Koja su ovlašćenja inspektorata za rad I deo

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

jan 10

U praksi se često susrećemo sa delovanjem organa (države, pokrajine, lokalne samouprave) koji obavljaju inspekcijske poslove,odnosno poslove nadzora nad radom određenih subjekata. Kada se jave  problemi na poslu možete čuti savet da se obratite Inspekciji za rad radi zaštite svojih prava kod poslodavca. O čemu se zapravo radi kada govorimo o delovanju inspekcijskih organa?

Naime, inspekcijski nadzor je posao koga vrše organi državne uprave s ciljem da se preventivnim delovanjem ili nalaganjem mera obezbedi zakonitost i bezbednost poslovanja i postupanja nadziranih subjekata i spreče ili otklone štetne posledice po zakonom zaštićena dobra, prava i interese. U oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu inspеkcijskе poslovе i s njima povеzanе stručnе poslovе obavlja Inspеktorat za rad.

Šta su nadležnosti Inspektorata za rad

Inspektorat za rad jeste organ upravе u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, koji obavlja poslovе inspеkcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa i bеzbеdnosti i zdravlja na radu. Svojim radom Inspektorat za rad vrši nadzor nad primenom mnogih propisa kojim su definisana prava na radu i u vezi sa radom i bezbednošću na radu. Posebno ističemo Zakon o radu, Zakon o bеzbеdnosti i zdravlju na radu ,Zakon o  štrajku, Zakon o sprеčavanju zlostavljanja na radu, Zakon o ravnopravnosti polova i mnoge druge propise. Kontroliše se i primena kolеktivnih ugovora, opštih akata i ugovora o radu kojima sе urеđuju prava,obavеzе i odgovornosti zaposlеnih i poslodavaca. Porеd nadzora nad primеnom zakona, inspеkcija rada vrši nadzor i nad primеnom drugih propisa o mеrama i normativima bеzbеdnosti i zdravlja na radu, kao i tеhničkih mеra standarda kojе sе odnosе na bеzbеdnost i zdravljе na radu.

Koji su ciljevi Inspektorata za rad 

Prema zvaničnim stavovima Ministarstva u čijem je sastavu, aktivnosti Inspеktorata za rad u oblasti radnih odnosa i bеzbеdnosti i zdravlja na radu usmеrеnе su ka suzbijanju rada „na crno“, smanjеnju broja povrеda na radu i radno-pravnoj zaštiti zaposlеnih i radno angažovanih lica (pomoć u rešavanju problema koji se ogledaju u nеisplaćivanju zarada i prekovremenog rada, nеdostavljanju obračuna zaradе, diskriminaciji i dr.). Opredeljenje Ministarstva u čijem okviru deluje Inspekcija rada jeste i da se promoviše razvoj nacionalnе kulturе prеvеncijе u oblasti bеzbеdnosti i zdravlja na radu i oblasti radnih odnosa kroz podizanjе svеsti i informisanjе javnosti,sa posеbnim osvrtom i prioritetnim tretmanom rešavanja problema u visokorizičnim sеktorima (građеvinarstvo, hеmijska industrija, poljoprivrеda isl.) i  posеbno osеtljivih grupa zaposlеnih – pitanja vеzana za žеnsku radnu snagu (matеrinska zaštita –trudnicе i porodiljе), dеčji rad, rad osoba sa invaliditеtom, rad starijih zaposlеnih i stranih radnika i slično.

Ovlašćenja i dužnosti Inspektora rada u nadzoru nad primenom radnopravnih propisa

Nekoliko zakona sadrži  odredbe o ovlašćenjima i dužnostima inspektora za rad, od kojih ističemo Zakon o inspekcijskom nadzoru, Zakon održavnoj upravi, Zakon o radu i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. U ovom tekstu se posebno osvrćemo na nadležnosti inspektora za rad  u nadzoru nad primenom Zakona o radu, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih.

Zakon o radu svojim izmenama od jula 2014. godine propisuje da je u postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ovlašćen da:

1) vrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja relevantnih činjenica;

2) utvrđuje identitet lica i uzima izjave od poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih i drugih lica koja se zateknu naradu kod poslodavca;

3) vrši kontrolu da li je izvršena prijava  socijalno osiguranje, na osnovu podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja;

4) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje i drugo;

5) nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom radi sprečavanja povreda zakona.

Sledstveno navedenim ovlašćenjima inspektora, poslodavac, kao i odgovorno lice kod poslodavca,  sa svoje strane su dužni da inspektoru omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora, u skladu sa zakonom.

Preventivne mere

Dužnost inspektora rada je da pruži pomoć u sprovođenju propisa. U tom pravcu on je ovlašćen da predloži preventivne mere radi sprečavanja povrede propisa. Zakon o državnoj upravi je predvideo meru ukazivanja, kao preventivnu meru kojom se poslodavcu ukazuje da se određenim aktima ili radnjama nepravilno primenjuje propis. Naravno, radi se o situacijama koje nisu izričito sankcinisane zakonom i najčešće se u praksi tiču odnosa poslodavca i sindikata, odnosno ostvarivanju prava na sindikalno organizovanje.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(8) komentari

Kristina Jankovic 29. 01. 2020.

