Današnji “Tales” i “Pitagora” matematičko obrazovanje radije koriste u IT-ju nego u prosveti

Čemu služi matematika i šta će mi to u životu? Ovo su pitanja sa kojim su se verovatno susreli mnogi roditelji i nastavnici, naročito kada naiđe neka nezgodnija oblast u školi.

Sagovornice Infostuda, matematičarke u prosveti Ružica Kljajević i Marica Spremo i programerka Marija Perišić, opisujući svoj poziv, jednoglasno poručuju – matematika nas uči da budemo racionalni, da donosimo dobre i pametne izbore i odluke u životu. A njena primena u najraznovrsnijim oblastima privrede i IT industrije je široka.

Osim sklonosti, ili prirodne darovitosti i ljubavi prema matematici koja se uglavnom prepoznaje od malih nogu, da bi se bavilo ovim zanimanjem bilo da je u prosveti, nauci ili privredi, neophodno je mnogo rada i truda.

Posle završenih studija matematike na prirodno-matematičkom fakultetu, zapošljavaju se u prosveti ili nauci, na velikom broju pozicija u industriji i privredi. Oni najčešće rade istraživanja na univerzitetima i institutima, u IT industriji, bankama, osiguravajućim društvima, finansijama i u savetovanju o upravljanju, gde analiziraju i rešavaju matematičke probleme svih vrsta.

Profesija nastavnika potcenjena i neprivlačna mladima

Poslednjih godina, sa razvojem IT tehnologija i potrebom za stručnim kadrovima u ovoj industriji, gde su zarade višestruko veće nego u prosveti, sve je manje mladih koji žele da budu nastavnici i profesori matematike.

Već generacijama unazad profesorske smerove upisuje mnogo manji broj đaka nego što je mesta, a nedavno su na skupu u SANU dekani fakulteta upozorili da će Srbiji u narednih nekoliko godina zafaliti pet do sedam hiljada nastavnika. Među njima su svakako i matematičari. To i ne treba da čudi kada su nastavničke plate u proseku oko 70.000 dinara, a u IT-ju višestruko veće.

Prema rečima nastavnice u penziji Ružice Kljajević, nije lako preporučiti mladima da se bave njenim pozivom, kada sa sličnim trudom u IT poslovima mogu mnogo udobnije i bezbrižnije da žive. Poziv kome se posvetila ceo radni vek, međutim, smatra jednim od najplemenitijih.

– Iako ima dosta darovite dece za ovu divnu ali i tešku nauku, sve manje se odlučuje za poziv profesora matematike. Matematičarima su IT vrata širom otvorena a prihodi su neuporedivi – kaže naša sagovornica koja je 14 godina radila u OŠ „Vojvoda Mišić“ u malom mestu Pecka, gde je kao mlad nastavnik uspela da pronađe posao.

Nakon toga se vratila u Beograd i predavala matematiku u OŠ „Petar Kočić“ i „Gornja Varoš“ u Zemunu. Dve decenije je provela i u Matematičkom društvu „Arhimedes“ kako u nastavi tako i u izdavačkoj delatnosti.

– Velika je razlika u ovom poslu nekad i sad. Rašireno je nepoštovanje znanja, zapošljavanja „podobnih”, od nemotivisanosti, nevaspitanja i đaka i roditelja, do neshvatanja svrhe i vrednosti obrazovanja. U vreme kada sam počela, poštovalo se znanje i ličnost nastavnika, a danas je poziv i ugled profesora matematike kao i drugih nauka minimalizovan i ponižen. Plate u prosveti zadovoljavaju samo minimum oskudnog života. Naše držanje privatnih časova delimično upotpunjuje kućni budžet, ali oduzima vreme koje treba posvetiti deci, porodici, odmoru i to sve iscrpljuje čoveka – kaže Ružica Kljajević.

Prepoznati sklonost i talenat ili kako detetu pomoći

Kako kaže, najlepše čime ju je darovala profesija je želja i lično zadovoljstvo da se pomogne detetu i da shvati da se sve može kada se hoće i dovoljno potrudi za to.

– Rad sa darovitom decom je poseban biser ove profesije. To je otkrivanje i razvijanje najtananijih niti dečijeg uma i približavanje novih znanja koja će steći uz više napora i truda nego što je potrebno u redovnoj nastavi.

Da matematika direktno povećava i usavršava ljudski um smatra i profesorka Marica Spremo, koju dobro znaju đaci Devete beogradske gimnazije “Mihailo Petrović Alas” u kojoj je predavala.

