Bračni par iz Beograda u Feketiću jedini uzgaja i proizvodi čuvenu crnu višnju

U Feketiću gotovo da i nema dvorišta u kojem ne raste čuvena „feketićka crna višnja“, zvaničnog imena „Prima“. To je zapravo autohtona sorta višnje koja uspeva na tom prostoru. Ali, jedini plantažni uzgajivač ovog voća, u Feketiću, je bračni par iz Beograda.

Vladan Simić voćnjak je zasadio pre 13 godina. Prethodno je u Feketiću kupio 1,5 hektarа zemlje i odlučio da poznatu slatku feketićku višnju zasadi kako bi od nje pravio rakiju i vino.

Prave rakiju, vino, sok, džem, ulje…

U razgovoru za Infostud njegova supruga Jelena govori o tome zašto je plan kasnije unapređen, pa su pored rakije počeli da proizvode matični sok od višnje, kao i džem i ulje od semena koštica višanja. Tako je nastao njihov brend „Samo višnje“. Otkriva i da su se odlučili da postanu voćari, odnosno poljoprivredni proizvođači iako i dalje žive u prestonici Srbije i bave se i svojim primarnim zanimanjima.

– Mi nismo iz Feketića, ali je suprug tu sticajem okolnosti kupio zemlju i posadio voćnjak – objašnjava Jelena.

Ona kaže da je feketićka višnja toliko slatka da soku nije potrebno dodavati šećer, zbog čega su se i odlučili da prave organski sok – bez vode, konzervansa ili bilo kog drugog sastojka, osim samih višanja. Pošto ni stabla ne tretiraju nikakvim zaštitnim sredstvima, u međuvremenu su dobili i organski sertifikat.

– Naš sok je sa pulpom, bez ikakvih dodataka. A osim soka, pravimo i džem od višanja, kao i ulje koje se dobija od semena koštice višnje, a služi, prvenstveno, za negu kože – navodi Jelena koja je, inače, dugo godina radila u transportnoj logistici, a profesionalno se bavi i fotografijom.

Izazovi posla o kojem nisu znali mnogo

Ovaj bračni par godišnje napravi više hiljada litara soka i tegli džema od 15 tona višanja koje godišnje uberu u svom voćnjaku.

– Izazovno je biti voćar, uspeh i prinos vam zavisi od vremenskih prilika. Pogledajte koliko rano je voće cvetalo ove godine, ako padne sneg ili mraz, sve može da propadne. Pogotovo je teško kada ne živite u blizini i imate svoje druge poslove. Odlazimo relativno često tamo. Pošto je u pitanju organska proizvodnja, bez hemije i tretiranja zasada, nije potrebno naročito da se radi na samim višnjama, ali i pored toga uvek ima posla oko voćnjaka – ističe ona.

Priprema branja, sama berba i prerada u sok i džem ne traje duže od dve-tri nedelje, a naša sagovornica kaže da im u tome pomažu radnici iz sela. Ipak, i njih je sve teže pronaći. Zbog toga je Jelena morala da sedne u traktor stariji od nje same i nauči da ga vozi.

Sama „otresla“ ceo rod višanja

Bila je to, kaže, atrakcija i za nju, ali i za meštane Feketića koji su dolazili da se uvere da vozi traktor i sama bere višnje.

 – Taj traktor smo na kraju i kupili, a proizveden je još 1977. godine. Jednom prilikom nismo mogli da nađemo radnike, pa sam odlučila da ja vozim traktor i pomoću hidrauličnog tresača, sama otresem ceo rod višanja – sa osmehom nam kaže ona.

Njen suprug je, inače, ugostitelj i u centru Beograda već više od dve decenije ima kafić, iako je po zanimanju mašinac. Ipak, oboje imaju želju da jednog dana žive isključivo od proizvodnje višanja i da se posvete voćarstvu.

 – Želimo to, ali nemamo još uvek uslove. Nije lako, pomislili smo mnogo puta da odustanemo, ali nismo. Da je moj suprug tada, kada je zasadio voćnjak, znao u šta se upušta, verovatno to nikada ne bi ni uradio, ali srećom nije znao – dodaje Jelena.

Jedinstveno iskustvo u poslu

Njihov plan je da prošire svoj zasad.

 – Boravak na selu i rad na imanju zaista oplemenjuje čoveka i to je ono što nam ne dopušta da odustanemo. Život na relaciji selo-grad ume da bude naporan, ali sa druge strane, kada sami gajite i pravite nešto, to je stvarno magičan proces i vredi to doživeti – priča sagovornica Infostuda.

Jelena, inače, na Instagram stranici “samo.višnje” redovno sa svojim pratiocima deli snimke i fotografije „njihovog voćarskog života“, često zahtevnog, ali isto tako i komičnog i uzbudljivog.

Zajedno sa višnjama rasli smo i mi

Oni praktično sami učestvuju u celom procesu, od pripreme i berbe, preko prerade višnje, odnosno pravljenja soka i džema, do prodaje, dostave, marketinga…

Jelena kaže da su zajedno sa višnjama i oni rasli kao voćari, odnosno učili puno, kako bi savladali ovaj posao. A kako su u poduhvat krenuli, bez velikog početnog kapitala i sa oskudnim znanjem o voćarstvu, morali su da se snalaze i pronalaze “inovativna” rešenja.

Tako je njen suprug osmislio i preradio mašine koje odvajaju seme od ljuski koštica višnje od kojih ovaj bračni par pravi hladno ceđeno ulje. Ono je jestivo, i ima, kako ona kaže, antikancerogeno dejstvo, a korisiti se i u kozmetici za negu kože i kose.

Svoje proizvode uglavnom prodaju preko društvenih mreža, preporuke, na noćnim marketima ili preko platforme Mali proizvođači hrane u Srbiji”.

I premda soka i džema koji u Feketiću pravi bračni dvojac Topalović-Simić nema u marketima i prodavnicama, interesovanje za njihove proizvode je toliko da brzo prodaju sve što proizvedu.