KAKO REŠITI PROBLEM SA PENZIJSKIM STAŽOM?

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

jan 08
Penzionerka telefonira

Radi ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđivanja sredstava za ostvarivanje ovih prava, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju osnovan je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPiO).

Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja pokreće se kod navedene institucije, koja po službenoj dužnosti vodi evidenciju o ostvarenom penzijskom stažu. S obzirom na navedeno, radni staž se možete proveriti u filijali RFPiO odlaskom na šalter ili putem sajta RFPiO.

Svi građani koji imaju obavezno socijalno osiguranje i važeću ličnu kartu mogu elektronski da provere da li im poslodavci plaćaju doprinose za penzijsko osiguranje i u kom iznosu. Na osnovu lične karte dobija se PIN broj u filijalama i sIužbama filijala, pa nakon toga provera staža može se vršiti na sajtu RFPiO.

Da biste pristupili svojim podacima iz matične evidencije RFPiO neophodno je popuniti podatke u tri polja na stranici sajta (JMBG, PIN broj i verifikacioni kod) i time se prijaviti. Usluga je besplatna i možete se realizovati bez ograničenja. Osim podataka o plaćanju doprinosa, može se proveriti da li je odrađena prijava na socijalno osiguranje od strane poslodavca, odnosno da li je uredno urađena odjava i sa kojim datumima, kao i da li su svi podaci tačni i ažurni.

Ispravljanje grešaka u upisanom stažu

Ukoliko lice uvidom u službenu evidenciju RFPiO utvrdi da postoje određene greške u podacima koje se odnose na penzijski staž, kod filijale RFPiO na čijem području ima prebivalište može se podneti zahtev za pokretanje upravnog postupka kako bi se dokazalo da postoje greške u službenoj evidenciji i kako bi se uneli ispravni podaci. U tom cilju uz zahtev prilažu se svi mogući dokumentI, isprave, uverenja, ugovori iIi slična akta podobna da dokažu tvrdnje lica o netačnosti podataka.

Primera radi unet je pogrešan datum prijave – prilaže se ugovor o radu ili rešenje o registraciji iz kojeg se nedvosmisleno može utvrditi ispravan podatak, odnosno tačan datum početka osiguranja. Slično je i sa datumom odjave-prilaže se rešenje o otkazu kao dokaz ili npr rešenje APR. Uverenje iz Poreske uprave dokaz je da su doprinosi plaćeni, iako službena evidencija kaže drugačije jer npr poslodavac nije predao M-4 obrazac.

Postupak se pokreće čak i ako nemate dokaze u vidu dokumenata, ali ste uvereni da možete na drugi način u dokaznom postupku dokazati svoje tvrdnje. Povodom zahteva filijala RFPiO donosi rešenje na osnovu koga se upisuju ispravni podaci u matičnu evidenciju.

Šta ako nema podataka da je staž plaćen?

U slučaju da ste proverom podataka u bazi RFPiO utvrdili da nije evidentirano da je poslodavac platio dospele doprinose za penzijsko i inalidsko osiguranje, potrebno je preduzeti sledeće:

– Kontaktirati poslodavca i proveriti da li se radi o grešci. Moguće je npr da poslodavac za određenu godinu nije podneo M-4 obrazac, iako je platio doprinose. Poslodavci su zaključno sa 31.12.2018. godine imali obavezu da za svaku godinu, do kraja aprila naredne godine, podnesu M-4 obrazac, koji je sadržavao podatke oplaćenom doprinosima.

Ukoliko to nije bio slučaj, RFPiO nije imao unet podatak da je staž plaćen, iako zapravo jeste bilo sve izmireno u pogledu dospelih doprinosa. Od 01.01.2019. godine RFPiO po sužbenoj dužnosti preuzima ove podatke od drugih državnih organa i poslodavac više nema obavezu predaje M-4 obrasca. Ukoliko poslodavac više ne postoji, platio je doprinose, a nije predao M-4 obrazac, kod filijale RFPiO se može pokrenuti upravni postupak u kojem se može dokazati da je sve plaćeno, što je suštinski najvažnije (npr dostavom podataka/uverenja iz Poreske uprave da je prema evidenciji sve plaćeno)

