Da li rad na određeno vreme može da preraste u radni odnos na neodređeno?

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

feb 19

Uređujući radni odnos Zakon o radu propisuje da ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme. Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme. Ovom odredbom Zakon o radu tretira rad na određeno vreme kao izuzetak od pravila da se radni odnos zasniva na neodređeni vremenski period. U tom smislu zakon precizno definiše uslove pod kojima se može zaključiti ugovor o radu na određeno vreme

Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. 

Kako bismo detaljnije pojasnili ovu pravnu situaciju, najpre ćemo navesti u kojim slučajevima radni odnos može da se zaključi na određeno vreme, a potom ćemo detaljnije izložiti slučajeve prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u stalni radni odnos. 

Rad na određeno vreme do dve godine 

Prema odredbi člana 37. Zakona o radu, “ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. 

Poslodavac može zaključiti jedan ili više takvih ugovora o radu na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca”.  

Primera radi, takvi poslovi su sezonski poslovi, koji po pravilu traju određeni period-leto, zima i slično. Radi se o poslovima u građevinarstvu, ugostiteljstvu u turističkoj sezoni, određeni poljoprivredni radovi i slično. 

Ovde naglašavamo da je u pogledu trajanja radnog odnosa na opisani način zakon jasan: kada nastupaju prekidi između dva ugovora na određeno vreme, period angažovanja se zbraja. Kada se ukupno nakupi 24 meseca, da li sa prekidima ili u kontinuitetu, nakon toga nastavak radnog odnosa moguć je jedino na neodređeno vreme. Ovo ističemo jer u praksi mnogi poslodavci prave prekide između dva ugovora od mesec dana i slično, pa smatraju da novi ugovor ponovo može da traje 24 meseca, premda je potpuno nejasno na osnvu čega se izvlači takav zaključak.  

Zakon vrlo decidno kaže da radni odnos na određeno vreme, sa jednim zaposlenim, kod opisanih poslova koji su oročeng karaktera “sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca”. Na ovo ne utiče ni izmena opisa poslova između dva ugovora, tako da se isključivo posmatra da li jedan zaposleni ima 24 meseca ukupnog rada ili ne-da li je zaposleni ta 24 meseca nakupio u kontitnuitetu, ili sa prekidima, da li je menjao opis poslova ili ne-nebitno je. 

Izuzeci od pravila  

Izuzetno od pravila opisanog u prethodnom delu teksta, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi i za period duži od 24 meseca samo u sledećim izuzetnim slučajevima: 

1) ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka: najčešći primeri u praksi su kada stalno zaposlena ode na trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo, kada je izvesno da će sa posla odsustvovati duže vreme. Tada se može angažovati zamena do povratka zaposlene sa porodiljskog. Kod porodiljskog za treće i svako naredno dete isti traje dve godine, te zajedno sa trudničkim može da pređe dve godine trajanja. Radni odnos radi zamene ove zaposlene sa drugim licem može da traje i duže od dve odine, sve do povratka odsustne zaposlene na rad. 

2) za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta: primera radi, istraživaćki rad na određenom projektu, izgradnja nekog objekat koja traje preko dve godine i slično. 

3) sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola: strancu se izdaje dozvola za radu i dok god traje ta dozvola može da traje i rad na dređeno vreme sa tim zaposlenim. 

4) za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci: svi ugovori novoosnovanog poslodavca zaključeni u prvih godinu dana rada tog poslodavca mogu da traju 3 godine. 

5) sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. 

U kojim situacijama može 

Prema zakonu, ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.  

Navedena zakonska odredba predviđa dve mogućnosti da zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme dospe do radnog odnosa na neodređeno vreme, odnosno da radni odnos na određeno vreme preraste u radni odnos na neodređeno: 

a) Prva pravna situacija koja dovodi do prerastanja rada na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme jeste kad zaposleni zasnuje radni odnos na određeno vreme van slučajeva kada je to po zakonu moguće. Gore smo naveli da je rad na određeno vreme izuzetak od pravila da se isti zasniva za stalno, te da je Zakon o radu precizno odredio uslove kada je moguće zaključiti rad na određeno vreme. 

b) Druga mogućnost postoji kad je zaposleni u skladu sa zakonom zasnovao radni odnos na određeno vreme, pa po isteku tog vremena nastavi da radi najmanje pet radnih dana. Tada prvobitno zasnovan radni odnos na određeno vreme prerasta u radni odnos na neodređeno vreme, prvog dana po isteku roka.  

