Bio sam nosač broj 2

Vučić Perović u svet glume zakoračio je ulogom najstarijeg od tri sina porodice Sinđelić u istoimenoj TV seriji. Ljubitelji malih ekrana pamte ga i kao jednog od kadeta „Vojne akademije“, po njegovoj ulozi košarkaša Borisa u seriji „Žigosani u reketu“, ali i Mitketa iz serije „Nečista krv”, rađene po romanu čuvenog Bore Stankovića.

Igrao je ovaj mladi glumac i Vasu Čubrilovića, jednog od članova organizacije Mlada Bosna koja je organizovala i sprovela atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu, u seriji „Branio sam Mladu Bosnu“.

– Verujem da se najzapaženija uloga još nije desila. Ali pitanje je i da li će. Ko zna, možda sam je već i odigrao, a da toga nisam ni svestan – kaže nam ovaj glumac odgovarajući na pitanje koju od svojih uloga do sada smatra najzapaženijom.

I pomorstvo i gluma

Gluma je, kaže, bila njegova želja još od malena, ali je pored nje maštao da bude i pilot, mađioničar, sportista, pa čak i pica majstor, jer mu se u detinjstvo činilo da je raditi bilo šta od ovoga podjednako uzbudljivo i zanimljivo.

Ali, od svega o čemu je maštao kao mali na kraju je upisao Fakultet za pomorstvo i to odsek za menadžment u pomorstvu u rodnom Kotoru. Nakon završetka tog fakulteta, u Beogradu je upisao i završio i Fakultet dramskih umetnosti (FDU), pa se danas može pohvaliti obema diplomama.

Na modnoj reviji, ali ne kao maneken

Za Infostud govori o tome kako se desilo da studira dva fakulteta, ali i šta je radio pre nego što je stao na „daske koje život znače”.

– Radio sam na biletarnici u Centru za kulturu Kotor, jedno baš kratko vreme i to je prvi put da sam nešto radio. Ne mogu čak da se setim da li je to bilo volonterski ili za novac. Ono što znam da je bilo za novac  su dve modne revije, takođe u Kotoru. Ali da ne dođe do zabune, nisam ja nikada bio maneken ili model, nego sam radio kao nosač štendera za garderobu, dakle bio sam nosač broj 2, pošto sam bio mlađi član dvojca koji je angažovan na tom zadatku. Bilo je to na Internacionalnoj smotri mode koja se krajem jula tradicionalno održava ispred Katedrale Svetog Tripuna – kaže Perović.

On dodaje da je tada imao dvadesetak godina i da je “krivac” za taj posao njegova mama.

– Bilo je to udarničkih pet ili šest dana najklasičnijeg fizikalisanja, bez mnogo razmišljanja. Suma koju sam dobio kao honorar za nosača bila je simbolična i naravno da sam je brzo potrošio – seća se Vučić Perović.

Interesantno je to što Perović smatra da je završio dva najlakša fakulteta na svetu.

– Nakon što sam završio fakultet u Kotoru, brzo sam shvatio da se nalazim na pogrešnom mestu, pa sam otišao na Cetinje da se raspitam šta mi je sve potrebno za prijemni ispit za glumu. A onda sam upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta – kaže Vučić Perović.

Uloga i ekipa presudni

Kako u šali dodaje, i za svoju prvu glumačku ulogu ima krivca.

– Bio sam student druge godine kada sam dobio ponudu da igram u seriji “Sinđelići”. Za to je zaslužna koleginica Brankica Sebastijanović koja me je predložila reditelju, a on me je onda i odabrao da igram Metodija Sinđelića- priča nam Perović.

A evo šta kaže upitan da odgovori koju ulogu priželjkuje, te da li radije bira pozorište, film ili serije:

– Nemam takvih želja. Šta mi znači dobra uloga ako ostale okolnosti nisu potaman? Meni su važni reditelj, tekst, odnosno uloga i ekipa za rad, to su važni parametri kada je pozorište u pitanju. A kada je snimanje u pitanju, odnosno film ili serija onda bih tome dodao i novac. Ne mogu da biram između pozorišta i snimanja, ali pozorište mi je možda malo bliže, odnosno draže – zaključuje Vučić Perović.

Foto: Dušan Milenković