Kolike su prosečne zarade u Evropi, a kolike u regionu

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u avgustu prosečna neto plata iznosila 105.590 dinara. Pretvorena u evre, prosečna zarada bila je oko 900 evra.  

Sa druge strane, najveću prosečnu mesečnu zaradu u toku ove godine primali su Švajcarci. Prema istraživanju CEOWORLD magazine zarada u Švajcarskoj tokom proteklih devet meseci ove godine iznosila je 7.061 evro. Odmah iza ove zemlje je Luksemburg. Zaposleni u ovoj zemlji zarađivali su 5.791 evro, kada se odbiju porezi i doprinosi.  

Na trećem mestu u Evropi je Island sa prosečnom platom od 5.626 evra. Sledi Norveška sa 4.959 evra, dok Danci imaju svega nekoliko evra manju mesečnu platu. Oni prema istom istraživanju mesečno primaju 4.940 evra.  

U istom istraživanju napominje se da su najveće zarada zabeležene tokom 2025. godini u industrijama poput finansija, osiguranja, eletroenergetike i informacionih tehnologija. Sa druge strane, najmanje mesečne plate u zemljama Evrope su u sektorima administracije, građevinarstva i ugostiteljstva.  

I dok zemlje na Severu Evrope, naročito u Skandinavskim zemljama prednjače na listi onih sa najvećim prosečnim mesečnim zaradama, u najvećim evropskim ekonomijama poput Nemačke ili Francuske zarade su znatno manje.  

Poređenja radi, iza Danske su Holandija (4.028), Lihtenštajn (3.804) i Finska (3.606). Sa druge strane, Nemačka ima prosečnu mesečnu zaradu od 3.515 evra, dok je u Francuskoj ona 3.232 evra. Između ove dve najveće evropske ekonomije je još jedna zemlja sa severa Evrope. Reč je o Švedskoj u kojoj je prema istraživanju pomenutog magazina plata tokom 2025. godine iznosila 3.509 evra. 

Zarada u nekadašnjim komunističkim zemljama 

Ovo istraživanje pokazalo je da zaposleni u najjačim ekonomijama centralne Evrope imaju zarade slične, nekada i veće nego što su na jugu Evrope. U Španiji je plata 2.283 evra, u Portugalu 1.622, Estonci zarađuju u proseku 1.614, dok je u Češkoj samo dva evra manja prosečna plata.  

U Grčkoj, koja je pre nekoliko nedelja povećala broj radnih sati u nedelji je prosečna plata 1.309.  

Praktično na začelju liste zemalja sa prosečnim zaradama u Evropi su najsvežije članice Evropske unije, ali i zemlje regiona. Tako je prosečna plata u Mađarskoj 1.113, a u Bugarskoj 905 evra.  

Zarade u bivšim SFRJ republikama 

Prema jednom drugom istraživanju koje je pre skoro dva meseca radio Forbes Srbija među bivšim jugoslovenskim republikama po visini neto zarade prednjači Slovenija. U toj zemlji plata iznosi 1.610 evra. U Hrvatskoj je ona 1.444, a u Crnoj Gori 1014.  

Manju zaradu od Srbije imala su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija. U BiH je ona tačno 800 evra, dok najnižu zaradu od svih imaju Makedonci i ona iznosi 727 evra.  

Koliko traje radna nedelja – za Holanđane 31 sat, Srbija evropski rekorder 

Odluka grčkih vlasti da od početka naredne godine dozvole da radni dan traje 13 sati, računajući i prekovremeni rad, izazvala je revolt zaposlenih i radničke proteste širom ove zemlje.  

Iako je prema novousvojenom propisu o radu 40-časovna radna nedelja ostala standard, zakonodavac je ostavio mogućnost da se rad sa prekovremenim satima poveća. 

Ovakav potez u potpunoj je suprotnosti sa evropskim trendom smanjenja trajanja radne nedelje u određenim evropskim državama koji traje od perioda pandemije. Island je jedna od država koje su prve sprovele pilot projekat smanjenja radne nedelja sa 40 na 36 sati.  

Belgija je pre gotovo dve godine postala prva zemlja članica EU koja je donela zakon o četvorodnevnoj radnoj nedelji za sve koji to žele. Slični projekti se sprovode ili planiraju i u Španiji, Nemačkoj, Portugalu… 

Prema podacima Eurostata, prosečna radna nedelja u članicama EU iznosi 36 sati. Grčka i prema ovoj analizi, objavljenoj za 2024. godinu ima najdužu radnu nedelju od svih članica EU i ona je iznosila 39,8 sati. U Bugarskoj se radi 39 sati nedeljno, u Rumuniji 38,8, dok je u Poljskoj to 38,9 sati.  

Nasuprot tome, u zapadnim zemljama radna nedelja je kraća. Tako u Holandiji zaposleni rade u proseku 32,1 sat, u Danskoj i Austriji 33,9 sati.  

U Srbiji je to 41,3 sata, daleko iznad proseka EU.  

Dani godišnjeg odmora 

Pravila Evropske unije o radnom vremenu kažu da je svim zaposlenima neophodno osigurati minimum četiri radne nedelje plaćenog godišnjeg odmora tokom jedne godine. Ovo se odnosi na zaposlene na puno radno vreme. Oni zaposleni ili angažovani sa nepunim radnim vremenom imaju pravo na plaćeni godišnji odmor srazmerno broju dana na koji su angažovani.  

Četiri nedelje, odnosno 20 dana plaćenog godišnjeg odmora je u većini evropskih zemalja zakonski minimum. U zavisnosti od kolektivnih ugovora, snage sindikata, vrste industije ili godina radnog staža većina zaposlenih u evropskim zemljama ima uz ovaj minimum i dodatne dane godišnjeg odmora.  

Prema podacima Eurofound, Luksemburg je zemlja sa najviše dana godišnjeg odmora, čak 26. Dan manje imaju zaposleni u Austriji, Danskoj, Švedskoj, Finskoj, Francuskoj… U Španiji i Portugalu je broj dana godišnjeg odmora 22, dok je u ostatku Evrope to uglavnom 20.  

Kada se pogledaju zemlje regiona, ali i centralne i istočne Evrope u većini njih godišnji odmor ne traje duže od zakonskog minimuma, pokazuju pomenuti podaci. Tako je u Slovačkoj, Češkoj, Poljskoj, Mađarskoj, ali i u zemljama sa evropskog juga poput Italije ili Grčke.  

I sve bivše jugoslovenske republike imaju godišnji odmor u trajanju od četiri radne nedelje. Izuzetak u ovom delu Evrope je Albanija koja je prošlogodišnjim izmenama Zakona o radu povećala dane godišnjeg odmora na 22.