Momčilo Antonijević, narodni travar: Iznenade se kad shvate da nisam brkati starac Jovo sa Romanije

U ličnoj karti mu piše da ima 40 godina, na diplomama Fakulteta političkih nauka u Beogradu da je diplomirani novinar i magistar kulturologije, urednik je i saradnik u nekoliko elektronskih i štampanih medija (Vice, Jasmin), i to je ono za šta se Momčilo Antonijević školovao godinama. Autor je putopisne knjige „Kako sam postao putnik i prestao da budem turista“, ali spajanje slova, reči, rečenica i pasusa u smislene celine nije jedina kombinatorika kojom se ovaj rođeni Užičanin bavi.

Ne, njegova uža specijalnost je miksovanje lekovitog bilja, pravljenje delotvornih melema i čajeva, jer on je jedan od najpoznatijih srpskih narodnih travara. Pokretač je popularnog sajta Snaga bilja i autor na stotine tekstova o moćnim dejstvima biljaka i neko ko je svojim znanjem pomogao nebrojenom broju ljudi da prebrodi probleme koji su ih mučili i to bez ikakve novčane nadoknade.

Skoro 3 decenije izučava lekovito bilje

Momčilo je skupljanjem trava i njihovom lekovitom primenom je počeo da se bavi kad mu je bilo svega 13.

U arhaičnom duhu zanimanja kojim je odlučio da se bavi, možemo reći da je početke imao krajem prošlog veka, a zanat potpuno ispekao u prvim decenijama novog milenijuma. Međutim, ni takva konstrukcija ne može da ublaži početni šok kad čujete da se nekao tako mlad bavi poslom koji je gotovo izumreo. I da pri tome ne živi podno te i te planine, u kućici do koje vodi prašnjavi stari drum, na čijim obodima caruje korov i netaknuta priroda, a prve komšije su mu vuk i medved.

Potpuno suprotno, Momčilo živi u strogom centru Beograda, ali je istina, odrastao na zelenim prostranstvima Zlatibora.

Očekivali smo te na na magarcu sa drvenim čarobnim samarčetom, štapom, sedom kosom i sve tako po redu, a ti se pojavio u „opuštenoj varijanti“?

– Uvek ista reakcija. Ljudi očekuju da vide brkatog starca Jovu sa Romanije, a pojavim se ja. Ali eto, u pitanju je samo jedan običan četrdesetogodišnji novinar, koji je odrastao u prirodi i koji prirodu mnogo voli – počinje svoju priču Momčilo.

Sa 13 godina sam zaradio bakinu penziju od prodaje biljaka

Novinar i kulturolog koji se bavi fitoterapijom?

– Uf, nije baš to tako. Ljudi koji se bave fitoterapijom su završili fakultet za to, a ja nisam. Školovao sam se za novinara, a bavim se narodnim travarstvom, koliko god to nekima čudno zvučalo. Dakle, kad god me neko pita čime sam bavim, odgovorim da sam novinar i narodni travar.

I još neverovatnije zvuči da si prvo postao narodni travar pa tek onda novinar, zar ne?

– E, to je već istina. Rođen sam u Užicu i ceo život proveo na livadama Zlatibora i bio fasciniran biljkama. A sve je počeo te davne 1993. godine u vreme najveće hiperinflacije u tadašnjoj Jugoslaviji. Skupio sam nekoliko vrsta osušenih trava u košaru i odlučio da ih prodajem. Bilo je tu zove, majčine dušice, žalfije, hajdučke trave, divlje jagode… Otišao sam u pešačku zonu, raširio stolnjak i počeo da prodajem, a kao pravi štreber kakav sam uvek bio, o svakoj od njih sam znao mnogo toga da kažem. O lekovitim svojstvima, načinu primene i benefitima korišćenja. I verovali ili ne, kući sam se vratio sa praznom korpom, ali sa punim novčanikom. Sećam se, zaradio sam tadašnjih 10 maraka, što je bila penzija moje bake.

I posle neka neko kaže da je svaki početak težak?

