Zasnivanje radnog odnosa sa maloletnim licima

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

dec 11

Zakon o radu sadrži mnoge odredbe kojima se obezbeđuje zaštita radnika kroz garantovanje prava zaposlenih na: bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu ličnog integriteta, prava u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, prava za slučaj gubitka radne sposobnosti i mnoga druga prava.

Osim pobrojanih prava za sva lica u radnom odnosu, zakon propisuje posebnu zaštitu za zaposlene mlađe od 18 godina života. Ova kategorija zaposlenih ima posebna prava jer su prema našim propisima maloletni. Prema Ustavu Republike Srbije maoletnici nemaju punu poslovnu sposobnost. Punoletstvo, koje se stiče sa 18 godina starosti, znači sticanje poslovne sposobnosti – sposobnosti da se izjavama sopstvene volje stiču i koriste određena prava i obaveze, te da se njima raspolaže.

Međutim, poslovna sposobnost nije neophodna kao uslov da jedno lice zasnuje radni odnos i tako postane subjekt radnopravnog odnosa, odnosno nosilac određenih prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada. Za zasnivanje radnog odnosa dovoljna je radna sposobnost. Radna sposobnost kod nas se stiče sa 15 godina starosti. Radnu sposobnost čine osobine i svojstva jednog lica na osnovu kojih ono može sopstvenim radnjama da zasnuje radni odnos i da bude nosilac prava i obaveza iz tog odnosa, po osnovu ličnog vršenja rada.

Kao što smo rekli, opšti uslov za zasnivanje radnog odnosa jeste da radnik ima navršenih najmanje 15 godina života. Reč je o maloletnom licu koje izjavom svoje volje, u formi ugovora o radu, može uspostaviti prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Dakle, kod radnog odnosa zahteva se sposobnost (ličnog) vršenja rada. Ta sposobnost se javlja mnogo ranije, u odnosu na poslovnu sposobnost.

Prema tome, maloletna lica mogu da zasnuju radni odnos. Pod kojim uslovima se zapošljavaju maloletnici i na koji način uživaju posebnu zaštitu-o tome mora da vodi računa poslodavac.

I Pravo na rad sa navršenih 15 godina

Prema Ustavu Republike Srbije, deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena. Sa 15 godina deca već stiču radnu sposobnost, s tim da lica mlađa od 18 godina ne mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili moral.

Shodno navedenoj odredbi Ustava, Zakon o radu predviđa jedan opšti (univerzalni) uslov za zasnivanje radnog odnosa koji važi za sva radna mesta, sve poslodavce i sva lica koja traže zaposlenje – to je uzrast od 15 godina. Ovim je otvorena mogućnost licima koja su upravo završila obavezno osnovno obrazovanje da ostvare pravo na rad. Na taj način i maloletna lica mogu zasnovati radni odnos, a zaposlenjem stiču odgovarajuću (delimičnu) poslovnu sposobnostmogu da raspolažu bez zakonskog zastupnika zaradom i drugim pravima iz radnog odnosa i da učestvuju u postupcima zaštite tih prava kod poslodavca ili van njega.

Međutim, reč je o ograničenoj poslovnoj i procesnoj sposobnosti. Ta sposobnost je ograničena na dva načina, a poslodavac mora da vodi računa o prvom ograničenju: prvo, da bi maloletno lice moglo da zasnuje radni odnos potrebna je pismena saglasnost roditelja. Drugi vid ograničenja radnopravne poslovne sposobnosti maloletnog zaposlenog se vezuje samo za radni odnos (prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa) i dok taj odnos traje. Ako radni odnos prestane pre punoletstva, prestaje i tako ograničena poslovna sposobnost.

II Pod kojim uslovima može da radi

Kao što smo već naveli, maloletno lice koje je navršilo 15 godina starosti može prema zakonu da zasnuje radni odnos, ali potrebno je da poslodavac utvrdi da su ispunjena tri uslova za to:

1) Da bi maloletno lice moglo da zasnuje radni odnos potrebna je pismena saglasnost roditelja. Roditelji mogu kasnije, sve do punoletstva njihovog deteta koje je zasnovalo radni odnos, tu saglasnost da opozovu, što dovodi do prestanka radnog odnosa.

