Da li se zaposleni vraća na rad na osnovu sudske odluke kojom je utvrđeno da je otkaz nezakonit?

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

jan 30

Prema Zakonu o radu, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje. Poslodavac takođe može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i onom koji ne poštuje radnu disciplinu.

Najzad, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca (kad zaposleni postane tehnološki višak ili odbije zaključenje aneksa ugovora o radu). 

Članovima 180-189. Zakona o radu uređen je postupak pre prestanka radnog odnosa, to jest pre otkaza, kao i pitanja posebne zaštite od otkaza i otkaznog roka.  

U slučaju da poslodavac nema osnov za otkaz i/ili ne poštuje navedene zakonske odredbe o otkaznoj proceduri, zaposleni može da osporava rešenje o otkazu. Tačnije, prema članu 195. Zakona o radu, protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član (ako ga zaposleni ovlasti), može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. Ovaj rok je imperativnog karaktera i njegovim protokom zaposleni gubi pravo da pokrene sudski spor. 

Ukoliko se u sudskom postupku utvrdi da je rešenje o otkazu bilo protivpravno, primenjuje se član 191. Zakona o radu koji propisuje pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa. Danas govorimo upravo o tome kakve su posledice ukoliko sud pravnosnažnom presudom utvrdi da je prestanak radnog odnosa bio nezakonit.  

Zakonske odredbe o posledicama nezakonitog prestanka radnog odnosa 

Kada je u pitanju zaštita radnika od nezakonitog otkaza i pravna situacija koja nastaje nakon poništaja (nezakonite) odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa, Zakon o radu daje zaposlenom obeštećenje zbog povrede prava koju je pretrpeo usled nezakonitog prestanka radnog odnosa.  Kao što smo u uvodu naveli, lice koji smatra da mu je povređeno pravo iz radnog odnosa tako što je on nezakonito prestao, može da pokrene sudski spor tužbom protiv poslodavca u pomenutom zakonskom roku. 

Odredbama navedenog člana 191. Zakona o radu propisano je sledeće:  

  1. ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete (izgubljena neto zarada) i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome nije radio (stav 1.);  
  1. da se naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose; u izgubljenu zaradu ne ulazi topli obrok, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (stav 2.);  
  1. da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će, na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice (stav 5.); 
  1. da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u iznosu od najviše 36 zarada zaposlenog (stav 6.);  
  1. da ako sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog (stav 7.); 
  1. da se napred opisana naknada štete umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa (stav 9.). 

Kada u prethodnim delu govorimo o zaradi zaposlenog, kao osnovu za računanje štete, radi se o poslednjoj zaradi zaposlenog kod poslodavca. 

Odgovornost poslodavca za nezakonit prestanak radnog odnosa se pretpostavlja. To znači da u radnom sporu nema značaja činjenica da li je radni odnos nezakonito prestao usled namere poslodavca, grube nepažnje ili obične nepažnje. Stepen krivice poslodavca takođe ne utiče na vrstu i visinu štete koju je pretrpeo zaposleni usled nezakonite odluke poslodavca.  

Vraćanje zaposlenog na rad i naknada izgubljene zarade 

Kao što smo naveli, ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, samo na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad. Pravnosnažna odluka kojom je poništeno rešenje o otkazu deluje unazad, pa se zaposleni po takvoj odluci nalazi u radnom odnosu kod tuženog prema prvobitno zaključenom ugovoru o radu. Dakle, ugovor o radu će ostati na snazi  kao da spornim rešenjem nije određeno da prestaje da važi.  

Sud tuženom poslodavcu može naložiti samo vraćanje zaposlenog na rad, dok raspoređivanje zaposlenog na odgovarajuće poslove spada u domen odlučivanja poslodavca i reguliše se ugovorom o radu ili aneksom ugovora. Kad sud poništi odluku o otkazu ugovora o radu,  poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad i ne može se osloboditi te obaveze, isticanjem da nema odgovarajućeg radnog mesta. U smilslu Zakona o radu u pitanju je radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti stručne spreme zaposlenog. Ukoliko u navedenom smislu nema odgovarajućeg radnog mesta, poslodavac može ponuditi bilo koje radno mesto, dakle i radno mesto na kome se poslovi obavljaju sa nižim stepenom stručne spreme u odnosu na onaj koji zaposleni poseduje. 

