Ako se povredite na radu, evo koja su vaša prava

Osiguranim licima koja imaju obavezno socijalno osiguranje po osnovu radnog odnosa (zaposleni), samostalnog obavljanja delatnosti (preduzetnici), kao i sveštenicima i verskim službenicima, za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti pripada pravo na naknadu zarade za vreme te sprečenosti, takozvano bolovanje.

U zavisnosti od toga da li je privremena sprečenost za rad nastupila zbog bolesti ili povrede van rada s jedne strane, ili zbog bolesti ili povrede na radu, zakon predviđa različita rešenja, pre svega u pogledu visine naknade zarade i obezbeđivanja isplate iste.

Usled navedenih razlika koje su značajne posebno ćemo se osvrnuti na način utvrđivanja privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede na radu, kao i na određivanje visine naknade zarade za vreme te sprečenosti i obezbeđivanja isplate naknade.

Povreda na radu i profesionalno oboljenje u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju

Povreda na radu, u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesreće na poslu, odnosno kao posledica svakog neočekivanog ili neplaniranog događaja, uključujući i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede na radu.

Pod profesionalnim oboljenjem u smislu ovog zakona podrazumeva se oboljenje nastalo usled duže izloženosti štetnostima nastalim na radnom mestu.

Povreda na radu utvrđuje se na osnovu izveštaja o povredi na radu (u daljem tekstu: povredna lista), koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i koja se dostavlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno matičnoj filijali radi ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ovim zakonom.

Sadržaj i obrazac povredne liste i način popunjavanja, odnosno dostavljanja, obrade podataka iz povredne liste, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje povrede na radu, sporazumno propisuju ministri nadležni za poslove zaštite zdravlja i bezbednosti na radu podzakonskim aktom-pravilnikom.

Važno je istaći da je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu određeno da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, te da je u slučaju nastanka povrede na radu zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih događaja čije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći, poslodavac nije odgovoran u smislu ovog zakona.

Kako bi se u svakom konkretnom slučaju utvrdilo da li određeni događaj ima karakter povrede na radu, potrebno je sagledati značenje izraza „radno mesto“ iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Ovim zakonom propisano je da je radno mesto prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilištima, objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe može se zaključiti da se pod povredom na radu smatra povreda koja se dogodila na radnom mestu, odnodno u prostoru u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada, i to ne samo u momentu i procesu obavljanja rada, već i prilikom obavljanja svih drugih aktivnosti u cilju izvršavanja poslova iz ugovora o radu ili obavljanja rada po bilo kom osnovu kod poslodavca, a koje je pod neposrednom ili posredniom kontrolom poslodavca (svim radnim  i pomoćnim prostorijama i svim objektima koje kontroliše poslodavac). Ukoliko se povreda dogodi tokom dnevnog odmora, to jest pauze tokom radnog dana, na radnom mestu, odnosno u prostoru u kom zaposleni boravi ili ima pristup tokom rada, a radi se o prostoru koji je pod kontrolom poslodavca, čak i takva povreda za vreme pauze ima karakter povrede na radu. Ukoliko se pak povreda dogodi tokom korišćenja prava na pauzu, to jest dnevni odmor, ali u prostoru koji je van kontrole polodavca, takva povreda nema karakter povrede na radu u smislu Zakona o zdravstvenom oiguranju.

Prijava povrede na radu

Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje.

Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu, poslodavac je dužan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđeno profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje

Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju sadrži podatke o poslodavcu, o licu određenom za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca, o zaposlenom (koji je pretrpeo povredu na radu, odnosno oboleo od profesionalnog oboljenja), o neposrednom rukovodiocu povređenog, odnosno obolelog, o radnom mestu i poslovima povređenog, odnosno obolelog, podatke o povredi na radu, odnosno vrsti profesionalnog oboljenja, te podatke o merama bezbednosti i zdravlja na radu koje su primenjivane na radnom mestu na kojem je povređeni radio, odnosno oboleo od profesionalnog oboljenja. Izveštaj o povredi na radu pored navedenog sadrži i podatke o očevicu, vremenu i mestu nastupanja povrede na radu kao i nalaz i mišljenje lekara koji je prvi pregledao povređenog, dok izveštaj o profesionalnom oboljenju pored već navedenih obaveznih stavki sadrži i podatak o vremenu koje je oboleli od profesionalnog oboljenja proveo na radu na poslovima usled kojih je došlo do oboljenja, kao i mišljenje zdravstvene ustanove koja je utvrdila postojanje profesionalnog oboljenja.

Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju koji se dogode na radnom mestu popunjava se na propisanom obrascu u pet primeraka. Izveštaj popunjava poslodavac tako što odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od časa saznanja da je došlo do povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, u odgovarajući obrazac neposredno upisuje sve podatke propisane ovim pravilnikom.

Nakon što upiše sve podatke propisane ovim pravilnikom, poslodavac bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od časa upisa podataka, svih pet primeraka izveštaja dostavlja zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog ili utvrđeno profesionalno oboljenje, radi unošenja u sadržinu izveštaja nalaza i mišljenja lekara, odnosno zdravstvene ustanove.

