Godišnji odmor nakon bolovanja

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

nov 27

Uređujući pravo na odmor radnika, Zakon o radu definiše da zaposleni imaju pravo na sledeće vrste odmora: pravo na odmor u toku rada (tzv.pauza), pravo na dnevni odmor (između dva radna dana), pravo na nedeljni odmor (bar jedan dan sedmično) i godišnji odmor, koji za celu kalendarsku godinu traje najmanje 20 radnih dana, a čiji broj se uvećava prema kriterijumima koje je utvrdio poslodavac.

Osnovna svrha godišnjeg odmora jeste obnova radnih sposobnosti utrošenih radom tokom cele godine.
Imajući u vidu svrhu godišnjeg odmora, mnogi postavljaju pitanje da li zaposleni koji je veliki deo kalendarske godine, ili čak celu godinu, bio na bolovanju, može ostvariti pravo na godišnji odmor u punoj dužini trajanja? Takođe, da li zaposleni može na godišnji odmor odmah nakon duže sprečenosti za rad zbog bolesti?

Uopšte, na koji način duže odsustvo sa rada utiče na ostvarivanje prava na godišnji odmor, tema je ovog teksta.

I Šta propisuje zakon

Zakon o radu određuje da “zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom”. Zakon dalje propisuje da “zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca”, pri čemu se “pod neprekidnim radom smatra i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade”.
Poslednja odredba člana 68. Zakona o radu, koji uređuje sticanje godišnjeg odmora glasi:

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa, u skladu sa ovim zakonom”.

Navedene zakonske odredbe nam svakako daju dobar deo odgovora na pitanja koja smo postavili u uvodu teksta, a koja se ponekad javljaju kao sporna u praksi. Naime, ako sam zakon nedvosmisleno predviđa da se pod neprekidnim radom, u smislu sticanja prava na korišćenje godišnjeg odmora, smatra i period “privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju”, to jest i vreme provedeno na bolovanju, smatramo da nema osnova za drugačiji stav kod računanja broja dana godišnjeg odmora u godini u kojoj je bilo dužeg bolovanja.
Preciznije, ako zakon kaže da se i vremenom provedenim na bolovanju, a ne samo vremenom provedenim na radu,  stiče uslov za korišćenje godišnjeg odmora, onda nema prostora za drugačiju tvrdnju u pogledu broja dana godišnjeg odmora, ako to bolovanje traje duži period. Shodno svemu navedenom, a dodatno ako imamo u vidu da se zaposleni prava na godišnji odmor ne može odreći, niti mu se isto može uskratiti, možemo zaključiti da nema osnova u samom zakonu za tumačenje po kojem se vremenom provedenim na bolovanju ne stiče godišnji odmor. Štaviše, takvo tumačenje bi bilo direktno suprotno citiranim zakonskim odredbama, to jest suproto duhu zakonskih odredbi o sticanju prava na korišćenje godišnjeg odmora.
Prema tome, više je osnova u samom zakonu za stav da odlazak na bolovanje ne utiče na smanjenje broja dana godišnjeg odmora, nego za obrnuto mišljenje.

Međutim, da li ipak postoje posledice dužeg odsustva sa rada zbog bolovanja kada je reč o ukupnom broju dana godišnjeg odmora zaposlenog, naročito kod zaposlenih koji u konkretnoj kalendarskoj godini nemaju uopšte efektivnog rada jer su bili privremeno sprečeni za rad tokom cele godine. Ako se vreme koji su proveli na bolovanju tretira kao neprekidan rad u smislu ostvarivanja prava na godišnji odmor, da li se odobravanjem korišćenja godišnjeg odmora odmah nakon povratka sa dužeg bolovanja izigrava svrha samog prava na godišnji odmor?

II Odmor odmah nakon bolovanja?

