjem, koje biste moli da pobijate na sudu, ako niste zadovoljni istim.
    Stoga je nejasno na osnovu kojih kriterijuma, to jest koje odluke poslodavca se javlja knjigovođa sa pričom kako je greškom uplatila određenu sumu i traži povraćaj novca.
    Možete ceo slučaj prijaviti Inspekciji za rad.
    Pozdrav

176c02d2096a1b6a8d73b1472948b3ce 31. 01. 2024.

Za 12 godina koliko sam radio nikada nisam iskoristio ceo,a nekada ni dan GO,sada sam raskinuo ugovor o radu zbog odlaska u starosnu penziju,još uvek radim,nudi mi poslodavac da nastavim da radim i da ne tražim otpremninu,ili otpremnina a onda nema dalje saradnje,kakva ucena ,nisam iskoristio GO za prošlu a ni ovu godinu,radio i nedeljom i praznicima,noću,a plata uvek ista,pre isplate plata,potpisujem prevoz koji nikada nisam dobio…predam lpotpisanu listu pa tek onda dižem platu…pa moli za savet,šta ciniti dalje?

    Milan Predojevic 01. 02. 2024.

    Poštovani
    Poslodavac je po zakonu dužan da pri odlasku zaposlenog u penziju isplati otpremninu. Oko toga ne može biti pogađanja jer se radi o neotuđivom pravu zaposlenog, pa ni sporazum kojim se poslodavac oslobađa te obaveze nema pravnu snagu.
    Godišnji odmor za prošlu godinu možete da iskoristite do 30.juna ove godine. Ukoliko ga ne iskoristite pre prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da Vam isplati naknadu štete.
    Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada.
    Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad noću, ali samo ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice (proverite u ugovoru o radu da li je vrednovan rad noću već u samoj plati).
    Za rad nedeljom zakon nije predvideo obaveznu uvećanu zaradu.
    Preporučujem da ne potpisujete akta kojim potvrđujete da ste dobili nešto što niste.
    Pozdrav

176c02d2096a1b6a8d73b1472948b3ce 31. 01. 2024.

Podneo sam zahtev za starosnu penziju,znaci da sam raskinuo radni odnos,i dalje radim,ucenjuju me ,ili dalji rad,ili otpremnina,nisam koristio GO ceo,i tako 12 punih godina,radio i praznikom i noću a plata ista,šta mi savetujete,da tužim firmu za nadoknadu štete ? Kada koristim GO daju samo 10 dana,ne radnih ,nego bukvalno 10 dana…….šta raditi?????

    Milan Predojevic 01. 02. 2024.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.
    Ukoliko smatrate da Vam je poslodavac uskratio određena plaćanja-npr uvećanu zaradu za prekovremeni rad, rad praznikom i noću, itd, da niste ostvarili pravo na godišnji odmor, a nije Vam isplaćena nakanda za neiksorišćeni godišnji odmor, možete tužiti poslodavca i tužbom zahtevati isplatu dugovanog. Morate samo voditi računa o gore pomenutom roku zastare koji je 3 godine.
    Pozdrav

Tatijana Ardeljan 08. 01. 2024.

Postovani,

Sporazumno dam raskinula ugovor sa firmo
i duzni su da mi isplate 9 dana neiskoriscenog godisnjeg odmora. Plata se sastojila od fiksnog dela i bonusa. Oni su mi racunali naknadu tako sto du podelili fiksni deo na 31 dan x9. Kakda sam upozorila direktorku da nije obracun dobro uradjen, rekla je da se tako radi. Zanima me da li pored iznosa od prosecnih 12 meseci plate idu i doprinosi na iznos za neiskorisceni godisnji odmor. Pritom nisam dobila nikakvo resenje ni obracun za naknadu stete.

    Milan Predojevic 08. 01. 2024.

    Poštovana Tatijana
    Zakonom o radu u članu 76. propisano je da u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Član 104. stav 1. istog zakona kaže da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Članom 105. stav 1. Zakona o radu određeno je da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, Naredni stav definiše da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
    Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, mišljenja sam da se kod računanja visine naknade za neiskorišćeni godišnji odmor mora računati zarada u celosti, što znači i nagrade i bpnusi, a ne samo njen fiksni deo. Takođe, mišljenja sma da se tom prilikom moraju računati i doprinsoi, jer su isti sastavni deo zarade.
    Pozdrav

      Tatijana Ardeljan 09. 01. 2024.

      Da je poslodavac obavezan da mi daje obracun o naknadi stete za neiskorisceni godisnji odmor i resenje o naknadi stete. Ja nisam nista dobila. I kome da se obratim, inspekciji rada ili advokatu?
      Unapred zahvalna
      Tatijana

        Milan Predojevic 09. 01. 2024.