Poštovani, pre 2 meseca sam završila fakultet i uredno sam prijavlja na zavodu. U međuvremenu čekam papire za odlazak u inostranstvo i moram bti na zavodu zbog odlaska, ali bih ipak htela da radim. Intereuje me da li postoji neki ugovor kjim bi poslodavac mogao da me zaposli,a da me ne skida sa zavoda. zaposlenje bi trajalo samo mesec-2 dok se ne reši papirologija u vezi odlaska?

    Milan Predojević 31. 01. 2020.

    Poštovana Kristina
    PO zakonu, nezaposleni koji traži posao jeste lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje. Prema navedenom, a s obzirom da biste Vi ostvarili pravo na rad radnim angažovanjem van radnog odnosa (ugovor o delu, o privremenim i povremenim poslovima), mišljenja sam da ne bsite mogli da ostanete na evidenciji NSZ u slučaju koji ste opisali.
    Pozdrav

Aleksandar Ristovski 15. 01. 2020.

Poštovani,
Da li podnošenje izjave (predloga, zahteva) za sporazumni raskid radnog odnosa od strane zaposlenog automatski znači i raskid radnog odnosa ako ga prihvati poslodavac? Ili taj sporazumni raskid radnog odnosa (znači obrazac ili ugovor…) važi i pravno je validan tek kada ga potpišu obe strane. Znači i zaposleni i poslodavac, bez obzira na podneseni zahtev. Zaposleni se u međuvremenu predomislio i želi da nastavi rad kod poslodavca.

    Milan Predojević 16. 01. 2020.

    Poštovani Aleksandre
    Podnošenje izjave (predloga, zahteva) za sporazumni raskid radnog odnosa od strane zaposlenog ne znači automatski raskid radnog odnosa. Mišljenja sam da sporazum o prestanku radnog odnosa važi i pravno je validan tek kada ga potpišu obe strane, odnosno da počinje da proizvodi pravno dejstvo momentom potpisivanja od strane oba subjekta-i zaposlenog i poslodavca. Nije dovoljno da ste samo predali Vaš predlog za sporazum, jer sporazum podrazumeva saglasnost dveju volja. Ukoliko Vaš predlog povučete pre nego šo ga poslodavac potpiše, mišljenja sam da nikakva pravna posledica nije nastupila.
    Pozdrav

Zvezdana Milić Mladenović 12. 01. 2020.

Poštovani,
Zaposlila sam se 2013.god. sa višom stručnom spremom, 2019.god. sam diplomirala i sad od maja 2019.god. vodim prepiske sa nadležnim Ministarstvom i direktorom, direktor neće da mi poveća koeficijent bez saglasnosti Ministarstva a iz istog odgovaraju da o tome odlučuje direktor. Kako da izađem iz „začaranog“ kruga i ostvarim svoja prava. Da li bih trebala da angažujem advokata? P.S. Za moje radno mesto je predviđena i viša i visoka stručna sprema.
S poštovanjem.

    Milan Predojević 13. 01. 2020.

    Poštovana Zvezdana
    Ako sam Vas dobro razumeo zaposleni ste u državnom organu, što znači da se u pogledu Vaših prava iz radnog odnosa prioritetno primenjuje Zakon o državnim službenicima, a supsidijarno Zakon o radu (kada nešto nije regulisano prioritetnim propisom). Prema Zakonu o državnim službenicima o pravima i dužnostima državnog službenika odlučuje rukovodilac organa rešenjem (rukovodilac može pismeno da ovlasti državnog službenika koji ima stečeno visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u struci, da umesto njega odlučuje o pravima i dužnostima državnih službenika). Pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak. Žalbene komisije odlučuju o žalbama državnih službenika na rešenja kojima se u upravnom postupku odlučuje o njihovim pravima i dužnostima i imaju sva ovlašćenja drugostepenog organa. Protiv odluke žalbene komisije može da se pokrene upravni spor. Prema tome, po zakonu odluku donosi rukovodilac organa ukojem ste zaposleni, a ne ministarstvo. Ukoliko smatrate da Vaše znanje nije dovoljno da branite svoje interese u opisanoj zakonskoj proceduri, možete i da angažujete advokata.
    Pozdrav

      Zvezdana Milić Mladenović 13. 01. 2020.

      Poštovani,
      Na moj pisani zahtev direktor ustanove nije doneo nikakvo rešenje (čeka i dalje odgovor nadležnog Ministarstva) tako da nemam na šta da se žalim. Dobila sam samo pisani odgovor da me ustanova nije uputila na dodatno školovanje i da poslove koje obavljam, obavljam uspešno i sa višom stručnom spremom. Na šta i kome da se žalim?

        Milan Predojević 14. 01. 2020.

        Poštovana Zvezdana
        Kao što sam naveo u prethodnom odgovoru, pri odlučivanju o pravima i dužnostima državnog službenika primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak. Po zakonu koji kod nas uređuje opšti upravni postupak, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 60 dana od pokretanja postupka. Po istom zakonu stranka ima pravo na žalbu ako rešenje nije izdato u zakonom određenom roku. Imajući u vidu sve navedeno, a pošto žalbene komisije odlučuju o žalbama državnih službenika na rešenja kojima se u upravnom postupku odlučuje o njihovim pravima i dužnostima i imaju sva ovlašćenja drugostepenog organa, imate pravo da podnesete žalbu žalbenoj komisiji ako rešenje nije doneto u zakonskom roku od 60 dana od dana kada ste predali vaš zahtev. Protiv odluke žalbene komisije može da se pokrene upravni spor, što je vrsta sudskog spora.
        Pozdrav