Naknada zarade u slučaju obustave rada u uslovima pandemije

Autor: Milan Predojević | Pravnik odgovara

mar 16


Početak 2020. godine neizostavno će biti upamćen po globalnoj pandemiji korona virusa.. U slučaju pogoršanja situacije realna je i mogućnost prekida rada poslodavca naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu. S obzirom da se pandemija prelila i preko granica naše zemlje, razmotrićemo domaću zakonsku regulativu koja se primenjuje u pogledu naknade zarade zaposlenih lica koja su prinuđena da odsustvuju sa rada zbog borbe protiv ove zarazne bolesti.

Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti

Najjasnija situacija u pogledu ostvarivanja prava na naknadu zarade jeste u slučaju nastupanja bolesti. Sva lica za koja je potvrđeno da su bolesna moraju da miruju u zdravstvenim ustanovama (komplikovaniji slučajevi) ili u svojim domovima i za to veme, ukoliko su u radnom odnosu, imaju pravo na naknadu zarade zbog bolesti. Dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje stručno-medicinski organ Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)-izabrani lekar za prvih 60 dana sprečenosti, a nakon toga lekarska komisija filijale RFZO. Za prvih 30 dana naknada zarade pada na teret poslodavca, a ukoliko traje i duže od toga, od 31. dana naknada zarade isplaćuje se iz sredstava obnaveznog zdravstvenog osiguranja. Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava poslodavca i iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja iznosi 65% od osnova za naknadu zarade, dok osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.


Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog mere obavezne izolacije

Ukoliko se pandemija širi velikom brzinom, lica za koja se sumnja da su inficirana virusom stavljaju se u izolaciju radi usporavanja širenja bolesti. Radi se o licima koja su bila u bliskom kontaktu sa osobama za koje je potvrđeno da su oboleli. U navedenom slučaju, kada se zaposleni stavi u karantin jer se sumnja da je kliconoša, a radi sprečavanja daljeg širenja bolesti, pripada mu naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.

Zakon o zdravstvenom osiguranju zapravo propisuje 7 razloga privremene sprečenosti za rad zbog kojih osiguraniku pripada pravo na naknadu zarade. U najkraćem, to su sledeći osnovi bolovanja: bolest ili povreda van rada, bolest ili povreda na radu, bolest ili komplikacija zbog održavanja trudnoće, nega bolesnog člana porodice, dobrovoljno davanje organa, pratnja bolesnom osiguranom licu prilikom putovanja ili stacionarnog lečenja.

Sedmi zakonski razlog za bolovanje, koji je važan kod borbe protiv širenja infektivnih bolesti, definisan je na sledeći način: Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima zaposlenim i preduzetnicima, ako je zdravstveno stanje osiguranika takvo da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini. Dakle, u slučajevima kada se pojedinim zaposlenima od strane nadležnog medicinskog organa odredi izolacija zato što su kliconoše ili zbog toga što se u njihovoj okolini pojavila zarazna bolest, izabrani lekar otvara bolovanje po citiranom zakonskom osnovu. U slučaju ovakvog bolovanja naknada zarade isplaćuje se na isti način, u istom obimu i na teret istih subjekata kao i kod običnog bolovanja van rada. To znači da  za prvih 30 dana naknada zarade pada na teret poslodavca,  od 31. dana isplaćuje se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i iznosi 65% od osnova za naknadu zarade, odnosno 65% prosečne mesečne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Naknada zarade za vreme prekida rada zbog ugrožavanja života i zdravlja ljudi


Zakonske odredbe razmatrane u prethodnom delu teksta usmerene su na situaciju lokalne epidemije ili čak izolovane slučajeve pojave zarazne bolesti u užim društvenim zajednicama, kada je dovoljno stavljanje u karantin pojedinaca ili manjeg broja ljudi. Kako je trenutno stanje pandemije korona virusa takvo da navedene mere možda neće biti efikasne, odnosno da će biti neophodno preduzeti rigoroznije korake, u koje bi spadao i prekid rada većeg broja zaposlenih na osnovu odluke državnog organa, otvara se relna mogućnost za primenu člana 117. Zakona o radu.

Navedeni član Zakona propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica.

Šta konkretno znači ovakva zakonska norma?

U slučaju da državni organ ili organ poslodavca donese odluku o prekidu rada kod poslodavca zbog širenja epidemije, a u cilju obezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja zaposleniih i drugih lica, primenjivaće se visina naknade zarade zaposlenima propisana opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu. Zakon ne određuje visinu naknade zarade ukoliko je nije propisao poslodavac, ali ne bi smela da bude niža od 60% prosečne zarade u proteklih 12 meseci. Na ovakav zaključak upućuje jedna šira odredba Zakona o radu koja predviđa da zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. Pošto se kod situacije opisane u članu 117. Zakona svakako radi o prekidu rada bez krivice zaposlenog, opravdana je primena ove korektivne odredbe po kojoj naknada zarade ne bi smela da ide ispod 60% zarade u poslednji 12 meseci, niti ispod propisane minimalne zarade.

