Meteorolozi: Naš posao je mnogo više od vremenske prognoze

Zainteresovanost za vremenske prilike počinje čim otvorimo oči – da li će dan biti sunčan ili nas očekuju padavine, šta obući za posao, školu, šetnju. Kad kažemo meteorologija, uglavnom prvo pomislimo na vremensku prognozu. Međutim, ova nauka koja se bavi atmosferom i procesima u njoj, svoju primenu nalazi, na primer i na aerodromima, u agronomiji, klimatologiji, istraživačkom radu…

– Studije spadaju među teže. Ima dosta matematike i fizike, predmeta kao što su termodinamika, fizička hemija, fizika atmosfere. Ima i programiranja, statistike. Ali najvažnije je da se voli i oseća priroda, kaže za Infostud diplomirani meteorolog Nedeljko Todorović. Kad krenete sa studiranjem, vi ćete u nauci prepoznati sve to što vidite u prirodi. Ko završi meteorologiju i ako ga zaista interesuje ta oblast, može da uživa, kaže on.

Svoj radni vek dug 43 godine, započeo je u Hidrometeorološkom zavodu Srbije, gde je radio u Odeljenju za radarsku meteorologiju, a nakon toga, do penzije u Odeljenju za kratkoročne prognoze vremena.

– Kada počnete da radite ovaj posao, vi ste svaki dan u njemu, pa čak i onda kada ste na odmoru. Kada govorimo o vremenskim prilikama, nijedan dan nije isti. Stvar je u složenosti procesa u atmosferi. Jer u njoj postoje na stotine parametara koji se prognoziraju. Vi vremenom počinjete da prepoznajete obrasce, ali ako vam kažem da sam do sada uradio oko 15.000 prognoza, svaka je bila priča za sebe, objašnjava naš sagovornik.

Stručnjaci koji se bave ovim segmentom meteorologije treba da uzmu o obzir mnogo elemenata. I zbog toga ostvarenje prognoze nikad nije stopostotno.

– Prognozira se mnoštvo parametara, ali se u javnosti najčešće čuje temepratura, vetar, oblaci, padavine, vlažnost. Od tih pet, šest, jedan ili dva su precizna, ostali odstupaju u zavisnosti od situacije. Tačnost prognoze za naredni dan je oko 90 do 95 odsto, za drugi dan 85 do 90 odsto, za treći od 80 do 85, a posle sedmog dana pada na 60 posto. I nepravilno je reći kako je prognoza bila pogrešna, jer to nije greška, već odstupanje. Nekad, kada je stabilna situacija, pa je nekoliko dana za redom sunčano, bez oblaka, onda može i četiri pet dana da se da prognozira sa minimalnim odstupajnem. Ali ovde, u našem klimatu, retko kad je vreme stabilno. Dva tri dana imate porast temerature, pa naoblačenje, onda zahlađenje i sve u krug. Tako da je u Srbiji veoma izazovno prognoziranje vremena, za razliku od nekih drugih delova sveta gde je vreme monotono iz dana u dan, objašnjava Todorović.

On dodaje da je najlakše prognozirati vetar, a najteže padavine, naročito letnji pljusak, jer je fizika atmosfere i procesi koji je uslovljavaju previše složena da bi moglo nekoliko dana unapred da se prognozira gde će se formirati oblak.

Gde se sve zapošljavaju diplomirani meteorolozi

Milicu Đorđević, prognostičarku i načelnicu službe koja se bavi meteorološkim monitoringom, prognozom vremena i sistemom za upozoravanje, traženje posla odvelo je u Banja Luku jer zaposlenje u Beogradu nakon završenih studija nije odmah pronašla.

