Kada imate pravo na godišnji odmor?

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

jul 21

Usred smo sezone godišnjih odmora, što povlači mnoga pitanja u vezi sa ostvarivanjem ovog prava zaposlenog. Ovim tekstom pokušaćemo da u najkraćim crtama definišemo osnovna pravila koja poslodavci moraju poštovati u vezi sa trajanjem, rokovima i načinom korišćenja godišnjeg odmora.

I Šta kaže zakon?

Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.

U tih mesec dana se računaju kako radni dani, tako i eventualno bolovanje i plaćeno odsustvo. To znači da mora da prođe mesec dana od dana kada ste zasnovali radni odnos da biste mogli da tražite od poslodavca da Vas pusti na godišnji odmor. To naravno ne znači da poslodavac već posle mesec dana trajanja radnog odnosa mora da Vam dozvoli korišćenje godišnjeg odmora. Ovo samo znači, a imajući u vidu da prema zakonu poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, da tek nakon mesec dana trajanja radnog odnosa zaposleni stiče mogućnost da koristi godišnji odmor.
Pre nego prođe mesec dana rada zaposleni ne može od poslodavca da traži da ga pusti na godišnji odmor, jer još nije stekao pravo korišćenja istog.

II Koliko traje godišnji odmor?

Po Zakonu o radu, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu (radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih). Zakon time obavezuje poslodavca na sledeće: prvo – da poštuje pravilo da godišnji odmor traje najmanje 20 radnih dana za celu kalendarsku godinu; i drugo – kriterijume za uvećanje tog minimuma od 20 radnih dana poslodavac sam utvrđuje kroz opšti akt (kolektivni ugovor sa zaposlenima ili pravilnik) ili kroz ugovor o radu.

Poslodavac mora da ima utvrđene kriterijume za uvećanje i ne može svima da odredi zakonski minimum od 20 radnih dana.

Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana, bez obzira što kod mnogih poslodavaca ona traje 6 radnih dana, jer se radi i vikendom. Primera radi, ako se donese rešenje o godišnjem odmoru za 10 radnih dana sa početkom od ponedeljka, zaposlenom bi prvi radni dan bio ponedeljak nakon što prođu dve kalendarske sedmice. Povratak na rad ne bi mogao biti u subotu ili nedelju, čak i ako se kod poslodavca radi vikendom. Jedna kalendarska sedmica se računa kao 5 dana godišnjeg odmora.

Takođe, ne može se uračunati u godišnji odmor: praznici koji su neradni dani, plaćeno odsustvo (npr. zbog davanja krvi) i bolovanje. Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad iz zdravstvenih razloga – ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora..

Iz prethodno istaknutog zaključujemo sledeće: godišnji odmor mora da traje barem 4 cele sedmice (uključujući i vikend); u godišnji odmor se ne mogu računati praznici, plaćeno odsustvo i bolovanje.

Naravno, sve navedeno važi za zaposlenog koji je u radnom odnosu u toku cele kalendarske godine. Zakon o radu propisuje da u godini u kojoj zasniva radni odnos i u godini u kojoj mu prestaje radni odnos, zaposleni nema pravo na ceo godišnji odmor, već na dvanaestinu punog godišnjeg odmora za svaki mesec dana rada. Primera radi, ako poslodavac primenjuje zakonski minimum od 20 radnih dana odmora, jedna dvanaestina bi bila 1.66 radnih dana za mesec dana rada. Ako bi zaposleni u nekoj kalendarskoj godini radio samo 3 meseca (jer je npr. počeo da radi 1. oktobra) imao bi 5 radnih dana godišnjeg odmora za tu godinu.