– Nije baš da sam svaki dan zarađivao toliko, ali tako je krenulo sve. A onda, kad sam sa 20 godina, već uveliko bio u Beogradu prošao sam pored izloga jedne firme koja se bavila prodajom eteričnih ulja i pitao ih za posao. Bili su u čudu, prvo kako ja tako mlad znam toliko o biljkama, a drugo, bilo im je zanimljivo kako sam samo tako došao i pitao za posao, a oni nisu imali nikakav konkurs, niti su primali nove zaposlene. Ali, ja sam to želeo da uradim i svima preporučujem da se ne stide, neka pitaju i neka probaju ono što im je na umu. Najgore što može da im se dogodi je ništa, a možeš da dobiješ mnogo, pogotovo ako si uporan i zaista se razumeš u materiju.

Treba biti istrajan, stalno učiti nešto novo i napredovati

Da proverimo koliko se ti razumeš. Znaš li napamet barem 100 latinskih naziva biljaka?

– Ha, ha, pa znam ih više od 1.000, ali nije to suština.  Poenta je u tome da budeš istrajan i da stalno učiš i napreduješ i sigurno ćeš to jednog dana moći da naplatiš. Recimo, već osam godina imam svoj Jutjub kanal na kojem objavljujem razne priče o travama i tek sada je on bojažljivao počeo da donosi određeni profit. Uvek govorim da ako ne znaš neku biljku, onda bolje nemoj da je koristiš .Jako se iznerviram kad neko dođe kod mene sa nekom travom i pita me: „Je li, Momčilo, šta je ovo“?. Pa što si je brao ako ne znaš koja je?

Pa dobro, ne znaju baš svi razliku između sremuša i kozlaca?

– I ne moraju da znaju, ali ne treba da beru ako ne znaju. A uz to, u eri digitalizacije i modernih tehnologija lako je pronaći ono što te zanima. Recimo postoji jedna fantastična aplikacija koja se zove „flora inkognita“, gde je dovoljno da slikate travu i odmah dobijete sve potrebne informacije o njoj.

– Kad god pričam sa ljudima uvek im kažem da se biljkama ne leči bolest, nego čovek. Dakle, treba pronaći formulu koja će pomoći određenom čoveku u određenoj situaciji, Treba napraviti najbolju kombinaciju bilja. Primera radi, ima mnogo otrovnih trava koje, mešajući se sa određenim drugim biljem, ali uz striktno poštovanje međusobnog odnosa, mogu da pomognu.

Nešto poput onoga što koriste šamani?

– Koriste to šamani, koriste ga u kineskoj tradicionalnoj medicini, a koristili su ih i u starom Egiptu. Tada nisu imali pojma o hemiji, kao što mi danas znamo, nisu imali savremenu tehnologiju, ali su znali šta treba da rade.

Gerila baštovanstvo kao model ulepšavanja grada

Izučavanje biljaka i njihovih lekovitih svojstava jeste ono čemu je Momčilo Antonijević posvetio život, ali kod ovog Užičanina postoji još jedna strast – gerila baštovanstvo. U pitanju je, širom sveta vrlo rasprostranjen pokret čiji je osnovni cilj da na zapuštenim mestima u urbanim sredinama preko noći sade cveće.

Znanje o biljkama ne koristiš samo za lečenje, već i za ulepšavanje životne okoline?

– U svetu postoji pokret koji se zove gerila baštovanstvo i on je sve više rasprostranjen u Srbiji. Ideja je da preko noći, dok svi spavaju u određenim delovima grada gde postoje zapuštene zelene površine zasadite travu ili cveće. Ne postoji pravilo šta se sadi, već je samo važno da se uklapa u ambijent  i na taj način ulepša grad.

Misliš kao ono kad na sred puta postoji rupa, pa iz nje viri neko šareno cveće?

– Baš to. Na putevima, na zapuštenim parkinzima, trotoarima i svim drugim mestima koja bi trebalo da budu mnogo lepša nego što jesu. Za sada je ta ideja odlično prihvaćena, često nam pomognu i oni koji nisu deo ovog pokreta, nismo imali nikakvih problema i uskoro ćemo nastaviti sa tim akcijama – kaže Momčilo.