(16) komentari
POSTOVANI
U mojoj firmi radimo kao dva magacionera moje pitanje u vezi odmora moj kolega odmor iz 2024g koristio je 5 dana u periodu 3-5 meseca sada je podneo zahtev za preostali deo godisnjeg odmora od 20 dana u periodu 7-8 mesec gde mu je odobren celokupni odmor za 2024 ,a ja nisam uopste koristio odmor i trazio 10 dana od 2024 u periodu 8 meseca ,meni nije odobreno koja su moja prava.
Poštovani
Kada je reč o rasporedu korišćenja godišnjeg odmora Zakon o radu propisuje sledeće: „U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.“
Prema tome, odluka o terminu kada ćete koristiti godišnji odmor je na poslodavcu.
Pozdrav
Poštovani,
Polovinom novembra dao sam otkaz u firmi. Radio sam otkazni rok u trajanju od 15 dana a posle otišao na opravdano bolovanje jer mi je poslodavac pretio tužbom ako ne odradim otkazni rok od 30 dana kako stoji u ugovoru o radu ali taj rok od trideset dana nisu svi morali da rade iz nekog razloga a i poslodavac nije pre toga ispoštovao svoje obaveze iz istog ugovora prema meni. Odjavljen sam sa radnog mesta 18.12, bolovanje sam zaključio 19.12. ne znajući za to jer mi je zdravstvena kartica i dalje bila validna. Da li mi to poništava to bolovanje odnosno onih 60 posto od plate na koju imam pravo? Takođe, nije mi isplaćeno osam dana godišnjeg odmora. Koliko je zapravo osam dana godišnjeg odmora u novcu? Mogu li tih 60 posto od plate, ako na njih još imam pravo, i ovih osam dana odmora da isposlujem preko prijave nekoj inspekciji? Da li poslodavac ima pravo da mi ne isplati te dane godišnjeg ili to bolovanje jer po njegovom, nisam ispoštovao njegov ugovor o radu? Unapred hvala
Poštovani Nenade
Ukoliko ste polovinom novembra dali otkaz u firmi, onda ste Vi u svojoj izjavi morali i opredeliti koji je posledni dan u radnom odnosu. S obzirom da Vam radni odnos prestaje na osnovu Vaše izjave o otkazu, relevantan je datum koji ste naveli u izjavi i poslodavac to ne može da menja u rešenju koje donosi. Rešenje poslodavca u kojem se konstatuje da radni odnos prestaje na osnovu otkaza koji je dao zaposleni (tzv.deklaratorno rešenje), ne može da menja datum prestanka radnog odnosa koji je naveden u izjavi zaposlenog. Ovo stoga što rešenje poslodavca nije akt na osnovu koga prestaje radni odnos, već sama izjava zapolsenog.
Tokom otkaznog roka možete da otvorite bolovanje. Jednostavno, ako je zaposleni sprečen za rad zbog bolesti, ne može se od njega očekivati da radi, tako da je sasvim zakonito da se ode na bolovanje, ako je lekar ocenio da postoji sprečenost za rad. Poslodavac nema nikakvog osnova da Vam preti tužbom ako ne odradite otkazni rok, jer je sasvim opravdano da ne radite ako Vam je lekar otvorio bolovanje.
Što se tiče dužine otkaznog roka, ako je u ugovoru o radu određen da isti traje 30 dana, to je za Vas otkazni rok, bez obzira što nisu svi taj rok od trideset dana morali da rade. Jedina tužba koju poslodavca možed da podnese protiv Vas jeste ta u kojoj traži od Vas da nadoknadite štetu koju se prouzrokovali nepoštoanjem otkaznog roka. Dakle, morao bi u sudskom postupku da dokaže da je šteta posledica nepoštovanja otkaznog roka. Naravno, ne smatra se nepoštoanjem otkaznog roka to što ste otvorilo bolovanje.