Uz to se plaća i naknada štete zbog nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa. Visina štete određuje se prema visini izostale zarade koju bi zaposleni ostvario da nije bio sprečen da radi nezakonitom odlukom poslodavca o otkazu ugovora o radu. Ne računa se topli obrok, jer nije ni bilo efektivnog rada, te nije ni moglo biti troškova ishrane tokom rada. Iz istog razloga ne uzimaju se u obzir ni regres, kao trošak godišnjeg odmora, putni trošak i slično. Ne mogu se ukalkulisati u visini izgubljene zarade ni bonusi, nagrade i drugih primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca), jer bez rada tog doprinosa nije moglo biti.  

Poslodavac je odgovoran za nastalu štetu jer je nezakonita odluka o prestanku radnog odnosa poništena pravnosnažnom sudskom presudom. Tom presudom, kao što smo videli, zaposleni se vraća na posao. On se ne vraća na posao jedino ako to zaposleni ne zahteva ili ako poslodavac dokaže da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti, nije više moguć. U periodu od trenutka donošenja nezakonite odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa pa sve do vraćanja zaposlenog na rad, on nije radio, te nema pravo na zaradu, jer se zarada ostvaruje radom. Međutim, radnik u toj situaciji ima pravo na naknadu štete zbog toga što je nezakonitom odlukom poslodavca bio sprečen da radi.  

Prema tome, postojanje pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos daje pravo zaposlenom na naknadu štete u visini izgubljene zarade. Pošto po zakonu doprinosi za socijalno osiguranje predstavljaju sastavni deo zarade, zaposlenom se pored neto zarade uplaćuju i pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Pri tome, zakon propisuje da se visina naknade štete umanjuje za prihode koji su ostvarene po osnovu rada nakon prestanka radnog odnosa. To znači da se naknada štete zbog izgubljene zarade ne može umanjiti za iznos koji je kao nezaposleno lice zaposleni primao od Nacionalne službe za zapošljavanje, nakon prestanka radnog odnosa, dok se nalazio van radnog odnosa.  

Naknada štete zaposlenom umesto vraćanja na rad 

Zakonom o radu predviđena je i mogućnost isplate naknade štete umesto vraćanja zaposlenog na rad, i to u dve situacije: 

1) Zakonom je propisano da lice koje tuži poslodavca zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa ne mora da zahteva vraćanje na rad. Umesto vraćanja na rad, može tužbom kojom zahteva da se utvrdi da je radni odnos prestao bez pravnog osnova, da zahteva isplatu naknade štete. Sud će tada na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog. Visina štete zavisi od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice. Što je duži period rada bio kod poslodavca pre otkaza, te što je veći broj godina života zaposlenog i broj članova porodice koje izdržava – sud će utvrditi visinu štete u višem iznosu i obratno.   

2) Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u dvostrukom iznosu od iznosa utvrđenog u skladu sa prethodnom tačkom teksta (dakle maksimalno 36 zarada zaposlenog). Prema tome, čak i ako jeste došlo do nezakonitog otkaza, poslodavac može da izdejstvuje da se zaposleni ne vrati na rad, ako postoje okolnosti koje nesumnjivo uklazuju sudu na to da bi takva odluka bila teško sprovodiva, ali tada bi morao da plati duplo veći iznos naknade štete nego u slučaju da je zaposleni vraćen na rad. 

U oba ovde opisana slučaja naknade štete, pod zaradom se smatra zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos. Takođe i ovde napominjemo da se naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.  

Naknada štete zbog nepoštovanja zakonske procedure prestanka radnog odnosa 

Ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je postojao osnov (razlog) za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, sud će odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad, a na ime naknade štete dosudiće zaposlenom iznos do šest zarada zaposlenog. Pod zaradom i ovde se u smislu računanja naknade šete za ovaj slučaj smatra se zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi mesecu u kome mu je prestao radni odnos. Naknada se umanjuje za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa. 