Pretpostavka je da je zakonodavac propisujući član 117. Zakona o radu imao u vidu slučajeve zatvaranja pojedinih poslodavaca kod kojih nisu preduzete neophodne mere koje bi osigurale živote i zdravlje zaposlenih i drugih lica. U sklopu uspostvaljanja bezbednog radnog okruženja, poslodavac ili državni organ prinuđeni su da donesu odluku o prekidu rada dok se ne stvore normalne, zdrave i bezbedne okolnosti kod određenog poslodavca. Problem je u tome što kod aktuelne pandemije nije reč o pojedinom poslodavcu kod koga ne postoje zdravi i bezbedni uslovi za rad, već se radi o preduzimanju mera na mnogo širem društvenom planu. Utisak je da navedena zakonska odredba nije pisana za ovako ozbiljne slučajeve ugrožavanja života i zdravlja većeg broja stanovništva za koje poslodavci ne snose nikavu odgovornost. Do prekida rada u trenutnoj situaciji došlo bi u sklopu borbe celokupne zajednice protiv širenja zarazne bolesti i zbog svega navedenog postavljaju se dva pitanja: na čiji teret bi se isplaćivala naknada zarade zaposlenih u slučaju da državni organ donese odluku o prekidu rada poslodavca i u kojoj visini?


U slučaju donošenja odluke državnog organa o prekidu rada

Zakon o radu dakle upućuje na poslodavce koji svojim aktima utvrđuju visinu naknade zarade za vreme prekida rada. Ukoliko to poslodavci i ne propišu, svakako moraju isplatiti 60% proseka iz 12 meseci, s tim da taj iznos ne može da bude niži od minimalne zarade. Istina, uvek se može primeniti i već opisana norma Zakona o zdravstvenom osiguranju o bolovanju do koga dolazi zbog stavljanja u  karantin, a po toj normi isplaćuje se naknada zarade u visini od 65% od osnovice licima koja su u izolaciji zbog pojave zarazne bolesti u njihovoj okolini. Međutim, pitanje je i da li su navedene zakonske odredbe do kraja primerene trenutnoj situaciji jer u slučaju obustave rada poslodavca dolazi do gubitka novca i javlja se neizvesnost oko mogućnosti poslodavca da za prvih 30 dana snosi troškove bolovanja za sve zaposlene, odnosno naknadu zarade za slučaj prekida rada bez krivice zaposlenog.

U cilju razrešenja navedenih dilema bilo bi poželjno, ako ne i neophodno, da nadležni državni organ donoseći  odluku o prekidu rada istovremeno odluči i o navedenim pitanjima koja su od velikog značaja i za zaposlene i za poslodavce. Ukoliko se država opredeli da na sebe preuzme ceo ili bar deo finasijskog tereta borbe protiv širenja pandemije, odlukom o prekidu rada kod određenih poslodav(a)ca moraće da utvrdi i na koji način će nadoknaditi izgubljena sredstva poslodavcima, odnosno da li će umesto poslodavca isplaćivati naknade zarade zaposlenima i da li će to činiti u celosti li samo delimično. Za zaposlene je važno da odluka sadrži i preciziranje visine naknade zarade, odnosno da li bi ista bila samo u visini od 60% (ili 65%) što već dopuštaju sadašnji Zakon o radu i Zakon o zdravstvenom osiguranju, ili bi država finansirala i razliku, možda čak i do visine od 100% plate. Nameće se zaključak da član 117. Zakona o radu može da posluži kao pravni osnov za eventualno donošenje odluke nadležnog državnog organa o prekidu rada poslodav(a)ca, ali da bi odluka (ili podzakonski akt) morala da razreši navedene ključne dileme koje važeće pravne norme ostavljaju-ko će isplatiti naknadu zarade zaposlenima i u kojoj visini.

U uskoj vezi sa navedenim je i odluka o zatvaranju vaspitno-obrazovnih ustanova, odnosno vrtića, obdanište, škola i visokoškolskih ustanova. Takva odluka stavlja u nezgodan položaj zaposlene roditelje dece koja još uvek nisu u stanju da se sama o sebi staraju. Zakon o radu, niti Zakon o zdravstvenom osiguranju ne predviđaju plaćeno odsustvo zaposlenim roditeljima čija deca pohađaju vrtiće i škole, a za slučaj njihovog zatvaranja. Bili smo svedoci da je tokom ove godine već bila doneta takva odluka zbog epidemije gripa, pa su roditelji morali da se snalaze za čuvanje dece, jer važeći zakoni ne propisuju pravo na bolovanje (ne postoji plaćeno odsustvo sa rada radi nege zdravog deteta), niti pravo na naknadu zarade za slučaj da je vaspitno-obrazovna ustanova zatvorena. Prema tome, odluka državnih organa mora da vodi računa o mnogim aspektima života na koje utiče, kako bi bila sveobuhvatna i delotvorna.

O autoru: Milan Predojević

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Prijavi se i postavi komentar

(57) komentari

Lenka Inic 05. 04. 2020.

