Da li poslodavac ima pravo da zna zbog koje bolesti ste na bolovanju?

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

oct 12
muškarac bolestan


U aprilu tekuće godine na snagu je stupio podzakonski akt pod nazivom „Pravilnik o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite“, koji je doneo ministar zdravlja.

Radi se o propisu koji definiše izgled svih obrazaca koje lekari izdaju pacijentima: uputa za preglede, za laboratoriju, stacionarno lečenje i slično. Najviše pažnje u javnosti privukao je deo kojim je propisan izgled izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad, koji izabrani lekar izdaje pacijentu koji je na bolovanju (tzv. hranarina ili doznaka za bolovanje). Radi se o obrascu koji predstavlja dokaz poslodavcu o privremenoj sprečenosti za rad zaposlenog, pa samim tim predstavlja formalnu pretpostavku za isplatu naknade zarade.

Koje su novine u tom smislu uvedene?

I Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad


Novi Pravilnik, u delu koji se tiče Izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad, predviđa da isti sadrži podatke o zdravstvenoj ustanovi u kojoj radi izabrani lekar koji obrazac popunjava i podatke o pacijentu koji je na bolovanju, to jest osiguranom licu.

Kada je reč o osiguranom licu, odnosno pacijentu, izveštaj treba da sadrži osnovne lične podatke: ime i prezime, datum rođenja, pol, jedinstveni matični broj građana, lični broj osiguranog lica (LBO), adresu stanovanja, posao koji obavlja, naziv poslodavca, matični broj i PIB poslodavca.

Kao uzrok privremene sprečenosti za rad navodi se jedino zakonski razlog. Podsetimo, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima zaposlenima i preduzetnicima, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz jednog od 7 razloga propisanih ovim zakonom, odnosno ako je privremeno sprečen za rad:

1) usled bolesti ili povrede van rada;

2) usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;

3) zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće;

4) zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;

5) zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;

6) zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi;

7) u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi

Prema tome, dovoljno je da izabrani lekar upiše koji je od navedenih zakonskih razloga za privremenu sprečenost za rad nastupio, ali ne mora da unosi medicinske podatke, odnosno zabranjeno mu je da upisuje zdravstvene podatke koji predstavljaju posebno osetljive informacije o ličnosti.

Primera radi, dovoljno je da upiše da postoji bolest ili povreda van rada, ali nije ovlašćen da upisuje koja je bolest u pitanju. Ili, dovoljno je da upiše da postoji bolest ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, ali ne sme da navodi koja je to bolest ili komplikacija. Sve u svemu, pravilnik razrađuje postojeće zakonske odredbe po kojima medicinski podaci, to jest podaci o zdravstvenom stanju predstavjaju posebno osetljive i naročito zaštićene podatke o ličnosti.

Izveštaj, između ostalog, treba da sadrži i podatke o prvom i poslednjem danu privremene sprečenosti, i ukupan broj radnih dana privremene sprečenosti za rad, zatim ocenu lekarske komisije, kada je zaposleni na bolovanju dužem od 60 dana. Podsetimo, izabrani lekar ocenjuje bolovanje samo za prvih 60 dana, a nakon toga neophodna je ocena lekarske komisije filijale RFZO o daljoj privremneoj sprečenosti za rad.

Po prethodnom Pravilniku, doznake koje popunjava lekar opšte prakse, morale su da imaju dijagnozu bolesti po MKB 10, što sada nije slučaj. Međutim, da li je ovo pravilo uvedeno tek navedenim pravilnikom?

II Zakon o pravima pacijenata

Prema Zakonu o pravima pacijenata, koji je na nazi još od 2013. godine, tačnije delu zakona koji uređuje pravo pacijenta na privatnost i poverljivost, propisano je da pacijent ima pravo na poverljivost svih ličnih informacija, koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, uključujući i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalne dijagnostičke i terapijske procedure, kao i pravo na zaštitu svoje privatnosti tokom sprovođenja dijagnostičkih ispitivanja i lečenja u celini. Takođe je zabranjeno da nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, saopšti drugim licima navedene lične informacije o pacijentu.

Prema tome, već na osnovu navedenog propisa, koji je na snazi 8 godina, jasno je bilo da lekar nije imao ovlašćenje da saopštava poslodavcu podatke o dijagnozi bolesti zbog koje je njegov zaposleni sprečen za rad. Postavlja se pitanje, zbog čega je bilo potrebno da prođe 8 godina da bi se doneo podzaonski akt koji bi bio usklađen sa zakonom? Ili zbog čega se insistiralo na primeni podzakonsog akta koji je suprotan zakonskom aktu? Nije bilo opravdanja da se i dalje primenju podzakonski propis, koji je očito bio zastareo i zreo za promenu, ali je po inerciji zahtevano od lekara da disciplinovano popunjavaju sve predviđene rubrike obrasca, iako je sadržavao i podatke o bolesti, a bilo jasno da se ide u pravcu zaštite ličnih podataka, naročito onih koji se tiču zdravlja, odnosno bolesti.