III Poslodavac odlučuje

Kada prođe mesec dana od dana zasnivanja radnog odnosa stekli ste pravo da se obratite poslodavcu zahtevom za korišćenje godišnjeg odmora. Kao što smo već istakli, to ne znači da poslodavac mora odmah da Vas pusti na godišnji odmor. Što se tiče određivanja vremena korišćenja godišnjeg odmora, zakon je ovo ovlašćenje dao poslodavcu u ruke kada je propisao da u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Prema tome, poslodavac odlučuje, shodno potrebama organizacije posla, kada će pustiti zaposlenog na godišnji odmor. On jeste dužan da pre određivanja datuma odlaska na odmor i povratka sa istog, sasluša zaposlenog o njegovim željama, to jest da ga konsultuje, ali je sama odluka isključivo na poslodavcu.

Dobra praksa je da se ipak postigne dogovor sa zaposlenim, odnosno da se saslušaju predlozi radnika, pa shodno tome napravi raspored korišćenja godišnjih odmora. Ponavljamo, na kraju raspored ipak utvrđuje poslodavac. Nijedna zakonska odredba ne obavezuje poslodavca da uvaži zahtev zaposlenog u pogledu vremena i rasporeda korišćenja godišnjeg odmora. Ako ne odobri zaposlenom korišćenje godišnjeg odmora u terminu koji je zaposleni tražio, poslodavac ne krši nijedan zakon, niti čini prekršaj. Da li ipak postoje ograničena za poslodavca u pogledu određivanja termina korišćenja odmora? Da, jer zakon određuje okvirna pravila za to koja poslodavac mora poštovati.

IV Ograničenja za poslodavca

Poslodavac, iako zakonom ovlašćen da određuje termin korišćenja godišnjg odmora, ima određena zakonska ograničenja u tom pogledu.

Naime, Zakon o radu je jasan: moguće je godišnji odmor koristiti jednokratno ili u više delova. Ako koristi jednokratno – ceo odmor se iskoristi u godini za koju je odobren. Ukoliko zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Uzmimo za primer tekuću 2023. godinu.
Ukoliko zaposleni koristi godišnji odmor jednokratno, mora mu se obezbediti da ga u celosti iskoristi u 2023. godini. Ako ga koristi u delovima, pravila su sledeće: prvi deo godišnjeg odmora za 2023. godinu, u trajanju od najmanje dve cele radne nedelje, poslodavac treba da obezbedi zaposlenom najkasnije do 31.12.2023. godine, a ostatak odmora do 30. juna 2024. godine.

Izuzetak: zaposleni koji nije koristio čak ni prvi deo godišnjeg odmora u kalendarskoj godini zbog korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Dakle, jedino u ovom slučaju je moguća situacija da se ceo odmor za 2023. godinu iskoristi tokom 2024. godine, ali najkasnije do 30. juna.
Ako zbog porodiljskog prođe 30. jun 2024. godine, a godišnji odmor za 2023. godinu nije iskorišćen, poslodavac nije dužan da ga obezbedi posle 30. juna 2024. godine. U tom slučaju bi godišnj odmor za 2023. godinu „propao“ zbog objektivnih okolnosti, za koje poslodavac nije odgovoran i ne čini bilo kakav prekršaj, odnosno nije dužan da isplati naknadu štete 

V Rešenje

U prethodnom delu teksta smo konstatovali da je poslodavac zakonom ovlašćen da određuje termin korišćenja godišnjeg odmora, uz određena zakonska ograničenja u tom pogledu. Kada prethodno konsultuje zaposlenog o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, poslodavac donosi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora kojim određuje tri stvari:

  • prvo, poštujući zakonska pravila o minimalnom trajanju godišnjeg odmora i pravila koja je sam propisao opštim aktom ili ugovorom o radu, on rešenjem utvrđuje tačan broj dana godišnjeg odmora koji zaposlenom pripada
  • drugo, kada odredi dužinu trajanja godišnjeg odmora, poslodavac dalje u rešenju odlučuje o tome da li se odmor koristi jednokratno ili u delovima
  • najzad, poslodavac odlučuje rešenjem o tačnom datumu započinjanja i tačnom datumu pretanka korišćenja godišnjeg odmora.