Opet ćemo u cilju davanja odgovora na pitanje iz podnaslova konsultovati same zakonske odredbe, tačno onako kako glase. Ovde je ključni član 75. Zakona o radu koji uređuje utvrđivanje rasporeda korišćenja godišnjeg odmora, gde prvi stav navedenog člana zakona kaže da “u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog”.
Prema tome, zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca, računajući tu i eventualno bolovanje i plaćeno odsustvo. To naravno ne znači da poslodavac već posle mesec dana trajanja radnog odnosa mora dozvoliti korišćenje godišnjeg odmora.
S obzirom da prema zakonu poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, ova zakonska odredba samo znači da pre nego prođe mesec dana rada zaposleni ne može od poslodavca ni da traži da ga pusti na godišnji odmor, jer još nije stekao pravo korišćenja istog. Nakon što prođe mesec dana od početka radnog odnosa, zaposleni stiče mogućnost korišćenja godišnjeg odmora, a da li će ga koristiti baš tada ili u nekom drugom terminu, odlučuje poslodavac.
Na istovetan način poslodavac odlučuje i o vremenu korišćenja godišnjeg odmora odmah nakon bolovanja -može ga odobriti, ali naravno da ne mora. Jedina situacija kada bi poslodavac bio prinuđen da ipak odobri godišnji odmor nakon nekog dužeg bolovanja bila bi ta kada bi neodobravanjem godišnjeg odmora bio probijen krajnji zakonski rok za njegov korišćenje. Naime, prema Zakonu o radu, “godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova”. Pritom, ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, “prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine”.
Ukoliko bi situacija bila takva da zaposleni nije iskoristio ni prvi deo godišnjeg odmora u tekućoj godini, a primera radi prekine bolovanje pred sam kraj godine, poslodavac bi bio prinuđen da odobri bar deset radnih dana, koliko u tekućoj godini minimalno mora da se iskoristi odmora za tu godinu. Slično tome, ako bi se zaposleni recimo vratio na rad u junu mesecu, a još nije iskoristio do kraja drugi deo godišnjeg odmora za prehodnu godinu, poslodavac bi bio u obavezi da odobri drugi deo odmora, jer se isti mora iskoristiti do 30.juna tekuće godine, za prethodnu godinu. U svemu ostalom, mimo ovih imperativnih zakonskiih odredbi o rokovima za korišćenje godišnjeg odmora, o kojima poslodavac mora da vodi računa, on je slobodan da prema potrebama posla odluči o godišnjem odmoru. Isto se odnosi i na zaposlenog koji se tek vratio sa dužehg bolovanja – može mu se odobriti godišnji odmor odmah po povratku na rad, ali i ne mora -odluka je na poslodavcu.

III Kada propada godišnji odmor?

Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Već smo pomenuli da se godišnji odmor koristi ili jednokratno, u kom slučaju se korsti u tekućoj godini, ili u delovima, kada minimum deset radnh dana mora da se uzme u godini za koju taj odmor pripada, a ostatak mora da se iskoristi najkansije do 30.juna naredne godine. Ukoliko bi zaposleni cele godine bio na bolovanju na koji način može da koristi odmor za tu godinu?
S jedne strane, imamo preovlađujuće tumačenje da se pravo na godišnji odmor ne gubi samim vremenom provedenim na bolovanju, dok s druge strane postoje imepartivne zakonske odredbe koje daju krajnje rokove za korišćenje godišnjeg odmora.

U pogledu navedenog pravnog pitanje, resorno ministarstvo zauzelo je stav koj se može smatrati ispravnim i realnim. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u Mišljenju br. 011-00-463/2016-02 od 18.07.2016. godine kaže sledeće:

U konkretnom zahtevu se navodi da zaposleni nije iskoristio godišnji odmor za 2015. godinu zbog odsustva sa rada po osnovu privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, kao i da je nakon zaključenog bolovanja 20.6.2016. godine, podneo zahtev za korišćenje godišnjeg odmora za 2015. godinu„.

Polazeći od napred navedenog u konkretnom slučaju, mišljenja smo da zaposleni ima pravo na drugi deo godišnjeg odmora za 2015. godinu, koji može da iskoristi najkasnije do 30. juna 2016. godine, s obzirom da mu je prvi deo u trajanju od najmanje dve radne nedelje propao jer je isti morao da iskoristi u toku 2015. godine.”

Prema tome, ako zaposleni zbog odsustva sa rada tokom bolovanja nije koristio uopšte odmor predviđen za kalendarsku godinu, odnosno nije koristio ni obavezni prvi deo odmora, tada mu prvi deo godišnjeg odmora od deset radnih dana propada. Međutim, zaposleni u tom slučaju ne gubi pravo da koristi drugi deo odmora za kalendarsku godinu, iako nije iskoristio prvi deo, ali to mora da učini najkasnije do 30. juna naredne godine. Ukoliko bolovanje ne prestane ni do tog datuma, odnosno ukoliko nije bilo objektivnih mogućnosti da se odmor za proteklu godinu iskoristi ni do 30. juna naredne godine, godišnji odmor za prethodnu godinu u tom slučaju u celosti propada.