Postovani, gde u clanu 117 pise da naknada zarade bude 60% ali ne manja od minimalne zarade. Meni se cini kao da je poslodavcu prepusteno da sam odredi visinu naknade-neka pravicna suma? Jer ako nema prihoda kako moze da isplati minimalac? Drzava ce pomoci sa 30.000din koje nece biti oporezovane. Da li je poslodavac svakako u obavezi da uplati poreze i doprinose npr iako ne isplati nista nego se osloni samo na pomoc drzave (dok traje vanredno stanje)

    Milan Predojević 05. 04. 2020.

    Poštovana Lenka
    Ne piše nigde u članu 117. Zakona o radu. U tekstu sam naveo da je to moje mišljenje imajući u vidu i član 116. Zakona koji kaže da u slučaju prestanka rada bez krivice zaposlenog poslodavac mora da plaća minimum 60% zarade za vreme prekida rada. Dakle, pošto član 117. Zakona reguliše pravo na naknadu zarade tokom prekida rada do koga dolazi usled odluke državnog organa ili organa poslodavca, a zbog nebezbednih uslova za rad, evidentno je takođe reč o prestanku rada bez krivice zaposlenog. Ukoliko se Zakon ne bi posmatrao na taj način, odnosno imajući u vidu celinu propisa, tada bi poslodavac mogao da odredi naknadu kakvu god želi. Primera radi, mogao bi opštim aktom da odredi da je naknada 20%, ili 10% od zarade. Mišljenja sam da bi to bilo izrugivanje odredbi zakona koja propisuje naknadu zarade zaposlenom čiji je rad prekinut bez njegove krivice. Takođe, ako bi sve bilo prepušteno volji poslodavca, mogao bi u tom slučaju da odredi da nema naknade uopšte (ili da je simbolična, npr 1%) što bi faktički bilo neplaćeno odsustvo, na šta poslodavac nema zakonsko pravo. On zaposlenog može poslati na neplaćeno odsustvo samo na osnovu zahteva zaposlenog.
    Pozdrav

      Lenka Inic 05. 04. 2020.

      Da ali je prekid rada i bez krivice poslodavca. Jer bi onda poslodavac koji nema primanja trebalo da isplati npr. minimalac+poreze i doprinose , sto bi svakako poslodavcu zadalo probleme. Da li to znaci takodje ako drzava daje zaposlenom 30.000 a poslodavac npr isplati minimalac 30.000 (ovo je samo primer) da bi onda zaposlena na mestu odrzavanja higijene objekta dobila u aprilu 60.000din? Da li poslodavac moze onda da npr plati 5000din (+poreze i doprinose na taj iznos) a drzava 30.000din i da svi budu zadovoljni (ako poslodavac nema prihode za vreme vanrednog stanja)

        Milan Predojević 05. 04. 2020.

        Poštovana
        Ponavljam da je moje mišljenje da u slučaju prekida rada bez krivice zaposlenog poslodavac ima obavezu da plaća naknadu zarade minimum 60%. Zakon ne govori o krivici poslodavca, samo o tome da se naknada zarade mora plaćati ako nema odgovornosti zaposlenog za prekid rada. Ukoliko poslodavac to nije u stanju, oglašava zaposlenog tehnološkim viškom uz isplatu otpremnine i ostvarivanje prava lica koje gubi posao kod NSZ. Moj stav je da nije opcija poslati zaposlenog na odsustvo bez naknade zarade jer Zakon o radu dopušta tako nešto samo ako postoji zahtev zaposlenog za neplaćeno. Najavljena pomoć države bi pokrivala zaradu do iznosa minimalca, što bi poslodavcima trebalo da olakša posao oko očuvanja radnih mesta.
        Pozdrav

Slavica Mladenovic 04. 04. 2020.

Postovani Milane
Zbog prestanka rada trgovinske radnje čiji sam vlasnik ,bila sam prinudjena da otpustim radnika i to kao tehnološki visak 23 03 2020.U tom momentu sam smatrala da je to dobro rešenje za mog radnika ,ker ni sa biroa imao nadoknadu,a ja nisam bila u stanju da mu dajem nikakvu platu ,jer sam i ja ostala bez ikakvih prihoda .Posto je tek sada država izašla sa ovim ptstcajnim merama ,da li bi se odnosile i na moju radnju ako bih sada vratila radnika ?Pzdrav Slavica

    Milan Predojević 05. 04. 2020.

    Poštovana Slavice
    Nezahvalno je davati mišljenja o propisu koji još nije usvojen. Jedno su najave o tome kako će neki akt izgledati, koje zvaničnici iznose u medijima, a sasvim drugo je primena uobličenog pravnog akta koji je zvanično objavljen i stupio na snagu. S obzirom da takav pravni akt još nije objavljen, niti je stupio na snagu, još uvek nije poznato pod kojim uslovima će sredstva biti isplaćivana. Uredba ili neki drugi podzakinski akt će propisati uslove za dodelu najavljene pomoći privredi. Prema izjavama nadležnih to bi bilo namenjeno onim poslidavcima koji nisu otpustili više od 10% zaposlenih. Isplata bi trebalo da krene od maja i da ide mesec za mesec. Neće biti jednokratne uplate kako ne bi došlo do otkaza odmah nakon jednokratbe isplate. Da li će se mere odnositi npr i na zaradu zaposlenog kojeg biste vratili na posao nakon što je dobio otkaz (zaradu za vreme vanrednog stanja koje traje i nakon što ga ponovo zaposlite)-videćemo kada pravni akt koji to uređuje bude objavljen.
    Pozdrav

Ivana Petrovic 03. 04. 2020.

