Kako da izračunate OTPREMNINU

Poštovani Veljko
Prema članu 119. Zakona o radu poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade. Pod prosečnom zaradom smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Prema članu 105. Zakona o radu zarada se sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom u navedenom smislu smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe po kojima otpremnina iznosu dve prosečne zarade u Republici, a da se zarada sastoji i iz poreza i doprinosa koji se iz zarade plaćaju su porez i koji time čine njen sastavni deo, mišljenja sam da nema osnova za tumačenje po kojem se plaća samo neto zarada kod isplate otpremnine.
Žalba na rešenje poslodavca moguća je samo ako je tako propisano opštim aktom ili ugovorom o radu, da postoji dvostepenost u odlučivanju kdo psolodavca. Ukoliko to nije slučaj (kao što uglavnom nije) primenjuje se član 195. Zakona o radu. Prema tom članu protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Pozdrav

Poštovani Vladimire
Mišljenja po tom pitanju su različita. Zakon o radu definiše obavezu isplate otpremnine na sledeći način: poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona (a to je otkaz zbog tehnološkog viška), zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Lično smatram da je shodno citiranim zakonskim odredbama poslodavac u obavezi da svakom ko ostaje bez posla jer je tehnološki višak isplati otpremninu, i to u visini utvrđenoj opštim aktom poslodavca, jer zakon tako određuje. Zakon nije odredio da ova obaveza ne stoji prema zaposlenima koji rade manje od godinu dana. Jedino je specifično kod lica koja su u radnom odnosu manje od godinu dana da za te slučajeve nije propisan minimalan iznos otpremnine, kao što je za sve ostale. Prema tome, mišljenja sam da postoji obaveza isplate otpremnine i za lica koja su radila manje od godinu dana kod poslodavca, ali da minimalna visina otpremnine nije propisana za tog zaposlenog. Postoje u praksi i drugačiji stavovi, prema kojima ovi zaposleni nemaju pravo na otpremninu, upravo zato što minimalan iznos otpremnine jeste utvrđen u visini jedne trećine zarade za svaku godinu rada, a ovde nema jedne godine rada.
Pozdrav

Poštovana
Zakon o radu ovo pitanje uređuje sledećim rečima:
„Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:
zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade“.
Kako zakon ne kaže decidno da se radi isključivo o starosnoj penziji, mišljenja sam da se otpremnina plaća i kada zapsoleni odlazi u porodičnu penziju,
Pozdrav