– Ako nije reč o grešci, potrebno je upozoriti na vreme poslodavca da ispuni svoju zakonsku obavezu jer ista ne zastareva, odnosno potraživanje uplate doprinosa za socijalno osiguranje ne može da zastari. Poslodavac ne može da izbegne ovu obavezu protekom vremena, niti na bilo koji drugi način

– Ukoliko i pored upozorenja poslodavac ne plati doprinose, potrebno je podneti prijavu Poreskoj upravi, koja može da pokrene postupak prinudne naplate doprinosa

– Moguće je obratiti se i Inspekciji za rad Ministarstva rada. Ova institucija ima ovlašćenje da pokrene prekršajni postupak protiv poslodavca koji ne plaća doprinose i poslodavac može po odluci Prekršajnog suda da plati i kaznu za počinjeni prekršaj, što bi mu bio dodatni finansijski teret pored nedvosmislene obaveze plaćanja doprinosa

– Ukoliko ništa od navedenog ne da rezultat, jedino preostaje podnošenje tužbenog zahteva sudu

Naplata neplaćenih doprinosa

Neuplaćeni doprinosi kao predmet samostalnog tužbenog zahteva predstavljaju jedno od spornih pitanja u sudskoj praksi, usled različitog stava dve najviše sudske instance. Vrhovni kasacioni sud na sednici Građanskog odeljenja od 23. marta 2010. godine donosi zaključak da odlučivanje o samostalnom tužbenom zahtevu koji se odnosi na obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja ne spada u nadležnost suda opšte nadležnosti jer se ne radi o sporu za koji je predviđeno da se rešava u skladu sa pravilima Zakona o parničnom postupku.

Sud međutim istovremeno navodi da kada se tužbeni zahtev odnosi na isplatu zarade, naknade zarade i drugih primanja iz radnog odnosa i naknade štete zbog izgubljene zarade uz obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja nadležan je osnovni sud u prvom stepenu.

Stav o nenadležnosti suda zasnovan je na činjenici da su sredstva doprinosa javni prihod prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a da je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređen postupak utvrđivanja naplate i kontrole javnih prihoda i da se poreski postupak sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Ustavni sud, s druge strane, doneo je Odluku broj Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine, u kojoj se konstatuje da su doprinosi koje je poslodavac u obavezi da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog, sastavni deo zarade (plate), zbog čega ih i Zakon o radu i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika definišu kao „doprinose koji se plaćaju iz zarade (plate)“. Ustavni sud ističe da je imao u vidu da su sredstva od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Međutim, zbog obaveze poslodavca da doprinose u korist svog zaposlenog uplati istovremeno sa isplatom zarade, odnosno naknade zarade, te zbog činjenice da i Zakon o radu ove doprinose definiše kao sastavni deo zarade (plate), Ustavni sud ne prihvata tezu da se u pogledu doprinosa koje poslodavac nije na vreme uplatio, zaposleni jedino može obratiti organu uprave, iako je postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda uređen Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji kao upravni postupak.

Definišući doprinose kao integralni deo zarade koji se mora istovremeno uplatiti kad i zarada, odnosno naknada zarade, mišljenje Ustavnog suda da je osnovni sud nadležan da postupa i u slučajevima kada je predmet spora (tužbenog zahteva) isključivo obavezivanje poslodavca na uplatu neuplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima iz radnog odnosa, sužava se pravo na pristup sudu, kao jedno od garantija prava na pravično suđenje iz Ustava.

Ustavni sud se dalje poziva na načelo „ko može više, može i manje“, odnosno da nadležnost da postupa po tužbama za isplatu zarada, odnosno naknade zarada, utoliko više obavezuje sud da postupa i po tužbama koje za predmet imaju samo obavezu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Imajući u vidu da je ovlašćenje Ustavnog suda da reši sukob nadležnosti između sudske vlasti s jedne strane i organa uprave sa druge strane, realno je očekivati da prevlada stav ove visoke sudske instance i da svako lice kojem poslodavac nije uz zaradu uplatio pripadajuće doprinose, može samostalnom tužbom sudu da ostvari svoje pravo i obaveže poslodavca presudom da ispuni zakonsku obavezu uplate doprinosa za socijalno osiguranje. Na ovaj način moguće je dokazivati i da ste „radom na crno“ stekli određene godine penzijskog staža koje je poslodavac dužan naknadno da isplati, ali treba biti realan i reći da je jako teško dokazati da ste godinama bli u radnom odnosu, radili i primali platu, ali da poslodavac nije platio doprinose.

