Kako otkazati ugovor o radu i šta ako se predomislite nakon što ste dali otkaz

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

sep 15


Odredbama Zakona o radu, koje uređuju prestanak radnog odnosa, poslodavcima se nameću određene obaveze prilikom davanja otkaza zaposlenom. Pritom, poslodavac mora strogo da poštuje otkaznu proceduru.

Ukoliko do otkaza dođe mimo razloga koje zakon propisuje, ili se otkazni postupak ne sprovede u skladu sa zakonom, rešenje o otkazu može na sudu da bude poništeno kao nezakonito.

S druge strane, ukoliko zaposleni želi da otkaže ugovor o radu, on to može da učini u svakom trenutku i ne mora da ima posebne razloge za to. Dovoljno je da svoju odluku pretoči u pisanu izjavu o otkazu i da istu dostavi poslodavcu. Jedina obaveza koju ima jeste da poslodavca na vreme upozna sa svojom odlukom, kako bi mu ostavio vremena da pronađe adekvatnu zamenu, odnosno da poštuje otkazni rok.

Šta ako date otkaz, pa se predomislite u vezi sa tim i želite da Vas poslodavac primi nazad na posao? Da li je on na to obavezan ili može da odluči da ne prihvati Vaš povratak na posao? To su pitanja na koja ćemo pokušati da damo odgovor u ovom tekstu. Da bismo to učinili, moramo se osvrnuti na zakonske odredbe o otkazu od strane zaposlenog.

I Otkaz od strane zaposlenog i otkazni rok

Kada je u pitanju otkaz ugovora  radu od strane zaposlenog, Zakon o radu propisuje sledeće:

1. Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.

2. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku,

3. Izjavu o otkazu zaposleni dostavlja poslodavcu najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ovaj period od 15 dana zakon naziva otkazni rok. Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok, ali ne duži od 30 dana.

Prema citiranim zakonskim odredbama, pravo je zaposlenog da u bilo kom trenutku otkaže ugovor o radu poslodavcu, bez navođenja razloga za to. Poslodavac nema nijedan način da primora zaposlenog da ostane da radi. S druge strane,Zakon o radu zaposlenom koji namerava da napusti poslodavca nameće samo jednu obavezu-da ispoštuje otkazni rok. On to čini time što pisanu izjavu o otkazu dostavlja poslodavcu u roku koji je propisan opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu, s tim da poslodavac ne može da propiše da je otkazni rok duži od 30 dana. Ukoliko poslodavac propiše duži otkazni rok od 30 dana, ili uopšte ne propiše koliko traje otkazni rok, primenjuje se zakonska odredba po kojoj traje 15 dana.

II Kako izjava postaje punovažna?

Zakon pre svega propisuje obaveznu pisanu formu izjave zaposlenog o otkazu ugovora o radu. Prema tome, prvi preduslov da izjava o otkazu od strane zaposlenog bude pravno valjana jeste da bude u pisanoj formi. To znači da usmeni otkaz, otkaz telefonskom porukom i slično-ne zadovoljava uslov pisane forme. Pisana forma štiti i zaposlenog, ali i poslodavca, baš u slučaju eventualnog „predomišljanja“ zaposlenog ili sudskog spora

Dalje, ta izjava mora da bude izričita, kategorična, jasna i nedvosmislena. Ne sme da ostavlja prostor za dvostruka tumačenja, to jest iz iste mora biti apsolutno jasna namera zaposlenog da otkaže ugovor o radu.

Takođe, na strani zaposlenog koji daje otkaz ne sme da postoji tzv.mana volje. To najpre znači da zaposleni koji daje jednu takvu izjavu mora da bude u potpunosti uračunljiv u momentu njenog  sastavljanja i predaje poslodavcu. Dakle-mora da bude sposoban da shvati značaj te izjave i sposoban da upravlja svojim postupcima. Potom, ne sme da postoji pritisak na zaposlenog kojim bi se on naterao da jednu takvu izjavu preda. Bilo kakav pritisak na zaposlenog, u vidu primene sile, pretnja ili iznuđivanje davanja otkaza je protivpravan. U najkraćem-izjava volje zaposlenog mora biti slobodna, a eventualno postojanje mane u volji izjavu zaposlenog čine rušljivom, a time i otkaz nezakonitim.

III Kako i kada se predaje izjava o otkazu?

