KAKO REŠITI PROBLEM SA PENZIJSKIM STAŽOM?

Autor - Milan Predojević | Pravnik odgovara

jan 08
Penzionerka telefonira

Radi ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđivanja sredstava za ostvarivanje ovih prava, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju osnovan je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPiO).

Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog osiguranja pokreće se kod navedene institucije, koja po službenoj dužnosti vodi evidenciju o ostvarenom penzijskom stažu. S obzirom na navedeno, radni staž se možete proveriti u filijali RFPiO odlaskom na šalter ili putem sajta RFPiO.

Svi građani koji imaju obavezno socijalno osiguranje i važeću ličnu kartu mogu elektronski da provere da li im poslodavci plaćaju doprinose za penzijsko osiguranje i u kom iznosu. Na osnovu lične karte dobija se PIN broj u filijalama i sIužbama filijala, pa nakon toga provera staža može se vršiti na sajtu RFPiO.

Da biste pristupili svojim podacima iz matične evidencije RFPiO neophodno je popuniti podatke u tri polja na stranici sajta (JMBG, PIN broj i verifikacioni kod) i time se prijaviti. Usluga je besplatna i možete se realizovati bez ograničenja. Osim podataka o plaćanju doprinosa, može se proveriti da li je odrađena prijava na socijalno osiguranje od strane poslodavca, odnosno da li je uredno urađena odjava i sa kojim datumima, kao i da li su svi podaci tačni i ažurni.

Ispravljanje grešaka u upisanom stažu

Ukoliko lice uvidom u službenu evidenciju RFPiO utvrdi da postoje određene greške u podacima koje se odnose na penzijski staž, kod filijale RFPiO na čijem području ima prebivalište može se podneti zahtev za pokretanje upravnog postupka kako bi se dokazalo da postoje greške u službenoj evidenciji i kako bi se uneli ispravni podaci. U tom cilju uz zahtev prilažu se svi mogući dokumentI, isprave, uverenja, ugovori iIi slična akta podobna da dokažu tvrdnje lica o netačnosti podataka.

Primera radi unet je pogrešan datum prijave – prilaže se ugovor o radu ili rešenje o registraciji iz kojeg se nedvosmisleno može utvrditi ispravan podatak, odnosno tačan datum početka osiguranja. Slično je i sa datumom odjave-prilaže se rešenje o otkazu kao dokaz ili npr rešenje APR. Uverenje iz Poreske uprave dokaz je da su doprinosi plaćeni, iako službena evidencija kaže drugačije jer npr poslodavac nije predao M-4 obrazac.

Postupak se pokreće čak i ako nemate dokaze u vidu dokumenata, ali ste uvereni da možete na drugi način u dokaznom postupku dokazati svoje tvrdnje. Povodom zahteva filijala RFPiO donosi rešenje na osnovu koga se upisuju ispravni podaci u matičnu evidenciju.

Šta ako nema podataka da je staž plaćen?

U slučaju da ste proverom podataka u bazi RFPiO utvrdili da nije evidentirano da je poslodavac platio dospele doprinose za penzijsko i inalidsko osiguranje, potrebno je preduzeti sledeće:

– Kontaktirati poslodavca i proveriti da li se radi o grešci. Moguće je npr da poslodavac za određenu godinu nije podneo M-4 obrazac, iako je platio doprinose. Poslodavci su zaključno sa 31.12.2018. godine imali obavezu da za svaku godinu, do kraja aprila naredne godine, podnesu M-4 obrazac, koji je sadržavao podatke oplaćenom doprinosima.

Ukoliko to nije bio slučaj, RFPiO nije imao unet podatak da je staž plaćen, iako zapravo jeste bilo sve izmireno u pogledu dospelih doprinosa. Od 01.01.2019. godine RFPiO po sužbenoj dužnosti preuzima ove podatke od drugih državnih organa i poslodavac više nema obavezu predaje M-4 obrasca. Ukoliko poslodavac više ne postoji, platio je doprinose, a nije predao M-4 obrazac, kod filijale RFPiO se može pokrenuti upravni postupak u kojem se može dokazati da je sve plaćeno, što je suštinski najvažnije (npr dostavom podataka/uverenja iz Poreske uprave da je prema evidenciji sve plaćeno)

– Ako nije reč o grešci, potrebno je upozoriti na vreme poslodavca da ispuni svoju zakonsku obavezu jer ista ne zastareva, odnosno potraživanje uplate doprinosa za socijalno osiguranje ne može da zastari. Poslodavac ne može da izbegne ovu obavezu protekom vremena, niti na bilo koji drugi način

– Ukoliko i pored upozorenja poslodavac ne plati doprinose, potrebno je podneti prijavu Poreskoj upravi, koja može da pokrene postupak prinudne naplate doprinosa