IV Izuzetak od pravila

Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Prema tome, zakon precizno formuliše izuzetak od pravila da se prvi deo odmora u trajanju od najmanje deset radnih dana mora iskoristiti u godini za koju taj odmor pripada, jer u suprotnom se gubi pravo na korišćenje prvog dela odmora. Taj izuzetak predviđen je jedino za zaposlene koji nisu na poslu jer koriste trudničko bolovanje ili porodiljsko odsustvo. Ovi zaposleni mogu ceo odmor za jednu kalendarsku godinu da prenesu u narednu kalendarsku godinu, a ne samo njegov drugi deo. Ipak, i za ove zaposlene je predviđen 30.jun kao krajnji rok za korišćenje starog godišnjeg odmora, to jest odmora zarađenog u prethodnoj kalendarskoj godini. Ako se zaposleni ne vrati na posao sa trudničkog bolovanja ili porodiljskog odsustva pre 30.juna, onda odmor za prethodnu godinu u celosti propada.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(16) komentari

Korisnik 1f1bcea2bd 16. 07. 2024.

POSTOVANI
U mojoj firmi radimo kao dva magacionera moje pitanje u vezi odmora moj kolega odmor iz 2024g koristio je 5 dana u periodu 3-5 meseca sada je podneo zahtev za preostali deo godisnjeg odmora od 20 dana u periodu 7-8 mesec gde mu je odobren celokupni odmor za 2024 ,a ja nisam uopste koristio odmor i trazio 10 dana od 2024 u periodu 8 meseca ,meni nije odobreno koja su moja prava.

    Milan Predojevic 17. 07. 2024.

    Poštovani
    Kada je reč o rasporedu korišćenja godišnjeg odmora Zakon o radu propisuje sledeće: „U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.“
    Prema tome, odluka o terminu kada ćete koristiti godišnji odmor je na poslodavcu.
    Pozdrav

Nenad Jovanović 13. 01. 2024.

Poštovani,

Polovinom novembra dao sam otkaz u firmi. Radio sam otkazni rok u trajanju od 15 dana a posle otišao na opravdano bolovanje jer mi je poslodavac pretio tužbom ako ne odradim otkazni rok od 30 dana kako stoji u ugovoru o radu ali taj rok od trideset dana nisu svi morali da rade iz nekog razloga a i poslodavac nije pre toga ispoštovao svoje obaveze iz istog ugovora prema meni. Odjavljen sam sa radnog mesta 18.12, bolovanje sam zaključio 19.12. ne znajući za to jer mi je zdravstvena kartica i dalje bila validna. Da li mi to poništava to bolovanje odnosno onih 60 posto od plate na koju imam pravo? Takođe, nije mi isplaćeno osam dana godišnjeg odmora. Koliko je zapravo osam dana godišnjeg odmora u novcu? Mogu li tih 60 posto od plate, ako na njih još imam pravo, i ovih osam dana odmora da isposlujem preko prijave nekoj inspekciji? Da li poslodavac ima pravo da mi ne isplati te dane godišnjeg ili to bolovanje jer po njegovom, nisam ispoštovao njegov ugovor o radu? Unapred hvala

    Milan Predojevic 15. 01. 2024.

    Poštovani Nenade
    Ukoliko ste polovinom novembra dali otkaz u firmi, onda ste Vi u svojoj izjavi morali i opredeliti koji je posledni dan u radnom odnosu. S obzirom da Vam radni odnos prestaje na osnovu Vaše izjave o otkazu, relevantan je datum koji ste naveli u izjavi i poslodavac to ne može da menja u rešenju koje donosi. Rešenje poslodavca u kojem se konstatuje da radni odnos prestaje na osnovu otkaza koji je dao zaposleni (tzv.deklaratorno rešenje), ne može da menja datum prestanka radnog odnosa koji je naveden u izjavi zaposlenog. Ovo stoga što rešenje poslodavca nije akt na osnovu koga prestaje radni odnos, već sama izjava zapolsenog.
    Tokom otkaznog roka možete da otvorite bolovanje. Jednostavno, ako je zaposleni sprečen za rad zbog bolesti, ne može se od njega očekivati da radi, tako da je sasvim zakonito da se ode na bolovanje, ako je lekar ocenio da postoji sprečenost za rad. Poslodavac nema nikakvog osnova da Vam preti tužbom ako ne odradite otkazni rok, jer je sasvim opravdano da ne radite ako Vam je lekar otvorio bolovanje.
    Što se tiče dužine otkaznog roka, ako je u ugovoru o radu određen da isti traje 30 dana, to je za Vas otkazni rok, bez obzira što nisu svi taj rok od trideset dana morali da rade. Jedina tužba koju poslodavca možed da podnese protiv Vas jeste ta u kojoj traži od Vas da nadoknadite štetu koju se prouzrokovali nepoštoanjem otkaznog roka. Dakle, morao bi u sudskom postupku da dokaže da je šteta posledica nepoštovanja otkaznog roka. Naravno, ne smatra se nepoštoanjem otkaznog roka to što ste otvorilo bolovanje.
    Odjava sa socijlanog osiguranja sa danom 18.12 bila je zakonita jedino ako je to datum koji ste u svojoj izjavi opredelili kao dan prestanka radnog odnosa. UKoliko to nije slučaj, mišljenja sam da poslodavca nije mogao da odredi taj datum kao dan prestanka radnog odnos i nije mogo da Vas odjavi sa tim datumom. Iz istog razloga smatram da to ne može da poništi bolovanje, odnosno onih 65% od prosečne plate iz poslednjih 12 meseci, na koju imate pravo.
    Takođe, ukoliko niste iskoristili osam dana godišnjeg odmora, imate pravo na isplatu naknade za neiksorišćeni godišnji odmor.
    Novčana naknada umesto korišćenja godišnjeg odmora plaća se u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
    Što se tiče prijave Inspekciji za rad, njome možete postići to da poslodavac bude novčano kažnjen ako je učinio neki prekršaj za koji je propisana novčana kazna. Preko Inspekcije za rad ne možete da ostvarite prinudnu naplatu onoga što Vam poslodavac duguje, to možete samo preko suda i javnih izvršitelja.
    Pozdrav

