Sve o pravima i obavezama u slučajevima prekovremenog rada

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

jun 14

Radno vreme definisano je domaćim Zakonom o radu kao „vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju, u skladu sa zakonom“, što je u skladu sa pojmom radnog vremena u zemljama Evropske unije.

Vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom, baš kao i vreme koje zaposleni, po sporazumu sa poslodavcem, provede obavljajući poslove od kuće, dakle van mesta na kome se inače obavljaju.

 

Puno radno vreme

Puno radno vreme u našoj zemlji iznosi 40 časova nedeljno, osim ako zakonom nije drukčije određeno, a opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno. Zakonodavac ovom odredbom praktično određuje da je okvir u kojem se kreće puno radno vreme između 36 i 40 časova nedeljno. Zaposleni koji radi se punim radnim vremenom kraćim od 40 časova nedeljno ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao zaposleni sa punim radnim vremenom od 40 časova nedeljno.

Nepuno radno vreme jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo da zasnuje radni odnos i kod drugog poslodavca te da na taj način ostvari puno radno vreme, što se postiže zaključivanjem ugovora o radu sa svakim od poslodavaca, navodeći u ugovorima o radu obim radnog vremena (u ovom slučaju nepuno), što predstavlja obavezan element ugovora o radu.

Rad duži od opisanog punog radnog vremena smatra se prekovremenim radom.

Raspored radnog vremena

Prema Zakonu o radu raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. Zakon kaže da „po pravilu“ radna nedelja traje pet radnih dana, a radni dan osam časova, S obzirom na navedeno, naročito imajući u vidu da zakonodavac koristi odrednicu „po pravilu“, ostavljena je mogućnost da poslodavac pitanje radne nedelje utvrdi drugačije od onog koje je „po pravilu“. Posebno je naglašeno da poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Prema tome, puno radno vreme iznosi po pravilu iznosi 5 radnih dana sa 8 časova dnevno, svaki rad preko punog radnog vremena je prekovremeni, s tim da zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.

Prekovremeni rad

U slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, a na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena.

Što se tiče dužine trajanja prekovremenog rada Zakon određuje da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, odnosno da zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno, uključujući i prekovremeni rad. Prema tome, zakon propisuje ograničenje prekovremenog rada na dnevnom i nedeljnom nivou. Konkretno, ukoliko je ugovoreno redovno puno radno vreme od 40 časova nedeljno u 5 osmočasovnih radnih dana, poslodavac ne može da naloži zaposlenom da u jednom danu radi duže od 12 sati ukupno, odnosno duže od 48 časova tokom cele nedelje.

Prekovremeni rad predstavlja izuzetak u opravdanim zakonom propisanim situacijama, dakle može da se uvede samo u izuzetnim slučajevima, za posao koji nije mogao unapred da bude predviđen.

Prava zaposlenih koji rade prekovremeno

Zaposleni za svaki sat prekovremenog rada ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za prekovremeni rad i to uvećanje mora da bude minimum 26% od osnovice, to jest zarade koju ostvaruje za ugovoreno radno vreme.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, poslodavac je u obavezi da prekovremeni rad plati u uvećanom iznosu, i to najmanje 26%. Svako postupanje poslodavca suprotno navedenom, kao što bi recimo bilo odbijanje isplate prekovremenog rada i obračunavanje slobodnih dana umesto plaćanja, značilo bi kršenje zakonskih prava zaposlenog.

Zakon je posebno naveo da kada su u pitanju zdravstvene ustanove dežurstvo i prekovremeni rad uređuju se posebnim zakonom.

Preraspodela radnog vremena i prekovremeni rad

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Primera radi, tri meseca se radi 50 sati nedeljno, a potom tri meseca radno vreme biva kraće od punog za onoliko za koliko je bilo produženo u prva tri meseca, odnosno radi se 30 sati nedeljno.

Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

Zakonom je jasno precizirano da se preraspodela radnog vremena ne smatra prekovremenim radom i zaposleni nema pravo na uvećanu zaradu za sate rada duže od punog radnog  vremena u toku preraspodele, jer je kao kompenzaciju za to dobio kraće radno vreme u periodu kada je manje posla, za isto onoliko koliko je radio duže u vremenu povećanog obima posla. Primera radi, radnik u ugostiteljstvu 3 meseca tokom sezone radi 55 sati nedeljno, ali potom van sezone 3 meseca radi 25 sati nedeljno, što čini da u proseku tokom perioda preraspodele koji traje 6 meseci radi 40 časova nedeljno. Za period kada je radio 55 sati nedeljno nema pravo na isplatu uvećane zarade za onih 15 sati koje prelaze 40 sati punog radnog vremena, jer kao kompenzaciju dobija kraće radno vreme van sezone. Međutim, ako zaposleni ostvari radno vreme u dužem trajanju od punog radnog vremena i u tom periodu preraspodele ne koristi slobodne dane, onda se ne radi o preraspodeli radnog vremena, već o prekovremenom radu, za koji zaposlenom sleduje uvećana zarada. Navedeno znači da kada se zaposlenom odredi da u određenom periodu radi po principu preraspodele radnog vremena, a na isteku tog perioda on nije iskoristio sve slobodne dane koji mu pripadaju, svi časovi rada ostvareni u trajanju dužem od punog radnog vremena tokom preraspodele priznaju mu se kao prekovremeni rad, za koji mu se obračunava uvećana zarada

Ponovo ističemo da je preraspodela radnog vremena dopuštena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima, dok je poslodavac dužan da prizna prekovremeni rad u slučaju određivanja dužeg radnog vremena usled povećanja posla koji je iznenadan, odnosno koji se nije mogao predvideti, to jest unapred planirati.

Zaposleni koji koriste godišnji odmor i prekovremeni rad

Zaposleni koji koristi pravo na godišnji odmor nije obavezan, odnosno ne bi smeo da se odazove pozivu poslodavca radi obavljanja prekovremenog rada.

Prema Zakonu o radu zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor,  niti mu se to pravo može uskratiti od strane poslodavca ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju neiskorišćenog godišnjeg odmora kod prestanka radnog odnosa.

Poslodavac prema potrebama posla odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. S obzirom da se prava na godišnji odmor zaposleni ne može odreći, a nakon što poslodavac rešenjem odluči o periodu korišćenja godišnjeg odmora, zaposleni je dužan da postupi po rešenju o korišćenju godišnjeg odmora. To znači da zaposleni u periodu korišćenja godišnjeg odmora koji je određen rešenjem poslodavca ne bi smeo da dolazi na posao, niti poslodavac može da mu u tom periodu nalaže da izvršava radne zadatke.

Sledstveno navedenom, i u situaciji kada se pojave okolnosti koje predstavljaju osnov za uvođenje prekovremenog rada, odnosno u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, poslodavac ne bi smeo, odnosno nema zakonsko pravo da poziva zaposlenog koji koristi godišnji odmor na izvršavanje radnih zadataka.

Istina, poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, ali najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za  korišćenje godišnjeg odmora. Imajući u vidu sve navedeno, i u slučajevima kada poslodavac zaposlenima može da odredi obavljanje prekovremenog rada, nema zakonsko ovlašćenje da prekida godišnji odmor zaposlenom koji ga koristi i da mu nalaže obavljanje radnih zadataka.

Ustavne garancije, zakonska ograničenja i posebna zaštita

U cilju zaštite osnovnih prava radnika i njihovog dostojanstva svako zaposleno lice ima pravo na ograničenje maksimalnih radnih sati. Međunarodnim konvencijama koje  je naša zemlja ratifikovala i time unela u domaći pravni poredak, ustanovljen je i princip četrdesetočasovne radne nedelje.

Ustav Republike Srbije navodi da između ostalih prava i sloboda i pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, kao i pravo na ograničeno radno vreme, predstavljaju neotuđiva prava svih radno angažovanih lica. Niko se tih prava ne može odreći.

Zakonom je predviđen niz zabrana prekovremenog rada zaposlenih. Pored ograničenja koja smo već naveli u dosadašnjem delu teksta postoje i sledeća:

-zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

-zaposlena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

-jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno samo uz svoju pisanu saglasnost.

-zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog –skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno. Zakon ove poslove naziva poslovima sa povećanim rizikom. Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. Zakonodavac zabranjuje da se zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme odredi prekovremeni rad na tim poslovima, osim u slučajevima određenim zakonom

Kaznene odredbe i praksa

Prema svemu citiranom, važeći pravni propisi u našoj zemlji prate međunarodne standarde u pogledu radnog vremena i ograničenja koje poslodavac ima u određivanju istog, a sve u ciilju postizanja ravnoteže između zadovoljavanju potreba posla i zaštite prava zaposlenih, odnosno integriteta i dostojanstva radno angažovanih lica. Preostaje da se propisi dosledno primenjuju u praksi, a mehanizme da to učini ima država kroz pravosudni sistem i inspekcijske organe. U tom smislu, ukoliko zaposleni smatra da poslodavac ne postupa u skladu sa Zakonom o radu, potrebno je da se obrati nadležnoj inspekciji rada, koja vrši nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, te opštih akata i ugovora o radu kojima se uređuju prava i obaveze zaposlenih. Nakon što se utvrdi da je poslodavac zaposlenom odredio prekovremeni rad na način suprotan zakonskim odredbama, novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara za isti prekršaj kazniće se poslodavac koji je preduzetnik, a novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za navedeni prekršaj odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.

Prema svemu navedenom, citirane zaštitne i kaznene zakonske odredbe imaju za cilj da obezbede da se prekovremeni rad može uvesti samo izuzetno, za posao koji nije mogao  da se predvidi, a po svojoj prirodi je takav da je neodložan, odnosno mora da se završi u određenom roku, što i jeste u duhu pravnih propisa koji regulišu prekovremeni rad. Opisani zaštitni mehanizmi, ukoliko se u praksi dosledno primenjuju pre svega od strane inspekcijskih, a na kraju i pravosudnih organa, treba da obezbede zaštitu zaposlenima od zloupotrebe instituta prekovremenog rada od strane poslodavaca.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(15) komentari

Danilo Perkučin 07. 09. 2021.

Poštovani Milane,

Ukoliko zaposleni ne koristi zakonom propisanih 30 minuta odmora u toku radnog dana, da li mu se tih 30 minuta računa (i isplaćuje) kao prekovremeni rad ili za tih 30 minuta važi ista osnovica kao za redovan radni sat?

Srdačan pozdrav

    Milan Predojevic 07. 09. 2021.

    Poštovani
    Članom 64. Zakona o radu propisano je da zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Navedeno vreme odmora uračunava se u radno vreme. Zakon o radu u kaznenim odredbama između ostalog definiše da će se kaznom od 150.000 do 300.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a preduzetnik sa kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada u skladu sa odredbama ovog zakona. Shodno navedenim zakonskim odredbama, nema osnova da Vam se uskraćuje odmor u toku rada od najmanje pola sata i umesto toga plaća prekovremeni rad. Ukoliko ste oštećeni ponašanjem poslodavca na način da Vam se ne obezbeđuje odmor u toku rada, poslodavac bi mogao da bude novčano kažnjen za učinjeni prekršaj, a Vi biste mogli da ostvarite naknadu štete po opštim pravilima za naknadu štete. Dakle zakonski nije predviđena mogućnost zamene odmora u toku rada plaćanjem prekovremenog rada za uskraćenu pauzu od pola sata.
    Pozdrav

Milena Tasić 19. 06. 2021.

Poštovani,
zanima me da li je od strane poslodavca dovoljno da usmeno kaže subota je obavezna i morate doći (inače se radilo svakog radnog dana u toj radnoj nedelji, pa se rad subotom smatra prekovremenim radom) ili je potrebno da da zaposlenima pisano obaveštenje o prekovremenom radu najmanje 48h unapred, koje zahteva potpis zaposlenog?
Unapred hvala

    Milan Predojevic 20. 06. 2021.