Ovde govorimo o situaciji da je postojao opravdan razlog, to jest zakonit osnov za prestanak radnog odnosa, ali je poslodavac napravio propust u proceduri prestanka radnog odnosa. 

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Pravo zaposlenih na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada

Uslovi za penzionisanje u 2025. godini
Prijavi se i postavi komentar

(14) komentari

Korisnik e9c6e4ca3c 09. 03. 2025.

Dobro vece.Kako da utvrdim da li je do nepravilnosti oko popisa na god.nivoi bio bio uredan ili ne .Sumljam da jeste a imam dosta argumenata koji mi nalezu da je do nepravilnosti doslo.Traxila sam od svog nadleznog da se pregleda sve sto bi do neravilnosti doslo ,odgovor nisam do dana danas dobila i kao bitnu stvar sumljam da sam iz tog razloga ugovor prestao da vazi da se na posao vec od sutradan nevratim.Da li je ova tema za inspekcijsku sluzbu ili advokata.Hvala

    Milan Predojevic 10. 03. 2025.

    Poštovani
    Ako sam dobro razumeo pitanje, Vi ste bili zaposleni i sumnjate da je kod popisa bila greška, to jest da je nepravilnosti oko popisa na god.nivou, tražili ste od svog nadležnog da se pregleda sve što bi do neravilnosti dovelo, odgovor niste dobili i sumnjate da Vam je iz tog razloga ugovor prestao da vaz.
    Ukoliko je navedeno tačno,jedino biste mogli da podnesete tužbu zbog nezakonitog otkaza, jer poslodavac mora da ima zakonit razlog da sa Vama raskine radni odnos i eventualna prijava u nepravilnosti u radu drugih zaposlenih ne može da bude osnov za otkaz. Ako Vam je pak ugovor bio na određeno vreme i poslodavac je odlučio da ga ne produži, onda ne možete ništa da preduzemete jer poslodavac ima pravo da ne produži radni odnos kada istekne ugovor na određeno vreme.
    Pozdrav

Korisnik e9c6e4ca3c 09. 03. 2025.

Dobro vece.Radila sam u jednoj trgovini dve god.na odredjeno vreme.Ugovor mi je prestao da vazi 25.12.2024.Ugovor koji je trebao da vazi i bude produzen na neodredjeno prekinut mi je na mesec dana kako mi je poslodavac saopstio da se odmorim i bicu vracena na posao.Do dana danas nista od dokumentacije nisam dobila ,a ni pisano obavestenje da mi se ugovor nece produziti iz bilo kog razloga .Izgubila sam pravo na materijalno .Da napomenem da od ugovora koji sam potpisivala na dva mes.bez prekida nikada nisam dobijala svoj potpisan primerak ,sada bi mi bilo lakse na osnovu toga znala sta mi je ciniti.Molila bi vas za odgovor sta je po vasem misljenju najbolje..Aleksandra Curcic.

    Milan Predojevic 10. 03. 2025.

    Poštovana Aleksandra
    Ukoliko ste imali ugovor na određeno vreme, koji je istekao dana 25.12.2024. godine, poslodavac nije u obavezi da sa Vama potpiše novi ugovor koji bi važio i nakon navedenog datuma. On jeste bio u obavezi da Vam preda Vaš orimerak ugovora o radu, ali pisano obaveštenje da Vam se ugovor neće produžiti nije bio obavezan da Vam dostavi. Naravno, bilo bi korektno da je doneo deklaratorno rešenje da Vam radni odnos prestaje jer Vam ističe ugovor o radu na određeno vreme, ali zakon ga ne obaevzuje da donese takvo rešenje, jer Vama radni odnos ne bi prestao na osnovu tog rešenja, već na osnovu činjenice da Vam je istekao ugovor na određeno. Rok za javljanje kod NSZ radi ostvarivanja prava na punu novčanu naknadu za nezaposlena lica Vam je protekao jer ste se trebali javiti u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. MOžete se i sada javiti, ali nećete dobiti novčanu naknadu u trajanju koje bi Vam inače pripalo, već kraće.
    Pozdrav

      Korisnik e9c6e4ca3c 17. 03. 2025.