Shodno svemu navedenom, zaposleni koji želi da otkaže ugovor o radu mora da učini sledeće: da najpre sastavi izjavu o otkazu u pisanoj formi. Izjava bi obavezno trebala da sadrži deo kojim se jasno iskazuje namera da se otkaže ugovor o radu. Najsigurnije je to učiniti formulacijom iz zakona: samu izjavu nasloviti kao “izjava zaposlenog o otkazu ugovora o radu“. Takođe, u samom tekstu izjave izričito naglasiti da se “otkazuje ugovor o radu” i navesti tačan datum prestanka radnog odnosa. Na kraju, izjavu treba datirati, obavezno svojeručno potpisati i sastaviti je u dva primerka-jedan za zaposlenog i jedan za poslodavca. Jedan primerak tako sačinjene izjave o otkazu treba predati poslodavcu i tom prilikom zahtevati da poslodavac (ovlašćeno lice-direktor, zaposleni koji je ovlašćen za prijem pismena itd) potvrdi prijem izjave na primerku izjave koji uaposleni zadržava za sebe. Na primerku izjave koji zadržava zaposleni, koji je dokaz da je izjava o otkazu predata poslodavcu, treba da stoji datum prijema i potpis lica ovlašćenog za prijem. Može se izjava poslati i preporučenom poštom, gde će povratnica biti dokaz da je izjava poslata u pisanoj formi.

Što se tiče poštovanja otkaznog roka, navešćemo primer: ako zaposleni namerava da mu radni odnos prestane poslednjeg dana meseca septembra, koji ima 30 dana, a poslodavac je u ugovoru o radu stavio odredbu da je otkazni rok 30 dana, zaposleni mora izjavu o otkazu dostaviti najkasnije 31. avgusta. Ukoliko to ne učini i zbog takog postupka poslodavac pretrpi štetu, on bi mogao da tuži zaposlenog za nastalu štetu. U takvom sudskom postupku poslodavac bi morao da dokaže da je šteta nastala kao posledica nepoštovanja otkaznog roka. To ne bi bilo lako na sudu dokazati, ali nema potrebe za rizikom i najsigurnije je ispoštovati otkazni rok.

IV Izjava o otkazu

Pisana izjava zaposlenog o otkazu ugovora o radu stupa na snagu, to jest proizvodi pravno dejstvo, od momenta dostavljanja poslodavcu. Kao što smo rekli, poslodavac nema pravni mehanizam da spreči stupanje na snagu jedne takve izjave jer je zaposleni slobodan da u svakom trenutku otkaže ugovor o radu poslodavcu.

Međutim, s druge strane, ako se zaposleni predomisli nakon što je već predao valjanu izjavu o otkazu poslodavcu, dejstvo izjave se može ugasiti jedino voljom, odnosno pristankom poslodavca. Dakle, izjava o otkazu je neopoziva i jednom dostavljena ne može se povući. Preciznije, ne može se povući bez saglasnosti poslodavca. Izjava o otkazu ugovora o radu-jednostrana izjava volje koju je zakon propisao kao osnov za prestanak radnog odnosa, počinje da proizvodi pravno dejstvo u momentu prijema od strane poslodavca. To znači da je otkaz nastupio momentom prijema izjave od strane poslodavca, to jest pravna posledica koja se sastoji u prestanku radnog odnosa je nastala u onom trenutku kada poslodavac primi izjavu zaposlenog o otkazu. Od tog trenutka, da bi se opozvalo to pravno dejstvo, više nije dovoljna jednostrana izjava volje zaposlenog, već je potrebna i saglasnost ovlašćeng lica poslodavca za tako nešto. Bez saglasnosti poslodavca zaposleni ne može da opozove svoju izjavu o otkazu. Zbog toga, zaposleni mora da bude jako oprezan, da dobro porimisli pre nego izjavu o otkazu preda poslodavcu, jer se nakon toga ne može predomislit bez saglasnosti poslodavca.

Poslodavac u većini slučajeva donosi pisano rešenje o otkazu, koje je deklarativnog karaktera, što znači da ovo rešenje nije obavezno i da se ovim rešenjem samo konstatuje činjenica da je otkaz nastupio na osnovu izjave zaposlenog o otkazu. Osnov prestanka radnog odnosa je pisana izjava zaposlenog, tako da donošenje rešenja nema uticaja na nastupanje pravnog dejstva otkaza.

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(6) komentari

Slavica Josić 30. 09. 2024.