Ovde napominjemo i sledeće: ako poslodavac rešenjem odluči da se odmor koristi u delovima, a ne jednokratno, prilikom svakog sledećeg korišćenja preostalih delova odmora, svaki put mora da donese novo rešenje o termnu korišćenja drugog, i eventualno nekog narednog dela odmora.

Takođe ističemo da ako se radi o godini zasnivanja radnog odnosa, u kojoj zaposleni ima srazmeran, a ne ceo godišnji odmor, a taj srazmerni odmor je kraći od dve radne nedelje, mora da se iskoristi jednokratno u toj godini za koju pripada. Ovo iz razloga jer pvi deo mora da bude bar dve radne nedelje.

Ako je srazmerna odmor duži od deset radnih dana, onda može da se koristi i u delovima, ali prvi deo od dve sedmice mora u toj godini za koju pripada odmor.

Napominjemo i da poslodavac ne mora da čeka da zaposleni “zaradi” odmor da bi ga odobrio. Primera radi, ako zaposleni zasnuje radni odnos u julu, poslodavac može već npr u septembru da mu odobri srazmeran godišnji odmor jednokratno, u celosti, tačno onoliko koliko dana mu pripada do 31.decembra, bez obzira što još uvek zaposleni nije “zaradio” sve te dane odmora.

Rešenje se zaposlenom dostavlja u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisano formi, najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.

U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.

VI Izmena rešenja

Odgovor na pitanje iz ovog podnaslova je potvrdan, ali poslodavac mora da poštuje zakonske rokove kada je reč o izmenama termina korišćenja odmora.
Tako poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, ali najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. Imajući u vidu navedeno, nameće se zaključak da poslodavac ne može da Vam prekine godišnji odmor i da Vas pozove da se vratite na rad iako nije proteklo vreme korišćenja utvrđeno rešenjem o godišnjem odmoru. Kada već započnete sa korišćenjem odmora, rok za izmenu termina korišćenja je protekao i poslodavac nema više zakosnku mogućnost da ga izmeni.

VII Ne možete se odreći odmora

Na kraju je važno naglasiti da je pravo na godišnji odmor jedno od osnovnih prava zaposlenog prema Zakonu o radu, pa ga se zaposleni ne može odreći, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju neiskorišćenog godišnjeg odmora kod prestanka radnog odnosa.
Dakle, ne može se ponuditi zaposlenom da mu se umesto godišnjeg odmora isplati novčana naknada, niti da mu se godišnji odmor zameni kakvim drugim pravom ili privilegijom. Sve i kad bi zaposleni zaista tako želeo, pa u tom smislu potpiše izjavu ili sporazum sa poslodavcem kojim se on odriče prava na godišnji odmor ili mu se to pravo menja novcem ili nekim drugim pravom, takav akt ne bi imao pravnu snagu.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(27) komentari

Srđan Matović 08. 12. 2024.

Poštovani Milane,

Jedno kratko pitanje. Da li imam pravo na slobodan dan za slavu ako mi je radna nedelja 24/7 odnosno smenskou rad je takav da se radi pet dana u nedelji a dva su slobodna, ne moraju biti vikend, ta dva dana mogu biti ponedeljak i petak npr. Raspored je takav da mi je jedan od ta dva slobodna dana kad mi je i slava a nije vikend, vec četvrtak. Da li to znaci da nikad necu imati dodatni dan za slavu jer ce uvek namestiti da mi je to neradni dan ili kad slava pada n radni dan to mi je neradni radni dan. za vikend mi je jasno da je tako.
P.s. nadam se da sam bio jasan.

Pozdrav,

Srdjan

    Milan Predojevic 09. 12. 2024.

    Poštovani Srđane
    Prema članu 55. Zakonu o radu radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.
    Radni dan, po pravilu, traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva – radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.
    Prema članu 4. tačka 1) Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika, i to: pravoslavci – na prvi dan krsne slave.
    Imajuži u vidu navedeno, mišljenja sma da poslodavca utvršuj eraspore dradnog vremena u toku radne sedmice, a da zaposleni ima pravo da ne radi ako radni dan jeste na prvi dan krsne slave.
    Pozdrav

Nataša Živković 08. 10. 2024.