– Moguće je obratiti se i Inspekciji za rad Ministarstva rada. Ova institucija ima ovlašćenje da pokrene prekršajni postupak protiv poslodavca koji ne plaća doprinose i poslodavac može po odluci Prekršajnog suda da plati i kaznu za počinjeni prekršaj, što bi mu bio dodatni finansijski teret pored nedvosmislene obaveze plaćanja doprinosa

– Ukoliko ništa od navedenog ne da rezultat, jedino preostaje podnošenje tužbenog zahteva sudu

Naplata neplaćenih doprinosa

Neuplaćeni doprinosi kao predmet samostalnog tužbenog zahteva predstavljaju jedno od spornih pitanja u sudskoj praksi, usled različitog stava dve najviše sudske instance. Vrhovni kasacioni sud na sednici Građanskog odeljenja od 23. marta 2010. godine donosi zaključak da odlučivanje o samostalnom tužbenom zahtevu koji se odnosi na obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja ne spada u nadležnost suda opšte nadležnosti jer se ne radi o sporu za koji je predviđeno da se rešava u skladu sa pravilima Zakona o parničnom postupku.

Sud međutim istovremeno navodi da kada se tužbeni zahtev odnosi na isplatu zarade, naknade zarade i drugih primanja iz radnog odnosa i naknade štete zbog izgubljene zarade uz obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja nadležan je osnovni sud u prvom stepenu.

Stav o nenadležnosti suda zasnovan je na činjenici da su sredstva doprinosa javni prihod prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a da je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređen postupak utvrđivanja naplate i kontrole javnih prihoda i da se poreski postupak sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Ustavni sud, s druge strane, doneo je Odluku broj Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine, u kojoj se konstatuje da su doprinosi koje je poslodavac u obavezi da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog, sastavni deo zarade (plate), zbog čega ih i Zakon o radu i Zakon o platama državnih službenika i nameštenika definišu kao „doprinose koji se plaćaju iz zarade (plate)“. Ustavni sud ističe da je imao u vidu da su sredstva od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Međutim, zbog obaveze poslodavca da doprinose u korist svog zaposlenog uplati istovremeno sa isplatom zarade, odnosno naknade zarade, te zbog činjenice da i Zakon o radu ove doprinose definiše kao sastavni deo zarade (plate), Ustavni sud ne prihvata tezu da se u pogledu doprinosa koje poslodavac nije na vreme uplatio, zaposleni jedino može obratiti organu uprave, iako je postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda uređen Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji kao upravni postupak.

Definišući doprinose kao integralni deo zarade koji se mora istovremeno uplatiti kad i zarada, odnosno naknada zarade, mišljenje Ustavnog suda da je osnovni sud nadležan da postupa i u slučajevima kada je predmet spora (tužbenog zahteva) isključivo obavezivanje poslodavca na uplatu neuplaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima o pravima iz radnog odnosa, sužava se pravo na pristup sudu, kao jedno od garantija prava na pravično suđenje iz Ustava.

Ustavni sud se dalje poziva na načelo „ko može više, može i manje“, odnosno da nadležnost da postupa po tužbama za isplatu zarada, odnosno naknade zarada, utoliko više obavezuje sud da postupa i po tužbama koje za predmet imaju samo obavezu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Imajući u vidu da je ovlašćenje Ustavnog suda da reši sukob nadležnosti između sudske vlasti s jedne strane i organa uprave sa druge strane, realno je očekivati da prevlada stav ove visoke sudske instance i da svako lice kojem poslodavac nije uz zaradu uplatio pripadajuće doprinose, može samostalnom tužbom sudu da ostvari svoje pravo i obaveže poslodavca presudom da ispuni zakonsku obavezu uplate doprinosa za socijalno osiguranje. Na ovaj način moguće je dokazivati i da ste „radom na crno“ stekli određene godine penzijskog staža koje je poslodavac dužan naknadno da isplati, ali treba biti realan i reći da je jako teško dokazati da ste godinama bli u radnom odnosu, radili i primali platu, ali da poslodavac nije platio doprinose.

Uz valjane dokaze (materijalni dokazi, izjave odgovornih lica i svedoka) i to je moguće, ali sigurno da takav sudski postupak nije jednostavan, te je bolja opcija dok još radite prijaviti sve Inspekciji za rad. Inspektor bi po prijavi izašao na lice mesta i utvrdio da postoji rad bez ugovora i bez prijave na socijalno osiguranje, nakon čega bi poslodavca rešenjem obavezao da potpiše sa zaposlenim ugovor o radu na neodređeno vreme i podnese zakonom propisanu prijavu. Protiv odgovornog lica u firmi se podnosi i prekršajna prijava zbog rada na crno. Ministarstvo za rad je u više navrata istaklo da radnici treba da prijave rad “na crno” inspekciji rada dok još uvek rade jer je nakon prekida angažovanja to teže dokazati.