    Poštovana Milena
    Zakonom o radu propisano je da je zaposleni dužan na zahtev poslodavca da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran.
    Zakon dalje kaže da je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.
    Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.
    Shodno navedenom, mišljenja sam da poslodavac mora bar 48 sati unapred da obavesti zaposlenog o prekovremenom radu (zakon ne precizira formu obaveštavanja), osim u slučaju više sile, kada je neophodno reagovati odmah.
    Pozdrav

Branislav Stevanov 18. 04. 2021.

Poštovanje.Sve navedeno je sasvim u redu ali složiće te se da u praksi i nije sve baš tako ružičaso kao što je navedeno u blogu. Prvo i pre svega poslodavci bez kompromisa na samom objavljivanju konkursa određuju radno vreme od 10 časova pa u nekim slučajevima i 12 časovno radno vreme na dnevnom nivou što nedeljno radno vreme premašuje i 60 časova odnosno mesečno i preko 250 radnih sati za neku njhovu određenu satnicu,odnosno dnevnicu ne obazirajući se da li su to radni dani za vreme praznika ili vikendom satnica je tolika, a volja tvoja.. i to sve bez zakonskog uvećanja ili rad vikendomi praznicima…
Odobravanjem takvog bezobzirnog ponašanja poslodavaca omogućuju mnogi satovi zapošljavanja pa i i sajt poslovi infostudija.com Zbog objavljivanja takvih konkursa naročito u građevinskoj industriji gde radno angažovani ljdi bukvalno kolabriraju na radno mesto zbog iscrepljenosti svakodnevnog 10 časovnog radnog vremena i samo jednim slobodnim danom u nedelji. SPREČITE ZLOUPOTREBU SAJTA OD TAKVIH POSLODAVACA.

    Milan Predojevic 19. 04. 2021.

    Poštovani Branislave
    Vi ste potpuno u pravu kada kažete da pojedini poslodavci ne mare mnogo za zakon i smatraju da imaju pravo da odrede radno vreme kako god oni požele, odnosno da stanje u praksi nije sjajno. Moj cilj jeste da ukažem šta je ono što zakon garantuje zaposlenima, kako bi uopšte bili upoznati sa pravima koja im pripadaju, jer od poslodavca često ne dobiju pravu informaciju. Držanje u neznanju jest jedan od načina za obespravljivanje i što više ljudi bude upoznato sa tim koja prava im garantuju propisi, teže će ih zlonamerni poslodavci držati u zabludi. Što se pak tiče same primene zakona, to je posao državnih institucija i to je preduslov za realizaciju garantovanih prava. Nisam upoznat sa sadržinom konkursa koje pominjete i koji po Vama predstavljaju odobravanje bezobzirnog ponašanja poslodavaca od strane sajtova za zapošljavanja pa i sajta Poslovi infostud.com. S obzirom da ne učestvujem u uređivanju sajta, jedino mogu da prosledim Vašu primedbu nadležnima u Infostud.com. Moje dosadašnje iskustvo pak govori da ovaj sajt nije podsticao bilo kakve nezakonitosti i možete biti sigurni da takva namera ne postoji. Takođe skrećem pažnju da se konkursu može navesti i da radno vreme traje 12 sati (primera radi 12 sati rada, 24 časa slobodno, 12 sati rada i 48 sati slobodno). Zakon čak navodi da zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta. Naravno, ne može raspored da bude takav da se 6 dana radi preko 8 sati. Takav raspored radnog vremena nije dopušten. Bitno je da raspored ne predviđe više od 40 časova rada nedeljno, da se poštuje dnevni odmor od najmanje 12 časova neprekidno u 24 časa i nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Prema tome, raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac poštujući navedena ograničenja.
    Pozdrav

Sanja Jovic 12. 04. 2021.

Postovani,
Radim puno radno vreme 6 dana u nedelji sa po 8 h dnevno i primam platu koja je odredjena kao minimalac u nasoj drzavi. Zanima sta magu da uradim po tom pitanju jer mi nije placen prekovremeni rad(ne racuna se na mom radnom mestu tako)? Pritom sam i majka deteta od mladjeg od godinu dana. Da napomenem da nisam potpisala nikakav ugovor o radu,kao ni neku drugu vrstu dokumenta,ali sam u radnom odnosu,redovno mi se uplacuju porezi i doprinosi kao i plata. Unapred Vam hvala na odgovoru!