Odjava sa socijlanog osiguranja sa danom 18.12 bila je zakonita jedino ako je to datum koji ste u svojoj izjavi opredelili kao dan prestanka radnog odnosa. UKoliko to nije slučaj, mišljenja sam da poslodavca nije mogao da odredi taj datum kao dan prestanka radnog odnos i nije mogo da Vas odjavi sa tim datumom. Iz istog razloga smatram da to ne može da poništi bolovanje, odnosno onih 65% od prosečne plate iz poslednjih 12 meseci, na koju imate pravo.
Takođe, ukoliko niste iskoristili osam dana godišnjeg odmora, imate pravo na isplatu naknade za neiksorišćeni godišnji odmor.
Novčana naknada umesto korišćenja godišnjeg odmora plaća se u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Što se tiče prijave Inspekciji za rad, njome možete postići to da poslodavac bude novčano kažnjen ako je učinio neki prekršaj za koji je propisana novčana kazna. Preko Inspekcije za rad ne možete da ostvarite prinudnu naplatu onoga što Vam poslodavac duguje, to možete samo preko suda i javnih izvršitelja.
Pozdrav
Hvala na odgovoru. Da li poslodavac po zakonu ima pravo da ne isplati naknadu za to bolovanje , bez obzira što je bilo opravdano,i godišnji odmor ako smatra da nisam ispunio stavke iz njegovog ugovora o radu? Koji je zakonski rok da on ipak isplati sve to? Od kog datuma to postaje validno? Od datuma koji sam ja naveo u svojoj izjavi, što je 2.12 ili od 18.12, datuma od kojeg sam zvanično odjavljen s tog radnog mesta? Koja je kazna za njega? Čitao sam da za svaki dan kašnjenja postoji nekakva kamata.
Hvala unapred za izdvojeno vreme i korisne informacije
Poštovani Nenade
Poslodavac po zakonu nema pravo da ne isplati naknadu za to bolovanje, pošto je obavezan da plati naknadu zarade tokom sprečenosti za rad zbog bolesti koju je utvrdio stručno-medicinski organ.
Što se tiče naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, to je obavezan da plati takođe prilikom prestanka radnog odnosa. On ne može da primenjuje nekakve kazne zato što smatra da niste bili bolesni-niti je ovlašćen, niti stručan za tako nešto.
Otkazni tok može biti maksimalno 30 dana, a čak i ako ne ispoštujete otkazni rok, jedino što poslodavac može jeste da Vas tuži za naknadu štete. Da bi uspeo u tom sporu, morao bi na sudu da dokaže da je nastala određena šteta kao posledica Vašeg nepoštovanja otkaznog roka.
Kada je reč o roku isplate, poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu navedenih obaveza poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Kao što sam naveo, mišljenja sam da ako Vam radni odnos prestaje na osnovu Vaše izjave o otkazu, onda pravna posledica prestanka radnog odnosa može da nastupi isključivo datuma koji ste naveli u izjavi.
Pozdrav
Znam da je, ako sam dobro informisan, rok da sudski tužim poslodavca tri godine. Ima li i neki rok do kojeg mogu da ga prijavim inspekciji rada?
Prijatno i svako dobro
Poštovani Nenade
Vi uvek možete podneti priavu, al isnpekcija neće moći da podnese prekršajnu prijavu ako je protekao rok za to. U svakom slučaju, prijava se po mom mišljenju može podneti.
Pozdrav
Kada ističe rok inspekciji rada za prekršajnu prijavu?
Pozdrav
Poštovani Nenade
Svaki prekršaj može da zastari. Rokovi zastare za pojedine prekršaje su različiti, a za najveći broj su kratki. Rok zastarelosti počinje da teče od momenta kada je prekršaj učinjen.Postoji zastara za pokretanje prekršajnog postupka, zastara vođenja prekršajnog postupka i zastara izvršenja kazne.