– Meteorologija u regionu može da se studira još samo u Zagrebu, pa se dešava da se „otvori prilika“ za posao u susednim državama. Kao što je bio i moj slučaj. Zaposlila sam u RHMZ Republike Srpske. Moj inicijalni plan je bio da steknem iskustvo godinu, dve i da se vratim.  Međutim ostala sam u Banja Luci, sada već skoro 15 godina i izgradila jednu lepu karijeru i u regionu i u svetu. Kada radite u RHMZ, to zaista ima mnogo prednosti. Imate mogućnost mnoštva dodatnih edukacija, učešća u raznim domaćim, regionalnim, međunarodnim događajima, obukama, treninzima, gde možete da izgradite sebe i steknete znanja koja su dosta retka. Postajete ekspert u svom poslu relativno lako i brzo  jer ne postoji veliki broj ljudi koji se obučava za neke specifičnosti meteorologije. Jako nas malo ima inače, a ako se još edukujete dodatno, onda vam je jasno da je broj takvih ljudi još manji, ističe ona. Milica dodaje da je i privatni sektor, pogotovo međunarodni, sve popularniji za zapošljavanje jer vremenske prilike prožimaju veliki broj grana industrije.

– Na primer, energetiku (proizvodnja struje, potencijal vetroelektrana…). Kod nas još uvek nije toliko prepoznato da privatni sektor uključuje meteorologe u donošenje odluka vezano za posao, dok je u inostranstvu to dosta razvijeno i dobro plaćeno. Ali to vreme dolazi i kod nas. Danas je po mom mišljenju nemoguće da meteorolog ostane bez posla jer je mnogo veća potražnja nego što imamo meteorolga na tržištu rada.

U prilog sve veće popularnosti ove nauke ide i činjenica da veliki broj vesti ima veze sa ekstremnim događajima, prognozom, uticajam klime na razne aspekte našeg života.

„To zanima svakog, od građanina koji ustane ujutru i pogleda prognozu, a ne treba posebno isticati koliko je važna za poljoprivredu koja je veoma pogođena zbog suša i klimatskih promena, poplava…. Tako da meteorologija definitivno jeste zanimanje budućnosti, smatra naša sagovornica.

Najteži deo posla – borba sa neproverenim informacijama

Ona ukazuje i na probleme sa kojima se susreće u svomom poslu, a to su netačne informacije koje su postale svakodnevno dostupne, posebno ekspanzijom društvenih mreža.

– To je borba sa vetrenjačama, demantovanje netačnih informacija. Zbog njih ljudi prestanu da veruju zvaničnim službama. Najgore je pratiti bombastične i senzacinalističke naslove. Kad god ih čujete ili pročitate, znajte da tu nešto nije u redu. Uvek treba gledati ko je izdao informacije.

Fakultet ključ uspeha u karijeri

Put do formalnog obrazovanja vodi preko četvorogodišnjih akademskih studija na Fizičkom fakultetu u Beogradu.  Više od pola veka ovaj smer je upisivalo 30 do 40 studenata godišnje, ali se taj broj tokom godina smanjivao. Zvanični podaci pokazuju da je ove školske godine taj broj “pao” na četiri brucoša.

– Fakultet vas često ne pripremi za praktičan posao, ali steknete puno teorijskog znanja. Ali postoji razlog zašto je to tako. Imate osnovu da shvatite šta je u priorodi moguće, a šta nije. Ako neko ko nije završio meteorologiju, samo sedne i pregleda meteorološke modele koji su dostupni na internetu (a imate ih na stotine)  lako će reći ovo je moguće, zašto da ne. Program je izračunao, dao je pretpostavke. Ali samo neko ko je studirao meteorologiju, ko zna kako funkcioniše atmosfera, kako funkcionišu jednačine kretanja vazduha, na koji način nastaju oblaci, na koji način se kreću vazdušne mase, može da zna da li to što nam program izračuna ima smisla. Po meni je to dovoljan razlog zašto bi mladi, koji žele da se bave ovim poslom, trebalo da studiraju baš meteorologiju jer je gotovo izvesno da će moći da se ostvare u svom poslu i budu uspešni, zaključuje naša sagovornica.