Invalidska penzija kao posledica obavljanja nekog posla

Prema Zakonu o radu, jedno od osnovnih prava zaposlenog jeste pravo na bezbednost i zdravlje na radu.

Pravo na invalidsku penziju

Poseban zakon koji reguliše bezbednost i zdravlje na radu propisuje čitav niz mera koje je poslodavac obavezan preduzeti u cilju obezbeđivanja zdravih i sigurnih uslova rada.

Naravno, sav mogući oprez nikada neće biti dovoljan da u potpunosti iskoreni pojavu povreda i bolesti kao posledice uslova rada. Ponekad, nažalost, povede i bolesti su takve prirode da nastupa potpuni gubitak radne sposobnosti zaposlenog zbog promena u zdravstvenom stanju (prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću) koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju bez obzira na broj godina staža osiguranje, ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću.

Profesionalno oboljenje i povreda na radu

Profesionalno oboljenje se najčešće pominje zajedno sa povredom na radu, jer se u oba slučaja radi o poremećajima u zdravlju koji nastaju kao posledica okolnosti koje postoje na radnom mestu.

Osnovna razlika je u tome što s jedne strane imamo kao posledicu povredu, i to onu koja je prostorno, vremenski i uzročno povezana sa obavljanjem posla po osnovu kog je lice osigurano, dok je kod drugog pojma reč o oboljenju, odnosno bolesti koji nastaje kao posledica dugotrajnom izlaganju uslovima rada. Drugim rečima, i kod povrede i kod oboljenja na radu uzrok je povezan sa obavljanjem posla, s tom razlikom što povreda nastaje trenutno, dok profesionalno oboljenje nastaje zbog dugotrajnog izlaganja.

Prema tome, dok povreda na radu podrazumeva povredu nastalu usled određenog događaja, koji je, po pravilu, iznenadan, profesionalna bolest podrazumeva bolest nastalu usled trajnije izloženosti određenim negativnim uticajima prilikom obavljanja posla po osnovu kojeg je zaposleni socijalno osiguran. Navedeni negativni uticaji predstavljaju uzrok ovakvih oboljenja, odnosno podrazumevaju određen protok vremena u okviru kojeg stvaraju posledice po zdravlje lica.

Profesionalna bolest po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju

Profesionalne bolesti, u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u navedenom smislu, utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog Fonda PiO. U skladu sa navedenim zakonskim osnovom donet je Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti. Ovim pravilnikom utvrđuju se profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima. Posebnim pravilnikom uređuje se rad organa veštačenja RFPiO (komisije), koji između ostalog utvrđuje postojanje profesionalne bolesti.

Postupak utvrđivanja invalidnosti po osnovu profesionalne bolesti

Procedura je ukratko sledeća: osiguranik podnosi zahtev filijali RFPiO da se utvrdi invalidnost na osnovu profesionalnog oboljenja. Prilikom veštačenja koristi se medicinska dokumentacija zdravstvenih ustanova. Medicinska dokumentacija koja se podnosi uz predlog za utvrđivanje invalidnosti obuhvata: – otpusne liste; – specijalističke nalaze; – dijagnostičke testove; – laboratorijske nalaze. Medicinska dokumentacija podnosi se u originalu ili overenoj fotokopiji.

Za veštačenje medicinskih činjenica čiji je uzrok profesionalna bolest, pored navedene medicinske dokumentacije, prilaže se i ekspertiza Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ – Beograd, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš, odnosno Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, izrađena u skladu sa aktom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.

Zbog čega je važno da se utvrdi da je profesionalna bolest uzrok invaliditeta?

Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću bez obzira na godine staža osiguranja. Kod ostalih invaliditeta neophodan je ipak određeni penzijski staž da bi se uopšte ostvarilo pravo na invalidsku penziju.