      Nenad Jovanović 15. 01. 2024.

      Hvala na odgovoru. Da li poslodavac po zakonu ima pravo da ne isplati naknadu za to bolovanje , bez obzira što je bilo opravdano,i godišnji odmor ako smatra da nisam ispunio stavke iz njegovog ugovora o radu? Koji je zakonski rok da on ipak isplati sve to? Od kog datuma to postaje validno? Od datuma koji sam ja naveo u svojoj izjavi, što je 2.12 ili od 18.12, datuma od kojeg sam zvanično odjavljen s tog radnog mesta? Koja je kazna za njega? Čitao sam da za svaki dan kašnjenja postoji nekakva kamata.
      Hvala unapred za izdvojeno vreme i korisne informacije

        Milan Predojevic 16. 01. 2024.

        Poštovani Nenade
        Poslodavac po zakonu nema pravo da ne isplati naknadu za to bolovanje, pošto je obavezan da plati naknadu zarade tokom sprečenosti za rad zbog bolesti koju je utvrdio stručno-medicinski organ.
        Što se tiče naknade za neiskorišćeni godišnji odmor, to je obavezan da plati takođe prilikom prestanka radnog odnosa. On ne može da primenjuje nekakve kazne zato što smatra da niste bili bolesni-niti je ovlašćen, niti stručan za tako nešto.
        Otkazni tok može biti maksimalno 30 dana, a čak i ako ne ispoštujete otkazni rok, jedino što poslodavac može jeste da Vas tuži za naknadu štete. Da bi uspeo u tom sporu, morao bi na sudu da dokaže da je nastala određena šteta kao posledica Vašeg nepoštovanja otkaznog roka.
        Kada je reč o roku isplate, poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu navedenih obaveza poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
        Kao što sam naveo, mišljenja sam da ako Vam radni odnos prestaje na osnovu Vaše izjave o otkazu, onda pravna posledica prestanka radnog odnosa može da nastupi isključivo datuma koji ste naveli u izjavi.
        Pozdrav

          Nenad Jovanović 22. 01. 2024.

          Znam da je, ako sam dobro informisan, rok da sudski tužim poslodavca tri godine. Ima li i neki rok do kojeg mogu da ga prijavim inspekciji rada?
          Prijatno i svako dobro

          Milan Predojevic 22. 01. 2024.

          Poštovani Nenade
          Vi uvek možete podneti priavu, al isnpekcija neće moći da podnese prekršajnu prijavu ako je protekao rok za to. U svakom slučaju, prijava se po mom mišljenju može podneti.
          Pozdrav

          Nenad Jovanović 23. 01. 2024.

          Kada ističe rok inspekciji rada za prekršajnu prijavu?
          Pozdrav

          Milan Predojevic 23. 01. 2024.