U svakom slučaju, potraživanja zarada i doprinosa se mogu ostvariti jedino u sudskom postupku, ali ne i kod Inspekcije za rad, koja nema ovlašćenja da naloži isplatu zarada I doprinosa. Inspektor za rad može podneti prekršajnu prijavu protiv poslodavca, ali za naplatu zarada i doprinosa neophodan je sudski postupak u kojem se dokazuje kolika je zarada i koji je iznos doprinosa koji mora da se plati.

Uplata staža u nedostatku uslova za penziju

Mnogi zaposleni tek kada navrše godine života za odlazak u penziju i podnesu zahtev filijali RFPiO shvate da imaju problem sa stažom, odnosno da im za odlazak u penziju nedostaje staž osiguranja za godine u kojima su radili i bili u uverenju da stiču penzini staž uplatama doprinosa od strane poslodavca. Praktično, iako je u radnoj knjižici upisan sav radni staž, broj godina penzijskog staža se ne poklapa sa brojem godina rada. Radni staž zapravo nije isto što i penzijski pošto se može dogoditi da poslodavac nije redovno uplaćivao penzijski doprinos za sve godine radnog staža.

Usled navedenog propusta sa uplatom doprinosa moguća je situacija da iako je radna knjižica popunjena do potrebnih godina staža za penziju, penzija se ne može ostvariti, ili se ne može ostvariti pun iznos penzije koji bi po zakonu pripao, da je sav penzijski staž uplaćen.

U navedenom slučaju, radnici sa “rupama u stažu” ipak imaju mogućnost da ostvare pravo na penziju. Oni mogu sami da uplate nedostajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period kada su bili u radnom odnosu i imali prijavu na socijalno osiguranje, a poslodavac doprinose nije platio. To je moguće uraditi samo ukoliko je ta uplata neophodna, odnosno kada penzijski staž koji se popunjava uplatom predstavlja uslov bez koga ne bi bilo penzije. Dakle jedino u slučaju da bez uplate “rupa u stažu” ne ispunjavate uslov za penziju, dopuštena je uplata doprinosa od strane podnosioca zahteva za penziju.

Prema tome, nije moguće uplatiti npr period od nekoliko godina koje ste radili, a za koje poslodavac nije platio doprinose, ako i bez tih godina penzijskog staža ispunjavate uslov za penziju. Za nedostajući period u smislu ispunjavanja uslova za penziju kada osiguranik sam plaća doprinose koje nije uplatio poslodavac, uvek se računa najniža penzijska osnovica. Kako je doprinos na najnižu osnovicu trenutno nešto preko 6 hiljada dinara mesečno, ovaj iznos se pomnoži sa brojem meseci penzijskog staža koji nedostaju da bi se ispunio uslov za penziju i dobijeni iznos osiguranik može sam da uplati (ili da prethodno opisanim postupcima primora poslodavca, ako još uvek postoji, da plati doprinose).

Država je u više navrata zakonom i podzakonskim aktima povezivala staž radnicima kojima nisu uplaćeni doprinosi. Najpre je to učinjeno Zakonom o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika, po kome su pravo na uplatu doprinosa iz budžeta Republike Srbije imala sva lica koja su od 01.01.1991. godine do 31.12.2003. godine bila u radnom odnosu u privrednom društvu, ustanovi, banci, zemljoradničkoj zadruzi, koja su bila zaposlena u okviru samostalnih delatnosti, sveštenici i verski službenici, po tom osnovu su imala prijavu na penzijsko osiguranje, ali im nisu uplaćeni doprinosi.

Nakon ovog zakonskog akta u narednom period donet je niz podzakonskih akata (uglavnom zaključaka Vlade) na osnovu kojih je povezivan staž licima kojima poslodavci nisu platili doprinose na taj način da je država platila doprinose, a umesto RFPiO stupila u ulogu poveriocima prema poslodavcima dužnicima.

Moguće je da će i u narednom period država na sličan način rešavati problem “rupa u stažu”, ali se na to ne treba sa sigurnošću oslanjati, već je potrebno na vreme preduzimati zakonske korake, koje smo već opisali u prethodnom delu teksta, u pravcu obavezivanja poslodavca da plati doprinose, ako to nije učinio. Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od 3 godine od dana nastanka obaveze, sem potraživanja uplate doprinosa za socijalno osiguranje. Dakle pravila zastare na utvrđivanje, naplatu i povraćaj ne primenjuju se na doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ukoiko firma odlazi u stečaj takođe treba brzo reagovati i prijaviti potraživanje doprinosa u stečajnom postupku, jer se ova dugovanja proistekla iz radnog odnosa prioritetno naplaćuju od firme-dužnika koji je zapao u finansijske problem.

Nažalost, ako poslodavac koji nije platio doprinose više ne postoji, praktično ne možete da preduzmete ništa jer ne postoji dužnik koga biste pravnim sredstvima primorali da plati obavezu. Pošto je dužnik  prestao da postoji više nije moguće naplatiti doprinose, sem ukoliko ne postoji pravni sledbenik propalog preduzeća, odnosno firma koja je preuzela sva prava i obaveze bivšeg poslodavca.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju