Heklanje: Kako su Slavica i Sanja od hobija napravile posao

Već vekovima, heklanje se prenosi sa kolena na koleno i predstavlja svojevrstan most između prošlih i sadašnjih generacija, povezujući tradiciju i stvaralaštvo.

Za mnoge žene, heklanje nije samo veština. Jer, dok prsti vešto plešu sa nitima, uz neizostavnu šoljicu kafe pored, ono postaje čin stvaranja raznih odevnih predmeta, mekanih pokrivača, torbi, igračaka i ukrasa za dom.

Iz ljubavi prema ručnom radu i radosti koju taj proces donosi, Slavica Simović i Sanja Milić odlučile su da napuste svoje redovne poslove i starom zanatu udahnu tračak modernog vremena – svaka na svoj način.

Kako kažu za Infostud, u životu ništa nije slučajno, pa ni ideja o heklanju nije došlo preko noći.

Proces nije brz, a ni lak

Ljubav prema heklanju nije buknula odmah, već je rasla dugi niz godina. Dok su obavljale svoje redovne poslove, svaki slobodan trenutak obe naše sagovornice provodile su unapređujući svoju veštinu. Nisu se plašile učenja iz grešaka i traženja inspiracije u svakoj provučenoj petlji konca. A prve korake napravile su uz podršku bližnjih.

– Dok smo sestra i ja bile male, mama nas je učila da vezemo. Ali život me je odveo na neku drugu stranu i bavila sam se raznimposlovima, no ostala je ta ljubav prema ručnom radu.. A mama je prava majstorica, vrlo pedantna i preko 50 godina hekla i veze. Nikada neću biti poput nje, jer i dalje mislim da mogu još da učim – priča Slavica Simović i dodaje da mnogi vole ručni rad, a malo je onih koji hoće da se bave ovim poslom jer je proces izrade spor.

I Sanja je imala pomoć. Kaže da joj je osnove pokazala bliska prijateljica pre oko petnaest godina, ali joj tada nije bila jasna logika koja se koristi u heklanju.

– Uprkos tome, nastavila sam da učim samostalno.. Sakupljala sam znanje na internetu i učila kroz svoje greške. Bilo je tu paranja i paranja. A prekretnicu je napravila povreda zbog koje sam morala da mirujem mesec dana. Tada su nastale moje prve kreacije, posebno kapa koju sam isheklala za svog dečka, a koju i danas nosi – objašnjava Milić.

Dovoljan razlog da se napusti posao

Iako su godinama balansirale između svojih redovnih poslova i heklanja, osećaj da krenuu nešto novo nije ih napuštao. Heklanje je postao način života, smisao i ono u čemu beskrajno uživaju.

– Ubrzo po završetku Građevinskog fakulteta u Beogradu zaposlila sam se u struci, na poziciji projektanta. No, na poslu su nedostajali poštovanje među kolegama i neki osnovni maniri koje svako treba da ponese od kuće. Tada sam shvatila da se ujutru budim bez radosti, čekajući prvo pauzu, pa kraj radnog vremena, a potom i dane za odlazak na godišnji odmor. Suštinski, život mi je prolazio radeći nešto što ne želim – iskrena je Sanja.

Ona navodi da je nakon toga promenila više poslova, malo se vraćala u struku a više bežala iz nje. Na koncu, tokom petogodišnjeg karijernog “lutanja” njena kreativnost se duboko ušuškala u heklanju iako je taodluka nailazila na otpor okoline.

– Menjajući poslove jasno sam shvatila šta ne želim, a osluškujući sebe, ta kreativna crta se prirodno spojila sa heklanjem. Međutim, okolina nije odobravala odluku da formalno zvanje ostavim po strani i prihvatim se ovog zanata. Govorili su mi „da se previše igram“ umesto da radim “ozbiljan” posao. Verujem da je to zbog toga što mnogi misle da je ozbiljan posao samo onaj na kojem se mučiš. Ali, vremenom su se navikli i prihvatili – priča Milić.

Pristojno živim, a igram se kao dete

Slavica Simović, koja je po struci aranžer i dizajner sa dugogodišnjim iskustvom u dizajnu igračaka, navodi da joj to u mnogome pomaže u radu, zbog čega nije imala dilemu da pre sedam godina odluči da pokrene svoj biznis. – Prvobitno u Beogradu, a potom i da ga preseli u Vrnjačku Banju, gde danas živi.

– Znanje, iskustvo i neizmerna radost kada od jedne niti napravim igračku, bili su presudni da osnujem Bebico by Slavica, u to vreme jedinu firmu u Srbiji koja je registrovana za ručnu izradu igračaka heklanjem. Privilegija je kada u 50-im godinama mogu pristojno da živim od ovog posla, a ujedno se igram kao dete. Takođe, početak poslovanja mi je bio olakšan i zahvaljujući subvenciji za samozapošljavanje. To je značajan vetar u leđa, zbog čega bih ohrabrila sve žene da iskoriste tu mogućnost – kaže Simović i dodaje da je puno toga ostvarila i zahvaljujući velikoj podršci porodice:

– Deca još uvek ne pokazuju afinitet ka učenju ovog zanata. Jedna ćerka se bavi naukom, a druga mi pomaže u vođenju naloga na društvenoj mreži i osmišljavanju dizajna za modele nekih narednih igračaka. Moram da priznam, puno toga ne bi bilo moguće da nemam nesebičnu pomoć supruga koji mi, pored svog posla, pomaže u dekoraciji, konstruktivnim kritikama, a i sjajan je u prodaji. Bez njegove pomoći ne bih mogla sve sama da iznesem – navodi ona. 