          Poštovani Nenade
          Svaki prekršaj može da zastari. Rokovi zastare za pojedine prekršaje su različiti, a za najveći broj su kratki. Rok zastarelosti počinje da teče od momenta kada je prekršaj učinjen.Postoji zastara za pokretanje prekršajnog postupka, zastara vođenja prekršajnog postupka i zastara izvršenja kazne.
          Sudija je dužan da donese rešenje o pokretanju prekršajnog postupka u roku od jedne godine od dana kada je prekršaj izvršen. Ukoliko to ne učini, nastupa zastara za pokretanje prekršajnog postupka. To se odnosi na najveći broj prekršaja, a tu spadaju i prekršaji iz radnih odnosa.
          Prema tome, ukoiko je proteklo više od godinu dana od dana kada je učinjen prekršaj iz radnih odnosa, nastupila je zastara za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca.
          Pozdrav

          Nenad Jovanović 14. 04. 2024.

          Poštovanje,
          Da li je moguće u radnom sporu dokazati i naplatiti i deo plate koji se nije isplaćivao preko računa već se dobijao se na ruke?
          Unapred hvala

          Milan Predojevic 15. 04. 2024.

          Poštovani Nenade
          Ukoliko je reč o delu zarade koji nije iskazan u obračunu zarade, onda je teško dokazati visinu neisplaćene zarade. Na sudu biste morali da dokažete kolika Vam je stvarna zarada bila, da biste mogli da precizirate tužbeni zahtev. Ukoliko smatrate da imate dokaze podobne da se utvrdi tačan iznos neisplaćene zarade, mišljenja sam da je i to moguće naplatiti u sudskom sporu.
          Pozdrav

          Nenad Jovanović 15. 04. 2024.

          Da li poslodavac može da snosi zakonsku odgovornost zato što prijavljuje radnike na minimalac a ostatak isplaćuje na ruke i koje su kazne za to? Čuo sam da je za dokazivanje toga dovoljan jedan svedok.

          Milan Predojevic 16. 04. 2024.

          Poštovani Nenade
          Zakonom o radu propisano je da će se novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako nije isplatio zaradu.Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara za navedeni prekršaj kazniće se preduzetnik. Imajući u vidu da se prema članu 105. Zakona o radu pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, može se reći da isplaćivanje dela zarade na crno jeste prekršaj u opisanom smislu,jer se ne plaćaju porez i doprinosi (u zakonskoj visini), te se može podneti prijava Ispekciji za rad.
          S druge strane može se podneti prijava i Poreskoj inspekciji. Naime, ako je iznos poreza utvrđen u poreskoj prijavi manji od iznosa koji je trebalo utvrditi u skladu sa zakonom, poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% razlike ova dva iznosa.
          Poreski obveznik – pravno lice ili preduzetnik koji u poreskoj prijavi ili poreskom bilansu da netačne podatke što je za posledicu imalo ili moglo da ima utvrđivanje manjeg iznosa poreza, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30% razlike iznosa poreza koji je utvrđen ili trebao da bude utvrđen u skladu sa zakonom i iznosa poreza koji je utvrđen ili trebao da bude utvrđen prema podacima iz poreske prijave.
          Za opisane prekršaje propisana je minimalna kazna (ako 30% razlike ne dobacuje do minimalne kaze), pa će se tako kazniti pravno lice novčanom kaznom najmanje u iznosu od 200.000 dinara, a preduzetnik najmanje u iznosu od 100.000 dinara.
          Pozdrav

Željko Sarić 04. 01. 2024.

Poštovani,moje pitanje nije o godišnjem odmoru već o osiguranju. Naime, pre par godina sam doživeo nesreću na radnom mestu, pao sam sa cisterne i bio 3 godine na bolovanju jer sam imao teške povrede sa trajnim posledicama. Nisam ni znao da osim naplate osiguranja od redovnog osiguranja na koje su osigurani svi radnici imam i pravo naknade od strane firme, tj. da je firma takođe trebala da mi isplati odštetu. Zato vas molim da mi odgovorite da li imam na to pravo a ako imam da li je potraživanje zastarelo i kako da ga naplatim i koliko?

    Milan Predojevic 08. 01. 2024.

    Poštovani Željko
    Članom 164. Zakona o radu propisano je da ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Zakon koji reguliše obligacije vezane za naknadu štete jeste Zakon o obligacionim odnosima. Prema članu 376. stav (1) Zakona o obligacionim odnosima potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. Članom 196. Zakona o radu propisano je da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.
    Imajući u vidi navedene zakonske odredbe, mišljenja sam da je rok zastare tri godine od dana nastanka povrede. Što se tiče obaveze psolodavca, on je obavezan da nadoknadi štetu nastalu usled povrede na radu u punom njenom iznosu. To znači da ako iznos koji je isplatilo osiguravajuće društvo ne pokriva celokupan iznos nastale štete, preostali deo dužan je da plati poslodavac.
    Pozdrav