I, zaista, da li poslodavac mora da zna zbog koje bolesti je njegov zaposleni na bolovanju? Da li on poseduje znanja po osnovu kojih bi mogao da procenjuje validnost nalaza izabranog lekara? Zapravo je od početka bilo jasno da je tako nešto suvišno i da nema nikakve potrebe da poslodavac dobija informacije o bolesti svog zaposlenog. S obzirom da su prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju medicinsko-stručna lica izabrani lekar i lekarske komisije RFZO, samo ti organi u postupku utvrđivanja privremene sprečenosti za rad imaju znanje i zakonsko ovlašćenje da utvrđuju dijagnozu, odnosno da li je zbog određene bolesti zaposleni sprečen za rad.

Nema razloga da objašnjavanju poslodavcu svoj stav davanjem dijagnoze, jer poslodavac niti je stručno lice u tom pogledu, niti ima zakonsko ovlašćenje da menja nalaz lekara, odnosno lekarske komisije. Sasvim je dovoljno da bude obavešten, u zakonitom postupku, od sručno-medicinskog organa koji ima zakonsko ovlašćenje da daje jednu takvu ocenu, da je njegov zaposleni na bolovanju. Razlozi bolovanja za njega nisu važni i ne mora da ih poznaje. Naravno, za svaku ocenu može da podnese zahtev za proveru (npr. da ocenu lekara proveri lekarska komisija), ako mu je nešto sumnjivo ili nelogično, ali nema pravo da ulazi u osetljive podatke o ličnosti.

III Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je usvojen u novembru 2018. godine, takođe je zabranjivao neovlašćeno baratanje zdravstvenim podacima. Zapravo, navedenim zakonom zabranjena je obrada podataka  o ličnosti kojom se otkriva rasno ili etničko poreklo, političko mišljenje, versko ili filozofsko uverenje ili članstvo u sindikatu, kao i obrada genetskih podataka, biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije lica, podataka o zdravstvenom stanju ili podataka o seksualnom životu ili seksualnoj orijentaciji fizičkog lica. Dakle pobrojani podaci o ličnosti se svrstavaju u „posebnu vrstu podataka o ličnosti“ kod kojih su strožiji kriterijumi za njihovu obradu, odnosno propisan je viši stepen zaštite njihove tajnosti. Kao što vidimo, tu spadaju naravno i podaci o zdravstvenom stanju. Isti se prema zakonu mogu obrađivati smao pod posebno propisanim procedurama i uslovima, gde svakako nije dato ovlašćenje posldoavcu da ih može pribavljati od zaposlenog.

Ti posebni uslovi u oblasti rada su uređeni tako da je obrada posebno osetljivih podatka (gde spadaju i oni o zdravstvenom stanju) dozvoljena samo ako je neophodna u svrhu preventivne medicine ili medicine rada, radi procene radne sposobnosti zaposlenih, medicinske dijagnostike, pružanja usluga zdravstvene ili socijalne zaštite, odnosno upravljanjazdravstvenim ili socijalnim sistemima, na osnovu zakona ili na osnovu ugovora sa zdravstvenim radnikom, ako se obrada vrši od strane ili pod nadzorom zdravstvenog radnika ili drugog lica koje ima obavezu čuvanja profesionalne tajne propisane zakonom ili profesionalnim pravilima.

Prema navedenom, ni po citiranom zakonu poslodavac nije imao ovlašćenje da od zaposlenog zahteva dostavu informacije o vrsti bolesti zbog koje je privremeno sprečen za rad.

IV Zaključak

Prema svemu navedenom može se zaključiti da su zakonske odredbe koje su na snazi već godinama, odnosno koje su stupile na snagu znatno pre pravilnika minstarstva zdravlja, već zabranjivale poslodavcu da izvrši uvid u dijagnosu bolesti zbog koje je zaposleni na bolovanju. Pravilnik samo predstavlja usklađivanje podzakonskih akata sa zakonom. Verovatno je to trebalo učiniti i ranije, ali ni do sada nije bilo razloga da se beskompromisno primenjuje stari pravilnik, koji je očito bio neusklađen sa zakonskim propisima, jer je donet znatno pre zakona koje pominjemo u ovom tekstu, odnosno još 2010. godine.

Opšte je pravilo (pravno načelo) da zakon ima veću snagu od podazakonskog akta, kakav je pravilnik, te je bilo osnova  i pre novog pravilnika da se prioritetno primenjuje zakon, a ne pravilnik (što je delom i rađeno). Slepo pridržavanja „obrazaca“ kada je jasno da isti više ne odgovaraju važećim propisima veće pravne snage (zakonima), nema opravdanje u pravnom sistemu.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(8) komentari

Jelena Šari 29. 10. 2021.

