Krenuli u posao sa dve rolne materijala – Sad prave majice koje mnogi nose

Starije generacije pamte da je zaposlenje u tekstilnoj industriji do sredine 90-ih godina bio “siguran hleb” za brojne porodice. Ali, sve se promenilo privatizacijom fabrika. Usledili su otkazi, a zvuk singerica u proizvodnim halama zamenio je muk.

Ista sudbina zadesila je i porodicu Lazarević iz Beograda. Mama Tanja se nakon otkaza prijavila na biro u nadi da će pronaći novo zaposlenje. Ali, ni nakon više od 10 godina, nov posao nije bio ni na vidiku. To je bio znak da je vreme da se okrene novi list.

Spoj mlade energije i iskustva

Čuvena narodna izreka „Drži konce u svojim rukama“ za Lazareviće je ubrzo postala stvarnost. Ideja o smeru u kojem Tanja želi da nastavi svoju karijeru, a da i porodica bude deo te priče, rodila se za kuhinjskim stolom.

– Bili smo u potpuno tri različite karijerne faze i branše. Ja sam imala višegodišnje iskustvo u šivenju koje sam stekla u fabrikama tekstila. Moj sin Nikola je posedovao dosta iskustva sa privremenih poslova jer je u tom periodu bio student veterine ali nije video naročitu perspektivu u oblasti za koju se školuje. A Nikolina verenica Tijana je završila studije novinarstva, poslovno iskustvo brusila je u marketinškim agencijama i na kraju u direkciji marketinga i komunikacija jedne banke – započinje priču Tanja Lazarević za sajt Poslovi Infostud.

Ona navodi da stečena iskustva nisu bila uzaludna u stvaranju Froncla majice jer su udruženim snagama spojili različite kockice u celinu.

– Dobro smo sagledali do kojih granica dosežu naša znanja i umeće, šta je potrebno još da naučimo i šta nas najmanje košta – što životno, što materijalno ukoliko ne uspemo. Uprkos tome, verovali smo u svoju zamisao i da celokupan proces stvaranja može da se odvija u krugu porodice. I tako je Froncla ugledala svetlost dana u decembru 2018. godine, objašnjava Lazarević.

Stara ideja, a novi pristup

Iako su trendovi često ekscentrični, majica je oduvek važila za pravi modni evergrin. Lako se kombinuje uz džins, suknju, helanke ili pantalone, čineći izgled istovremeno i profesionalnim i ležernim. Pored toga, u Froncli ističu da se glavni razlog popularnosti njihovih majici krije u upečatljivim sloganima u kojima se mnogi prepoznaju. Bez imalo glamura i šljokica.

– Ideja nije revolucionarna, ali smo joj prišli na drugačiji način – ne brojimo prodate majice, već osmehe koje mogu da izazovu. Okolnosti su bile takve da smo u garaži imali Tanjine mašine za šivenje. Otresli smo prašinu sa njih i ceo prostor improvizovali u šivaru. Često se šalimo da je upravo zbog te garaže, ona naš pamučni Stiv Džobs. Odabrali smo materijal, pronašli kontakt modelarke koja će nam osmisliti prvi model majice, nacrtali prve ilustracije i počeli smo da ih ušuškavamo na svim majicama koje je Tanja šila – naglašava Tijana.

Podrška zlata vredna

Na pitanje da li su im bila potrebna velika finansijska ulaganja za pokretanje biznisa, naši sagovornici tvrde da je na svakom početku, pa i na njihovom, udeo vremenskog ulaganja mnogo veći naspram finansijskog.

– Početna ulaganja bila su tolika koliko su nas koštale dve rolne materijala, konci, izrada šablona, oglašavanje na društvenim mrežama i kupovina kutija u koje smo pakovali majice. Sećamo se da Vlada, i dan-danas zadužen za krojenje froncli, te prve serije nije želeo da nam naplati. Bio je tu i komšija Braca koji nam je pozajmljivao svoju mašinu za štampanje. To su trenuci na koje ne gledaš kao na uštedu novca, već kao vetar u leđa i podršku veliku kao kuća, naglašava Nikola i dodaje da je dosta vremena uložio učeći kako se pravi webshop. Uz pojedine izmene, još uvek ih dobro služi. Sa druge strane, Tijana je prolazila kroz veliki broj edukacija o crtanju, ilustrovanju, biznisu i marketingu – navodi Lazarević.

Prema njegovim rečima, u poslu se susreću i sa brojnim izazovima. Najveći su oni koji ne zavise direktno od njih, poput kašnjenja sirovina, testiranja novog modela garderobe koji je sam po sebi dobar ali na kraju ne stoji i ne pada duž linije tela kako treba. Ili pak pandemije koja je sve zadesila. Na kraju dana izguramo sve izazove zahvaljujući ljudima koji nam jave da su oduševljeni poručenim komadom pamuka – tvrdi on. 

Ko sve nosi Fronclu?     

Prema nepisanom pravilu prve na listi budu prijateljice. Potom njihove prijateljice, koje kasnije kupuju froncle i sebi i drugima. I vremenom se taj krug sve više širi.

– Uglavnom su to zrelije žene, večite devojčice u duši koje svakodnevno probijaju barijere. Sve koje su lepe uprkos godinama, borama, kilogramima i koje odolevaju životnim nedaćama. Froncle nose naše prijateljice, tvoja komšinica, njegova mama, čak i naša osamdesetogodišnja baka Laca – iskrena je Tijana i kaže da ih kupci najčešće pronađu putem preporuka i društvenih mreža.

Srećni su kada na ekranu ugledaju “Nova porudžbina”. I nema tih lenjira koji bi mogli da im izmere osmehe kada neku od froncla majici ugledaju na ulici. Jer zamisli, neko potpuno nepoznat je prepoznao njihov rad i trud i pronašao delić sebe u ilustraciji i sloganu!

Mali biznis – pristojan život

Iako se o ovoj temi uvek vodi večita polemika, svedoci smo brojnih uspešnih preduzetničkih priča – iz naše ulice, kvarta ili malo šire. U Froncli ističu da u Srbiji može dobro da se živi od malog biznisa, ali bi trebalo još bolje.

–  To bolje bi došlo sa boljim uslovima za rad žena preduzetnica. Potom, sa većim podsticajima za mala, srednja i velika preduzeća – jer kad podstičeš male, oni postaju srednji, srednji postaju veliki. Ali kad se podvuče crta, na svakome je da odluči da li će da kuka što smo malo tržište, što nemamo dovoljno novca i znanja o biznisu, finansijama, i marketingu… ili će da se baci u preduzetničke vode i da pliva – poručuju iz Froncle.

Naši sagovornici napominju da su danas lako dostupne razne edukacije i materijali kojima se može obogatiti znanje i podstaći inoviranje kod osoba koje razmišljaju o ulasku u preduzetništvo.

– Potpuno poznavanje sopstvenog proizvoda ili usluge, ciljne grupe i istraživanje niše u koju ulaziš je nešto bez čega niko ne bi trebalo da se uputi na preduzetnički put. Jer… kako ćeš stići bilo gde, ukoliko ne znaš čime se voziš, gde se voziš i ko ti je društvo? – zaključuju naši sagovornici.