Uz valjane dokaze (materijalni dokazi, izjave odgovornih lica i svedoka) i to je moguće, ali sigurno da takav sudski postupak nije jednostavan, te je bolja opcija dok još radite prijaviti sve Inspekciji za rad. Inspektor bi po prijavi izašao na lice mesta i utvrdio da postoji rad bez ugovora i bez prijave na socijalno osiguranje, nakon čega bi poslodavca rešenjem obavezao da potpiše sa zaposlenim ugovor o radu na neodređeno vreme i podnese zakonom propisanu prijavu. Protiv odgovornog lica u firmi se podnosi i prekršajna prijava zbog rada na crno. Ministarstvo za rad je u više navrata istaklo da radnici treba da prijave rad “na crno” inspekciji rada dok još uvek rade jer je nakon prekida angažovanja to teže dokazati.

U svakom slučaju, potraživanja zarada i doprinosa se mogu ostvariti jedino u sudskom postupku, ali ne i kod Inspekcije za rad, koja nema ovlašćenja da naloži isplatu zarada I doprinosa. Inspektor za rad može podneti prekršajnu prijavu protiv poslodavca, ali za naplatu zarada i doprinosa neophodan je sudski postupak u kojem se dokazuje kolika je zarada i koji je iznos doprinosa koji mora da se plati.

Uplata staža u nedostatku uslova za penziju

Mnogi zaposleni tek kada navrše godine života za odlazak u penziju i podnesu zahtev filijali RFPiO shvate da imaju problem sa stažom, odnosno da im za odlazak u penziju nedostaje staž osiguranja za godine u kojima su radili i bili u uverenju da stiču penzini staž uplatama doprinosa od strane poslodavca. Praktično, iako je u radnoj knjižici upisan sav radni staž, broj godina penzijskog staža se ne poklapa sa brojem godina rada. Radni staž zapravo nije isto što i penzijski pošto se može dogoditi da poslodavac nije redovno uplaćivao penzijski doprinos za sve godine radnog staža.

Usled navedenog propusta sa uplatom doprinosa moguća je situacija da iako je radna knjižica popunjena do potrebnih godina staža za penziju, penzija se ne može ostvariti, ili se ne može ostvariti pun iznos penzije koji bi po zakonu pripao, da je sav penzijski staž uplaćen.

U navedenom slučaju, radnici sa “rupama u stažu” ipak imaju mogućnost da ostvare pravo na penziju. Oni mogu sami da uplate nedostajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period kada su bili u radnom odnosu i imali prijavu na socijalno osiguranje, a poslodavac doprinose nije platio. To je moguće uraditi samo ukoliko je ta uplata neophodna, odnosno kada penzijski staž koji se popunjava uplatom predstavlja uslov bez koga ne bi bilo penzije. Dakle jedino u slučaju da bez uplate “rupa u stažu” ne ispunjavate uslov za penziju, dopuštena je uplata doprinosa od strane podnosioca zahteva za penziju.

Prema tome, nije moguće uplatiti npr period od nekoliko godina koje ste radili, a za koje poslodavac nije platio doprinose, ako i bez tih godina penzijskog staža ispunjavate uslov za penziju. Za nedostajući period u smislu ispunjavanja uslova za penziju kada osiguranik sam plaća doprinose koje nije uplatio poslodavac, uvek se računa najniža penzijska osnovica. Kako je doprinos na najnižu osnovicu trenutno nešto preko 6 hiljada dinara mesečno, ovaj iznos se pomnoži sa brojem meseci penzijskog staža koji nedostaju da bi se ispunio uslov za penziju i dobijeni iznos osiguranik može sam da uplati (ili da prethodno opisanim postupcima primora poslodavca, ako još uvek postoji, da plati doprinose).

