Beograd. Subotica. Kragujevac. Niš. Seminar „Lepo mi je što imam posao koji volim“. Do sada je oko 130 mladih ljudi u ova četiri grada dobilo priliku da u sebi probudi osećaj „lepo mi je“ i sazna kako da dođe do posla koji voli i u kome će zaista uživati.
Ja sam sa njima uživala. Svaki grad je priča za sebe, u nekim svojim elementima toliko drugačija, da je izgledalo kao da nismo u istoj zemlji. Svaka grupa je imala svoje karakteristike i vrednosti iz kojim sam i sama puno učila. Ali ima jedan detalj koji nam je svima zajednički i mnogo dragocen, a to je da smo svi samo ljudi. Bez obzira na godine života, radno iskustvo, obrazovanje, svi želimo da radimo posao koji volimo, koji nas ispunjava i nikome od nas taj posao neće pasti s neba, jer naš odnos prema poslu samo naš lični doživljaj.
Baš iz ovog razloga Seminar „Lepo mi je što imam posao koji volim“ ima dva dela. Na prvom nastojimo da probudimo osećaj „lepo mi je“ koji živi u svakom od nas i iz koga izvire i naš identitet i naši ciljevi i ideje. A kad u tome uspemo, onda je i privlačenje posla koji volimo lakši zadatak, koji ima svoje korake, ali je njih jednostavnije sprovesti u delo.
No, na ovom putu od Beograda, ka severu i jugu Srbije, upravo vodeći se idejom da ljubav prema pravom poslu dolazi iz nas samih, a ne spleta spoljnih okolnosti, uočila sam nekoliko zanimljivih detalja. Moja zapažanja će ličiti na rezultate mini-istraživanja koje sam sama napravila, a koji, rekla bih, tako jasno prikazuju stvarno stanje stvari, kada su prilike za posao i pogled na ovu temu u Srbiji u pitanju.
- U manjim sredinama mladi ljudi manje veruju u priliku za dobar posao, ali i tamo ima onih koji uspešno rade i oni koji se žale što posla nema. Ovo je jedna od ključnih razlika između grupa sa kojima sam radila u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Potpuno je razumljivo, jer u prestonici svakako ima više prilika i mogućnosti za posao, čak i više zanimanja, nego u manjim gradovima. Ali bez obzira na to, u svim gradovima, ima onih koji uspešno rade i snalaze se u svojim poslovima, kao i onih koji se žale da se posao dobija „preko veze“, da za njih nema nade i da su već očajni u borbi da zaista imaju posao. Dakle, dolazimo opet na početak, sve je odnosu prema poslu, a ne u prilikama, ma u kakvoj sredini živeli. Na sreću, kada smo kroz seminar, zaključili da – cilj traženja posla nije traženje, već nalaženje posla, većini polaznika se osmeh vratio na lice, a neki od njih su posle seminara javili lepe vesti, da su dobili priliku da rade i da su srećni zbog toga.
- Ženske osobe su više zainteresovane za negovanje svojih ličnih i profesionalnih kvaliteta od muškaraca. Ako je suditi po broju dama i muškaraca koji su pohađali seminare u svim gradovima, definitivno su žene u prednosti. Ovaj detalj mi je posebno zanimljiv, jer mnoga istraživanja govore da u većini poslova dominiraju muškarci, dok žene imaju manje prilike za to, gotovo na ivici priče o diskriminaciji. Rekla bih, ako je verovati onome što nam je naš seminar pokazao, da žene i te kako napreduju, da pobeđuje njihova želja da budu uspešne u životu i poslu i to upravo kroz naglašavanje svoje prave prirode i ženske energije. Kada smo na seminaru pokušali da definišemo viziju svog željenog posla i razloge zbog kojih imamo takvu viziju, žene su to činile dosta precizno i pokazale izuzetnu kreativnost, što samo dokazuje da i te kako mogu sebi otvoriti prilike za napredak i u poslu i u životu.
- Mnogi polaznici Seminara su osvestili da prepreka za pronalaženje posla koji vole leži u njima, a ne u nemanju prilika. Moje zadovoljstvo je naraslo kao kvasac kada su mi već na prvoj pauzi, ali i posle dva dana seminara, neki polaznici rekli da su sada konačno shvatili gde su do sada grešili i da su zadovoljni što samo malim promenama očekuju da će napraviti mnogo bolje rezultate. Upravo je u tome bila suština. Jer, sve dok izmeštamo svoje probleme na druge, na potrebu za „vezom za posao“, nerazumevanje sredine, nemanje prilika, vremenom ubedimo sebe da je tako i ne dozvoljavamo da pomislimo da može biti i drugačije. Rad u grupi, gde sede različiti ljudi, sličnih problema, međutim, mnogima je pomogao da shvate gde su oni sami, šta rade dobro, a šta je neophodno da promene. Sve grupe, bez obzira na grad u kome smo radili, jednako su dobro funkconisale na polju razmene međusobnih iskustava.
- U svim gradovima smo se složili da je traženje posla svojevrstan posao kome je potrebno posvetiti pažnju i tokom koga testiramo lične kvalitete, kao i organizacione i komunikacijske sposobnosti. Bila sam iskreno zadivljena otvorenošću mladih ljudi da nauče kako da prođu put od potrage do pronalaženja posla u osnovnim tačkama koje se tiču čitanja oglasa za posao, priprema i slanje CV-a i razgovora za posao. Za početak, bilo je dovoljno da shvate da nije isto preuzeti modele sa interneta i mehanički slati CV, već da samo malo dodatne pažnje može napraviti veliku razliku. Nekoliko njih je javilo da im je upravo ova promena donela posao, već nekoliko nedelja nakon seminara.
- Razlike u mentalitetu pokazuju i razlike u kvalitetu komunikacije. Ko poznaje jednog prosečnog Vojvođanina, južnjaka, Šumadinca ili Beograđanina, nasmešiće se na samu pomisao o razlici temperamenata. Dok severnjaci izgovore par rečenica, Nišlija je ispričao čitavu priču. J Kad ovu razliku primenite na kvalitet komunikacije tokom razgovora za posao, ali i kasnije, na poslu koji radimo svaki dan, vidite koliko je zapravo komunikacija važna. Na Seminaru smo se i time bavili, jer je veoma važno jasno reći šta želimo i mislimo kako bismo postigli bilo koji cilj u poslu i to reći na način da nas drugi razumeju, a koji nas same ne troši. Potpuno genijalna je bila činjenica da ljudi sa severa Srbije koji manje govore, manje i veruju u prilike za posao (iako ih možda više imaju), od južnjaka koji realno imaju manje prilika za posao, ali srčano veruju da će biti sve u redu. Ipak, na kraju dolazimo na isto – sve je individualno i dok radimo na sebi otvaraćemo i prilike za svoj profesionalni razvoj, bez obzira gde živimo, koliko smo iskusni ili obrazovani i sa kakvom konkurencijom se suočavamo.
Jedva čekam jesen i nastavak seminara i u drugim gradovima, jer – lepo mi je što imam posao koji volim 🙂