Neograničen broj tehnika

Naše sagovornice kažu da je strpljenje neophodno u heklanju, posebno na početku. Brzina rada zavisi od iskustva, veštine pokreta ruku i same tehnike. Složenost projekta, izbor niti i heklica takođe igraju značajnu ulogu, jer određuju koliko lako se niti kreću kroz petlje.

– Heklanje se razvijalo po celom svetu, i svaka zemlja je dodavala neki svoj tradicionalni pečat. Zbog toga neograničeno mogu da se uče nove stvari. To nije jedna tehnika koju naučiš i primenjuješ na sve. Usled raznolikosti, ljudi se uglavnom opredele i specijalizuju za ono što im najviše leži. Zbog toga zahtevana veština i potrebno vreme u mnogome variraju od vrste i veličine projekta. Od laganih stvari koje se mogu napraviti za pola sata, do veoma komplikovanih za koje je potrebno i nekoliko meseci – kaže Sanja Milić.

Kako ističe, da bi bilo ko krenuo sa heklanjem potrebna je samo velika želja i volja. Uz to treba par igala različitih veličina i konac, a ceo pribor je veoma jeftin.

– Svako može da savlada ovu veštinu. Nekom će ići brže, nekom sporije. Svakako, svi smo različiti i treba poštovati svoj tempo – tvrdi ona.

Svaki rad je na neki način unikat

Heklanje ima mnogo kreativnih pravaca.. Neki rade isključivo dečije igračke amigurumi tehnikom, drugi pak odevne predmete poput džempera, pantalona, kapa, rukavica, a ima i onih koji se specijalizuju za torbe, ili neke vrste čipki.

– Da bi se osmislio dizajn potpuno nove igračke, istraživanje i priprema traju dugo. U amigurumi tehnici treba pogoditi ljupkost, boje i uklopiti sve u jednu toplu celinu. Kad uradite jednu, vi posle znate kako ćete narednu jer imate šemu. Nekada mi je za izradu prvih modela trebalo  puno vremena, a sada sa dosta iskustva potrebno mi je dva dana. Svaka igračka je unikat jer kad radite ručno, koliko god se trudili, nikada ne možete da napravite identičnu – pojašnjava Slavica.

Prosećna cena od 2.000 do 3.000 dinara

Ona istče da oko 70% kupaca ima između 25 i 30 godina, ali i da sve češće momci kupuju na dar nešto isheklano devojkama, kao i one njima, bake i deke svojim unucima, a pojedini jednostavno žele da dekorišu svoj dom.

– Kupci su iz raznih gradova, neretko se iznova javljaju da poruče igračke, što mi je pokazatelj da im se dopadaju. Neke igračke su otišle i na dalji put, čak u Australiju i Kanadu. A prosečna cene se kreću od 2.000 do 3.000 dinara, osim sad već čuvene žirafe, visoke skoro jedan metar koja košta 6.000 dinara – priča Slavica. 

Uistinu, današnji digitalni svet otvara vrata mnogima koje žele da nauče neku novu veštinu, pa čak i heklanje. Ali, za početnike to može da bude “zastrašujuća” avantura, ako se uzme u obzir da na internetu postoji obilje vodiča i tutorijala koji, neretko, više istope dragoceno vreme nego što pomognu.

Naša sagovornica Sanja Milić kaže da je nekada i sama išla tim putem, te je godinama brusila znanje. To je bio okidač da na svom nalogu „hajde da heklamo“ krene sa deljenjem kratkih edukativnih i konkretnih saveta.

– Na internetu može svašta da se nađe, ali je to znanje razbacano. Kada si početnik, ti ne znaš odakle treba da kreneš niti kojim putem da ideš. Često se pogubiš i onda ostaviš heklicu da odmara po nekoliko meseci – objašnjava Sanja.  

Milić navodi da je u mnogome lakše, brže a i zabavnije ako u procesu učenja postoji podrška i korak-po-korak edukacija. Tako je nastao online program “Nauči da heklaš” koji objedinjuje mentorstvo i znanje potrebno za izradu prve heklane kreacije: 

– Program je koncipiran tako da polaznici uče kroz projekte koje sami izaberu i koji ih inspirišu. Naravno, postoji deo edukacije kroz koji se uči osnovna tehnika, i još bitnije logika kojom se kreiraju različiti oblici i 3D predmeti kao što su igračke. Ali ono najvažnije, ja ih pratim u celom procesu. Po završetku programa svako će moći da hekla sa lakoćom i uživanjem – zaključuje Sanja Milić.