Poštovani Milane
Zanima me kako poslodavac može da nas odjavi sa zdravstvenog osiguranja-31.03 a da pritom nismo ništa potpisali?
Inace nismo pristale na sporazumni raskid ugovora.. Ponuđena nam je druga opcija kao tehnološki višak-još ništa nismo potpisali,jer nam nije dostavljen još uvek..
I zanima me jos nesto
Koja mi prava sve imamo kad potpišem taj ugovor?
U radnom odnosu sam godinu i 7meseci

    Milan Predojević 04. 04. 2020.

    Poštovana Ivana
    Poslodavac ne može da Vas odjavi sa socijalnog osiguranja ako prethodno nije doneo akt o prestanku radnog odnosa. Naravno da imate pravo da budete upoznati sa tim koji je zakonski osnov za prestanak radnog odnosa. Od momenta kada primite rešenje počinje da teče rok za podnošenje tužbe sudu zbog mogućeg nezakonitog prestanka radnog odnosa. Što se tiče otkaza zbog tehnološkog viška, poslodavac je dužan da pre otkaza isplati otpremninu koja mora da bude najmanje u visini trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod trenutnog poslodavca. Konkretno, s obzirom da imate 19 meseci rada kod sadašnjeg poslodavca, imate pravo na otpremninu od najmanje jedne trećine zarade i imate pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje u trajanju od tri meseca (pravo u tom trajanju pripada licima koja imaju između 1 i 5 godina staža pre prestanka radnog odnosa). Novčana naknada podrazumeva i penzijski staž i zdravstveno osiguranje u ta tri meseca.
    Pozdrav

9e6d8e4575b205e62f8b7229e8d3a1d3 29. 03. 2020.

Postovani Milane,

Radnik sam Apotekatske ustanove Lilly od pre nepuna 3 meseca, ugovor je produzavan na svaki mesec, da li imam pravo na placeno odsustvo s obzirom da mi ugovor istice 20.04.

Hvala

    Milan Predojević 30. 03. 2020.

    Poštovana
    Ukoliko Vam ugovor istekne 20.04. i poslodavac se ne odluči da sa Vama produži radni odnos, odnosno ne zaključi sa Vama novi ugovor o radu, radni odnos će prestati, pa samim tim i sva prava koja iz radnog odnosa prositiču. Tu spada i pravo na plaćeno odsustvo, koje takođe ne možete da ostavrite ukoliko nije produžen radni odnos.
    Pozdrav

Maja Lakusic 25. 03. 2020.

Poštovani Milane,

mene zanima situacija vezana za automatsko produzenje bolovanja od 30 dana. Naime, otvorila sam bolovanje na dete 17.03. , trebalo bi da ga zatvorim 31.3. Pedijatar inace moze maksimalno da otvori bolovanje u trajanju od 15 dana. Da li ova odredba vazi i za nas koji smo u ovoj situaciji tj. da li nam bolovanje vazi i tokom celog aprila bez odlaska u DZ i bez doznaka? Hvala unapred na odgovoru, divni ste sto nam pomazete. Maja

    Milan Predojević 25. 03. 2020.

    Poštovana Majo
    RFZO je objavio da svim osiguranicima koji se nalaze na bolovanju koje je utvrdila lekarska komisija i osiguranicima upućenim od strane izabranog lekara na lekarsku komisiju za produženje bolovanja, biće automatski produženo bolovanje za 30 dana bez izlaska na lekarsku komisiju. To konkretno znači da ako lekar bude smatrao da je potrebno produženje bolovanja, neće morati da vas uputi na komisiju. Potrebno je da podatke o Vama i potrebi za produžetkom bolovanja lekarskoj komisiji RFZO dostavi zdravstvena ustanova u kojoj je Vaš izabrani lekar. Bez izlaska na komisiju moći će da Vam se produži bolovanje još do 30 dana. Hvala na lepim rečima.
    Pozdrav

Zeljko Stanisavljevic 25. 03. 2020.

Postovani Milane primetio sam neke od „odgovornih“ drzava u okruzenju su dali vec neko resenje ili pomoc za radnike i preduzetnike koji ne rade zbog vanrednog stanja. Da li da cekamo vladu da neke konkretne mere ili da krenemo u bojkot drzave? Jer je vise nego ocigledno da je ovaj se ovaj projetak oteo kontroli. Vucic je rekao da smo puni novca, a sada moli da se na daju otkazi… kako platiti licne dohotke ako nemamo zalihe novca ili povoljne kredite? Sve najbolje i svim dobrim ljudima dobro zdravlje.

