Kolika je plata na trudničkom bolovanju?

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

maj 24

Jedno od prava koje je najvažnije zaposlenim ženama koje ostanu u drugom stanju jeste pravo na naknadu zarade koje se plaća tokom sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Navedeno pravo uređeno je Zakonom o radu, ali pre svega Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ovaj tekst bavi se visinom naknade zarade koja se plaća za vreme trudničkog bolovanja.

I Ko plaća naknadu plate tokom trudničkog bolovanja?

Zakonom o zdravstvenom osiguranju određeno je da u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade, koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Dalje je propisano da u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s tim što se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (RFZO) obezbeđuje iznos od 65% od osnova za naknadu zarade, kao i iznos od 35% od osnova za naknadu zarade iz sredstava budžeta Republike Srbije.

Prema tome, prvih 30 dana bolovanja ide na teret poslodavca, a od 31. dana naknadu plate obezbeđuje RFZO (delom iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, delom iz državnog budžeta). U svakom slučaju, samo plaćanje trudnici obavlja uvek poslodavac, s tim što prvih 30 dana to čini sopstvenim sredstvima, dok od 31. dana dobija sredstva iz RFZO da bi zaposlenoj trudnici platio naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja.

II Visina trudničkog bolovanja

Kao što smo već istakli u prethodnom poglavlju, Zakonom o zdravstvenom osiguranju određeno je da u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, bez obzira na to iz čijih sredstava se plaća naknada zarade (iz sredstava poslodavca ili RFZO), ista se obezbeđuje u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Dakle, uvek se plaća naknada pune plate. Kako se izračunava osnov naknade zarade, pojašnjavamo u nastavku.

III Koje zarade ulaze u obračun osnova za naknadu zarade?

Kada govorimo o tome šta sve ulazi u obračun naknade zarade za vreme trudničkog bolovanja, ističemo da treba razlikovati naknadu plate koju plaća poslodavac iz svojih sredstava, u odnosu na onu koju plaća RFZO iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i budžeta. U oba slučaja plaća se 100% od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci, ali se na različite načine računa ta prosečna zarada u prethodnih godinu dana. Tačnije, nije ista prosečna zarada u poslednjih 12 meseci kada naknadu plaća poslodavac u odnosu na onu kada plaća RFZO.

IV Naknada plate koju trudnici plaća poslodavac iz svojih sredstava

Za prvih 30 dana trudničkog bolovanja, kada naknadu plate plaća poslodavac iz svojih sredstava, plaća se 100% od zarade koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavca u poslednjih 12 meseci pre meseca otvaranja trudničkog bolovanja. Ne uzimaju se u obzir eventualne zarade ostvarene u poslednjih godinu dana kod prethodnih poslodavaca.

Ukoliko zaposlena nije radila svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem započinje isplata naknade zarade, osnovicu za obračun nakande zarade čini prosečna zarada za onaj period u kojem je zaposlena efektivno radila. Imajući u vidu da je osnovica za obračun naknade zarade isključivo zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci kod poslodavca, prilikom računanja prosečne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci, kao osnovice za isplatu naknade zarade, ne uzimaju se u obzir: isplaćene naknade zarade iz poslednjih 12 meseci (za vreme plaćenog odsustva, bolovanja, godišnjeg odmora, i dr.), kao ni sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada.

Ovo praktično znači da se ukupna zarada koju je zaposlena primila u prethodnih 12 meseci sabere i zbir podeli sa ukupnim brojem efektivnih časova rada. Dobijeni iznos predstavlja osnov za obračun naknade i množi se sa ukupnim brojem časova u kojima je zaposlena bila odsutna i za koje se računa naknada zarade.

Ukoliko zaposlena uopšte nije radila u prethodnih 12 meseci i nema isplaćenu zaradu, osnovicu za obračun naknade zarade čini zarada predviđena ugovorom o radu (osnovna zarada).

