Irena Stanojević, vlasnica knjižare u Zaječaru: I u manjoj sredini se lepo može živeti od knjiga

U eri novih tehnologija sve češće možemo čuti da se čitanje knjiga sve ređe praktikuje. Mladi ljudi neretko čitaju na svojim tabletima, telefonima ili kompjuterima. Međutim, da li išta može da zameni pravu knjigu u ruci i miris tek odštampanih stranica? 

Zato, odmetanje u preduzetničke vode i otvaranje knjižare koja treba da prkosi ne baš sjajnim trendovima vremena u kojem živimo, veliki izazov ali i hrabrost. A da li je teško i isplati li se takav posao, za Infostud govori Irena Stanojević Jović, vlasnica knjižare u Zaječaru koja nam priča o specifičnostima vođenja ovakvog posla u malom gradu. 

Ništa nisam znala o poslu, a moj grad je već 15 godina bio bez prave knjižare 

Prvi san Irene Jović Stanojević je bio da postane spiker, voditelj, novinar. I kako zadovoljno ističe, taj san se ostvario. Dodaje da je njena ljubav prema jeziku, govoru i pisanom izražavanju išla pod ruku sa čitanjem, te se logično pretočila u ljubav prema knjigama. Verovala je da će „ostariti u medijima“, ali kada su u njima kvalitativne sadržaje počeli da zamenjuju skandalozni, a radio i tv stanice nestaju iz etra, nametnulo se pitanje šta dalje.  

– Pisana reč me je oduvek opčinjavala, bez knjige nikad nisam otišla ni na put ni na spavanje, pa se rodila ideja o maloj knjižari koja bi okupljala istomišljenike. Zaječar je tada već punih petnaest godina bio bez prave knjižare i to mi se činilo nepravednim prema knjigoljupcima. O vođenju takvog posla nisam imala pojma ali zahvaljujući veštini komunikacije i dobrim ljudima koji su u tom poslu imali iskustva odvažila sam se i, što bi rekli, skočila bez padobrana. Otvorila sam knjižaru u kojoj je prvog dana rada bilo samo 700 naslova. Danas kažem “samo” jer mi se tada ta brojka činila impozantnom. Mala knjižara je već posle nekoliko meseci prerasla u veliku zahvaljujući našem najvećem izdavaču Laguni i mogućnosti da otvorimo klub čitalaca“ počinje svoju priču Irena. 

Kaže da je u početku imala strahove, od toga hoće li uspeti da proda bar pet knjiga dnevno, od kalkulacija, nivelacija, vođenja poslovnih knjiga, ali i da li će razumeti kako se obračunava PDV.  

Međutim, s ove vremenske distance pokazalo se da su joj u „strahu bile velike oči“. 

– Sada znam, bio je to proces kao i za bilo koju drugu delatnost. Nekoliko koraka, lokal, oprema, registracija u APR-u, račun u banci. Danas uz to ide i fiskalizacija, sertifikat. Ali sve to se rešava relativno brzo, sada i brže nego tada. Usput treba obezbediti partnere, tj. dobavljače, ali i to je posao od svega nekoliko dana. Kad prevladate onaj primarni strah, sve ide glatko, kaže Irena. 

Navodi da ni u jednom poslu nema uspeha bez posvećenosti, rada i truda. 

– Za mene je svaki novi naslov izazov, inspiracija, nadahnuće, i možda zato nisam videla one druge izazove koji se odnose na „plitke džepove građana“, odsustvo kulturoloških navika, trendova u kojima trpi govor, zbog čega se veruje da ljudi ne čitaju, ne kupuju knjige. O knjigama se, možda, ne razgovara dovoljno, ali je ipak čitalaca mnogo, a to potvrđuje i hiperprodukcija novih naslova. Ima onih koji mi, kao u šali, govore da će knjižare zatvoriti elektronske knjige. Možda i bude jednog dana“, smatra ona i dodaje: 

– Neke knjižare u Srbiji su se zaista zatvorile ali to se ne razlikuje od bilo koje druge delatnosti. Pogledajte koliko je butika zatvoreno ili manjih radnji. Menja se potrošački profil, menja se način poslovanja, ali ne i delatnost, kaže Irena. 

Knjigama koje stižu se radujem kao prvog dana 

– Da bi bili uspešni najvažnije je da radite posao koji volite. To je i prvi uslov. Zatim dolaze knjige, kojima se radujem svaki put kad stignu jednako kao i prvog dana. Mogućnost da ih omirišem i zavirim u njih pre nego što ih izložim je neprocenjiva povlastica. Onda su tu čitaoci. Ljudi koji su na istoj ili sličnoj frekvenciji, koji uživaju kao i ja i sa kojima mogu da delim utiske o delima. Mane posla, mislim da ih nema, bar ne još uvek, ako zanemarimo gomilu administrativnih radnji koje idu uz vođenje posla. Ali to mi još uvek ne smeta, priča Irena Jović Stanojević. 

Na pitanje ima li konkurencije, Irena optimistično odgovara: 

– Naravno da ima. Knjige se danas “ubacuju” i u kioske i u markete. Postale su konzumna roba kao i sve drugo. Dobro je što još uvek ima ljudi koji će po knjigu radije otići u knjižaru nego da je kupe usput. Dok je takvih i knjižare će opstati. 

Kad ste preduzetnik, onda ste firma i vi jedno 

Irena navodi da od svog posla može lepo da živi, ali da je neophodno puno rada i upornosti ali i da se mora raditi pošteno. 

– Može se lepo živeti, i ne posežite za onim što nije vaše. To je jedna od prvih lekcija koje sam naučila u ovom poslu. Kad ste preduzetnik, onda ste firma i vi jedno, i moralno i pravno. Zaradićete, a koliko, to zavisi od toga kavi su vam apetiti i imate li smisla za biznis, navodi ona. 

Kada ste preduzetnik u vođenju posla je sve važno. Nema, kako voli da istakne, „malih i velikih rabota“.  

– Ako vam nešto predstavlja problem, nađete saradnika koji će vas tome naučiti ili raditi umesto vas. Ne možete tek tako da kažete „ma, ja to ne mogu”. Naučite sve aspekte posla za koji ste se opredelili ili menjajte posao. Mislim da je to suština i života i posla“.  

Svoju priču završava rečima kojima ju je i počela i poručuje svima koji se još nisu odvažili da urone u sopstveni biznis: „Volja igra presudnu ulogu, a inspiracija je ono što nam daje vetar u jedra.“