Država je u više navrata zakonom i podzakonskim aktima povezivala staž radnicima kojima nisu uplaćeni doprinosi. Najpre je to učinjeno Zakonom o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika, po kome su pravo na uplatu doprinosa iz budžeta Republike Srbije imala sva lica koja su od 01.01.1991. godine do 31.12.2003. godine bila u radnom odnosu u privrednom društvu, ustanovi, banci, zemljoradničkoj zadruzi, koja su bila zaposlena u okviru samostalnih delatnosti, sveštenici i verski službenici, po tom osnovu su imala prijavu na penzijsko osiguranje, ali im nisu uplaćeni doprinosi.

Nakon ovog zakonskog akta u narednom period donet je niz podzakonskih akata (uglavnom zaključaka Vlade) na osnovu kojih je povezivan staž licima kojima poslodavci nisu platili doprinose na taj način da je država platila doprinose, a umesto RFPiO stupila u ulogu poveriocima prema poslodavcima dužnicima.

Moguće je da će i u narednom period država na sličan način rešavati problem “rupa u stažu”, ali se na to ne treba sa sigurnošću oslanjati, već je potrebno na vreme preduzimati zakonske korake, koje smo već opisali u prethodnom delu teksta, u pravcu obavezivanja poslodavca da plati doprinose, ako to nije učinio. Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godine od dana nastanka obaveze, sem potraživanja uplate doprinosa za socijalno osiguranje. Dakle pravila zastare na utvrđivanje, naplatu i povraćaj ne primenjuju se na doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ukoiko firma odlazi u stečaj takođe treba brzo reagovati i prijaviti potraživanje doprinosa u stečajnom postupku, jer se ova dugovanja proistekla iz radnog odnosa prioritetno naplaćuju od firme-dužnika koji je zapao u finansijske problem.

Nažalost, ako poslodavac koji nije platio doprinose više ne postoji, praktično ne možete da preduzmete ništa jer ne postoji dužnik koga biste pravnim sredstvima primorali da plati obavezu. Pošto je dužnik  prestao da postoji više nije moguće naplatiti doprinose, sem ukoliko ne postoji pravni sledbenik propalog preduzeća, odnosno firma koja je preuzela sva prava i obaveze bivšeg poslodavca.

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Osnovne razlike između otkaza i sporazumnog prestanka radnog odnosa

Zaštita od otkaza za zaposlenu trudnicu i roditelja na porodiljskom
Prijavi se i postavi komentar

(16) komentari

Lidija Kostić 16. 12. 2024.

Poštovani,u decembru 2023. godine mi je raskinut radni odnos kao tehnološkom višku na šta sam ja pristala pošto sam imala 38god. i 6 meseci radnog staža i pošto sam mislila da na na osnovu toga imam pravo na naknadu preko NSZ u trajanju do dve godine, u mom slučaju 18 meseci, jer bi na taj način u julu 2025. godine ispunila uslov za odlaak u penziju po osnovu radog staža od 40 godina.Medjutim, po konačnom rešenju NSZ-a mi je odobrena naknada u trajanju od 12 meseci pošto, prema podacima koje su dobili iz PIO fonda, ja imam radni staž kao što sam navela ali je penzioni staž 36 god i 6 meseci.Uvidom u njihovu dokumentaciju sam ustanovila da mi nedostaju podaci o uplaćenim doprinosima za 1996. i 2002. godinu. U to vreme sam bila zaposlena u firmi koja je 2007. godine otišla u stečaj ali je izmirila sve obaveze prema zaposlenima. Na žalost, nečijim propustom za mene ne postoje podaci ni u PIO fondu niti u nadležnom arhivu gde je, nakon stečaja, preneta dokumentacija firme.Iz arhiva su mi dostavili potvrdu o ostvarenom radnim stažu i potvrdu sa datumom kada sam prijavljena odnosno odjavljena sa osiguranja što je u redu, ali dokaza o uplati doprinosa za godine koje nedostaju nema. Obraćala sam se i Poreskoj upravi od kojih sam dobla odgovor da oni ne raspolažu takvim podacima. Pošto sam 1996. god bila na porodiljskom bolovanju da li mogu na neki drugi način dokazati da su barem za tu godinu uplaćeni doprinosi ili je jedino rešenje da ih sama uplatim?Unapred hvala. Srdačan pozdrav.