    Milan Predojević 25. 03. 2020.

    Poštovani Željko
    Država je politička zajednica koja i jeste formirana u tu svrhu da obezbeđuje određena prava građanima, a da zauzvrat traži ispunjavanje građanskih dužnosti (plaćanje poreza i slično). S obzirom da nastupaju teška vremena za ekonomiju, koja će sigurno trpeti zbog vanrednog stanja, svakako da bi država morala da pripremi paket mera za oporavak privrede. Nije realno da on bude izdašan kao u bogatim temljama, ali sigurno je da se nešto može učiniti. Teret krize bi morao da se podeli između države, privrednika i radnika. Sve najbolje, pozdrav!

Tatjana Maksimovic 23. 03. 2020.

Postovani,
Molila bih Vas da mi razjasnite moju situaciju. Podnela sam zahtev za sporazumni raskid ugovora o radu 10.03. Trebala sam da odradim otkazni rok od 15 dana. Vlasnik preduzeca je 20.03 raspustio firmu na 3 meseca zbog trenutne situacije, ne isplativsi zarade za mesece februar i mart. Meni je receno da cu biti pozvana 25.03.da potpisem raskid ugovora. Znam da po zakonu treba da mi se isplate sve zarade u roku od mesec dana od dana otkaza i da li to pravilo vazi i u periodu vanrednog stanja? Hvala unapred, Tatjana Maksimovic

    Milan Predojević 23. 03. 2020.

    Poštovana Tatjana
    Odredbe Zakona o radu nisu suspendovane tokom vanrednog stanja, odnosno sva prava i obaveze koje proizlaze iz radnih odnosa propisana zakonom ostvaruju se i za vreme trajanja vanrednog stanja. Vaš poslodavac i dalje ima vremena da Vam u zakonskom roku uplati zaradu za februar (do kraja marta), odnosno za mart (do kraja aprila).
    Pozdrav

6526c915c444f356dfc8f410b1d70c82 22. 03. 2020.

Posto Ani na trudnicko Sam bolovanje 4mesec preko ugostitejske radnje restorana. Dali imam prava na is platu Ako je restoran zatvoren

    Milan Predojević 23. 03. 2020.

    Poštovana
    Ako Vam je radni odnos prestao, morate se što pre javiti Nacionalnoj službi za zapošljavanje (telefonom ili mejlom jer se šalterski rad sa strankama trenutno ne obavlja) radi informisanja o ostvadivanju prava kod te službe. Ukoliko je samo došlo do privremene obustave rada,poslodavac je u obavezi da Vam plaća naknadu dok je na snazi obustava rada.
    Pozdrav

Vladimir Krstic 22. 03. 2020.

Postovani,

da li postoji neka preporuka Vlade Srbije ka privatnim kompanijama da se roditeljima koji moraju da ostaju kod kuce radi cuvanja dece mladje od 12 godina u nastaloj situaciji a kada je drugi roditelj u obavezi da radi isplacuje 100% plate ( 12 mesecni prosel zarade) umesto 60%?

Hvala

    Milan Predojević 23. 03. 2020.

    Poštovani Vladimire

    Milan Predojević 23. 03. 2020.

    Nažalost još uvek ne postoji preporuka Vlade Srbije ka privatnim kompanijama da se roditeljima koji moraju da ostaju kod kuće radi čuvanja dece mlađe od 12 godina u nastaloj situaciji, a kada je drugi roditelj u obavezi da radi,isplaćuje 100% plate ( 12 mesecni prosek arade). U praksi je problem i isplata naknade zarade u visini Zakonom propisanih 60% proseka, već se dele otkazi. Nadajmo se da će neka odluka biti doneta, odnosno da će se pomoći oporavak ekonomije (pre svega očuvanje radnih mesta) državnim merama.
    Pozdrav

Milena Micovic 22. 03. 2020.

Pozdrav, imam jedno pitanje, radila sam u restoranu kao kuvar u privatnom sektoru, kada je ovo sve krenulo, nas poslodavac je zatvorio restoran i nas sve radnike odjavio, tj.otpustio,svi smo potpisali sporazumne otkaze. Zanima me kakva sad prava imamo. Hvala unapred

    Milan Predojević 22. 03. 2020.

    Poštovana Milena
    S obzirom da ste se saglasili sa prestankom radnog odnosa jer ste potpisali sporazum o tome, nemate pravo na novčanu naknadu kod NSZ. Da je do prestanka radnog odnosa došlo otkazom zbog tehnološkog viška ili zato što je došlo do prestanka rada poslodavca (stečaj, likvidacija), što verovatno više odgovara realnom stanju, situacija bi bila drugačija u pogledu prava kod NSZ.
    Pozdrav

Jelena Petronijević 19. 03. 2020.

Postovani, od 16.3.2020. trafika koju ja drzim i u kojoj radim prestala je sa radom jer se nalazi u skolskom dvoristu jedene skole. Nema pazara, nema uplata pazara, nema novca za porez, platu, osiguranje, kiriju…
Inace, pored alimentacije od 7000,00, to je moj jedini prihod. Da li Vi znate kakva su moja prava u ovakvoj situaciji? Hvala unapred, Jelena Mecanin.

