Korišćenje sredstava po Uredbi Vlade Republike Srbije o pomoći privatnim privrednim subjektima

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

maj 30
Izracunavanje plate po Uredbi Republike Srbije

Dana 10. aprila 2020. godine stupila je na snagu Uredba Vlade Republike Srbije na osnovu koje se iz Budžeta Republike Srbije obezbeđuju fiskalne pogodnosti i direktna novčana davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru, kao i novčana pomoć građanima, a sve u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 (u daljem tekstu: Uredba).

Posetioci sajta Poslovi.infostud.com postavili su veliki broj pitanja o tome koja su njihova prava po osnovu Uredbe, s obzirom da su zaposleni u privrednim subjektima u privatnom sektoru, te ćemo se u ovom tekstu baviti načinom na koji poslodavac može da koristi pomoć države i pravima zaposlenih u tom smislu.

I Koji privredni subjekti i pod kojim uslovima mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja

Fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz Uredbe mogu da koriste privredni subjekti u privatnom sektoru koji su osnovani i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije Republike Srbije pre 15. marta 2020. godine. Radi se o domaćim pravnim licima, preduzetnicima (uključujući ipoljoprivrednike), te ograncima stranih pravnih lica i predstavništvima stranih pravnih lica.

Svi navedeni privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste propisane mere pod uslovom da počev od 15.marta 2020. godine do 10. aprila 2020. godine nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, pri čemu se u taj broj ne računaju zaposleni kojima u periodu od 15. marta 2020. godine do 10.aprila 2020. godine ističu ugovori o radu na određeno vreme zaključeni sa poslodavcem pre 15.marta 2020. godine.

Pod istim uslovom da nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10%, fiskalne pogodnosti i davanja iz Uredbe mogu da koriste i preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije 15. marta 2020. godine.

Mere pomoći NE odnose se na privredne subjekte koji su obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava i na privredne subjekte koji obavljaju finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja (banke, društva za osiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, platne institucije i institucije elektronskog novca).

Fiskalne pogodnosti-uticaj odlaganja plaćanja javnih prihoda poslodavcu na prava zaposlenih

Pravnim licima odložena je dospelost za plaćanje:

poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada za mesece mart, april i maj tekuće godine, odnosno za april, maj i jun za one poreske obveznike koji su isplate zarada i naknada zarada za mesec mart 2020. godine već izvršili do dana stupanja na snagu Uredbe

akontacija poreza na dobit pravnih lica za tri meseca, koje dospevaju 15. aprila, 15. maja i 15. juna 2020. godine

Dospelost plaćanja navedenih obaveza po osnovu poreza i doprinosa na zarade i na prihode od samostalne delatnosti odlaže se do 04. januara 2021. godine, a dugovani porezi i doprinosi platiće se u najviše 24 jednake mesečne rate bez plaćanja kamate.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje čije je plaćanje odloženo u skladu sa Uredbom smatraju se plaćenim u smislu ostvarivanja prava iz zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, ostvarivanja prava po osnovu nezaposlenosti, kao i prava na finansijsku podršku porodici s decom. Dakle, ukoliko lice zaposleno kod poslodavca koji je odložio plaćanje doprinosa za navedena tri meseca, pokreće bilo kakav postupak za ostvarivanje prava iz socijalnog osiguranja (kod Nacionalne službe za zapošljavanje ili kod Fondova za penzijsko ili zdravstveno osiguranje) ili prava po osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (kod lokalne samouprave, npr isplata naknade tokom porodiljskog odsustva), smatraće se da su doprinosi plaćeni i sva prava se ostvaruju u punom obimu. Primera radi, zdravstvene knjižice biće overene jer će se doprinosi za zdravstvo, čije je plaćanje odloženo, smatrati plaćenim. Naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, koju isplaćuje lokalna samouprava po zahtevu trudnice, odnosno porodilje koja u prethodnih 18 meseci ima prihode na koji su plaćeni dospeli doprinosi za socijalno osiguranje, takođe će biti isplaćivana u punom iznosu jer se smatra da su dospeli doprinosi plaćeni. Shodno navedenom, zaposleni kod poslodavca koji je iskoristio mogućnost za odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za socijalno osiguranje, neće imati posledice zbog toga u pogledu ostvarivanja prava iz socijalnog osiguranja (prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti) i prava po Zakonu o finansijskoj podršci porodici s decom (prava na porodiljsku naknadu, dečiji dodatak, roditeljski dodatak)