Dragi Milane,

Ukoliko zaposlena uopšte nije radila u prethodnih 12 meseci, vec je bila na trudnickom i porodiljskom odsustvu, sta cini osnovicu za obracun naknade za vereme godisnjeg odmora, ako je odmah posle povrtka koristila godisnji odmor?
Kako se dobija prosek 12 meseci?

Hvala unapred

    Milan Predojevic 08. 10. 2024.

    Draga Nataša
    Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan godišnjeg odmora.
    Ukoliko uopšte nema zarade u prezhodnih 12 meseci već samo naknade zarade,a imajuži u vidu da Zakon o radu ne uređuej posebno situaciju koju ste opisali, mišljenja sam da se jedno može uzeti u obzir naknada tokom porodiljskog odsustva, kao osnovica za obračun nakande tokom godišnjeg odmora.
    Pozdrav

      Nataša Živković 09. 10. 2024.

      Hvala na odgovoru.

      Negde sam procitala da se u tom slučaju može uzeti ugovorena zarada kao prosek za mesece odsustva. Da li bi to bilo ispravno?

      Pozdrav

        Milan Predojevic 09. 10. 2024.

        Poštovana Nataša
        Ugovorena zarada kao prosek za dane odsustva se uzima ako nema prethodne zarade uopšte, a ni bilo kakvog drugog primanja. Ovde ipak postoji primanje sa svojstvom zarade, a to je naknada zarade tokom proodiljskog odsustva. Usled toga sam mišljenja da je porodiljska nakanda osnovica, a ne ugovorena zarada.
        Pozdrav

Dragana Stamenkovic 04. 07. 2024.

Poštovani,
Zaposlena sam u firmi od 15. maja prošle godine.
Pravo na godišnji odmor stičem posle 6 meseci rada i dobijam 12 dana.
Od 25. aprila do 30. juna ove godine bila sam na bolovanju zbog nege deteta preko 3 godine zbog preloma butne kosti. Da li po zakonu treba da imam i odmor za 2024. godinu?
Hvala.

    Milan Predojevic 07. 07. 2024.

    Poštovana Dragana
    Ukoliko sam Vas dobro razumeo, Vi ste sve vreme u radnom odnosu od 15. maja prošle godine do danas. Ukoliko je tako, to znači da ste radili i tokom 2024. godine, te naravno da imate pravo na godišnji odmor i za 2024. godinu.
    Pozdrav

Zorica Sentpeteri 06. 06. 2024.

Poštovani,
ukoliko je neko zasnivao radni odnos sa datumom 13.05.2024., i prilikom intervjua je odobreno usmeno sa strane poslodavca da može da koristi godišnji odmor za rezervisano i plaćeno letovanje od dve nedelje, da li po zakonu može da dobije rešenje na korišćenje godišnjeg odmora na dve nedelje (10 radnih dana), od 17-28.06.2024., ili to nije moguće, pošto po zakonu mu zapravo ne sleduje ni jedan dan, jer ni maj nije ceo mesec radio?

    Milan Predojevic 07. 06. 2024.

    Poštovana Zorice
    Zakonom o radu je propisano da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Mišljenja sam da nema prepreka da poslodavac donese rešenje o godišnjem domoru za period 17.06-28.06.2024. godine.
    Pozdrav

Aleksandar Dimitrijevic 27. 05. 2024.