Lekar koji je pregledao povređenog, odnosno zdravstvena ustanova koja je utvrdila profesionalno oboljenje upisuje u izveštaj nalaz i mišljenje u roku od dva dana od dana njegovog prijema i popunjeni izveštaj dostavlja poslodavcu bez odlaganja, a najkasnije narednog dana.

Izveštaj u koji su upisani svi propisani podaci i nalaz i mišljenje lekara, odnosno zdravstvene ustanove, poslodavac, u roku od dva dana od dana prijema popunjenog izveštaja, dostavlja filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kod koje povređeni ili oboleli od profesionalnog oboljenja ostvaruje prava utvrđena propisima o zdravstvenom osiguranju.

Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje overava svih pet primeraka izveštaja, od kojih zadržava jedan primerak izveštaja za svoje potrebe, a ostale primerke vraća poslodavcu.

Poslodavac jedan primerak overenog izveštaja zadržava za svoje potrebe, jedan primerak izveštaja dostavlja zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od dva dana od njegovog prijema, jedan primerak izveštaja dostavlja filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i jedan primerak izveštaja dostavlja ministarstvu nadležnom za rad – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.

Ko utvrđuje povredu na radu

Na osnovu izveštaja o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju, koji poslodavac dostavlja nadležnoj  filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prvostepena lekarska komisija te filijale daje ocenu da je utvrđena povreda na radu ili profesionalno oboljenje. Protiv ocene prvostepene lakarske komiije moguće je uložiti prigovor drugostepenoj lekarkoj komiiji filijale.

Dužinu privremene sprečenosti za rad (bolovanja) ocenjuje stručno-medicinski organ Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno matične filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrđivanje privremene sprečenosti za rad. Za prvih 30 dana bolovanja nadležni stručno-medicinski organ je izabrani lekar, a na njegovu ocenu moguće je uložiti prigovor prvostepenoj lekarkoj komisiji matične filijale RFZO. Za period nakon 30 dana sprečenosti za rad nadležna je prvostepena lekarska komisija matične filijale RFZO, a na njenu ocenu prigovor se može uložiti drugostepenoj lekarskoj komisiji. Prigovor odlaže primenu ocene protiv koje je uložen.

Obezbeđivanje isplate naknade zarade tokom bolovanja zbog povrede na radu

Bolovanje koje je prouzrokovano povredom na radu ili profesionalnom bolešću zakonski je izuzetak od pravila da se naknada zarade samo za prvih 30 dana isplaćuje na teret poslodavca, a od 31. dana na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, jer se sve vreme trajanja radnog odnosa bolovanje zbog povrede na radu zaposlenog isplaćuje iz sredstava poslodavca. Prema tome, naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad (bolovanja) zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti kod zaposlenih lica, obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava za vreme trajanja radnog odnosa zaposlenog osiguranika, od prvog dana privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika.

Navedena činjenica je značajna usled zakonske odredbe po kojoj zaposleni, da bi ostvario pravu na naknadu zarade tokom bolovanja na teret Republičkog fonda za zdravstveno oiguranje, mora da bude makar tri meseca neprekidno u osiguranju, odnosno 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci i za sav taj period moraju da budu uplaćeni dospeli doprinosi za zdravstveno osiguranje (tzv prethodni staž osiguranja). Kod isplate naknade zarade za bolovanje koje pada na teret poslodavca prethodni staž osiguranja nije preduslov za ostvarivanje prava na naknadu zarade.

Za zaposlenog kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti, isplatu naknade zarade obezbeđuje matična filijala, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje, od dana prestanka radnog odnosa osiguranika. Ovo je izuzetak od pravila da pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana sprečenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi osiguranik primao zaradu, u skladu sa propisima o radu, odnosno za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena sprečenost za rad.

Za osiguranika preduzetnika, odnosno sveštenika, naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti obezbeđuje matična filijala, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje od 31. dana sprečenosti za rad i za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad osiguranika zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Visina naknade zarade tokom bolovanja zbog povrede na radu

Visina naknade zarade za vreme bolovanja zakonom je utvrđena kao procenat od osnova za obračun.

U situaciji kada je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa Zakonom o radu. Dakle, osnov za obračun naknade zarade jeste prosečna zarada ostvarena u prethodnih 12 meseci, te se uzima u obzir samo iznos zarade koji je poslodavac obračunao zaposlenom za časove kada je on efektivno radio. Naknada zarade koju zaposleni prima za vreme državnih ili verskih praznika, godišnjeg odmora, bolovanja i slično ne ulazi u obračun proseka zarade. Ovo konkretno znači da ako je npr zaposleni u prethodnih 12 meseci 10 meseci radio, mesec dana bio na godišnjem odmoru, a mesec dana na bolovanju, prosečna zarada izračunava se tako što se zarada ostvarena u 10 meseci u kojima je zaposleni efektivno radio podeli sa brojem radnih časova u tih 10 meseci i tako dobijamo prosek zarade koji služi kao osnovica za obračun naknade zarade tokom bolovanja. U ovom slučaju zaradom se smatra iznos koji zaposleni zasluži za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, bonusi i nagrade zbog dobrih rezultata rada, i druga primanja predviđena ugovorom o radu i opštim aktima kod poslodavca. Prilikom izračunavanja prosečne zarade kao osnovice za obračun bolovanja koja ide na teret poslodavca jedino se ne uzimaju u obzir naknade troškova (putni troškovi, troškovi službenog putovanja i slično).