Plate za radnike tokom pandemije

Direktna davanja privrednim subjektima kao pomoć poslodavcu za prevazilaženje krize

Pravo na direktna davanja, odnosno uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz Budžeta Republike Srbije, i to u periodu od tri meseca tekuće godine (maj, jun i jul), ostvaruju preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice i pravna lica.

Mikro, mala i srednja preduzeća

Iznos direktnog mesečnog davanja pravnim licima koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja preduzeća, koji se ostvaruje u maju, junu i julu tekuće godine, jednak je iznosu minimalne neto zarade za mesec mart 2020. godine (30.367,04 dinara) po jednom zaposlenom radniku prijavljenom na puno radno vreme. Preduzetnici koji nemaju zaposlenih dobiće isti iznos u svakom mesecu u periodu maj-jul 2020. godine.

Ovde odmah treba jasno precizirati da se radi o finansijskim sredstvima koja država uplaćuje poslodavcu na njegov poseban račun kako bi mu pomogla da isplati zarade svojim zaposlenima, a ne o tome da je država preuzela obavezu da isplati zaradu zaposlenima kod poslodavca i odredila njenu visinu na 30.367,04 dinara. Dakle privredni subjekt, da bi prevazišao ekonomsku krizu, pod propisanim uslovima dobija od države bespovratna finansijska sredstva čije se visina meri minimalnom zaradom za mesec mart 2020. godine po svakom zaposlenom prijavljenom na puno radno vreme, a ne predstavljaju u bukvalnom smislu zaradu zaposlenog. Istina, ta sredstva se jedino za isplatu zarada mogu koristiti, ali ne predstavljaju zaradu niti naknadu zarade u doslovnom smislu tih reči, već pomoć poslodavcu da isplati zarade zaposlenima. Lice u radnom odnosu kod takvog poslodavca i dalje sva svoja prava iz radnog odnosa, pa i pravo na zaradu, ostvaruje shodno ugovoru o radu, opštim aktima poslodavca (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i Zakonu o radu.

Prema tome, u pravima zaposlenog, koja su definisana ugovorom o radu, opštim aktima poslodavaca i zakonskim odredbama, ne menja se ništa zbog toga što poslodavac dobija finansijsku pomoć države, pa se tako ne menja ni visina zarade utvrđena navedenim aktima. Istina, privredni subjekt pomoć može da koristi samo za jednu namenu-za isplatu zarada, ali to ne znači da je iznos koji dobija po jednom zaposlenom istovremeno i zarada tog zaposlenog. Zarada je već utvrđena ugovorom o radu jer svaki ugovor o radu sadrži elemente za utvrđivanje visine zarade, a sama Uredba ne utiče na visinu zarade. Primera radi, ukoliko je zarada zaposlenog 60 hiljada neto po ugovoru o radu, a poslodavac za tog zaposlenog (kao i svaki poslodavac koji se prijavio za pomoć za svakog zaposlenog na puno radno vreme) dobije pomoć u visini  30.367,04 dinara, on je i dalje u obavezi da zaposlenom isplati 60 hiljada dinara, s tim da će mu onih  30.367,04 dinara od države pomoći da isplati tu zaradu od 60 hiljada. Poslodavac čak može da se opredeli da pomoć koju dobija u visini  30.367,04 dinara po svakom zaposlenom na puno radno vreme doda na već utvrđenu zaradu i time je uveća, ali i ne mora. Ono što je obavezan jeste da plati zaradu kako je definisano ugovorom o radu, odnosno ne može da umanji zaradu na iznos pomoći koju po jednom zaposlenom dobija od države, to jest na nivo minimalne zarade za mart, i tu ne sme da bude zabune.

