Autor - Miloš Zvekić | Tražim posao
Kažu da je prvi utisak koji ostavimo pri upoznavanju najvažniji. Tu nema popravnog. A da li ste nekad pomislili: „Šta je to što ostavlja prvi utisak na poslodavca kada otvori moju biografiju?“?
Slika koju će novi poznanik imati o nama umnogome zavisi od toga šta je prvo što će pomisliti kada nas upozna. Sigurno vam se desilo da se prvi put rukujete sa nekim, stisnete mu ruku, a ono hladno, mekano, znojavo,… Kao da ste uhvatili žabu. Šta je prvo što ste pomislili o njemu? I koliko vam je vremena trebalo da promenite to mišljenje? Da li ste ga uopšte ikada i promenili?
Ista je priča i sa vašom biografijom. Poslodavac vas prvi put upoznaje upravo kroz nju. A šta je ono prvo što privuče pažnju poslodavcu kada vidi vašu biografiju?
Vaše radno iskustvo? Ono je svakako važno, ali to nije ono prvo što ugleda kada otvori vaš CV.
Možda vaše školovanje? Iako će poslodavac se obratiti pažnju i na vaše obrazovanje pre odluke da li da vas pozove u sledeći krug selekcije, neće mu to prvo zapasti za oko.
Prvo što poslodavac ugleda kada otvori vašu biografiju jeste vaša fotografija. I ne samo to! Ona ostavlja taj, toliko važni, prvi utisak. Pomoću nje možete da stvorite pozitivno mišljenje kod osobe koja će odlučivati da li ćete baš vi biti primljeni ili neko drugi.
Sve populanije slike iz „svojeručne“ perspektive svakako su korisne da pronađemo najpogodniji ugao, okinemo par kadrova i odaberemo onaj na kom smo najbolje ispali i koji nam na društvenim mrežama može doneti mnogo lajkova. Ali to nije ono što treba da „serviramo“ ljudima koji odlučuju o našoj poslovnoj budućnosti. Selfiji ne odišu profesionalnošću i odaju utisak neozbiljnosti, a svakako ne želimo da poslodavac to prvo pomisli o nama.
Većina nas ima kućnog ljubimca i ljubav prema njima je sasvim normalna stvar. Međutim, koliko god će vam vaša kuca, maca, zlatna ribica, bez po muke nacrtati osmeh na lice svaki put kada vam se obraduje kada se vratite kući, nažalost neće vam pomoći da ostavite dobar utisak na poslodavca. Vaš ljubimac je sigurno važan deo vašeg privatnog života, ali za njega nema mesta u pokušaju da se napravi naredni korak u poslovnom. Nećete svoga psa voditi na posao, sesti sa njim u kancelariju i timskim radom vas dvoje da napravite pravo rešenje za kompaniju. Neće vaš mačor dočekati klijenta sa osmehom na licu i dati mu pravi savet. Zato nije neophodno da vaš potencijalni poslodavac upozna 4vašeg ljubimca pre nego što upozna vas.
Neki preozbiljno shvataju svoju CV fotografiju i posvećuju suviše pažnje tome da na njoj budu savršeno ozbiljni, poslovni. I to je u redu. Ali nemojte se previše mrštiti. Ne morate odavati utisak da vas ništa ne dotiče, da nikakve emocije neće uticati na vaše zalaganje na poslu i da biste i duže od Švarcenegera izdržali da ne trepnete. Ipak ste vi osoba koja treba sutra da radi sa tim ljudima i da se uklopi u radni kolektiv.
Mutnim fotografijama stvarno nije mesto u biografiji. One mogu da kažu poslodavcu samo jednu od dve stvari. Ili da vašem drugu drhte ruke ili, još gore, da vam nije dovoljno stalo da radite kod njega da nađete sliku koja je oštra.
Mračna, zadimljena fotografija iz najboljeg lokala u gradu, pa još ako je iz separea a na stolu je boca omiljenog pića! Ko radi taj ima pravo i da se opusti. Work Hard – Party Harder. Sve je to ok. Ali to je ipak nešto iz našeg privatnog života. Naša sklonost ka noćnim izlascima nije nešto što će ostaviti pravi prvi utisak na ljude koji trebaju da nam daju šansu da se razvijamo u poslu. Ne odaje to baš utisak pouzdane, vredne osobe koja će da se pojavi u 8 ujutru na poslu sveža i orna za nove radne pobede. Zato bi možda ipak bolje bilo da neku drugu sliku priložimo uz CV, a lude izlaske zadržimo za sebe. Barem dok šefa ne upoznamo malo bolje.
Ah, čuvena misteriozna silueta. Odmetnik od društva, bez lika, traga i glasa. Ostavlja mašti na volju, da sam čitalac biografije uz ime veže lik koji želi, koji mu se dopada. Ova “slika” odaje utisak kao da se nismo mogli iscimati ni sliku da zakačimo, kao da nas baš briga za radno mesto na koje konkurišemo. Parola “ako poslodavac stvarno želi da nas zaposli, to što nismo priložili sliku neće biti prepreka” nije suština slanja biografije. CV je tu da vam da što veću šansu da dobijete taj posao, ili barem poziv na intervju. A izostanak fotografije neće učiniti nikakvu uslugu tom cilju. Koga onda poslodavac da očekuje na intervjuu? Njima mnogo znači kada mogu ime sa biografije da vežu uz lik, naročito ako je ta fotografija profesionalna.
Fotografija je ogledalo duše vašeg CVa. Ona može da pomogne da čitalac stekne lep prvi utisak o vama i pomogne vam da stignete do intervjua. Sa druge strane, kada dobra poslovna prilika pokuca na vrata, loša slika ima moć da ih snažno zalupi. A kada se to desi, ta vrata posle ni lepa reč ne otvara.
Kao prodajni savetnik na sajtu Poslovi.infostud često imam prilike da pričam sa poslodavcima o procesu zapošljavanja iz njihovog ugla. To iskustvo želim da prenesem i na sve naše čitaoce koji traže posao i tako im pomognem na njihovom putu ka poslu iz snova. Kad nisam na poslu volim da igram i pratim sport. Veliki sam poklonik i fantazi sporta koji postaje sve popularniji i kod nas. Čak pišem i kolumnu u vezi sa fantazi NBA za jedan američki sajt. Volim da provodim vreme sa društvom uz gitaru ili neku dobru društvenu igricu.