Period koji se posmatra za izračunavanje osnovice je 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je nastupilo bolovanje. Znači, ako je bolovanje otvoreno u oktobru 2018 godine, za obračun proseka zarade posmatra se period oktobar 2017-septembar 2018. godine.

Ukoliko je zaposleni prvi put zasnovao radni odnos, pa u prethodnih 12 meseci uopšte nije radio, to jest nema efektivnih časova rada i isplaćene zarade, osnovica za obračun proseka zarade je ugovorena osnovna zarada uvećana za minuli rad. Umesto časova efektivnog rada uzima se ukupni mesečni fond sati za taj mesec. Isti  je slučaj i kod zaposlenih koji u poslednjih 12 meseci imaju samo naknadu zarade (npr zbog dugotrajnog bolovanja), a ne i zaradu.

Kada se radi o visini zarade koja se uzima radi izračunavanja proseka za obračun naknade koja se isplaćuje na teret poslodavca nema ograničenja u pogledu visine zarade. Kolika god da je zarada, ona ulazi u prosek u punom iznosu. Kod isplate naknade zarade tokom bolovanja na teret RFZO maksimalno se može uzeti iznos najviše mesečne osnovice, koji je propisan zakonom.

Nakon što se utvrdi osnovica za obračun naknade zarade tokom bolovanja uzima se propisani procenat od te osnovice i tako utvrđuje iznos naknade zarade. Već smo kontsatovali da je kod bolovanja koje je prouzrokovano povreom na radu ili profesionalnom bolešću taj procenat 100 %  osnovice, što je još predviđeno jedino kod dobrovoljnog davanja tkiva i organa i održavanja trudnoće. U svim ostalim slučajevima taj procenat iznosi 65%.

Osnov za naknadu zarade za osiguranike preduzetnike, sveštenike i verske službenike, koji ispunjavaju uslov u pogledu prethodnog osiguranja, čini prosečna mesečna osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom, utvrđena u kalendarskom tromesečju koje prethodi tromesečju u kojem je nastupio slučaj po kojem se stiče pravo na naknadu zarade, a ako je u prethodnom tromesečju po tom osnovu osiguranja bio osiguran kraće, osnov za naknadu zarade čini osnovica na koju je plaćen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, utvrđena prema vremenu za koje je bio osiguran u prethodnom tromesečju. Ako osiguranik u prethodnom tromesečju nije obavljao delatnost preduzetnika, odnosno versku funkciju, osnov za naknadu zarade čini osnovica utvrđena za tekuće kalendarsko tromesečje.

Kada osiguranik preduzetnik, sveštenik ili verski službenik prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja duže od dva kalendarska meseca, ima pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade.

Usklađivanje osnova za naknadu zarade vrši se od prvog dana narednog kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne sprečenosti za rad.

Osnov za naknadu zarade usklađuje se sa kretanjem prosečne mesečne zarade po zaposlenom na teritoriji Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na usklađivanje osnova za naknadu zarade

Značaj utvrđivanja povrede na radu

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, veoma je važno da zaposleni budu upoznati sa svojim pravima kada nastupi povreda na radu ili profesionalno oboljenje, odnosno sa obavezom poslodavca da podnese prijavu nastale povrede ili oboljenja. S obzirom da se radi o bolovanju gde prethodni staž osiguranja nije preduslov za ostvarivanje prava na naknadu zarade, da se naknada zarade obračunava u visini od 100 % od osnovice, da se radi o bolovanju gde se osiguraniku kome je prestao radni odnos u toku korišćenja prava na naknadu zarade isplata naknade obezbeđuje i posle prestanka radnog odnosa osiguranika, jano je da je zaposleni kod bolovanja zbog povrede na radu u znatno povoljnijem položaju nego kod „običnog“ bolovanja.

Kako se radi o tome da isplata sve vreme ide na teret poslodavca, može biti teškoća u postupku prijavljivanja, jer sam poslodavac to mora da učini. Ukoliko do toga ne dođe, neophodno je ragovati i insistirati da se sprovede zakonska procedura prijave i utvrđivanja posotojanja povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kako bi bilo moguće ostvariti sva zakonska prava. U krajnjojn liniji, treba se obratiti i inspekciji za rad kako bi nadležni organi konstatovali nastupanje povrede ili oboljenja i pored protivljenja poslodavca.