Nakon isteka radnog odnosa koji je zaključen na određeno vreme, radni odnos prestaje automatski, i nije potrebno da poslodavac to konstatuje. Sigurnosti radi, poslodavci najčešće donose rešenje o otkazu ugovora o radu navodeći kao razlog prestanka radnog odnosa istek ugovora o radu, ali ovaj akt nije obavezan. Takvo rešenje isključivo je deklaratornog karaktera, jer radni odnos zapravo prestaje automatski po isteku roka na koji je ugovor o radu na određeno vreme zaključen. Međutim, ukoliko zaposleni kome je istekao radni odnos na određeno vreme nastavi da dolazi na posao i redovno obavlja svoje radne zadatke najmanje pet radnih dana po isteku ugovora o radu na određeno vreme, a poslodavac se tome ne usprotivi, smatra se da se poslodavac prećutno saglasio da on može da nastavi da radi, i to u radnom odnosu na neodređeno vreme. Ukoliko poslodavac naknadno pokuša da ospori to pravo zaposlenom, zaposleni može tražiti zaštitu od suda koji će konstatovati postojanje radnog odnosa na neodređeno vreme iako nije zaključen poseban ugovor o radu. 

Pravne posledice  

Prema Zakonu o radu, kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.  

Za slučaj navršenja uslova za prerastanje rada na određeno u stalni radni odnos, neophodno je tužbom podnetom sudu tražiti utvrđenje da je došlo do prerastanja. 

Rok od 60 dana za podnošenje tužbe za utvrđenje da je radni odnos na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme, počinje da teče od dana dostavljanja rešenja o otkazu, odnosno faktičkog prestanka radnog odnosa. 

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(12) komentari

Dragana Kitanovic 04. 09. 2024.

Poštovani, da li žena ima pravo na trudničko bolovanje i ako je na PP ugovoru?

    Milan Predojevic 04. 09. 2024.

    Poštovna Dragana
    Lice angažovano po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima nema pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad. Prema tome, žena nema pravo na trudničko bolovanje ako je na pp ugovoru, ali ima pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (porodiljska naknada, koja pripada nakon porođaja).
    Podrav

Korisnik 50c5d73340 30. 08. 2024.

Poštovani,
VD direktor jedne ustanove čiji je osnivač lokalna samouprava za vreme svoga mandata sa upravnim odborom ustanove potpisao je ugovor gde se prima u radni odnos na neodređeno vreme na upražnjeno radno mesto po sistematizaciji. Isti je po ugovoru dužan da stupi na rad nakon razrešenja sa mesta vd direktora. Nakon razrešenja sa mesta vd direktora isti je par dana dolazio na posao i uredno se javljao i sad smatra da je na taj način stekao pravo rada na neodređeno. Da li je radni odnos zasnovan zakonski i ako nije da li je na ovaj način lice steklo pravo na radni odnos na neodređeno shodno članu 32 zakona o radu?
Hvala

    Milan Predojevic 31. 08. 2024.

    Poštovani
    Ако је neko lice sa upravnim odborom ustanove potpisalo ugovor gde se prima u radni odnos na neodređeno vreme na upražnjeno radno mesto po sistematizaciji, a upravni odbor je nadležan za prijem u radni odnos, to jest po zakonu ili opštem aktu ustanove ima te nadležnosti da u ime ustanove prima u radni odnos i potpisuje ugovore o radu sa licima koja se zapošljavaju u stanovu, onda to jeste validan ugovor.
    Pozdrav

      Korisnik 50c5d73340 31. 08. 2024.

      Hvala na brzom odgovoru.
      U slučaju da po statutu upravni odbor nema ta ovlašćenja, da li je zaposleni stekao pravo za zasnivanje radnog odnosa kao što je navedeno u članu 32 Zakona o radu samim dolaskom na posao a ustanova mu nije ponudila potpisivanje novog ugovora?

        Milan Predojevic 01. 09. 2024.