    Milan Predojevic 18. 12. 2024.

    Poštovana Lidija
    Pokušajte sa službom lokalne samouprave, koja plaća doprinose tokom porodiljskog odsustva.
    Pozdrav

Korisnik 5cb0c75ccd 21. 08. 2024.

Poštovanje.
Imao bih pitanje u vezi penzijskog staža, naime nama četvorici u 1999 godini nije evidentiran penzijski staž za celu godinu. Radili smo u samostalnoj trgovinskoj radnji koja je i dan danas aktivna. Vlasnica radnje na naš zahtev da nam da obrazac M4 što su tražili iz PIO je rekla da nema te papire pošto je imala poplavu i izbacila je sve.
Da li možemo nekako da je nateramo da nam da te papire ili da još jednom uplati doprinose ili šta možemo učiniti po tom pitanju?
Unapred hvala lepo na odgovoru.

    Milan Predojevic 22. 08. 2024.

    Poštovani
    M4 obrazac je nekada morao da preda poslodavac ako je uplatio doprinose. S obzirom da taj obrazac nije više u opticaju, može se drugim sredstvima dokazivati da je straž uplaćen. Poreska uprava ima evidenciju o uplaćenim doprinosima i može izdati uverenje o tome, što bi trebalo da je dovoljan dokaz.
    Pozdrav

Korisnik d05036522d 18. 04. 2024.

Poštovani,
Molim vas da mi date informacije kome da se obratim u vezi penzije mog oca,on je 2023godine u Julu mesecu napunio 65godina i podneo zahtev za starosnu penziju.Posle toga je imao mozdani udar i operaciju,pa sad ja nastavljam rešavanje papirologije za penziju.Bio je privatnik neko vreme,radio je u Austriji,sve smo podatke jedva ali prikupili za ovih prethodnih 9meseci.Ispostavilo se da ima dugovanja za porez u periodu dok je bio privatnik.čistog radnog staža ima ukupno 14godina i 8meseci.Želim da mu uplatim poreze za tih 4meseca što mu fale za uslov,ali niko ne želi da mi izračuna koji iznos treba da se plati.Poreska uprava u Subotici mi govori da su oni odradili svoj posao i da nije njihova obaveza da mi računaju iznos koji je neophodan.Zaista ne bih da uplaćujem više nego što treba,niti bih volela da posle uplate mi kažu da nije dovoljno,zato bih Vas zamolila da mi date savet na koji način da proverim i uplatim iznos za 4meseca koje mu fale.Da li u tom slučaju može da dobije penziju u nazad od momenta podnošenja zahteva za istu?Hvala unapred.Pozdrav

    Milan Predojevic 18. 04. 2024.

    Poštovana
    Ukoliko Vaš otac ima nespornog, čistog radnog staža u Republici Srbiji 14 gdina i 8 meseci, a uz to ima i staža u Austriji, on bi već mogao da ima ispunjen uslov za penziju. Naime, Republika Austrija je zemlja sa kojom Republika Srbija ima Sporazum o socijlanom osiguranju. Prema Sporazumu, sabiraju se godine uplaćenog penzijskog staža u ove dve zemlje u smislu ispunjavanja uslova za penzionisanje, ali (naravno) svaka zemlja plaća penziju spram doprinosa uplaćenog u toj zemlji. Prema tome, ako Vaš otac ima bar 4 meseca staža u Austriji, on bi imao uslov za penziju i ne biste morali (a ni mogli) da platite doprinos samostalno. Primera radi, ako bi on imao godinu dana uplaćenog staža u Republici Austriji, kod nas bi se smatralo da ima 15 godina i 8 mesecvi staža, s tim što bi Srbija plaćala penziju sprema 14 godina i 8 meseci staža u srbiji, dok bi Austrija plaćala za godinu plaćenog staža u Austriji.
    Pozdav

      Korisnik d05036522d 18. 04. 2024.