Sudija je dužan da donese rešenje o pokretanju prekršajnog postupka u roku od jedne godine od dana kada je prekršaj izvršen. Ukoliko to ne učini, nastupa zastara za pokretanje prekršajnog postupka. To se odnosi na najveći broj prekršaja, a tu spadaju i prekršaji iz radnih odnosa.
Prema tome, ukoiko je proteklo više od godinu dana od dana kada je učinjen prekršaj iz radnih odnosa, nastupila je zastara za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca.
Pozdrav
Poštovanje,
Da li je moguće u radnom sporu dokazati i naplatiti i deo plate koji se nije isplaćivao preko računa već se dobijao se na ruke?
Unapred hvala
Poštovani Nenade
Ukoliko je reč o delu zarade koji nije iskazan u obračunu zarade, onda je teško dokazati visinu neisplaćene zarade. Na sudu biste morali da dokažete kolika Vam je stvarna zarada bila, da biste mogli da precizirate tužbeni zahtev. Ukoliko smatrate da imate dokaze podobne da se utvrdi tačan iznos neisplaćene zarade, mišljenja sam da je i to moguće naplatiti u sudskom sporu.
Pozdrav
Da li poslodavac može da snosi zakonsku odgovornost zato što prijavljuje radnike na minimalac a ostatak isplaćuje na ruke i koje su kazne za to? Čuo sam da je za dokazivanje toga dovoljan jedan svedok.
Poštovani Nenade
Zakonom o radu propisano je da će se novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako nije isplatio zaradu.Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara za navedeni prekršaj kazniće se preduzetnik. Imajući u vidu da se prema članu 105. Zakona o radu pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, može se reći da isplaćivanje dela zarade na crno jeste prekršaj u opisanom smislu,jer se ne plaćaju porez i doprinosi (u zakonskoj visini), te se može podneti prijava Ispekciji za rad.
S druge strane može se podneti prijava i Poreskoj inspekciji. Naime, ako je iznos poreza utvrđen u poreskoj prijavi manji od iznosa koji je trebalo utvrditi u skladu sa zakonom, poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% razlike ova dva iznosa.
Poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik koji u poreskoj prijavi ili poreskom bilansu da netačne podatke što je za posledicu imalo ili moglo da ima utvrđivanje manjeg iznosa poreza, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% razlike iznosa poreza koji je utvrđen ili trebao da bude utvrđen u skladu sa zakonom i iznosa poreza koji je utvrđen ili trebao da bude utvrđen prema podacima iz poreske prijave.
Za opisane prekršaje propisana je minimalna kazna (ako 30% razlike ne dobacuje do minimalne kaze), pa će se tako kazniti pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 200.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 100.000 dinara.
Pozdrav
Poštovani,moje pitanje nije o godišnjem odmoru već o osiguranju. Naime, pre par godina sam doživeo nesreću na radnom mestu, pao sam sa cisterne i bio 3 godine na bolovanju jer sam imao teške povrede sa trajnim posledicama. Nisam ni znao da osim naplate osiguranja od redovnog osiguranja na koje su osigurani svi radnici imam i pravo naknade od strane firme, tj. da je firma takođe trebala da mi isplati odštetu. Zato vas molim da mi odgovorite da li imam na to pravo a ako imam da li je potraživanje zastarelo i kako da ga naplatim i koliko?
Poštovani Željko
Članom 164. Zakona o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Zakon koji reguliše obligacije vezane za naknadu štete jeste Zakon o obligacionim odnosima. Prema članu 376. stav (1) Zakona o obligacionim odnosima potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. Članom 196. Zakona o radu propisano je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.
Imajući u vidi navedene zakonske odredbe, mišljenja sam da je rok zastare tri godine od dana nastanka povrede. Što se tiče obaveze psolodavca, on je obavezan da nadoknadi štetu nastalu usled povrede na radu u punom njenom iznosu. To znači da ako iznos koji je isplatilo osiguravajuće društvo ne pokriva celokupan iznos nastale štete, preostali deo dužan je da plati poslodavac.
Pozdrav