        Poštovani
        Vi ste u svom pitanju naveli sledeće: „sa upravnim odborom ustanove potpisao je ugovor gde se prima u radni odnos na neodređeno vreme“..prems tome, ako je ugovor potpisan, a upravni odbor jeste po zakonu ili opštem aktu ovlašžen da potpiše ugoovor (što bi bilo pomalo neobično jer upravni odnori obično imaju ovlašženje da potpišu ugovor sa direktorom, a direktor sa ostalim zaposlenima), i po potpisivanju ugovora stupi na rad-rani odnos je aktiviran. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos. Ako radi bez ugovora pravila su sledećsa: u cilju sprečavanja zloupotreba na tržištu rada i tzv „rada na crno“ zakonodavac je uveo pravilo o fikciji radnog odnosa- kada nema potpisanog ugovora o radu, ako je lice stupilo na rad kod poslodavca, radni odnos je nastao danom stupanja na rad i bez zaključenja ugovora u pisanom obliku.
        Pozdrav

Korisnik 0c2aae51e8 17. 04. 2024.

Ovde je interesantno šta je sa situacijom kada poslodavac uvek iznova i iznova nudi zaposlenom ugovor na određeno vreme iako je period od 24 meseca odavno istekao a nije bilo prekida već se angažovanje nastavljalo novim ugovorom na određeno vreme. Konkretno u mom slučaju je sledeća situacija. Prvi ugovor na određeno vreme sam zaključio sa poslodavcem (radi se o javnom preduzeću)još 13.02.2018. godine i od tada do danas (danas je 17.04.2024.) sam zaključio nekoliko ugovora na određeno vreme bez ijedog dana prekida tako da ako se posmatra da je taj najduži rok 24 meseca ja sam ga već 3 i malo više puta ispunio a i dalje sam zaposlen na određeno vreme „zbog povećanog obima posla“ na upražnjenom radnom mestu po sistematizaciji preduzeća, uz obrazloženje da je „zahtev za odobrenje prijema u stalni radni odnos poslat u ministarstvo i da još nema odgovora“ a u međuvremenu je primljeno 10-ak drugih u stalni radni odnos, od kojih su neki tek došli u firmu. Šta i kako preduzeti u konkretnoj situaciji.

    Milan Predojevic 17. 04. 2024.

    Poštovani
    Mišljenja sam da u opisanom slučaju, ukoliko biste tužbom sudu zahtevali utvrđenje da je radni odnos prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, da biste imali osnova za uspeh. Obrazloženje poslodavca da se čeka saglasnost ministarstva ne obaezuje sud, jer isti primenjuje Zakon o radu i pravila o saglasnosti na zapošljavanje ne utiču na to da Zakon o radu uređuje pravila produžavanja rada na određeno vreme. Zakon utvrđuje da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Zakon dalje kaže da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Prema tome, postojao bi osnov za Vaš uspeh u sudskom sporu, ako je sve onako kako ste opisali.
    Pozdrav

Vladan Gajić 22. 02. 2024.

Poštovani,
Radim kao električar(elektro tehnička škola) na određeno vreme u firmi već šest godina i dva meseca u kontinuitetu, bez i jednog dana prekida. Ugovori o radu se produžavaju na svakih dva ili tri meseca. Prve dve godine sam radio preko agencije, da bi kasnije dobio ugovor o radu od samog poslodavca, stim što im nedostaje radnika u svim oblastima. Inače radi se o javnom preduzeću.Zanima me koja su moja prava i kako da dobijem ugovor o radu na neodređeno vreme.
Unapred hvala…

    Milan Predojevic 25. 02. 2024.

    Poštovani Vladane
    Možete tužbom sudu tražiti da se utvrdi da je radni odmor na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, ukoliko ste radili duže od dve godine na određeno vreme (što je maksimum). Ako dokažete da je ugovor o radu na određeno vreme produžavan suprotno zakonu, te da ste bili angažovani na određeno vreme preko zakonskog maksimuma, sud će ustanoviti da je radni odnos prerastao u radni odnos na neodeđeno vreme.
    Pozdrav

Korisnik 5777f527e8 21. 02. 2024.

Poštovani,firma u kojoj radim dostavlja ugovore na određeno vreme u trajanju od šest meseci najranije deset dana od isteka, a često i duže, nekada i do mesec dana. Da li se tim propustom poslodavca ispunjava zakonska obaveza prerastanja radnog odnosa na neodređeno? Hvala unapred

    Milan Predojevic 25. 02. 2024.

    Poštovani
    Zakonom o rdu određeno je da ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Prema tome, ako nakon isteka ugovora o radu na određeno vreme ostanete da radite kod poslodavca još najmanje pet radnh dana, a nemate nikakav novi ugovor potpisan, te ceo slučaj prijavite Inspekciji za rad, mogli biste ostvariti pravo na utvrđenje da Vam je radni odnos prersatao u stalan.
    Pozdrav