      Nisam dobro objasnila situaciju, u Srbiji ima 12godina i 10meseci staža za koji su isplaćeni doprinosi,i dodatno iz Austrije ima 1godinu i 10meseci.Znači zbirno ima 14godina i 8meseci.Nedostaje mu 4meseca,pa me interesuje koji iznos dugovanja za poreze treba da uplatim za taj period od 4meseca da bi dobio penziju?
      Hvala Vam na odgovoru.

        Milan Predojevic 19. 04. 2024.

        Poštovana
        U opisanom slučaju Vaš otac može da uplati 4 meseca koja duguje jer mu je to neiophodno da bi uopšte ostvario uslov za penziju. Kada za ostvarivanje prava na penziju nedostaje određeni staž, a bila je prijava na osiguranje i problem je u neplaćenim doprinosima, Vi možete zahtevati od filijale RFPiO (najbolje pisanim putem) da Vam se obračuna koliko je neophodno da uplatite duga da bi se stvarilo pravo na penziju.
        Pozdrav

Korisnik 49c67b7345 25. 03. 2024.

Poštovani,

Moj rođak iz Skoplja je radio u poslovnici Heba(Bujanovac) u Skoplju od 1988-1992.god. u Radnoj knjižici ima pečat za navedeni period, međutim staž mu nije evidentiran u PIO. U Hebi nemaju prijavu(M1) i odjavu(M2), koju su tražili službenici PIO. Jedino što imaju je kartice da su uplatili doprinose i izvod iz zapisnika da je primljen na posao 11.04.1988.
Šta i kako dalje?
Unapred hvala

    Milan Predojevic 26. 03. 2024.

    Poštovani
    Sa BJRSM imamo Ugovoro o socijalnm osiguranju. Naša služba RFPiO može službenim putem da traž potvrdu tog staža u Skoplju, to jest da li je za isti plaćen doprinos. Takođe, možete i lično to odraditi u BJRSM. Ako doprinos nikad nije plaćen,možete teretiti firmu ako još uvelk postoji ili pravnog sledbenika firme. Takođe, ako je taj staž uslov za penziju, trebalo bi d amožete sami da isplatit doprinos za nedostajuće godine.
    Pozdrav

Marija Crepulja 25. 02. 2024.

Postovani Milane,
Pitanje moj prijatelj ima 12 godina 2 meseca i 13 dana i ima 72 godine. Ima i 3 godine od 88 do 90 godine prijavu al nema dokaza o doprinosima. Jel moze sad sam da doplati tih 2 godine 9 meseci i 17 dana i da ode u pemziju.

Hvala

    Milan Predojevic 25. 02. 2024.

    Poštovana Marija
    Ukoliko postoji prijava za period 1988-1990. godina, a nema dokaza o uplati doprinosa za te tri godine, Vaš prijatelj može da se javi u filijalu RFPiO u Vašem gradu i da traži da sam plati te neplaćene doprinose, ako bi time ostvario uslov za starosnu penziju.
    Pozdrav

Korisnik 9a3a01e183 13. 12. 2022.

Поштовани Милане, молила бих вас за савет. Мој муж је остао без посла у децембру 2021. и са 64 године пријавио се на Биро. Биро је од ПИО фонда чекао невероватних 9 месеци да му провере стаж због могућности примања накнаде у трајању од 2 године када је то услов за стицање старосне пензије. Коначно је Биро донео решење али је после 7 дана то решење обустављено јер је напунио 65 година и по подацима које су имали стекао право на пензију. „Скинули“ су га са евиденцију и упутили да преда папире за пензију, што је и урадио. После 2 месеца звали су га из ПИО Фонда да му саопште да има само 14 година тј.да му у периоду од 1981-87 фирма није платила годину дана (у средини периода) са напоменом да „није био присутан“. Да, био је на одслужењу затворске казне. И сада, тачно 12 месеци након што је остао без посла њему саопштавају да тих 12 месеци не може да откупи одједном и да мора да се запосли!?! Са 66 година! Молим вас реците ми да ли је то заиста тако и да ли је то једини начин да стекне услове за пензију?
Хвала на издвојеном времену и свако добро вам желим

    Milan Predojevic 14. 12. 2022.