        Poštovana Tatijana
        Kao što sam naveo, Zakonom o radu propisano je da u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Zakonom je takođe određeno da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku (član 193.)
        Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, mišljenja sam da je poslodavac u obavezi da rešenjem odluči o isplati naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora. U praksi se nekad poslodavci opredeljuju da u samom rešenju o otkazu odluče i o visini naknade za neiksorišćeni godišnji odmor, što smatram takođe ispravnim. Uglavnom, mora da postojo odluka poslodavca u formi rešenja u pisanom obliku.
        Možete sve prijaviti Inspekciji za rad, i poslodavac tu može da ima problem sa prekršajnim postupcima i novčanim kažnjavanjem za prekršaj. Moguće je zbog toga da bi ga i sama pretnja prijavom Inspekciji prinudila da plat sve što duguje, jer mu se ne isplati da se podnosi prijava inspekciji.
        Međutim, ako želite da obavežete poslodavca na isplatu dugovoanog novca, to možete samo tužbom sudu, jer Inspekcija rada nema ovlašćenja da radi prinudnu naplatu dugovanog iznosa.
        Pozdrav

Dusan Djurić 03. 01. 2024.

Postovani. Radim u jednom javnom preduzecu 22 god. I oduvek je problem god odmori. Oni nama urade resenja o god odmoru u zakonskom roku a mi ta resenja ne dobijamo jer ih kriju. Na odmor tesko idemo jer nema ko da nas menja. Ja trenutno imam 12 dana za 2022 i 30 za 2023. God. Kad god sam trazio odmor nisam dobio,raspravljao se sa sefom on mi pretio. Sta ja sa pravne strane da radim?Hvala unapred

    Milan Predojevic 04. 01. 2024.

    Poštovani Dušane
    Zakon o radu propisuje da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
    Zakonom je takođe određeno da se rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
    Prema tome, nema opravdanja za postupanje Vašeg poslodavca. Rokovi za godišnji odmor iz 2022. godine du odavno istekli, a rešenja se moraju dostavljati kao je gore opisano. U pitanju je kršenje prava zaposlenih na godišnji odmor. Možete podneti prijavu Inspekcji za rad, jer se radi o prekršajima za koje se novčano kažnjava. Takođe, poslodavac bi mogao da odgovara za naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.
    Pozdrav

Luka Milivojevic 29. 12. 2023.

Postovani, dao sam oktaz u jednoj firmi nakon cega mi nije bio isplacen godisnji odmor koji sam stekao u tom periodu. Poslodavac mi se nakod toga uopste ne javlja otkako sam pokrenuo pitanje placanja mog ostatka odmora. Da li ja po zakonu imam pravo da mi se isplate ostalu dani i da li se mogu negde zaliti povodom toga?

    Milan Predojevic 01. 01. 2024.

    Poštovani Luka
    Poslodavac bi trebalo da isplati naknadu za godišnji odmor koji je ostao neiskorišćen usled prestanka radnog odnosa.
    Pozdrav

Olivera Petrovic 22. 12. 2023.

Postovani,
Da li mogu da dam otkaz dok sam na godisnjem odmoru?Unapred hvala

    Milan Predojevic 24. 12. 2023.

    Poštovana Olivera
    Možete da date otkaz i dok ste na godišnjem odmoru. Treba da ovlašćenom licu poslodavca predate pisanu izjavo o tome da otkazujete ugovor o radu i da u toj izjavi označite koji će Vam biti poslednji dan u radnom odnosu. Tom prilikom treba da poštujete otkazni rok.
    Pozdrav

Jelena Stojkovic 07. 11. 2023.

Postovani, interesuje me da li mozda znate sta je sa godisnjim odmorom kada ste na porodiljskom za trece dete u trajanju od 2 godine? Receno mi je da mi za jednu godinu odmor propada i da umesto 40 dana za 2 godine, imam pravo da iskoristim samo 20 dana. U ovom slucaju odmor za 2021.mi je propao, za 2022.sam iskoristila odjednom i sada regularno koristim odmor za 2023. Vratila sam se na posao u julu 2023.

    Milan Predojevic 08. 11. 2023.

    Poštovana Jelena
    Prema Zakonu o radu, ako zbog porodiljskog odsustva niste koristili prvi deo godišnjeg odmora u tekućoj godini (a trebalo bi bar deset radnih dana), ceo odmor možete iskoristiti u idućoj godini, ali najkasnije do 30.juna. Prema tome, odmor za 2021. godinu Vam je propao, ako se niste vratili na posao pre 30.juna 2022. godine. Jednostavno, najkasniji zakonski termin za odmor iz 2021. godine bio je 30.jun 2022. godine. Nakon toga ga nije moguće koristiti.
    Pozdrav