    Milan Predojevic 13. 04. 2021.

    Poštovana Sanja
    Zakonom o radu propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu, koji zaključuju zaposleni i poslodavac, a smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
    Takođe, zakon je odredio da je puno radno vreme 40 časova nedeljno, da se svaki rad duži od punog radnog vremena ima smatrati prekovremenim radom i mora kao takav biti plaćen uvećano (uvećanje mora biti bar 26% u odnosu na redovnu zaradu), te da se prekovremeni rad određuje samo u izuzetnim okolnostima..
    Pošto po Zakonu o radu nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa koji regulišu radni odnos, opštih akata i ugovora o radu vrši inspekcija rada, možeet ovom organu prijaviti sve nepravilnosti u postupanju poslodavca. U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, podzakonskog akta, opšteg akta i ugovora o radu. Inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos bez prethodnog potpisivanja ugovora o radu (zaposleni je stupio na rad bez poptpisivanja ugovora o radu), zaključi ugovor o radu u pisanom obliku. Poslodavac je potom dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja. Takođe, inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnos, izvršio prekršaj. Tako će se novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako sa licem koje radi nije zaključio ugovor o radu, dok se ovčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara kažnjava za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona. Dakle postoje propisi koji regulišu konkretnu situaciju, ali je poslodavca neophodno privoleti poštovanju zakona, ako treba i prijavom inspekciji za rad.
    Pozdrav

Katarina Jovanovic 28. 03. 2021.

Postovani Milane,
Kao majka deteta mladjeg od 3 godine zelela bih da ostvarim svoja zakonom garantovana prava, ali mi nije najjasnije koja su to prava, pa bih Vas molila da ih Vi pojasnite. Naime, zakon kaze da imam pravo da ne radim nocne smene niti prekovremeno, ukoliko ne dam pismenu saglasnost za to. Posto radim po smenama od kojih prva pocinje u 5h a treca se zavrsava u 00h svakim danom, pa i subotom i nedeljom, molim Vas da mi kazete koju od tih smena mogu da zahtevam da radim odnosno ne radim. Najmanje mi je jasno kako se u ovom slucaju karakterise rad vikendom, da li kao prekovremeni rad ili ne, te stoga da li ja mogu da zahtevam da ne radim vikendom ili kako….? Nadam se da sam jasno postavila pitanje i unapred Vam veliko hvala na odgovoru.

    Milan Predojevic 29. 03. 2021.

    Poštovana Katarina
    Zakonom je propisano da jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost. Zakonom je definisano da se pod prekovremenim radom podrazumeva rad duži od punog radnog vremena, koje iznosi 40 časova nedeljno. Prekovremeni rad je inače dopušten samo izuzetno, odnosno kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Zakon je precizirao i pojam noćnog rada odredivši da se pod tim podrazumeva rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana. Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, mišljenja sam da kao roditelj deteta mlađeg od tri godine starosti možete da radite prvu i treću smenu, onako kako su kod predviđene kod Vašeg poslodavca, samo uz svoju pisanu saglasnost. Vi biste bez pisane saglasnosti mogli da budete raspoređeni da radite prvu smenu samo kada bi počinjala u 06:00. Period od 05:00 do 06:00 spada u noćni rad i na to ne možete biti obavezani bez Vaše pisane saglasnosti. Isto se odnosi i na deo treće smene od 22:00 do 00:00, koji je takođe kao noćni rad dopušten samo uz Vašu pisanu saglasnost. Što se tiče rada vikendom, isti nije zabranjen jer poslodavac određuje raspored nedeljnog radnog vremena, s tim da mora da poštuje odredbe o punom radnom vremenu (ne može da traje duže od 40 časova) i morate da imate bar jedan dan slobodan u nedelji (nedelejni odmor). To znači da ako Vam je utvrđen takav raspored radnog vremena da imate do 40 časova rada nedeljno i da su ispoštovane zakonske odredbe o dnevnom i nedeljnom odmoru, mišljenja sam da u tom slučaju zakon nije prekršen.
    Pozdrav

      Katarina Jovanovic 29. 03. 2021.

