Autor - Redakcija Poslovi Infostud | Svi tekstovi
Međunarodni dan muškaraca (19.novembar) obeležava se već 24 godine širom planete, a osmišljen je kako bi ukazao, između ostalog, na probleme sa kojima se muškarci suočavaju, ali i isticao pozitivne muške uzore. Povodom ovog praznika, razgovarali smo sa trojicom muškaraca čija zanimanja spadaju u kategoriju izuzetno teških, opasnih i odgovornih, i evo njihovih prića.
Tridesetdvogodišnji Ivan Stuparević (prvi zdesna) već jednu deceniju radi kao rudar u borskom rudniku Jama Ziđin. Baš ovih dana svakodnevno silazi oko 700 metara ispod zemlje i radi na izuzetno teškom terenu.
– Trenutno imamo jedan komplikovan zadatak, tako da ga nazovem, koji zahteva dodatnu opremu i materijal sa kojim radimo, ali i izuzetnu opreznost, jer je u pitanju i velika dubina – kaže ovaj rudar.
Podzemni rudar postao je sticajem okolnosti, odnosno premeštanjem sa prethodnog radnog mesta, ali kaže da sada, nakon 10 godina iskustva, teško da bi menjao posao.
– Rudar sam postao jer nisam u tom trenutku imao drugog izbora. Nije lako, radimo na velikim dubinama, glava je često u torbi, ali ipak sam stekao i veliko iskustvo i status iskusnog rudara i moram da priznam da ne tražim drugi posao. Naučio sam dobro ovo što radim i sa kolegama imam lep odnos – navodi Ivan za Infostud i objašnjava da on i njegove kolege rade u tri smene po sedam sati. U jamu, ukoliko su prva smena, silaze u 7:30h i iz nje izlaze u 14:30h.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečne zarade u rudarstvu kreću se od oko 88.000 do više od 150.000 dinara, ali rudari, sa druge strane, čestim štrajkovima žele da upozore da to ni izbliza nije dovoljno s obzirom na teške uslove u kojima rade.
Ivan Stuparević ističe da i rudari u jamama imaju istu zaradu kao i oni koji rade na površinskim kopovima, te je njihova jedina privilegija što imaju beneficirani radni staž pa na jednu godinu provedenu u radnom odnosu dobijaju još pola godine staža.
Vatrogasci, takođe imaju ovu vrstu beneficije, s tim što se njima 12 meseci računa kao 16, objašnjava Srđan Aleksić, vatrogasac sa 13 godina radnog iskustva. Srđan kaže da jako voli svoj posao i uprkos činjenici da ume da bude izuzetno opasan, a i radi se u smenama po 12 sati, i dnevnim i noćnim.
– Nisam mislio da ću biti vatrogasac, zaposlio sam se u ovoj službi, jer su neki moji drugari već radili kao vatrogasci. Danas teško da mogu da zamislim da radim nešto drugo, bez obzira što je u pitanju posao koji nas povremeno dovodi u ozbiljnu opasnost – priča Srđan.
On dodaje da su mu posebno teške situacije kada izvlači decu iz požara ili iz neke saobraćajne nesreće. Na sve drugo se već navikao, ali na to i dalje nije.
– Srećni smo uvek kada se sve dobro završi. Odgovornost je velika, nijedan zadatak nije isti, potrebna je dobra procena, maksimalna koncentracija, dobro sagledavanje požara, objekta, čitave situacije. Mala nepažnja može biti kobna i po nas i po ljude, ukoliko ih ima u požaru. Pravilo je da jedan vatrogasac ne ulazi sam, uvek idu dvojica i koliko morate da vodite računa o sebi, toliko isto i o kolegi. Ume da bude i opasno i stresno, ali iznad svega volim ovaj posao – kaže Srđan za Infostud.
Lazar Gavrić je, podvodni zavarivač i rezač, i u novosadskoj firmi Pro industry vodi sektor za podvodne građevinske radove, gde se po potrebi izvode i radovi na podvodnom zavarivanju i rezanju metala pod vodom.
Obično su u pitanju zadaci na podvodnim metalnim konstrukcijama, sanacija brodova ili cevovoda.
Kako objšanjava za Infostud, uslov da bi neko mogao da se bavi ovom poslom je prethodno stečena prva profesionalna ronilačka kategorija, po zakonima u Republici Srbiji, što znači da ne može poslom da se bavi niko ko prethodno nije postao iskusan ronilac. Sam ima 25 godina ronilačkog iskustva, a poslednjih deceniju i po je i podvodni zavarivač i rezač metalnih konstrukcija.
– Ne mogu da kažem da smo imali neke alarmantne situacije, jer imamo ustanovljene striktne standarde i procedure koje se poštuju i to nas čuva od neprilika. Posao jeste odgovoran, veoma zahtevan, a često se obavlja u mutnim, brzim vodama, gde je vidljivost izuzetno mala, često tek 10 do 20 centimetara. Da biste rezanje ili zavarivanje mogli da obavite dobro pod vodom, u takvim uslovima potrebna je ozbiljna priprema i precizno sagledavanje terena i situacije sa inženjerima, nema mesta ni za kakvu improvizaciju – objašnjava Lazar.
On nema precizno radno vreme i ne radi u smenama, nego po pozivu, odnosno angažovanju.
– To je obično 10 do 15 puta mesečno, zavisi od same intervencije, ali nije naš posao samo kada zaronimo, nego su tu prethodno i sati analize i pripreme za ono što se na kraju obavlja pod vodom. Mora se voditi računa o sigurnosti ronioca, odnosno sprečiti mogućnost da dođe do strujnog udara ili eksplozije, odnosno da se eliminiše mogućnost opekotina i smanji uticaj zračenja tokom zavarivanja i rezanja. Ronilac obavezno mora imati zaštitnu opremu – kaže on.
U poslednje vreme ovo zanimanje sve je interesantnije i ženama, a mediji ga označavaju kao jedno od najtraženijih, a time i dobro plaćenih poslova današnjice.
U Srbiji je na kraju prošle godine bilo 2,79 miliona muškaraca starosti iznad 15 godina, dok je broj zaposlenih muškaraca iznosio 1,61 milion, pokazuju podaci Ankete o radnoj snazi. Nezaposlenih je prema istim podacima bilo 160.000, a oko milion muškaraca je van onih koji su radno sposobni.
Stopa zaposlenosti muškaraca krajem 2022. iznosila je 59,7 odsto, a nezaposlenosti devet odsto. Zanimljivo je, međutim, da se u Srbiji u poslednje vreme beleži veći rast zaposlenosti žena nego muškaraca čime se ovaj jaz smanjuje. Tako podaci iz drugog kvartala 2023. godine pokazuju da je u ženskoj populaciji došlo do porasta zaposlenih za 20.700 u odnosu na isti kvartal prošle godine, dok je kod muškaraca došlo do smanjenja za 26.200.