Pilot drona – Od dečije igre do posla budućnosti

Autor - Konstantin Radulović | Tražim posao

apr 22

Vekovima unazad su pametni umovi širom sveta pokušavali da konstruišu avione, a kada im je to pošlo za rukom, početkom 20. veka, kreirani su i prvi vazduhoplovi bez posade.   

Vremenom su se i takve letelice razvijale i pronašle primenu u širokom spektru društvenih aktivnosti. Toliko su se komercijalizovale da ih možete kupiti u gotovo svakoj prodavnici tehničke robe, a njima mogu da upravljaju i deca. Stručno se nazivaju bespilotne letelice, zvanična oznaka im je UAV (unmanned aerial vehicle), ali ako kažete dron, budite uvereni da će svi znati o čemu govorite.  

Sigurno ste ih videli na aeromitinzima ili vojnim pokaznim vežbama, koriste se za dostavu hrane, izuzetno su zastupljeni u agroindustriji, za snimanje filmova, proslava i drugih video materijala. Srazmerno brzinom razvoja samog uređaja raste i potreba za ljudima koji će njima upravljati, i jasno je da je u pitanju jedan od poslova budućnosti.  

– Već danas možemo reći da će potreba za pilotima dronova u budućnosti biti sve veća i veća. Ova industrija se razvija veoma brzo i asortiman primene je praktično neograničen. Očekujem da će se uskoro integrisati sa veštačkom inteligencijom, što će otvoriti još mnoga polja primene. Samim tim, biće neophodan i veći broj onih koji njima upravljaju – kaže Vladimir Babić, vlasnik kompanije Damiba trade, vodećeg termovizijskog centra na Balkanu koji već godinama uvozi bespilotne letelice.  

Spektar primene je ogroman  

Dronovima mase do 250 grama može se upravljati i bez dozvole, dok je za one veće i složenije potrebno imati dozvolu koju izdaje Direktorat za civilno vazduhoplovstvo. Svaka bespilotna letelica teža od četiri kilograma mora biti prijavljena u DCV, a maksimalna dozvoljena visina leta je 100 metara. Naravno, za specijalne potrebe ona može biti i viša, ali je za to neophodna specijalna dozvola.  

Vladimir Babić

– Ukoliko se koriste termovizijski dronovi teško je očekivati da jedan čovek može da upravlja letelicom i vodi računa o snimanju. Zato imamo situaciju da piloti dronova i ne moraju da budu stručni za određenu oblast u kojoj se oni koriste, jer je njihov posao da snime materijal, a onda ga drugi „čitaju“ – kaže Babić.  

Uvećana potreba za pilotima dronova utiče i na cenu njihovih usluga, pa u zavisnosti od toga šta se sve od njega očekuje zarada se kreće u rasponu od 300 do 1.000 evra po snmajućem danu.  

Drugi naš sagovornik, Ilija, je ljubav prema dronovima pretočio u web portal dronovi.rs na kojoj se trudi da isprati sve novosti iz ove oblasti.  

– Spektar primene dronova je ogroman i uključuje snimanje iz vazduha, dostavu tereta, inspekciju infrastrukture, poljoprivredu, urbanističko planiranje i mnoge druge. Preciznost i efikasnost snimaka koji se dobijaju uz njihovu upotrebu su neprocenjivi. Kada govorimo o industriji tu su ključni u geodeziji i mapiranju, koristeći napredne tehnologije, a korisni su i u građevinskoj industriji. Ovo su samo neki od primera gde se mogu koristiti dronovi, a sve ove oblasti zahtevaju kvalifikovane pilote – navodi naš sagovornik.  

Snimak iz drona – pravi užitak za ljubitelje sporta  

TV Arena sport jedna je od vodećih sportskih televizija u ovom delu Evrope, na nedeljnom nivou realizuju na desetine direktnih prenosa u svojoj produkciji tokom kojih je upotreba dronova nezamenjiva.  

Vojislav Aranđelović

– Za kadrove iz vazduha nekada smo morali da „dižemo“ helikoptere, a sada isti taj posao mnogo brže i jednostavnije možemo da obavimo pomoću dronova. Tehnologija je toliko napredovala da u ovom trenutku imamo i letelice koje u sebi sadrže tri različita vrste objektiva, što nama olakšava posao – kaže direktor produkcije TV Arena sport Vojislav Aranđelović.

Dron na stadionu Partizana spreman za snimanje

On pojašnjava da pojedini sportski događaji, poput, recimo, beogradskog maratona, u današnje vreme je gotovo nemoguće realizovati bez dronova koji prate takmičare tokom cele staze. Na sportskim terenima širom Evrope i sveta postoje takozvane „spajder“ kamere koje iz vazduha snimaju dešavanja na terenu, a mi u Srbiji koristimo dronove. Imamo iskusne pilote koji znaju kako da ih koriste u svim situacijama, dok nam se često događa da prilikom dogovora sa spoljnom produkcijom dođemo u situaciju da nam otkažu u poslednjem trenutku. Jednostavno shvate da ne mogu da odgovore onome što se od njih očekuje. Posao pilota drona je veoma zahtevan i za njega je potrebno mnogo iskustva.  

O autoru: Konstantin Radulović

Pune dve decenije radio kao sportski novinar u nekoliko beogradskih i novosadskih medija i izveštavao sa velikog broja događaja, uključujući tri finala Lige šampiona. Voli da piše, specijalno intervjue i reportaže, a trenutno radi kao kopirajter i prebacuje se u svet digitalnog marketinga.