– Sklonost i talenat za matematiku se prepoznaju još u najranijem uzrastu. Dete koje se iz prve oduševi brojanjem, prebrojavanjem i osnovnim računom, koje usvoji logiku računa još u vrtiću, ima šanse da negujući taj afinitet u porodici, vrtiću, a kasnije i početnim razredima osnovne škole, postane osoba kojoj matematika ide lako. To i dalje ne znači da je matematičar. Pravu sklonost možemo uočiti tek kod starijih srednjoškolaca i kasnije – kaže naša sagovornica i dodaje da u svakoj profesiji završi i neko ko nije “klikeraš” što nije dobro, jer veruje da svako treba da otkrije svoje afinitete i radi na njima.

Kako kaže, najvažnije je decu poštovati i razumeti. A nezaobilazna je ljubav. Zadatak nastavnika je da otkrije talenat kod deteta zbog njega samog da bi moglo da se usmeri u onom pravcu u kom bi trebalo da bi bilo ispunjeno i zadovoljno sobom.

– Današnja deca su “multitasking” i uprkos čestim kritikama na račun njihove koncentracije i vezanosti za elektronske uređaje, oni su razvili sposobnosti koje su nekada bile nezamislive. Pre svega da rade sa pažnjom više stvari istovremeno. Promene su stalne i samo je neophodan drugačiji pristup u pogledu njihovog obrazovanja uopšte, pa tako i učenja matematike. Primetno je da je više dece odustalo od matematike, zato što je “to teško“, a ključni razlog nije u njima nego u lošem iskustvu koje su im nametnuli ili loš sistem ili loš nastavnik.

Da je dobar, odnosno loš nastavnik, često presudan za jednu od najvažnijih životnih odluka i izbor poziva, smatra Marija Perišić koja je kao matematičar, na poslovima u IT sektoru zaposlena u velikoj kompaniji u Aranđelovcu.

– Još u osnovnoj školi sam zavolela matematiku zbog nastavnice. Maštala sam da jednog dana budem profesor. Kada se u naselju otvorila nova osnovna škola, a moja omiljena nastavnica počela tamo da predaje, prešla sam u nju, da bi mi ona predavala, iako sam bila osmi razred. Išle smo po takmičenjima, radile, vežbale, a ljubav prema matematici je rasla iz dana u dan. U srednjoj školi je malo nedostajalo da odustanem i zamrzim matematiku zbog profesorke koja je bila sušta suprotnost od moje nastavnice u osnovnoj školi – priča za Infostud Marija.

Kako dodaje, nije se predala i posustala na prvoj prepreci, a tome ju je, smatra, matematika i naučila. Završila je Prirodno matematicki fakultet u Kragujevcu.

Programiranje u industriji zahteva razumevanje svih procesa u firmi

Kako se Marija priseća, na trećoj godini je trebalo da se opredeli. Ili za smer čista matematika, odnosno poziva profesora matematike, ili smer matematike i informaike, tj. poziva diplomiranog matematičara za informatiku i računarstvo. Shvatila je da su joj veće mogućnosti sa drugim smerom.

Odmah nakon prijave na Biro, ponuđeno joj je da predaje matematiku i informatiku u aranđelovačkoj Gimnaziji, ali je šest meseci kasnije počela da radi kao programer u “gigantu” u kom je i danas zaposlena.

– Tadašnji šef mi je dao knjigu od 500 strana  o programskom jeziku sa kojim se do tada nisam sretala i nisam ga učila na fakultetu. Posle mesec dana muke, kolega mi je rekao da “bacim” knjigu i da krenem da radim. Dugujem mu za taj savet i početne korake u programiranju i shvatanju poslovanja firme. Programiranje u industriji zahteva razumevanje svih procesa u firmi i njihovu povezanost. Najveća motivacija u ovom poslu mi je kada nekome pomognem, olakšam posao, skratim mu vreme koje je koristio za neku “operaciju”.

Početno zvanje u kompaniji bilo je programer, vremenom se menjao i obim posla i zvanje i sada je na poziciji ekspert razvoja ERP sistema i aplikativne podrške.

– U mom poslu je najvažnije neprestano učenje i usavršavanje, jer su promene vrtoglave, a ako ih ne pratimo, nećemo daleko dogurati. Najbitnija stvar koju sam dobila na Matematičkom fakultetu je način razmišljanja u procesu rešavanja problema – kaže naša sagovornica.

Ne krije da je posao kojim se bavi dobro plaćen.. Kako kaže, i mimo radnog dana, pronađe vremena za časove matematike za pripreme za testove, prijemne, a to je na neki način ispunjavanje ljubavi prema profesorkom zvanju.