    Poštovana
    Najpre, smatram da NSZ treba da donese rešenje prema stanju koje je bilo na dan podnošenja zahteva, odnosno nije Vaša krivica što se 9 meseci čekalo na dostavu podataka po službenoj dužnosti. Dakle, mišljenja sam da bi oni trebalo da mu priznaju novčanu naknadu za tih 9 meseci unazad, ako je Vaš suprug ispunjavao uslove za to. Istovremeno, on bi za taj period ostvario i staž za penziju, jer se licu koje od NSZ prima novčanu naknadu uplaćuju i doprinosi za pio i zdravstvo, što bi pomoglo u rešavanju sadašnjeg problema sa penzijom.
    Što se tiče „otkupa“ staža, tačno je da isti nije moguć u smislu da se prijavite za samostalnu uplatu doprinosa godinu dana unazad i da jednom uplatom to sve pokrijete. Možete se prijaviti za samostalnu uplatu doprinosa najviše mesc dana unazad.
    Pozdrav

      Korisnik 9a3a01e183 14. 12. 2022.

      Poштовани Милане, захваљујем Вам се на брзом и исцрпном одговору! Да, НСЗ му је признао тих 9 месеци и за тај период су му исплатили накнаду. Вероватно се нисам добро изразила у самом питању.
      Када сте написали да може да се пријави за самосталну уплату доприноса највише месец дана уназад, да ли то значи да не мора да се запосли него да сам плаћа допринос за ПИО на основу скала прописаних на сајту ПИО фонда почев од новембра па до краја периода који му недостаје?

      Извините на додатном питању али ви сте једини који нам је детаљно објаснио наше могућности.
      Хвала још једном и свако добро вам желим.

        Milan Predojevic 16. 12. 2022.

        Poštovana
        Mišljenja sam da imate dve opcije kako bi Vaš suprug ostvario pravo na starosnu penziju, ako mu nedostaje još godinu dana staža.
        Prvo, u Vašem pitanju navodite sledeće: „Posle 2 meseca zvali su ga iz PIO Fonda da mu saopšte da ima samo 14 godina tj.da mu u periodu od 1981-87 firma nije platila godinu dana (u sredini perioda) sa napomenom da „nije bio prisutan““. S obzirom na navedeno, možete se obratiti filijali RFPiO u Vašem gradu sa molbom da sami platite doprinos koji je propustio da plati poslodavac i to u onom iznosu koji je dovoljan da se pokrije nedostajuća jedna godina penzijskog staža. Inače nije dozvoljeno da sam osiguranik plati doprinose umesto poslodavca. Dozvoljeno je samo ako bi tom uplatom osiguranik ispunio uslov za penziju, što kod Vašeg supruga jeste slučaj. Dakle, to Vam je po meni prioritetna opcija. Dobili biste od RFPiO uplatnicu i uplatom biste obezbedili još godinu dana saža, taman koliko nedostaje da se ostvari pravo na penziju.
        Što se tiče samostalne uplate doprinosa, uslovi su sledeći: Lica koja nisu obavezno osigurana, odnosno nisu korisnici prava na penziju, starija su od 15 godina i imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije mogu se uključiti u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
        Svojstvo osiguranika stiče se danom podnošenja zahteva, a na zahtev lica može se steći najranije 30 dana pre podnošenja zahteva.
        Imajući u vidu navedeno, ne vidim zbog čega biste se opredelili za ovu drugu opciju. Nepovoljnija je jer morate da čekate 11 meseci da se stekne staž (ne možete odjednom uplatiti). S druge strane, svakako ćete imati obavezu da platite nedostajućih godinu dana, s tim da kod plaćanja duga kod poslodavca ne morate da čekate da prođe godinu dana jer je Vaš suprug taj staž već „stekao“ (odradio), jedino doprinos nije plaćen.
        Prema tome, mišjenja sam da treba da odete u filijalu RFPiO i traže da Vam daju da uplaite nedostajućih godinu dana koje nije plati poslodavca i tako će da ostvari pravo na penziju.
        Pozdrav