    Milan Predojević 22. 03. 2020.

    Poštovana Jelena
    Država još nije donela nikakve odluke u pogledu eventualne finansijske pomoći privredi usled gubitaka poslova koji nastupaju. S obzirom da po zakonu postoji pravo na novčanu naknadu nezaposlenog lica koje je izgubilo posao usled otvaranja stečaja, pokretanja likvidacionog postupka i u drugim slučajevima prestanka rada poslodavca (ako postoji 12 meseci neprekidnog osiguranja pre toga ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci), kontaktirajte Nacionalnu službu za zapošljavanje. To možete učiniti mejlom ili telefonom jer se trenutno ne radi sa strankama na šalteru i kod ove službe ćete dobiti detaljniju informaciju o tome da li ispunjavate uslov za naknadu.
    Pozdrav

Jasmina Zivkovic 19. 03. 2020.

Molila bi vas za odgovor. Radila sam u skoli u kantini do odluke zatvaranja skola. Ugovor mi je bio do kraja meseca marta. Sada sam kuci. Evidentno ne mogu da radim od kuce. A tesko da ce me neko zaposliti dok je ovakvo stanje. Nas ima dosta takvih. Ima li neko obavezu prema nama dok ovo traje. Drzava ili poslodavac. Hvala na odgovoru.

    Milan Predojević 20. 03. 2020.

    Poštovana Jasmina
    Nažalost, nema niko obavezu. Ukoliko Vam je istekao ugovor o radu na određeno vreme, poslodavac nakon isteka nema obavezu da sa Vama potpiše novi ugovor. Možete eventualno ostvariti pravo na novčanu naknadu kao nezaposleno lice kod NSZ, ukoliko ispunjavate zakonske uslove.
    Pozdrav

Ivan Bugarinović 19. 03. 2020.

Postovani kakva je situacija sa nama koji radimo na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima vec par godina, posto radim u specijalnoj bolnici na pp ugovoru i svima nam je isti prekinut?

    Milan Predojević 20. 03. 2020.

    Poštovani Ivane
    Poslodavac nažalost nema obavezu, ni inače, niti u trenutnim okolnostima, da produži ugovor koji je bio potpisan na određeno vreme.
    Pozdrav

Marija Scepovic 19. 03. 2020.

Poštovani,
čitajući ovaj vaš blog.. Nisam sigurna da sam dobro razumela ovaj deo oko isplaćivanja nadoknade zaposlenim licima koja su iz bezbednosnih mera pandemoje gripa već dva dana u izolaciji. Konkretno, moja mama radi u vrtiću, ne znam koliko je to bitno da spomenem. Ali čisto informativno, dakle 60% zarade definitivno će biti isplaćeno??

U svom ovom haosu, moramo ostati pribrani. 🙏 Hvala Vam na ovako detaljnim informacijama. Svako dobro. Marija

    Milan Predojević 20. 03. 2020.

    Poštovana Marija
    Ako je propisana mera obavezne izolacije osiguranika kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini, zaposleni ima pravo na bolovanje po tom osnovu u visini od 65%. Ako poslodavac prestane sa radom zbog takve odluke državnog organa-onda je naknada najmanje 60% od prosečne zarade u poslednjih 12 meseci. U oba slučaja naknada zarade ne može da bude manja od minimalne zarade (dakle ispod toga Vaša majka ne može da dobije). Što se tiče zarade zaposlenih u vrtićima, nije mi poznato kakva je odluka poslodavca, a radi se o javnom sektoru. Vrlo je moguće da će zaposleni dobiti punu zaradu, ako je takva odluka poslodavca.
    Pozdrav

Saša Čatalinac 19. 03. 2020.

Poštovani Milane, u ponedeljak ujutro poslodavac me je obavestio usmeno o najverovatnije dobijanju otkaza. Radio sam u jednoj rođendaonici, više od 10 godina. Juče sam dobio rešenje o raskidu ugovora o radnom odnosu u kojem se navodi da sam tehnološki višak. Ja sam bio jedini radnik zaposlen na neodređeno, tj., jedini zaposlen uopšte. Nisam još ništa potpisao, ali me zanima koja su moja prava i da li poslodavac ima pravo na taj postupak? Pročitao sam tekst u celosti, ali mislim da ja i slični meni nemamo puno izbora ako poslodavac odluči da nam uruči otkaz. Kako ostvariti naknadu za nezaposlen lica kada šalteri državnih uprava, pa ni biroa, ne rade? Hvala Vam unapred.

    Milan Predojević 20. 03. 2020.

    Poštovani Saša
    Prema Zakonu o radu poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu usled tehnološkog viška zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Nažalost, država do sada nije propisala mere kojima biste bili zaštićeni od otkaza ugovora o radu u vreme vanrednog stanja. Za sada se samo apeluje na poslodavce da to ne čine, ali formalnopravno, ako su ispunjeni uslovi iz člana 179. Zakona o radu (koji reguliše otkaz zaposlenom od strane poslodavca), poslodavac može da sprovede zakonski postupak otkaza.
    Pozdrav

9508023aa158d56067350f72495170f6 19. 03. 2020.