Ukoliko sam u izolaciji da li je rešenje dovoljan dokaz za izostanak da posla ili moram da imam i doznaku od izabranog lekara?
Hvala.

    Milan Predojevic 01. 11. 2021.

    Poštovana Jelena
    Mišljenja sam da je rešenje o izolaciji dovoljan dokaz o nastupanju sprečenosti za rad i da poslodavac ne bi trebalo da zahteva doznaku lekara. Doduše, sam obrazac doznake sadrži i rubriku o izolaciji, ali mislim da to u ovom slučaju nije neophodno jer sam karantin u Vašem slučaju ne zavisi od procene lekara, što bi mogao da bude slučaj, nego je odluka o karantinu već doneta od starne nadležnog organa. Iz samog rešenja lako se može utvrditi koliko izolacija traje.
    Pozdrav

Biljana Medveđ 29. 10. 2021.

Potpuno je razumljivo da lekari i poslodavci treba da poštuju pravo na privatnost zaposlenog, ali kako da poslodavac postupi u situaciji vezano za Covid-19? Primer: kada je u pitanju bolovanje sa dijagnozom U07.1, tj. da je oboleli zaražen korona virusom, preporuka Vlade Srbije je da poslodavac takvo bolovanje isplaćuje u visini od 100% (100% prosek zarade 12 meseci unazad)iako je prema doznakama koje izdaje lekar to „obično“ bolovanje, tj. 65% prosečne zarade. Da bi poslodavac uopšte mogao da isplati zaposlenom bolovanje u većem iznosu nego što je obavezan, neophodno je da zna dijagnozu.

    Milan Predojevic 29. 10. 2021.

    Poštovana Biljana
    U pravu ste. U ovom izuzetnom slučaju poslodavac ima pravo da traži razlog sprečenosti za rad jer je uzrok bolovanja osnov za dodatnu isplatu. Ukoliko zaposleni želi da ostvari pravo na razliku u plati između sume koju garantuje zakon i iznosa koji plaća poslodavac (ako je uzrok bolovanja covid-19) mora da priloži izveštaj lekara o tome. Naravno, ove podatke oslodavac je dužan da čuva sa posebnom pažnjom jer se radi o naročito osetljivim podacima i mora da ih obrađuje i koristi samo za svrhu obrade, to jest radi isplate bolovanja. Sličan je slučaj recimo kod isplate solidarne pomoći u slučaju bolesti-ne postoji drugi način do da zaposleni priloži medicinsku dokumentaciju. Ponavljam, poslodavac ima obavezu strogoog čuvanja i restriktivnog korišćenja ovako dobijenih podataka.
    Pozdrav

Jasmina Đorđević 21. 10. 2021.

Zakon je, nažalost, jedno, a praksa drugo. Trenutno sam na bolovanju i na doznakama mi je ispisana dijagnoza po MKB. Postoji, kako mi je objasnio izabrani lekar, neusklađenost između obrazaca, programa za njihovo popunjavanje, i neumreženost domova zdravlja i filijala RFZO. Ne znam još koliko će vremena proći dok novi pravilnik ne počne da se primenjuje, ali znam da je sramno da mi poslodavac svaku dijagnozu nabija na nos i maše njome po kolektivu. Treba li da tužim poslodavca?

    Milan Predojevic 22. 10. 2021.

    Po[tovana
    Zakon ne propisuje da lekar treba da upiše šifru bolesti u doznaku i neshvatljivo je da on to ipak radi, iako ga ništa na to ne obaezuje (naprotiv). Činjenica da zastareo obrazac sadrži rubriku za dijagnozu ga ne opravdava jer on ima pravo da tu rubriku preskoči. Vrsta bolesti je informacija koja nikome nije neophodna u postupku obračuna naknade zarade. Međutim, teško da imate osnova za tužbu prema poslodavcu, jer nije on upisao dijagnozu, već lekar. Obratite se upravi doma zdravlja kako bi uputila lekara da dijagnozu više ne upisuje.
    Pozdrav

      Jasmina Đorđević 01. 11. 2021.

      Lekar jeste upisao dijagnozu i objasnio sve navedene razloge za to. Ali, činjenica da je dijagnoza ispisana na doznakama ne daje poslodavcu za pravo, ako se slažete, da o dijagnozi „obaveštava“,odnosno da sa dijagnozom upoznaje ostale zaposlene. Srdačno!

        Milan Predojevic 02. 11. 2021.

        Poštovana Jasmina
        Poslodavac ima obavezu da čuva kao tajnu sve lične podatke o svojim zaposlenima kojima raspolaže i da ih koristi isključivo za onu svrhu zbog koje ih je i dobio od zaposlenog. Prema tome, potpuno ste u pravu da poslodavac ne sme ostalim zaposlenima, niti bilo kome drugom da prezentuje Vaše lične podatke, posebno ne one o bolesti, jer takvipodaci jesu naročito osetljivi podaci o ličnosti.
        Pozdrav