2)Posao koji će maloletnik obavljati ne sme da ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno takav rad ne sme da bude zabranjen zakonom.

Zakonom o radu je već utvrđeno koji poslovi mogu da budu opasni za maloletnika, pa je tako propisano da zaposleni mlađi od 18 godina ne može da radi na poslovima:

a) na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;

b) koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije;

v) koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.

Poslove ovde navedene pod tačkama a) i b)  zaposleni između navršene 18 i 21 godine života (mlađa punoletna lica) mogu da rade samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njegovo zdravlje.

3) Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa (medicina rada) kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.

Poslodavac ne bi smeo da radno angažuje lice mlađe od 15 godina života. Ukoliko se tako nešto ipak desi, onda bi tu bilo reči o radnopravnom odnosu, već o faktičkom radu. Faktičko vršenje rada ipak omogućava korišćenje određenih prava i obaveza (zaštitu na radu, zarada za izvršeni rad, odmori itd.).

III Posebna zaštita na radu

Sem zaštite u smislu zabrane obavljanja određenih poslova (koji su navedeni u prethodnom poglavlju teksta), zaposleni mlađi od 18 godina uživaju i sledeću zaštitu:

maksimalno trajanje punog radnog vremena maloletnika je 35 časova nedeljno i osam časova dnevno;

maloletnicima je zabranjen prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena

zabranjen je noćni rad maloletnika, osim u sledećim situacijama:

a)ako obavljaju poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti,

b) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene.

U navedenim slučajevima mogućeg noćnog rada maloletnika, poslodavac je dužan da obezbedi nadzor nad radom maloletnika od strane punoletnog zaposlenog lica.

IV Kazne za nepoštovanje zakona

Zaštitu na radu uživaju svi zaposleni, ali su lica mlađa od 18 godina posebno osetljiva i mora se obratiti naročita pažnja kada je njihova bezbednost na radu u pitanju. Tako su propisane visoke novčane kazne za nepoštovanje zakonskih odredbi oko rada maloletnika.

Ukoliko zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života suprotno odredbama Zakona o radu, novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica. Najzad, novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara za isti prekršaj kazniće se preduzetnik.

V Ostala zakonska ograničenja kod rada maloletnika

Pored Zakona o radu, koji uređuje uslove za zasnivanje radnog odnosa sa licem mlađim od 18 godine, odnosno ograničenja vezanih za poslove koje maloletnik može da obavlja, treba obratiti pažnju i na propise kojima se uređuju prava deteta, kao i propise iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, te zdravstvene zaštite i obrazovanja.

Tako je Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih propisano da je poslodavac dužan da za sva radna mesta u radnoj okolini na kojima rade mladi izvrši procenu rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja pre početka obavljanja poslova, kao i da izvrši delimičnu izmenu i dopunu akta o proceni rizika ukoliko je došlo do promene u obavljanju poslova, odnosno pojave novih opasnosti i štetnosti. Ako se u postupku procene rizika utvrdi da postoji rizik za bezbednost, fizičko ili psihičko zdravlje ili razvoj mladih, poslodavac je dužan da obezbedi finansijska sredstva za praćenje zdravstvenog stanja mladih, koje se vrši na način, kroz prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.

Imajući u vidu sve gore navedeno, pored posebnih uslova za samo zasnivanje radnog odnosa sa maloletnim licem (izuzimanje od određenih poslova, pismena saglasnost roditelja i nalaz nadležnog zdravstvenog organa o sposobnosti za rad i bezopasnosti obavljanja poslova), poslodavac je u obavezi da poštuje ograničenja u vezi sa radnim vremenom maloletnika, noćnim i prekovremenim radom, te da im obezbedi posebnu zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(6) komentari

Biljana Vučković 06. 01. 2024.