      Zahvalna do neba,
      Katarina

Milica Mitrovic 15. 01. 2021.

Poštovani Milane, radim u školi kao nastavnik sa 100% pune norme a imam i resenje o prekonormnom(ne prekovremenom) radu za 30%.u skoli su mi rekli da mi se, za vreme zimskog i letnjeg raspusta, ne isplacuje prekonormni rad. Da li je to moguce i regulisano zakonom? Hvala puno

    Milan Predojevic 17. 01. 2021.

    Poštovana Milice
    Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da je u okviru punog radnog vremena (40 časova nedeljno) u toku radne nedelje, norma neposrednog rada nastavnika 24 školska časa neposrednog rada sa učenicima. Ako škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave nedeljno iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine i ovaj rad se smatra radom preko pune norme časova. Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika određeno je da u slučajevima rada preko pune norme, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, plata se uvećava po času. Imajući u vidu navedeno, mišljenja sam da Vam dodatak na platu pripada samo za svaki odrađeni čas preko pune norme. Pošto tokom raspusta nemate rad preko pune norme, ne isplaćuje Vam se ni dodatak na platu za prekonormni rad.
    Pozdrav

Miroslav Galcev 14. 10. 2019.

Postovani gospodine Predojevicu imam dva problema sa dva poslodavca. Prvi je sa poslodavcem Mercator S gde sam radio 21 mesec sa ugovorom na neodredjeno radno vreme. Radna nedelja po ugovoru je 6 radnih dana (5*7 i 1*5) sto od prvog radnog dana 10.03.2016 nije postovano. Za objekat u kome sam radio radno vreme je od 00-24 tj. u cetiri smene. Mi smo radili u tri smene po 8 sati. Ja sam se pismeno u martu 2017 obratio inspekciji rada,trazeci da mi se plati prekovremeni rad ili daju 2 slobodna dana. I pored izlaska inspektora uvidom u laziranu radnu listu obavesten sam da je slučaj prebačen inspekciji u Novi Sad. Obratio sam se i njima i dobio slican odgovor. Imam sve dokumentovano i obratio se republickoj agenciji za mirno resavanje radnih sporova 03.09.19 a i pismeno pravnoj sluzbi Mercator S. Napravili su mi smicalicu na poslu i poslali me na placeno odsustvo. 03.12.18 su mi dali otkaz koji su mi pismeno poslali na kucnu adresu,a ja nisam nista podpisao. Jos nisam dobio nikakav odgovor. Drugi problem je sa Aroma marketom gde sam poceo da radim 17.12.2018 na odredjeno. Dana 26.12.2018 sam se onesvestio na poslu i hitnom prebačen na VMA, gde su ustano ljene: povreda desnog ramena, poremecaj centra za ravnotezu i kontuzija sto je kasnije protumaceno kao episimptomatica. Sefica objekta mi nije popunila listu o povredi na radu(navodno iz straha zaboravila). Za vreme trajanja bolovanja primao sam 65%. Pokusao sam da naknadno dobijem razliku za povredu na radu, ali su me odbili. I zbog toga sam se 20.08.2019 obratio R A. za radne sporove. Sta mi je ciniti da ostvarim svoja prava?

    Milan Predojevic 15. 10. 2019.

    Poštovani Miroslave
    S obzirom da ste se obratili svim institucijama koje su Vam na raspolaganju u pogledu problema sa kojima se suočavate, a da niste uspeli da zaštitite svoja prava, jedino što Vam preostaje je tužba nadležnom sudu. Ukoliko mirno razrešenje radnog spora nije dalo rezultate, a ni Inspekcija za rad nije svojim rešenjima naložila primenu mera, preostaje vma da u sudskom postupku dokažete da je sve što ste naveli u Vašem pitanju tačno i zahtevate nadoknadu štete.
    Pozdrav