Postovani,
Potrebno mi je objasnjenje.
Zena je pocela sa radim 1.02.2022,ugovori su zakljucivani na mesec dana,dva meseca itd. i nakon 6 meseci uzela je 5 dana odmora, 15-og septembra odlazi na trudnicko bolovanje i to traje sa sve porodiljskim 19.04.2024. Firma odlucuje prekid saradnje i neproduzavanje ugovora posle porodiljskog.
Zanima nas da li je imala pravo na odmor,koliko dana i da li je sve trebalo biti isplaceno nakon isteka ugovora?
Kada smo pitali šeficu rekla je da ima 25 dana odmora,isplaceno je 19000 dinara.
Unapred hvala.

    Milan Predojevic 28. 05. 2024.

    Poštovani Aleksandre.
    Vaša supruga ima pravo na ceo odmor za 2023. godinu i srazmerni deo odmora za 2024. godinu )tri dbvanestine punog odmora za 2024. godinu za tri cela meseca radnog odnosa). Ako taj odmor nije iskoristila zbog prestanka radnog odnosa, onda je poslodavac bio dužan da isplati naknadu za taj neiskorišćeni odmor.
    Pozdrav

78cef7df502f8c196476976b5f475ea8 13. 12. 2023.

Postovani,
Povreda na radu koja se desila pocetkom septembra meseca, me je omela da odem na godisnji odmor. Drugi deo godisnjeg odmora za 2023. Godinu.
Poslodavca nisam tuzila za povredu na radu, i ako imam sve papire od lekara. Posto se iskomplikovalo i oduzilo lecenje , nisam u mogucnosti da zakonski iskoristim svoj godisnji do 31 .decembra 2023.
Troskove lecenja sama finasiram , ali je problem nastao kad sam pitala da li godisnji mogu da iskoristim u januaru , odnosno odmah po povratku sa bolovanja.
Medjutim oni to ne odobravaju. Jer nije po zakonu.
Smatram da je to totalno nefer, prema meni jer ih nisam tuzila i sama snosim troskove lecenja.
Intresuje me da li imam prava za naknadu odstete ili troskova lecenja i nakon perioda od par meseci.? Jer nisam na vreme podnela tuzbu.? Napominjem da imam sve papire od komisije i lekara. Kakva su mi prava za neiskorisceni godisnji odmor, jer sam i predhodne godisnje koristila u nepredvidjenim vremenskim terminima. Odnosno mnogo kasnije nego li je to bilo dozvoljeno i predvidjeno zakonom, zbog nedovoljnog broja ljudi na poslu.

    Milan Predojevic 13. 12. 2023.

    Poštovana
    Zakonom o obligacionim odnosima popisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.
    Što se tiče prvog dela godišnjeg odmora za 2023. godinu, isti se mora iskoristiti do kraja 2023. godine. Ukoliko to ne bude slučaj zbog objektivnih okolnosti, taj prvi deo odmora od deset radnih dana propada, a ostatak može da se iskoristi do 30. juna naredne godine.
    Pozdrav

      78cef7df502f8c196476976b5f475ea8 13. 12. 2023.

      Postovani Milane
      Hvala puno na odgovoru.

Jelena Mišić 02. 10. 2023.

Poštovani,

Počela sam sa radom 09.08.2023. i prvi ugovor bio mi je na mesec dana, odnosno do 08.09.2023. , zatim sada imam ugovor na 3 meseca, od 08.09.2023. do 07.12.2023.
Pročitala sam da zaposleni ima pravo da traži odmor nakon mesec dana rada, ja bih želela da uzmem odmor za Božić (katolički, 25.12.) i Novu godinu, što bi značilo da bi radni odnos trajao 4,5 meseca. Medjutim poslodavac mi je rekao da pravo na odmor imam tek nakon 6 meseci radnog odosa. Pa me sada zanima da li ja imam pravo da tražim odmor za praznike ili ne?

Unapred hvala!

    Milan Predojevic 02. 10. 2023.