Poštovani

Molim Vas da mi pojasnite pravo odlaska u starosnu penziju. Naime, radim na poslovima gde se staž računa sa uvećanim trajanjem (12/14),ali neću imati 2/3 staža sa uvećanim trajanjem od ukupnog staža.
U svojoj 57 godini života ću imati 37 godina redovnog radnog staža i za to vreme sam ostvario 3 godine beneficiranog radnog staža (18 godina beneficiranog radnog staža).
Moje pitanje glasi:Da li ja tada stičem uslov za penziju (normalno sa umanjenje od 20%),ili moram da sačekam 60 godina života.

Srdačan pozdrav
Nedeljko Vučković

    Biljana Vučković 08. 01. 2024.

    Poštovani

    Da pojasnim moje pitanje, 18 godina radim na mestu gde se staž računa sa uvećanim trajanjem(12/14) i za to vreme sam ostvario 3 godine beneficiranog radnog staža.

    Srdačan pozdrav
    Nedeljko Vučković

      Milan Predojevic 08. 01. 2024.

      Poštovani Nedeljko
      Moje mišljenje ostaje isto.
      U svakom slučaju apsolutno je najsigurnije da se sa ličnom kartom javite filijali RFPiO u svom gradu, gde ipak mođete dobiti najpreciznije podatke i neophodne informacije.
      Srdačan pozdrav

        Biljana Vučković 14. 01. 2024.

        Poštovani

        Hvala na odgovoru, još pre par godina sam uzeo pin u RFPiO, tako da imam svoj izlistan ceo dosadašnji staž, kao i vreme rada provedeno na poslovima sa uvećanim trajanjem.
        Hteo sam još nešto da Vas pitam da mi pojasnite.
        Da li je obavezno da za ostvarivanje prava na starosnu penziju moram da imam pored 60 godina života i 40 godina redovnog radnog staža ili mogu da imam npr. 39 godina redovnog radnog staža i1. godinu beneficiranog radnog staža.

        Hvala jos jednom
        Veliki pozdrav
        Nedeljko Vučković

          Milan Predojevic 15. 01. 2024.

          Poštovana Biljana
          Pravo na prevremenu starosnu penziju osiguranik stiče kada navrši najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života.
          Dakle, zakon kaže staž osiguranja, ne ističe da to mora biti redovan ili beneficiran…stoga sam mišljenja da se radi o svakom obliku staža osiguranja. Najpreciznije tumačenje navedenih zakonskihodredbi dobićete u filijali PiO.
          Pozdrav

    Milan Predojevic 08. 01. 2024.

    Poštovani Nedeljko
    Institut snižavanja starosne granice podrazumeva da će se osiguraniku, pod uslovom da ispuni Zakonom propisane uslove, prilikom utvrđivanja prava na starosnu penziju, sniziti propisani uslov u pogledu navršenja potrebnih godina života u odnosu na opštu starosnu granicu za sticanje prava na starosnu penziju. Starosna granica se snižava osiguraniku, koji je na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani staž), navršio najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja. Prema tome, uslov je da bude 2/3 staža na beneficiranim radnim mestima, što Vi ne ispunjavate i kod Vas nema snižavanja starosne granice.
    Što se tiče uslova za prevremenu oenziju. zakonom je propisano da pravo na prevremenu starosnu penziju osiguranik stiče kada navrši najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života. Prema tome, oba navedena uslova moraju da budu ispunjena-i 40 godina staža i 60 godina starosti.
    Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja sam da ne možete da idete u prevremenu starosnu penziju dok ne navršite 60 godins starosti.
    Preporučujem Vam da se ipak javite sa ličnom kartom u filijalu RFPiO u Vašem gradu kako biste dobili informacije na osnovu neposredng uvida u podatke o Vašme stažu, jer možda ovi podaci koje sta naveli nisu u celosti ispravni i tačni.
    Pozdrav