Veliko pravno lice

Pravno lice razvrstano kao veliko pravno lice ostvaruje direktna davanja u drugačijem iznosu. Velikim pravnim licem u smislu Zakona o računovodstvu smatraju se pravna lica koja prelaze dva od sledeća tri kriterijuma:

1) prosečan broj zaposlenih 250;

2) poslovni prihod 35.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine 17.500.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Veliko pravno  lice ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu od 50% od minimalne neto zarade za mart 2020. godine (15.183,52 dinara) za:

svakog zaposlenog prijavljenog na puno radno vreme za kojeg je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 116. Zakona o radu, odnosno u slučaju prekida rada bez krivice zaposlenog

svakog zaposlenog prijavljenog na puno radno vreme kojem je doneto rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članom 117. Zakona o radu, odnosno za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, koja je uslov za dalje obavljanje rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica

Isplata pomoci na namenski racun poslodavca u banci

Bespovratna novčana sredstva isplaćuju se u tri meseca: maju, junu i julu 2020. godine, i to u visini 50% minimalne zarade za mart 2020. godine po jednom zaposlenom prijavljenom na puno radno vreme.

Veliko pravno lice dostavlja nadležnoj filijali Poreske uprave u papirnom obliku spisak lica kojima je doneto rešenje o prekidu rada u skladu sa članovima 116. i 117. Zakona o radu najkasnije do 20-og u mescu za isplatu bespovratnih sredstava koja se vrše u sledećem mesecu.

Kod velikih pravnih lica je situacija drugačija, ali i jasnija, jer se radi o tome da finansijsku pomoć dobijaju samo za zaposlene za koje je doneto rešenje o prekidu rada bez krivice zaposlenog. Zaposleni u ovakvim slučajevima dobija naknadu zarade u skladu sa rešenjem o prekidu rada, a poslodavac za svakog takvog zaposlenog koji privremeno ne radi, dobija iznos od 15.183,52 dinara. Shodno navedenom, ni ovde Uredba ne utiče na visninu naknade koju zaposleni dobija. Zaposleni svoje pravo na naknadu zarade prema poslodavcu ostvaruje u skladu sa donetim rešenjem o privremenom prestanku rada, a ne u visini pomoći koju za tog zaposlenog dobija poslodavac.

Novac se ne isplaćuje direknto zaposlenom, već na račun poslodavca

U skladu sa gore navedenim pomoć države privatnim poslodavcima za isplatu zarada svojim zaposlenima ne predstavlja zaradu, te se isplata direktnih davanja privrednim subjektima u privatnom sektoru vrši na njihov račun sa posebnog namenskog računa otvorenog kod Uprave za trezor. Privrednom subjektu-poslodavcu otvara se poseban namenski račun-isplata direktnih davanja-COVID-19 kod banke u kojoj privredni subjekt ima tekući račun. Primljena sredstva poslodavac može da koristi isključivo u svrhu isplate zarada zaposlenima. Kao što možemo da vidimo, sredstva se ne uplaćuju direktno na račun zaposlenih jer i nisu namenjena neposredno zaposlenima (indirektno da), već na račun poslodavca koji ih potom strogo namenski koristi.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(6) komentari

Marija Stojadinovic 18. 06. 2020.

Moj suprug je radio za vreme vanrednog stanja i nije dobio minimalac ustvari jeste ali mi je gazda to racunao kao platu. Zatim 25 maja moj suprig daje otkaz i ne dobija vise nista. Mislio je da ce dobiti i za april i maj ali nista ne leze ma racun. Najzanimljivije je to da im ke poslodavac rekao da radnici nisu dobro razumeli i da nije to pomoc za njih radnike. Sta dalje?

    Milan Predojević 18. 06. 2020.

