Koja su vam prava ako ste pripravnik, a koja ako ste volonter

Pripravnici

Prema Zakonu o radu pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos za zanimanje za koje je steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme radi obavljanje pripravničke prakse, kada je pripravnički staž kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđen zakonom ili pravilnikom. Radi se, dakle o osobi koja ili nema nikakvog radnog iskustva ili ima radno iskustvo van struke, a prvi put zasniva radni odnos za zanimanje stečeno školovanjem. Bitno je dakle da u zanimanju za koje se školovalo prvi put zasniva radni odnos, a u cilju sticanja pripravničkog staža.

Za pojedina zanimanja zakon ili podzakonski akt određuju da za zasnivanje radnog odnosa nije dovoljno imati odgovarajuće obrazovanje, to jest određenu vrstu i stepen stručne spreme, već je neophodno nakon školovanja kroz pripravnički staž steći određeno radno iskustvo. Pripravnički staž predstavlja praktičnu nadgradnju znanja stečenog školovanjem, čime se postiže puna spremnost za rad na poslovima u okviru određene vrste i stepena stručne spreme. U cilju obavljanja pripravničkog staža, poslodavci sa licima koja su završila školovanje zasnivaju radni odnos u svojstvu pripravnika. Kako se ovaj ugovor potpisuje radi sticanja neophodnog pripravničkog staža, moguće ga je sklopiti sa licem bez radnog iskustva u okviru stečene stručne spreme, kao i sa licem koje je radilo u konkretnoj struci kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž.

Primera radi, u prosveti nije dovoljna diploma fakulteta da bi se radilo u struci. Prosvetni radnici su u obavezi da položeispit za licencu nastavnika, a da bi polagali ispit moraju prethodno obaviti pripravnički staž, propisan Pravilnikom o dovoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Svrha tog pripravničkog staža jeste sticanje dodatnih znanja, veština i sposobnosti neophodnih za uspešno obavljanje obrazovno – vaspitnog posla. Tom prilikom potpisuje se ugovor o radu sa pripravnikom. Pripravnika obučava i priprema za samostalan rad mentor-nastavnik ili vaspitač, sa licencom i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja. Nakon završetka programa vrši se provera savladanosti programa pred komisijom, nakon čega kandidat koji je uspešno ocenjen stiče uslov za polaganje ispita za licencu nastavnika / vaspitača, odnosno za polaganje stručnog ispita.

Za našu današnju temu je suštinski važno istaći da za vreme pripravničkog staža pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, jer se radi o vrsti radnog odnosa na određeno vreme. Naravno, plaćaju se i doprinosi za socijalno osiguranje pripravniku.

Volontiranje i stručno usavršavanje

Prva asocijacija na volontiranje je da se radi o obavljanju nekog posla za koji se ne dobija naknada. Reč volonter označava osobu koja besplatno obavlja neku službu, dakle volontirati znači besplatno služiti. Međutim, kada govorimo o radu bez naknade zakon pravi razliku između dve vrste aktivnosti.

S jedne strane, volontiranje podrazumeva dobrovoljno pružanje usluga ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja imovinske koristi. Možemo reći da se navedeno smatra volontiranjem u klasičnom smislu te reči, kao dobrovoljno angažovanje koje se sprovodi najčešće u okviru humanitarnih, socijalnih, verskih i sličnih organizacija. Volontiranje nije motivisano željom za zaradom, već iz solidarnosti, odnosno želje da se nekom kome je to potrebno pomogne.

S druge strane, prema propisima o radu postojе dve vrste angažovanja bez obaveze ugovaranja naknade za rad- ugovori o stručnom osposobljavanju i ugovor o usavršavanju. Radi se o vrstama rada van radnog odnosa za koji se ne ostvaruje zarada. Preciznije, nije obaveza poslodavca da licima koje angažuje po navedenim ugovorima plaća bilo kakvu naknadu za njihov rad. Oba ugovora zaključuju se u pisanom obliku. Ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaključi radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom. Prema zakonu lica na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju, za razliku od lica u radnom odnosu, nemaju garantovano pravo na zaradu. Poslodavac može da im obezbedi novčanu naknadu i druga prava u skladu sa zakonom i opštim aktom, ali nije dužan to da učini. Ko im obezbedi naknadu, ista se ne smatra zaradom u smislu zakona o radu. Prema tome, licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju određene poslove za koje ne primaju zaradu, odnosno ugovorenu naknadu, doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje se ne plaćaju.

Sličnosti i razlike

Prema svemu navedenom, ugovor o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika, ugovor o stručnom osposobljavanju i ugovor o stručnom usavršavanju regulisani su Zakonom o radu, dok je ugovor o volontiranju uređen Zakonom o volontiranju.