Poštovani,
Interesuje me kakva su moja prava kada poslodavac privremeno zatvori radnju (u pitanju je trgovina), a nas radnice otpusti bez ikakvog papira i pri tom kaže da nemamo nikakvu nadoknadu za vreme mirovanja radnje? Da napomenem da je on ostao da radi još tri dana bez radnika.
Unapred hvala!
Pozdrav

    Milan Predojević 20. 03. 2020.

    Poštovana Tamara
    Ukoliko je nakon ta tri dana poslodavac prestao da radi, prema Zakonu o radu dužan je da Vam isplaćuje naknadu zarade u visini od 60% prosečne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci, s tim da ta naknada ne sme da bude manja od minimalne zarade. Morate se obratiti Inspekciji za rad.
    Pozdrav

Svetlana Jović 18. 03. 2020.

Poštovanje Milane,

Imam dva pitanja. Radim u trgovini, primljena sam na ugovor koji ističe 31.03.2020. kada bih u normalnim okolnostima verovatno potpisala novi i nastavila da radim. Od 27.02. sam na bolovanu radi nege deteta. Pošto vrtić ne radi, a nema ko da čuva decu, i nakon zatvaranja bolovanja moram da ostanem kod kuće da ih čuvam. Da li poslodavac mora da mi produži ugovor? Da li ostanak kući radi čuvanja dece do 12 godina uz 100% nadoknade važi i u privatnom sektoru?

    Milan Predojević 20. 03. 2020.

    Poštovana Svetlana
    Nažalost poslodavac nije dužan da nakon isteka ugovora o radu na određeno vreme sa Vaama sklopi novi ugovor o radu, niti je nakon zatvaranja bolovanja u obavezi da Vam isplaćuje naknadu zarade zato što odsustvujete sa posla jer čuvate dete u uslovima kada vrtići i škole ne rade. Država još nije donela jednu takvu obavezujuću odluku za poslodavce. Imate pravo na naknadu zarade samo u slučaju Vaše bolesti ili nege bolesnog deteta.
    Pozdrav

Maja Zivic 18. 03. 2020.

Postovani,radim u privatnom sektoru. Poslodavac mi je 8.03.2020 najavio otkaz. 2 nedelje otkazni rok tj do 23.03.2020. da li on sad moze da mi da otkaz u vreme vanrednog stanja? I da li ja mogu da dam otkaz?

9508023aa158d56067350f72495170f6 18. 03. 2020.

Poštovani,
Interesujue me kakva su moja prava kada poslodavac privremeno zatvori radnju (u pitanju je trgovina), a nas radnice otpusti bez ikakvog papira i pri tom kaže da nemamo nikakvu nadoknadu za vreme mirovanja radnje. Da napomenem da on ostaje da radi još tri dana bez radnika.
Unapred hvala!
Pozdrav

    Milan Predojević 20. 03. 2020.

    Poštovana Tamara
    Poslodavac je dužan da donese akt po osnovu koga niste u obavezi da dolazite na posao-da li je plaćeno odsustvo, godišnji odmor ili neki drugi pravni osnov. S obzirom da je nastavio sa radom, ne radi se o privremenoj obustavi rada poslodavca bez krivice zaposlenog, kada bi morao da Vam isplaćuje naknadu zarade od najmanje 60% prosečne zarade iz prethodnih 12 meseci. Nije u skladu sa zakonom da poslodavac na taj način otpusti zaposlenog i to što je na snazi vanredno stanje ne znači da je suspendovana primena Zakona o radu. Naprotiv, potreban je i dodatni napor da se obezbedi poštovanje propisa i izbegavanje otkaza u ovim uslovima. Mišljenja sam da je potrebno da se obratite Inspekciji za rad.
    Pozdrav

Radmila Dunjić 18. 03. 2020.

Poštovani,
Radim u jednoj fabrici, u stalnom sam radnom odnosu i interesuje me na koj način mogu da otvorim bolovanje ukoliko se razbolim?
Naime kolegenica je danas pokušala da na ime deteta koje ima temperaturu otvori bolovanje i u ambulanti u kojoj se leči i rečeno joj je da zbog novonastale situacije, stupila na snagu zbrana otvaranja bolovanja!?
Možete li, molim Vas, Pojasniti kako se sada to pravda i obačunava jer sam i sama u sličnoj situaciji?

    Milan Predojević 20. 03. 2020.

    Poštovana Radmila
    Nije uvedena zabrana otvaranja bolovanja. Naprotiv, RFZO je propisao mere po kojima za vreme trajanja vanrednog stanja svi osiguranici na bolovanju dobijaju automatsko produženje istog za 30 dana, bez javljanja lekarskoj komisiji Filijale. Što se tiče otvaranja novog bolovanja, za to morate da se obratite izabranom lekaru. Režim rada ambulanti u ovim okolnostima utvrđuju uprave domova zdravlja.
    Pozdrav

      Radmila Dunjić 26. 03. 2020.