V Naknada plate koju trudnici plaća RFZO

Počev od 31. dana trudničkog bolovanja, kada naknadu plate obezbeđuje RFZO iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i iz državnog budžeta, plaća se takođe 100% od prosečne zarade koju je zaposlena ostvarila u poslednjih 12 meseci pre meseca otvaranja trudničkog bolovanja, ali se uzima prosečna zarada ostvarena kod svih poslodavaca kod kojih je trudnica radila prethodnih godinu dana (ne samo kod trenutnog poslodavca).

Ukoliko zaposlena u tih 12 meseci nije ostvarila svih 12 zarada (npr počela je da radi kod trenutnog poslodavca pre 7 meseci, a pre toga 5 meseci nije uopšte radila), prosečna zarada se računa tako što se saberu sve zarade iz poslednjih 12 meseci, a za one mesece u kojima nije radila računa se zakonom garantovana minimalna zarada za taj mesec. Zbir se podeli sa 12 i dobija se prosečna zarada iz prethodnih godinu dana.

Ukoliko zaposlena nema nijednu zaradu u poslednji 12 meseci, od RFZO dobija naknadu plate u visini minimalne zarade.

VI Pojam zarade koja je osnov za obračun naknade zarade

S obzirom da se naknada zarade isplaćuje u procentu od zarade zaposlenog, te da smo u prethodnim poglavljima definisali najpre od koje zarade se računa procenat, sada ćemo izložiti šta ulazi u pojam zarade koja se uzima radi obračuna osnova za naknadu zarade.

Zarada zaposlene, koja je osnov za obračun naknade zarade, sastoji se od:

a) zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu (za efektivne sate rada), koju čine:

–osnovna zarada iz ugovora o radu;

-deo zarade za radni učinak (stimulacije i dr)

–uvećana zarada (po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, prekovremenog rada, minulog rada i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca);

b) zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.)

v) i svih drugih primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (npr topli obrok, regres…), osim sledećih primanja: 

1) Učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini,

2) Kod radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorije poslodavca, odnosno kod rada na daljinu i rada od kuće, u pojam zarade ne ulazi naknada troškova za upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknada drugih troškova rada;

3) Naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz (putni trošak);

4) Naknada troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

5) Naknada toškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;

6) Naknada troškova smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

7) Naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;

8) Naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;

9) Jubilarna nagrada i solidarna pomoć.

Dakle,navedenih 9 vrsta primanja ne ulaze u pojam zarade, te se ne računaju kod utvrđivanja prosečne zarade koju je zaposlena ostvarila u poslednjih 12 meseci, a koja predstavlja osnovicu za obračun nakande zarade.

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Uslovi za penzionisanje u 2025. godini

Osnovne razlike između otkaza i sporazumnog prestanka radnog odnosa
Prijavi se i postavi komentar

(19) komentari

Neda Nikolic 05. 02. 2025.

Postovani Milane,

Da li mi mozete reci da li u prosek plate na trudnickom bolovanju ulazi godisnji odmor, kao i dezurstvo?

Hvala unapred.

    Milan Predojevic 05. 02. 2025.

    Poštovna Nedo
    Ne ulazi ogdišnji odmor, pošto se u obzir uzima prosečna zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci (samo zarada). Dodatak na zaradu po osnovu dežurstva ulazi, jer se radi o delu zarade.
    Pozdrav

      Neda Nikolic 05. 02. 2025.

      Postovani Milane,

      Hvala Vam na brzom odgovoru.
      Ako mozete jos jednom da mi potvrdite samo, govorim o satima godisnjeg odmora koje sam iskoristila u toku prethodnih 12 meseci, koje su uracunate u zaradu (pod posebnom stavkom), ne o neiskoriscenom godisnjem odmoru.
      Hvala jos jednom.

        Milan Predojevic 05. 02. 2025.

        Poštovana Nedo
        Sve ono što je iskazano kao satsvani deo zarade ulazi u obračun naknade zarade.
        Zakono o zdravstvenom osiguranju propisano je da osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike zaposlene, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.
        Zaradu, u navedenom smislu čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to:

        1) osnovna zarada zaposlenog;

        2) deo zarade za radni učinak;

        3) uvećana zarada.