      Dobar dan.Postovanje.Hvala vam na odgovoru.Pitala bi vas jos nesto.Da li ja imam osnov za tuzbu nacinjene stete od strane poslodavca posto mi je onemogucio pravo na novcanu nadoknadu .Resenje o prestanku radnog odnosa mi nije dostavljeno na vreme u roku 30 dana da bi dokumentacija bila otpuna.Hvala.

        Milan Predojevic 17. 03. 2025.

        Poštovana
        Da biste uspeli u sporu za nakandu štete morate da dokažete da je nastala šteta i u kojoj visini, te da je tuženi tu štetu izazvao, to jest da dokažete da su radnje tuženog uzrok nastale štete. Ukoliko tako nešto možete da dokažete na sudu, postoji mogućnost uspeha u sporu.
        Pozdrav

          Korisnik e9c6e4ca3c 17. 03. 2025.

          Hvala vam puno

          Milan Predojevic 18. 03. 2025.

          Poštovana
          Havala i Vama.
          Srdačan pozdrav

Korisnik e30d2d0b58 02. 03. 2025.

Poštovani interesuje me na bolovanju sam do 06.03.trazila sam godišnji odmor koji mi pripada jer sam na bolovanju zadnjih 6.meseci medjutim poslodavac mi nedaje godisnji navodno nisam dugo radila pa zato ja nameravam da dam otkaz u slučaju da mi neodobre godišnji.Mene interesuje da li mi dani godišnjeg propadaju ako dam otkaz ili sta se dešava u tom slučaju.Moram i neki otkazni rok da pišem ,Molim za savet…(državna firma je pitanju radim na neodređeno vreme)

    Milan Predojevic 03. 03. 2025.

    Poštovana
    Verovatno Vam ne da godišnji odmor jer ste dugo bili na bolovanju, pa nije spreman da Vam odmah odobri odmor i to je pravo polodavca. Ako budete dali otkaz, treba da poštujete otkazni rok, da pisanim putem obavestite poslodavca o tome da otkazujete ugovor o radu i sa kojim datumom ga otkazujete. U slučaju prestanka radnog odnosa, dok traje otkazni rok poslodavac bi trebalo da Vam omogući korišćenej preostalog godišnjeg odmora. Ako to ne bude slučaj, dužan je da isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
    Pozdrav

      Korisnik e30d2d0b58 03. 03. 2025.

      Hvala puno na odgovoru

        Milan Predojevic 04. 03. 2025.

        Hvala i Vama.
        Pozdrav

Stanisa Filipovic 25. 02. 2025.

Dobio sam otkaz u jednoj kompaniji gde sam radio 25 godina.Otkaz sam dobio zbog povrede na radu gde sam doživeo strujni udar od20 kv.U kompaniji su mi obećavali neku nadoknadu ,ti se vuklo skoro godinu ipo,posto sam video da me samo varaju podneo sam tužbu preko advokata,kad je tužba stigla u firmu onda su mi dali otkaz,al pre toga su me poslali na plaćeno odsustvo osam meseci,gde nisam bio ni obavešten nista,i posle toga me je nazvao moj pretpostavljeni i rekao mi da sam tehnološki višak ,moje kolege su svi vreme radili.i čak uvek primali radnike.Sudski spor se vodi al je još na mrtvoj tačci ,ja sam na birou rada.šta dalje ne znam treba mi savet .sa svojim advokatom nisam zadovoljan,jer inspekcija rada je trebala reagovati davno

    Milan Predojevic 25. 02. 2025.

    Poštovani Staniša
    Ne bi bilo u skladu sa profesionalnom etikom da komentarišem sudski predmet bez uvida u kompletne spise. Ukoliko smatrate da bi neki drugi kolega bolje obavljao posao, legitimno je da potražite drugo mišljenje, ali sam siguran da će svaki kolega tražiti da pregleda kompletnu dokumentaciju.
    Pozdrav