    Poštovana Jelena
    Vi imate pravo da tražite odmor tek nakon što prođe mesec dana radnog odnosa. Dok ne prođe tih mesec dana Vi i nemate pravo po zakonu da koristite godišnji odmor. Međutim, to ne znači da poslodavac mora da Vam odobri odmor odmah nakon što prođe mesec dana rada. Prema Zakonu o radu, poslodavac donosi odluku o terminu korišćenja godišnjeg odmora, prema potrebama organizacije posla, s tim da makar deset radnih dana mora da odobri u tekućoj godini, a ostatak može do 30.juna naredne godine. U Vašem slučaju, ne može da prođe 6 meseci jer odmor za ovu godinu morate da započnete sa korišćenjem u 2023. godini. Zakon takođe propisuje da u godini zasnivanja radnog odnosa imate pravo na srazmeran godišnji odmor, odnosno jednu dvanaestinu (1/12) od punog odmora. Pošto za 4 cela meseca rada u ovoj godini (avgust nije ceo) imate pravo na 4/12 od punog odmora (jednu trećinu) praktično biste ceo odmor trebali da iskoriste do kraja godine (zakon kaže namanje deset radnih dana, ali Vi gotovo izvesno i nećete imati više od toga za 4 meseca rada). Prema tome, nije tačno da treba da prođe 6 meseci, ali i ne stoji da poslodavac mora da Vam odobri odmor kad Vi to želite, ali mora da započne odmor za 2023. godini u 2023. godini.
    Pozdrav

Korisnik f36abc7c80 15. 08. 2023.

Postovani,

Trebao bi mi Vas savet, naime dala sam otkaz na poslu na kojem sam na odredjeno i otkazni rok mi je do 31.avgusta. Poslodavac mi ne dozvoljava da iskoristim preostali godisnji u ovom periodu, da li ima zakonsko pravo na to? Ja zelim da svoj godisnji iskoristi a ne da dobija bilo kakve naknade.

Hvala vam na odgovoru

    Milan Predojevic 16. 08. 2023.

    POštovana
    S obzirom da je Zakonom o radu popisano da poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, te da je dužan da isplati naknadu zarade za slučaj neiskorišćenog godipnjeg odmroa do čega je došlo usled prestanka radnog odnosa, poslodavac može da odluči da ste mu potrebni na radnom mestu dok ne istekne ugovor i Vi ste tada u obavezi da radite, ali u tom slučaju mora da Vam isplati naknadu za svki neskorišćeni dan godišpnjeg odmora.
    Pozdrav

Milan Janković 03. 08. 2023.

Poštovani imenjače,
U prduzeću gde radim je na nalog direktora proizvodnje i logistike moj rukovodilac tehničke službe, nabavke i održavanja napravio plan korišćenja godišnjih odmora uz konsultacije sa svim zaposlenim u odeljenju održavanja.
Prvi deo godišnjeg odmora smo koristili prema utvrđenom planu ali bez uručenog rešenja od strane direktorke i pravnika firme koji jedino imaju zavanično pravo o samostalnom odlučivanju (prema APR-u).
Kada smo pitali kada će biti uručena rešenja, odgovor je neodređen.
U snislu “ a, vama treba rešenje“…“pa biće, važno je da iskoristite odmor“…“To je sve zavešeno, nema problema, samo direktorka da potpiše pa ćemo vam poslati“ itd. Navodno to je dugogodišnja praksa firme.
Ovde radim oko 2,5 godine i nisam imao problema da iskoristim godišnji odmor prema ovakom „dogovoru“ i rešenja za 2022. godinu su mi bila uručena početkom ove godine 2023.
Da li poslodavac ima pravo ovako da se ponaša i kakva su naša prava?
Naravno sve kolege kojima ova situacija ne odgovara ili misle da su oštećeni, žele da se ovo reši miroljubivim putem na obostrano zadovoljstvo.

Srdačno Milan Janković

    Milan Predojevic 03. 08. 2023.