        Srdačan pozdrav

          Neda Nikolic 06. 02. 2025.

          Postovani Milane,

          Hvala Vam na odgovoru.

Ilija Ilić 14. 01. 2025.

Poštovani,

Da li u obračun proseka zarada za 12 meseci ulaze uplate sa prethodnog porodiljskog ili se tada računa minimalac?
Konkretno, osoba na trudničkom je pre otvaranja trudničkog bila na porodiljskom 8 meseci i 4 meseca efektivno radila. Uplate koje sada dobija više liče da su obračunate sa 8 meseci minimalca i 4 meseca efektivnog rada, nego li sa 8 meseci primanja tokom porodiljskog i 4 meseca efektivnog rada.

Hvala.

    Milan Predojevic 15. 01. 2025.

    Poštovani Ilija
    Mišljenja sma da ulazi u prosek i naknada zarade za vreme prethodnog porodiljskog, ako ulazi u poslednjih 12 meseci.
    Pozdrav

Andrea Popadic 02. 12. 2024.

Poštovani,

Naknada plate koju trudnici plaća RFZO da li se i ona množi sa ukupnim brojem sati u kojima bi zaposlena bila odsutna ili se isplaćuje isti iznos svakog meseca tj. prosečna plata u prethodnih 12 meseci?

Prvih 10 meseci pre trudničkog bolovanja sam bila na porodiljskom i na obračunu obrazca OZ 7 stoji da sam tada imala max.broj sati, ali u firmi sam imala raspored od 120h. Sad ne razumem da li RFZO če meni isplatiti prosek plata ili sate i ako će sate, koliko sati?

    Milan Predojevic 02. 12. 2024.

    Poštovana Andrea
    RFZO će Vama platiti naknadu zarade za onoliko sati koliko imate potpisan ugovor o radu i na koje ste prijavljeni u Centralni registar socijalnog osiguranja. Primera radi, ako ste angažovani na puno radno vreme, to jest 40 časova nedeljno, platiće Vam se nakanda zarade za 40 časova nedeljno, odnosno onoliko časova nedeljno koliko ima radnih sati u tom konkretnom mesecu. Pa tako u proteklo mesecu novembru broj mogućih radnih dana u mesecu je 21, a broj radnih časova 168. Ukoliko ste prijavljeni na puno radno vreme, platiće Vam se naknada zarade za 21 dan, to jest 168 radnih časova, ako ste ceo novembar bili na bolovanju. Prosečna zarada se za poslednjih 12 meseci računa po radnom času, pa ako ste u nekom mesecu imali 120 radnih časova, izračunaće se koliki je prosek za jedan radni čas, pa će Vam se za novembar platiti naknada za 168 časova.
    Pozdrav

Tatjana Kanjo 14. 11. 2024.

Poštovani,
U bivsoj firmi sam se zaposlila u martu 2020.godine. U julu 2022. sam otisla na trudnicko, a u januaru 2023. na porodiljsko odsustvo koje mi se zavrsilo 21. Januara 2024. U februaru, martu i aprilu sam bila na godisnjem i bolovanju i sredinom aprila sam dala otkaz.
U novoj firmi sam se zaposlila ovog meseca i planiram da otvorim trudnicko za mesec dana.

Mozete li mi reci da li u prosek zarade za trudnicko, porodiljsko i odsustvo radi nege deteta ulaze i 3-4 meseca na kojima sam bila na odsustvu radi nege deteta, godisnjem i bolovanju (u staroj firmi) ili samo jedan mesec u novoj firmi?
Takodje me zanima da li biisplata trudnickog i nege deteta u mom slucaju minimalac?

Slozena je situacija, i hvala unapred Vam na odgovoru!

    Milan Predojevic 15. 11. 2024.