Invalidska penzije se određuje na isti način kao i starosna penzija, s tim što se prilikom obračuna uvećava i za dodati staž koji zavisi od navršenih godina života i pola osiguranika. Drugi veoma važan razlog da se utvrdi da je profesionalno oboljenje uzrok invalidnosti jeste u tome što ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, penzija se obračunava prema penzijskom stažu od 40 godina.

Mogućnosti za promene

Iako je tokom vremena umanjen broj nesreća na radu, uporedno je došlo i do povećanja broja profesionalnih oboljenja. Čest uzrok takvih oboljenja je stres, čija je prevencija teže dostižna.

S druge strane, i pored povećanja broja profesionalnih oboljenja u praksi, Srbija spada u zemlje u kojima je veoma mali broj utvrđenih profesionalnih oboljenja kod zaposlenih u postupku pred nadležnim organom. Primera radi, u poslednjih nekoliko godina dešavalo se da nijedan osiguranik u Srbiji ne ode u penziju zbog profesionalnog oboljenja, ili je broj toliki da se može prebrojati prstima jedne ruke.

U Nemačkoj se recimo meri hiljadama utvrđenih povreda na radu i profesionalnih oboljenja na godišnjem nivou. Uzrok tome svakako nije bolji položaj radnika u Srbiji nego u Nemačkoj, već u kriterijumima za utvrđivanje profesionanog oboljenja. Šta je moguće promenti kako bi svi zaposleni kod kojih je došlo do oboljenja zbog dugotrajnog izlaganja uslovima rada ispunili uslov za invalidsku penziju po osnovu profesionalnog oboljenja?

Do sada se pokušalo sa proširenjem liste profesionalnih oboljenja, ali to nije u potpunosti rešilo problem. Možda je problem upravo u strogom utvrđivanju lista oboljenja koja se mogu smatrati profesionalnim. Naša zemlja spada u red zemalja koje ove vrste oboljenja utvrđuju po tzv“ sistemu liste“. Dakle, samo ona bolest koja je navedena u pravilniku može da bude utvrđena kao profesionalno oboljenje. S druge strane imamo države u kojima postoji sistem koji je prilagodljiviji realnom stanju.

Naime, pri regulisanju profesionalnih bolesti zakonodavac može  zauzeti razne pristupe. Pitanje šta je to što se može kvalifikovati kao profesionalno oboljenje može biti uređeno fleksibilnije (šire) ili restriktivnije (uže).

Fleksibilan pristup podrazumeva da se svaki poremećaj može prihvatiti kao profesionalna bolest ukoliko osigurano lice dokaže uzročnu vezu između profesionalne aktivnosti i bolesti.  S druge strane, imamo restriktivan (zatvoren) „sistem lista“, u kojem je prethodno, opštim aktom utvrđeno koja su to oboljenja koja se smatraju profesionalnim oboljenjima. Većina zemalja kombinuje ova dva pristupa.

U Republici Srbiji uspostavljen je „sistem lista“- krut, nefleksibilan sistem. Naime,  profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima utvrdili su ministаr nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, a na predlog fonda PIO, Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti (aktuelan je onaj iz 2019. godine).

Nefleksibilnost ovog pristupa ogleda se u sledećem: koliko je zapravo uopšte moguće unapred predvideti sva moguća profesionalna oboljenja do kojih može doći u praksi? Posebno stoga što svaki pojedinac može da doživi različite manifestacije, simptome i posledice jedne iste bolesti. 

Čini se da je pravičniji sistem u kojem se uvodi mogućnost dokazivanja postojanja profesionalne bolesti čak i ukoliko ona nije predviđena datom listom, odnosno uspostavljanjem tzv. mešovitog sistema. Možda bi „mešoviti sistem“, u kojem lice ima mogućnost da dokaže uzročnu vezu između profesionalne aktivnosti i bolesti koja nije na listi iz pravilnika, bio pravedniji i bolji od postojećeg u kojem samo postojanje bolesti iz liste može da znači profesionalno oboljenje.