Kada je reč o radnopravnim ugovorima koje smo naveli u tekstu, ugovor o zasnivanju radnog odnosa u svojstvu pripravnika izdvaja se bitnom odlikom da se njime zasniva radni odnos dok traje pripravnički staž, te shodno tome pripravnik u radnom odnosu ima pravo na zaradu i sva ostala prava koja zaposlenom po zakonu i opštem aktu poslodavca pripadaju.

Ugovor o stručnom osposobljavanju takođe se zaključuje radi obavljanja pripravničkog staža. Ključna razlika u odnosu na ugovor sa pripravnikom je u tome što lice koje ima potpisan ugovor o stručnom osposobljavanju nije u radnom odnosu, te nema pravo na zaradu. Poslodavac mu može obezbediti određenu naknadu koja se neće smatrati zaradom u smislu Zakona o radu, baš kao i licu na stručnom usavršavanju, ali nije na to dužan po zakonu.

Značaj za trudničko i porodiljsko

Prema tome, pripravnik je u radnom odnosu, svi ostali gorepomenuti nisu. Podsećamo, zakon kaže da je pravo na naknadu zarade tokom sprečenosti za rad pravo zaposlenih i preduzetnika. Osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je lice ostvarilo u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Kod porodiljskog odsustva, pravo na naknadu se ostvaruje ako je u poslednjih 18 meseci bilo zarade ili primanja po osnovu angažovanja van radnog odnosa. Međutim, u ova primanja ne spadaju i eventualne naknade od ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, jer iste nisu zarade.

Ako pogledamo navedene zakonske odredbe o bolovanju i porodiljskom odsustvu, i uzmemo u obzir sve gore napisano, jasno se može prepoznati kakav je uticaj navedenih vrsta angažovanja na trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo. Lako se da zaključiti da pravo na trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo od svih pomenutih oblika rada ostvaruje samo pripravnik. Takođe, zarada koja se plaća pripravnicima ulazi u osnovicu za obračun naknade zarade tokom budućeg trudničkog bolovanja ili porodiljskog odsustva. Prema tome, ako u 12 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja imamo pripravnički staž, zarada isplaćena pripravnici ulazi u računanje osnovice za obračun naknade zarade tokom trudničkog bolovanja. Isto tako, zarada pripravnice u periodu od 18 meseci pre otvaranja porodiljskog (to jest pre otvaranja trudničkog, ako ga je bilo), biće uzeta u obzir kod računanja osnovice za obračun naknade zarade. Takođe, ako postoji radni odnos sa pripravnicom, isti se ima produžiti do isteka porodiljskog odsustva i poslodavac ne može da raskine radni odnos, čak i kao istekne ugovor o pripravnčkom stažu, koji je uvek na određeno vreme. Mora doći do produženja radnog odnosa.

Svi ostali vidovi angažovanja pomenuti u ovom tekstu niti obezbeđuju pravo na naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja i porodiljskog odsustva, niti na bilo koji način utiču na buduću naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja i porodiljskog odsustva, Prema tome, eventualna trudnoća tokom ugovora o stručnom osposobljavanju ili stručnom usavršavanju a posebno tokom ugovora o volontiranju (kojii ne spada u radnopravne ugovore), ne znači i pravo na naknadu zarade. Razlog je vrlo jednostavan-za razliku od ugovora koji potpisuje pripravnik, ovde nemamo zasnivanje radnog odnosa. Ovo je rad van radnog odnosa, za koji se ne prima zarada, niti naknada koja i imala karakter zarade. Postojanje ovakvog ugovora ne povlači obavezu produženja ugovora kod trudnoće, jer ta obaveza važi samo za lica u radnom odnosu.

Prijavi se i postavi komentar

(8) komentari

Dragan M 23. 09. 2024.

Poštovani,pre dve nedelje sam potpisao ugovor o strucnom osposobljavanju na 12 meseci,preko programa stručne prakse NSZ, kako nisam zadovoljan uslovima,moje pitanje je koje su posledice otkazivanja istog sa moje strane, odnosno dali imam prava da promenim firmu po osnovu istog programa i zavrsim zapocetu praksu?

Milan Predojevic 24. 09. 2024.