    Poštovana Tatjana
    U osnovicu za trudničko bolovanje ulazi poslednjih godinu dana pre dana otvaranja bolovanje, a u osnovicu za obračun nakande zarade tokom porodiljskog odsustva ulazi 18 meseci pre otvaranja porodiljskog. Ukoliko ste se u bivsoj firmi bili na porodiljskom odsustvo od januara 2023. godine koje se zavrsilo 21. januara 2024. godine, te ste u februaru, martu i aprilu bili na godisnjem i bolovanju i sredinom aprila ste dali otkaz, ta primanja će Vam se uzeti u obzir ako ulaze u poslednjih 12 emseci pre otvaranja sadašnjeg bolovanja. Dakle, ako u decembru otvorite trudničko, u osnovicu ulazi 12 mseci unazad. Kad prvi mesec budete primali nakandu zarade od sadašnjeg poslodavca, samo prihod kod njega se uzima u obzir. Kad psole toga pređete na teret RFZO, sve u psoeldnjh 12 meseci se računa, pa i porodijsko u prethodnoj firmi.
    Prema tome, u prosek zarade za trudnicko, porodiljsko i odsustvo radi nege deteta ulaze i 3-4 meseca na kojima ste bili na odsustvu radi nege deteta, godisnjem i bolovanju (u staroj firmi) i jedan mesec u novoj firmi.
    Isplata trudnickog ne može biti niža od minimalca, kao i kod proodiljskog odsustva.
    Pozdrav.

      Tatjana Kanjo 15. 11. 2024.

      Hvala Vam! 😊

        Milan Predojevic 15. 11. 2024.

        Nema na čemu, pozdrav 🙂

Korisnik 8e673a9a97 02. 11. 2024.

Postovani Milane,

Zanima me da li zena po isteku porodiljskog odsustva ako ostane u drugom stanju posle mesec dana ili 2 meseca ima pravo da otvori trudnicko bolovanje ili mora da radi odredjen broj meseci zbog ponovnog obracuna porodiljskog odsutva?

    Milan Predojevic 04. 11. 2024.

    Poštovani
    Žena po isteku porodiljskog odsustva, ako ostane u drugom stanju posle mesec dana ili 2 meseca, ima pravo da otvori trudničko bolovanje i ne mora da radi određen broj meseci zbog ponovnog obračuna porodiljskog odsutva. Sprečenost za rad trudnice zbog održavanja trudnoće stvar je medicinske ocene izabranog ginekologa i kasnije lekarske komisije, RFZO i čim postoji ocena o sprečenosti za rad, zaposlena ide na bolovanje.
    Pozdrav

      Korisnik 8e673a9a97 04. 11. 2024.

      Najlepse hvala na odgovoru Milane.
      Srdacan pozdrav

        Milan Predojevic 04. 11. 2024.

        Hvala i Vama
        Srdačan pozdrav

Nataša Živković 09. 08. 2024.

Postovani Milane,

Kako se racuna visina naknade na teret fonda za vreme trudnickog, ako je zaposlena kvalifikovano lice i ima zaradu preko maksimalne osnovice? Da li fond racuna olaksicu na doprinose, ili ce joj neto primanja biti manja?
I da li za prvih 30 dana na teret poslodavca ima pravo na olaksicu?

Hvala unapred,

Natasa

    Milan Predojevic 09. 08. 2024.

    Poštovana Nataša
    Visina naknade zarade na teret Fonda za vreme trudničkog bolovanja, ako zaposlena ima zaradu preko maksimalne osnovice, ne može biti viša od te maksimalne osnovice bez obzia na stepen kvalifikacija zaposlene.
    Podatak o najvišoj osnovici: petrostruki iznos prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji a u ovom trenutku se odnosi na zarade isplaćene za period X/2022 – IX/2023), objavljen je u “Sl. glasniku RS”, br. 115/23 i primenjuje se od 1.01.2024. godine.
    Najviša mesečna osnovica doprinosa, koja je u primeni od 1.01.2024. do 31.12.2024. godine, iznosi 573.470 dinara.
    Prvih 30 dana naknada zarade ide na teret poslodavca, ali ne znam na koje olakšice mislite…
    Pozdrav