Poštovani,
radio sam 13 meseci kod poslodavca gde mi je ugovor na određeno produžavan 3 puta po 6 meseci. Ukupno 18 meseci. Na svakom od ta tri ugovora pisalo je da je u pitanju probni rad na 6 meseci, obaveza ocenjivanja mog rada i dr. Posle meseci i po dana od trećeg produženja ugovora na 6 meseci, poslodavac mi usmeno daje otkaz. Usemni otkaz je zbog „nedovoljnog zalaganja kod prodaje robe“ i zato što nisam uspeo da prodam robu koju ni nemamo na lageru niti znam da li ćemo ikada imati. Rekao mi je da treba da se snađem. Na moje mesto zapošljava drugog radnika sa identičnim ugovorom. Meni kasnije daje otkaz, a kao razlog navodi istek ugovora iako ugovor traje jos 4 meseca, i kao drugi razlog navodi tehnološki višak iako je na moje mesto zaposlen drugi radnik sa identičnim ugovorom koji ja imam. Poslodavac je odbio da isplati otpremninu jer kako kaže nisam zaposlen na neodređeno i istekao mi je ugovor, što nije istina iako je to napisano u otkazu. Da li imam prava na otpremninu i/ili poništenje otkaza?

    Milan Predojevic 30. 09. 2024.

    Poštovana Slavice
    Prema Zakonu o radu, ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu. Probni rad može da traje najduže šest meseci. Prema toem, niste mogli biti na probnom radu duže od 6 meseci i svi ugovori nakon isteka prvog perioda od 6 meseci nisu u skladu sa zakonom. Takoće, kao razlog ne može biti naveden istek ugovora ako ugovor traje jos 4 meseca. Tačno je da prwema Zakonu o radu pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana, pri čemu je poslodavac dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu. Međutim Vaš probni rad je istekao i aktivni ugovor ne može biti o probnom radu. Radi davanja procene za eventualnu tužbu neophodno je da se sa svom dokumentacijom javite za stručnu pomoć.
    Pozdrav

Ana Kostic 14. 01. 2024.

Posle 15 meseci rada na odredjeno kod jednog poslodavca, prekida se ugovor na ime tehnoloskog viska 31. decembra2023. 10. januara ja nalazim posao kod drugog poslodavca i u statusu sam obuke, mada mi u ugovoru pise PRODAVAC, nakon 2 dana rada pisem mail poslodavcu u kome obrazlozim svoju nesigurnost da cu uspeti da savladam obuku, na sta mi on predlozi sporazumni raskid ugovora. Ukoliko na to pistanem, izgubicu pravo na novcanu naknadu stecenu kod predhodnog poslodavca. Na koji nacin da reagujem i sta da ucinim da ne izgubim pravo na novcanu naknadu? Napominjem da sam kod spornog poslodavca radila samo 2, ukupno 4 radna dana, da li postoji mogucnost ponistavanja ugovora . Sta mi savetujete?

    Milan Predojevic 15. 01. 2024.

    Poštovana Ana
    Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.
    Imajući u vidu navedne zakonske odredbe, ako poslodavac smatra da nemate dovoljno znanja i sposobnosti za posao za koji ste potpisali ugovor o radu, može Vam iz navedenog zakonskog razloga otkzati ugovor o radu. Nakon takvog otkaza ne gubte pravo na novčanu nakandu kod NSZ.
    Naravno, Vi uvek možete prihvatiti sporazumni prestanak radnog odnosa, ali to znači da nećete imati pravo na noVčanu naknadu kod NSZ.
    Takođe.ne možete poništiti ugovor o radu. Vi ste obavljali realan rad na osnovu istog i po osnovu tog rada Vam pripadaju određena prava. Uz to, poslodavac je morao da Vas prijavi na socijalno osiguranje pre započinjanja rada, te ne može biti storniranja takve prijave.
    Pozdrav

Korisnik 3af6240eaf 25. 09. 2023.

Pozdrav,imam pitanje. Imam ugovor na pola radnog vremena,točnije na 5h. Poslodavac me tjera da radim samo 3h. Pitao sam ga za razlog,samo mi je mahao rukama. Nakon toga ja sam odlučio da ne dolazim više na posao. Prijavio sam se na zavod za zapošljavanje i objasnio situaciju. Ali pismo da sam dobio otkaz mi još nije došlo. Kada bih mogao očekivati to pismo i kakav bi ishod te čitave situacije mogao biti?

    Milan Predojevic 25. 09. 2023.

    Poštovani
    Nakon prestanka radnog odnosa imate pravo da se prijavie na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Poslodavac bi trebalo da Vas odjavi sa socijalnog osiguranja (u to bi trebalo da imaju uvid službenici Nacionalne službe za zapošljavanje i da Vam dopuste da se prijavite na evidenciju kao nezaposleno lice). Ako poslodavac ne poštuje tu svoju obavezu, prijavite ga Inspekciji za rad. Naravno, ukoliko ste sami raskinuli radni odnos izjavom o otkazu ili sporazumm sa poslodavcem, onda imate samoo pravo da se prijavite na evidenciju i tražite posao, ali nemate pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje.
    Pozdrav