Sa moje tačke gledišta, rad od kuće se može posmatrati iz više perspektiva i to: u uslovima redovne ili vanredne situacije, da li jeste ili niste roditelj, da li imate manju ili veću decu, da li imate podršku sa strane ili ne i sl.
Kada radite iz topline svoga doma, sa još sa dvoje male dece od 2 i 6 godina, ceo proces rada se pretvara u pravu avanturu, i da se odmah razumemo, u takvim uslovima, produktivnost je najčešće na niskom nivou.
Koliko sam samo puta u proteklom periodu poželela da upotrebim moći čarobnog štapića. Umesto toga probala sam da se samoorganizujem i upotrebim sve svoje resurse koje imam.
I evo kako izgleda kada se teorija primeni u praksi kao i balansiranje privatnih i poslovnih obaveza
Kada živite u stanu od šezdesetak kvadrata, ne ostaje vam puno izbora gde biste mogli da radite. Prvih mesec dana „kancelarija“ mi je bila u dnevnoj sobi, klub sto se pretvorio u radni, stolicu nisam koristila, te sam radila onako s nogu, a paraleno bi pratila čime se klinci zanimaju… nikako mi nije bilo udobno, al obzirom da obim posla nije bio veliki bilo je izdržljivo. Kako je obim posla počeo da raste, preselila sam se u kuhinju, međ lonce i poklopce. Sada sedim čak na stolici a kuhinjski sto se pretvorio u radni. Tako da ću se ovde zadržati.
Ako ste roditelj, jedan dan iziskuje puno sitnih poslića. Volim da kažem da imam 2 junior menadžera koji neprekidno postavljaju svoje zahteve. To je ono što nam otežava rad od kuće. Kako spisak zaduženja raste, bitno mi je da odredim prioritete. Popišem ih na listu i tog dana radim samo što je bitno i hitno. Sve ostalo može da sačeka. Po izvršenju cilja, zadovoljno ga prekrižim i idem dalje.
Pošto mi je dosta vremena odlazilo na pripremu hrane, dosetila sam se da angažujem svekrvu, podelile smo se, kuvamo naizmenično, i tako dobijem uštedu vremena a stomaci budu siti.
Ovo pravilo stvarno omogućava da budemo fokusirani. Zbog toga, počela sam da ustajem oko 6, da bi do 8, kada deca najčešće ustaju, uspela bar nešto da završim na miru kao i da popijem svoju prvu kafu. Olakšavajuća okolnost je ako vam mališani spavaju i popodne, pa i to vreme vam dođe kao gratis.
Da bi napunili svoje baterije potrebno je da pronađemo malo vremena i za sebe. Duša se hrani onim što je veseli, zato, jedva čekam da se malo osamim i sredim svoje misli.
Dok čitam najnoviji mejl i završavam upit klijenta, javljam se na telefonski poziv, a na drugom kraju sobe vičem: Stiže mamaaaaa. Istraživanja potvrđuju da multitasking umanjuje produktivnost za 40%.
Razne Viber grupe, znaju da nam pomere pažnju. To sam rešila tako što utišam telefon, a kada ugrabim slobodan trenutak odgovoram na poruke.
Posao se razvuče od jutra do mraka, te stičem utisak da nisam produktivna jer produktivnost znači uraditi što više zadataka uz minimalan utrošak vremena. Umesto produktivnosti, osećam da radim intenzivnije.
U ovakvim uslovima, tajna u postizanju dnevnih ciljeva nalazi se u fleksibilnisti, prvo poslodavčevoj, a onda i našoj.
Neću je zapaliti, već upošljavam moje drage pomoćnice: mašinu za veš, za suđe i sušilicu…
Kraj radnog dana završavamo tako što kad poklopim laptop čujem uzvik dece koja kažu: „Mama je završila posao, jeeeeeeeeee“ i krećemo u sređivanje svega što su deca napravila u međuvremenu, šator po sred dnevne sobe, rasute bojice, makaze, papire, lego…
Iako sam zahvalna što u ovakvom periodu radim od kuće, kada sve ovo prođe, svoj glas dajem radu iz kancelarije uz povremeni rad od kuće.
Dragi roditelji, kakva su vaša iskustva, da li imate zanimljivosti koje biste želeli da podelite sa nama?