Dostavljača nikad dosta, čak ih i uvozimo, a plata oko 1.500 evra

Do pre samo pet godina pod „dostavom“ smo uglavnom podrazumevali kada naručimo hranu iz nekog lokala brze hrane ili picerije i oni nam to donesu na kućnu adresu ili u kancelariju. Danas se pod dostavom podrazumeva sve što može da se dostavi u kutiji dimenzija 40x40x30 cm ili, jednostavnije, do devet kilograma težine.

Sagovornici Infostuda rade kao dostavljači i kažu da je taj posao pre svega dinamičan, a zbog rada sa ljudima, vrlo zanimljiv. Međutim, kako dodaju, zbog saobraćaja je teže raditi u zimskim uslovima.  Ipak, ne kriju da je reč o poslu koji je sasvim dobro plaćen.

Od punjača za mobilni, preko hrane i robe iz marketa

A pored mesečne zarade koja može da iznosi i 170.000 dinara, u zavisnosti od  radnih sati provedenih na poslu, odnosno broja dostava, postoji još nekoliko pozitivnih strana ovog posla.

Pre svega, to je fleksibilno radno vreme, budući da svaki dostavljač sam sebi određuje kada će i koliko raditi, a onda i bakšiš koji nije zanemarljiv.

– Kada bih morao ukratko da opišem posao dostavljača, recimo da bi to izgledalo ovako: dostavljamo sve, od punjača za mobilni, preko hrane i knjiga do robe iz marketa. Ušao sam u petu godinu kako se bavim ovim poslom i iskustvo mi govori da se od hrane najviše naručuje ona iz Mekdonaldsa i KFC-a, a zatim dolazi roštilj. A što se vrednosti dostave tiče, moglo bi se reći da se u proseku one kreću od 1.300 do 1.700 dinara“, kaže Aleksandar Raca koji radi kao dostavljač na platformi Glovo.

Naš sagovornik kaže da je potražnja za dostavljačima sve veća i veća.

– Ne znam tačan podatak, ali imam utisak da se za poslednjih dve ili tri godine taj broj uvećao barem pet puta. Nekada nas je bilo 40, gotovo da smo se svi na ulici poznavali, a sada svakodnevno dolaze nove kolege i ponovo je potražnja ogromna. Ekspanzija je počela nakon epidemije koronavirusa tokom koje su ljudi navikli da ne napuštaju domove“, kaže Aleksandar za Infostud.

U poređenju sa Istanbulom, saobraćajne gužve su ovde smešne

I zaista, kada samo „bacite pogled“ oko sebe,  ulice  su prepune dostavljača, a to potvrđuju i zvanični podaci Agencije za privredne registre. Konkretno, u 2022. ukupno je bilo 634 firmi u Srbiji koje u opisu delatnosti imaju reči dostava ili dostava hrane, dok je u 2023. ovakvih preduzeća bilo 697, što je rast od oko 10%.

– Potražnja za dostavljačima je ogromna, mnogo veća nego što domaće tržište može da pruži, pa smo mi u kompaniji „Insako rent“ odlučili da angažujemo radnike sa strane. Među našim dostavljačima ima onih iz Uzbekistana, Kirgistana, Kube, ali u poslednje vreme sve više iz Turske. Na primer, Turci su vredni, ne beže od posla, po mentalitetu su veoma slični nama i vrlo se lako snađu. Trenutno ih imamo oko 25, ali uskoro će ih, bez ikakve sumnje biti i do 70, kaže nam Stefan Šurlan čija kompanija sarađuje sa vodećim platformama za dostavu i dodaje:

– Kompanije koje se bave dostavom hrane su samo platforme, one nemaju svoje vozače, nego ih iznajmljuju od nas, a to nije slučaj samo u Srbiji, već praksa svuda u svetu.

Među dostavljačima na ulicama Beograda je i Ali Kan iz Istanbula, koji ističe da je ponosni navijač Galatasaraja, a u Srbiji je već skoro godinu dana i sasvim solidno je savladao naš jezik.

– Znam da se sporazumem. Pričam sa mušterijama na srpskom, ali kad su u pitanju neki malo duži razgovori, poput ovog našeg, onda moram na engleskom. Pričajte vi na srpskom, sve vas ja razumem, rekao nam je Kan i nastavio:

– Meni se Beograd mnogo sviđa. Ljudi su jako prijatni, a znam da se mnogi nećete složiti sa mnom, ali verujte da su saobraćajne gužve ovde „smešne“u odnosu na one u Istanbulu. I ne samo to, nego su ljudi u Beogradu mnogo kulturniji u saobraćaju, tako da mi nije teško da po ceo dan vozim, bilo da je motor ili automobil. Zarada je dobra, ostane sa strane i od bakšiša i ja sam baš zadovoljan. Platforma za dostavu ima i kod nas u Turskoj, ali ovde su mnogo bolji uslovi – smatra Kan.

Posla najviše ima kad je loše vreme

Ali i Raca navode da kada ne rade obojica redovno koriste usluge dostave, a svojim kolegama ne propuštaju priliku da daju bakšiš, jer znaju da će ih to obradovati.

– Rekao sam već da dostavljača ima sve više, pa su šanse da vam na kućnu adresu dođe neko koga poznajete male, ali se i to dešava. Kada god koristim uslugu dostave kolegama se predstavim i kažem da se i ja bavim istim poslom. Porazgovaramo malo, razmenimo iskustva i to je to. A, da! Ne može da prođe bez bakšiša. Znam koliko to znači, pa tako i ja obavezno ostavim „tips“. Kada je zarada u pitanju mesečno može da se zaradi oko 270.000 dinara. Bruto. Od te sume odbijte sve što treba da platite, kao i amortizaciju za bilo koje prevozno sredstvo da koristite, ostane vam, oko 170.000, a uz to sami odlučujete kada ćete biti slobodni. E, to je mene privuklo ovom poslu – saglasni su u izjavama Kan i Raca.

Dvojica dostavljača nam otkrivaju da posla najviše ima kad je napolju loše vreme, ali  tada je bakšiš najveći, a priznaju da na dnevnom nivou minimum to bude 600 dinara.

– Generalno, ljudi mnogo više dostavu traže kada je napolju hladno, kada kiša pada ili kada su velike vrućine. Tada ima baš dosta posla i tada je bakšiš najveći. Niko od nas ne može da kaže kako ima svoj rejon u gradu, ali ja zaista volim da vozim po Dorćolu, Vračaru i Savskom vencu, kao i Zemunu sa druge strane reke – ističe Kan.