    Poštovani Milane
    Kada je reč o dostavljanju rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, pravila su sledeća:
    Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
    Samo ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.
    Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.
    U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove u kojima rade i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.
    Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi, a na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da to rešenje dostavi i u pisanoj formi.
    Prema tome, ako ne želite da postoji zabuna oko termina krišćenja odmora, a shodno citiranim zakonskim odredbama, možete zahtevati dostavu rešenje u pisanoj formi u zakonom predviđenom roku. Ukoliko poslodavac na vreme napravi plan korišćenja godišnjeg omora, nema prepreka i da na vreme dostavi rešenja o godišnjem odmoru.
    Zakon propisuje da je nepostupanje po pravilima o godišnjem odmoru prekršaj za koji se novčano kažnjava.
    Pozdrav

Zdravko Misirača 03. 08. 2023.

Zasnovao radni odnos 06.02.23ugovorom o radu na mesec dana/zbog potrebe…,/. Ugovor mi produžuju..,do dana današnjeg iz istog razloga na samo mesec dana i sada ponovno .rešenje o godišnjem nisam dobio,a odobeno 7 radnih dana koje sam Iskoristio od 03.07.23 do 12.07.23. pitanje!da li je to zakonski utemeljeno, ako nije Šta! I dalje sam u korporaciji/ugovorom do 05.08.23/ .Naglašavam, nije bilo spornih momenata,svo ovo vreme..usmenih da, nevezano za Moj rad i učinak/kradje i slično,na šta nisam mogao utjecati/. kako može poslodavac,a i onda ja reagirati na to? Kako se ponašati a biti krajnje poslovan-korektan? Da se vratim početku priče. Otkazni rok,po ugovoru 30 dana. Nezadovoljan, po meni,nedovoljnim brojem radnika. Pitanje, kako se postaviti a ostati korektan spram poslodavca i koliko preostalo godišnjeg odmora i koliki je otkazni rok! Hvala

    Milan Predojevic 03. 08. 2023.

    Poštovani Zdravko
    Zakonom o radu propisano je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
    Imajući u vidu da ste u tekućoj godini zasnovali radni odnos, za 2023. godinu imate pravo na jednu dvanestinu punog godišnjeg odmora za svakih mesec dana rada. Do sada ste skupili pravo na pet dvanaestina (dakle, nešto manje o dpolovine punog odmora).
    Što se tiče otkaznog roka, poslodavac je mogao da propiše da isti traje 30 dana. Zakon predviđa da je otkazni rok najmanje 15, a najviše 30 dana.
    Ukoliko ne ispoštujete otkazni rok, a time prouzrokujte neku štetu poslodavcu, on može da Vas tuži za naknadu štete. U tom (eventualnom) sudskom bi morao da dokaže uzročnu vrezu između nepoštovanja otkaznog roka i nastale štete, što nije jednostavan zadatak.
    Pozdrav

Korisnik 850e143a5f 02. 08. 2023.

Poštovani,

Zanima me ukoliko se ne dođe jedan do dva dana na posao (iz nekih opravdanih razloga), da li zaposleni ima pravo na te plaćene dane, na koje nije dolazio na posao, a da mu se ne oduzima od godišnjeg odmora, i da ne mora da otvara bolovanje, tj. da vadi doznake?

    Milan Predojevic 03. 08. 2023.

    Poštovani
    Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.
    Pored opisanog prava na odsustvo zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:
    1) pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;
    2) dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.
    Prema tome, po zakonu je plaćno odsustvo obavezno samo u navedenim slučajevima. U svim ostalim situacijama zavisi od odluke poslodavca.
    Pozdrav

Dragica Mijatov 25. 07. 2023.

Poslodavac obavesti radnika o godisnjem odmoru,radnik uplati letovanje,zimovanje i pet dana pred godisnji poslodavac kaze da zbog povecanog obima posla ne mozete sad na godisnji.I sta onda?

    Milan Predojevic 26. 07. 2023.

    Poštovana Dragice
    Do sada nisam čuo da se u praksi desio nijedan takav slučaj. Ako bi se desio, mišljenja sam da poslodavac mora da nadoknadi štetu koju je izazvao zaposlenom.
    Pozdrav