    Poštovana Marija
    Sredstva koja država uplaćuje poslodavcima po Uredbi samo predstavljaju pomoć privrednicima da ispune svoje obaveze prema radnicima u smislu isplate zarada i naknada zarada. U same obaveze prema zaposlenima se ne dira. Dakle, bez obzira što je pomoć u visini minimalne zarade za mart po jednom zaposlenom, svaki zaposleni i dalje ima pravo na zaradu u skladu sa ugovorom o radu, sem zaposlenog koji prima naknadu zarade za vreme privremenog prekida rada (on ima 60% zarade). Znači ne radi se o tome da je za period u kojem se pomoć prima zarada svih zaposlenih svedena na minimalac, već je reč o tome da plate ostaju kakve i jesu prema ugovoru o radu, ali poslodavac dobija pomoć za isplatu zarada. Ukoliko je Vaš suprug sve vreme vanrednog stanja radio, pripada mu puna zarada na koju i inače ima pravo sve do 25. maja.
    Pozdrav

Dusan Stefanovic 03. 06. 2020.

U slucaju da je poslodavac usled smanjenja obima posla tokom aprila i maja doneo resenje o prinudnom odmoru zaposlenog u trajanju od 15 dana u svakom mesecu,

cime je zarada zaposlenog umanjena (npr. od punih 60.000 na 48.000), a poslodavac je dobio pomoc u iznosu minimalne zarade za oba meseca,

da li je poslodavac u obavezi da isplati zaposlenom osim te pomoci, samo ostatak do umanjene zarade (48.000) ili do pune zarade (60.000)?

Hvala.

    Milan Predojević 04. 06. 2020.

    Poštovani Dušane
    U konkretnom slučaju za 15 dana aprila i 15 dana maja u kojima ste bili na „prinudnom odmoru“ imate pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom. Za ostatak meseca imate pravo na zaradu shodno ugovoru o radu. Prema tome, imate pravo na isplatu nešto umanjene zarade, a ne pune plate, odnosno poslodavac je u obavezi da isplati zaposlenom osim te pomoci, samo ostatak do umanjene zarade (48.000), a ne do pune zarade (60.000).
    Pozdrav

Aleksandar Kostic 03. 06. 2020.

Imam jedno pitanje i molio bih da mi neko odgovori.

Naime primam bezovratnu pomoc drzave (Minimalni licni dohodak)vec drugi mesec, prvog meseca (Mart)nisam radio, ali drugog meseca (Maj)sam poceo da radim od polovine meseca.
Dali je poslodavac duzan da mi isplati razliku koja je definisana ugovorom i ako to ne uradi koja su moja prava i kako mogu da od poslodavca dobijem razliku koja je po ugovoru.

    Milan Predojević 04. 06. 2020.

    Poštovani Aleksandre
    Ukoliko ste zaposleni u velikom pravnom licu (u tekstu je pojašnjeno šte se pod tim podrazumeva) poslodavac može da dobija pomoć u vidu direktnih davanja samo za zaposlene koji su na „prinudnom odmoru“, a takvi zaposleni ne dobijaju punu zaradu. Zakonom je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog. Prema tome, u ovo slučaju ne biste imali pravo na punu zaradu već na 60% prosečne zarade koju ste ostvarili u prethodnih 12 meseci, ali ne manje od minimalca. Ako se Vaša firma ne može podvesti pod veliko pravno lice, onda poslodavac dobija direktna davanja za svakog zaposlenog prijavljenog na puno radno vreme, a ne samo za one koji privremeno ne rade, ali i u takvom slučaju punu zaradu po ugovoru o radu primaju samo oni koji rade. Oni koji nisu radili zbog prekida rada ili smanjenog obima posla imaju pravo na naknadu od 60% zarade. Dakle, za mesece u kojima niste radili ne možete tražiti razliku do plate po ugovoru o radu. Vi za mesece „prinudnog odmora“ imate pravo na 60% prosečne zarade koju ste ostvarili u prethodnih 12 meseci, s tim da takva isplata ne može biti manja od minimalne zarade.
    Pozdrav