Poštovani Dragane
Zakonom o radu određeno je da ugovor o stručnom osposobljavanju može da se zaključi, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno polaganja stručnog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. Ugovor o stručnom usavršavanju može takođe da se zaključi, radi stručnog usavršavanja i sticanja posebnih znanja i sposobnosti za rad u struci, odnosno obavljanja specijalizacije, za vreme utvrđeno programom usavršavanja, odnosno specijalizacije, u skladu sa posebnim propisom. Poslodavac može licu na stručnom osposobljavanju ili usavršavanju da obezbedi novčanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Novčana naknada ne smatra se zaradom u smislu ovog zakona.Ugovor se zaključuje u pisanom obliku.
Kao što možete da zaključite iz citiranih propisa, navedeno pitanje nije regulisano zakonom, već uslovima programa kod NSZ i ugovorom o stručnom osposobljavanju koji ste potpisali sa poslodavcem i NSZ. Sam ugovor degfiniše sve ono što nije predviđeno zakonom (a zakon kao što vidimo ne sadrži mnogo dredbi o ovom ugovoru). Najbolje je da se kod filijale NSZ raspitate da li prema potpisanom ugovoru imate pravo da promenite poslodavca, to jest pod kojim uslovima možete da raskinete ugovor i potpišete ga preko NSZ sa drugim poslodavcem.
Pozdrav

Aleksandra Stojanovic 18. 02. 2023.

Postovani,radila sam u poreskoj upravi 3 meseca po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima,kao dipl. Pravnik, i to mi je bilo jedino radno iskustvo u struci,da li ja mogu da radim kao pripravnik kod advokata,ceo pripravnicki staz,ili mi se umanjuje za ova 3 meseca sto sam provela u Poreskoj samo pod drugim ugovorom ? Unapred hvala na odgovoru

Milan Predojevic 19. 02. 2023.

Poštovana Aleksandra
Zakonom o pravosudnom ispitu je propisano da pravosudni ispit može polagati lice koje je diplomiralo na pravnom fakultetu i koje je posle završenog pravnog fakulteta steklo dve godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi ili tri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ili četiri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji.
Svakih šest meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi računa se kao devet meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu.
Iz navedenog sledi da se računa praksa u Poreskoj upravi, ali da kod advokata možete i da odradite dve godine ako želite. Mišljenja sam da se shodno citiranim zakonskim odredbama 3 meseca rada u Poreskoj upravi računa kao dva meseca rada kod advokata, te je neophpodno da kod advokata radite još 22 meseca.
Pozdrav

Milena Jovanović 09. 02. 2023.

Poštovani, da li je moguće dva puta obaviti stručnu praksu, u trajanju od godinu dana? Naime, završila sam osnovne studije jednog profila, a master studije sam završila na drugom smeru, pa me zanima, da li sad kad sam već obavila stručnu praksu- sa master studijama, mogu opet da se prijavim na konkurs Nacionalne službe ili lokalne samouprave, ovog puta sa diplomom osnovnih studija? Unapred hvala na odgovoru.

Milan Predojevic 11. 02. 2023.

Poštovana Milena
Mišljenja sam da bi trebalo da se radi o drugom zanimanju, odnosno da imate prvo radno iskustvo u stečenoj stručnoj spremi. Ako ste već imali godinu dana stručne prakse u tom istom zanimanju, mišljenja sam da Vam neće dozvoliti da opet obavljate stručnu praksu. U svakom slučaju, najbolje je da se raspitate kod NSZ pošto oni koknursom određuju uslove za prijavu na konkurs.
Pozdrav

Dragan Djordjevic 06. 02. 2023.

Pozdrav,
Imao bih pitanje vezano za pripravnicki staz. Ukratko, zaposlio sam se u MUP-u, odradio sam pripravnicki i kao sto znano vec, primanja su 80% dakle nisu 100% prvih 6meseci koliko traje pripravnicki. Ja imam sada pitanje jedno, cuo sam od kolega da ja imam oravo da trazim povrat tog novca za tih 6meseci zato sto sam ja doneo 6godina radnog staza od ranije. Dakle nije mi ovo prvi posao. Interesuje me da li ja imam pravo da podnesem zahtev za isplatu tog perioda, s’obzirom da sam doneo 6godina staza? Hvala, pozdrav.
Dragan Djordjevic

Milan Predojevic 06. 02. 2023.

Poštovani Dragane
Prema Zakonu o policiji pripravnik je lice koje prvi put zasniva radni odnos u struci i osposobljava se za samostalan rad ili lice koje je završilo osnovnu policijsku obuku.Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Ako je za priravnika predviđeno 80% plate policijskog službenika, a Vi ste radili van sadašnje struke, mišljenja sam da nemate pravo na povrat. Šest godina koje ste radili pre policije nisu u struci. U struci ste se prvi put zaposlili prijemom u policiji. Pripravništvo postoji i ako ima radnog iskustva, ali isto nije u struci.
Pozdrav