      Ja se izvinjavam loše sam se izrazila.
      Mislila sam na otvaranje bolovanja na ime deteta.
      U međuvremenu, još 3 kolegenice nisu mogle da otvore bolovanje na ime deteta iako su im deca bolesna.

        Milan Predojević 27. 03. 2020.

        Poštovana Radmila
        I u tom slučaju imate pravo na bolovanje. Dakle, pedijatar šalje podatke lekarskoj komisiji o Vašem bolovanju i potrebi za produženjem istog. Komisija bez Vašeg izlaska donosi odluku o produženju. Takođe, lekari ne mogu da odbiju da otvore bolovanje samo zato što je na snazi vanredno stanje.
        Pozdrav

Milena Stojanovic 17. 03. 2020.

Postovani, radim u privatnom sektoru, trgovina je u pitaju, zbog donete odluke o vanrednom Stanoju, deca ne idu u skolu. Kakva su moja prava da odsustvujem sa posla, s obzirom da decu nema ko da cuva a deca su od 8 I 11 godina? Da li imam zakonski pravo ostanem kuci i cuvam decu? Kako je plata u Tim slucajevima regulisana? Hvala unapred

    Milan Predojević 18. 03. 2020.

    Poštovana Milena
    Navedeno pitanje nije regulisano važećim propisima (nema bolovanja niti plaćenog odsustva zbog toga što vrtići i škole ne rade) a još uvek nema ni preporuke za poslodavce u pogledu zaposlenih roditelja dece koja ne mogu da ostanu sama u svojim domovima. Uredbom o organizovanju poslodavaca za vreme vanrednog stanja propisano je jedino da je poslodavac dužan da omogući zaposlenima obvaljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće). Tada Vam pripada puna plata. Takođe se poslodavac obavezuje da organizuje rad u semanama, ako je to moguće. Podsećam Vas da smo pre nekoliko nedelja već imali zatvaranje vrtića i škola zbog epidemije sezonskog gripa, ali da nije bilo određeno da jedan od roditelja dece mlađe od 12 godina (to se obično uzima kao granica u uzrastu od koje deca mogu sama o sebi da se staaraju) može da odsustvuje sa rada uz punu platu. Dakle, ako poslodavac ne odredi da je moguć rad od kuće, ili ne odluči da obezbedi roditeljima plaćeno odsustvo, za sada roditelji moraju da se snalaze za čuvanje dece, sve dok ovo pitanje ne bude rešeno-odlukom poslodavca ili države. U ovom trenutku zaposleni mora uz saradnju sa poslodavcem da pronađe najbolje rešenje kako bi se, u skladu sa načelom solidarnosti, podelio teret vanrednog stanja.
    Pozdrav

Jelena M 16. 03. 2020.

Poštovani,
ja radim 5 meseci i 15 dana i od danas ne radimo zbog sigurnosti i mera opreza što smatram sasvim pametnom odlukom poslodavca.

Radim u privatnom sektoru pa zanima šta se tu dešava
oko plata i isplata. Poslodavac neće zarađivati očigledno. Da li tu država pomaže pritnicima tj nama zaposlenima?

    Milan Predojević 16. 03. 2020.

    Poštovana Jelena
    Kao što je navedeno u tekstu, mišljenja sam da je po važećim pravnim normama poslodavca taj koji mora da isplati naknadu zarade zaposlenima za slučaj da dođe do prestanka rada poslodavca bez krivice zaposlenog. Zakonski minimum koji poslodavac iz svojih sredstava mora da isplati je 60% zarade, s tim da ne sme da ide ispod minimalca. Ukoliko država bude donela odluku da delom ili u celosti finansira naknade zarada zaposlenima koji iz istog razloga budu prestali da rade, ta odluka bi trebalo da opredeli da li će se naknada zarade finansirati iz Budžeta u potpunosti ili delimično i da li će eventualno biti iznad navedenog minimuma koji poslodavac po zakonu mora da plati.
    Pozdrav

      Nikolic Jelena 17. 03. 2020.

      Postovani, radim u jednoj decijoj igraonici. Zaposlena sam kao invalid, samohrana sam majka… I od juce ne radim. Primljena sam za stalno 9. Meseci ce biti 1.og aprila. Ja ne znam sta cu sada da radim kome da se obratim!? Ne znam sta mi je činiti?!

        Milan Predojević 18. 03. 2020.

        Poštovana Jelena
        Ukoliko ste u stalnom radnom odnosu, poslodavac je morao da odredi po kom osnovu ste prestali da radite. Takav akt poslodavca bi odredio da li je reč o plaćenom odsustvu i ako jeste, kolika je naknada tokom istog. Iz Vašeg pitanja nije najjasnije na koji način ste prestali da radite. otkaz ugovora bi svakako bio pod posebnom lupom i morali biste se obratiti Inpsekciji za rad da izađe na lice mesta i proveri da li je otkaz u ovakvim okolnostima zakonit.
        Pozdrav

          Nikolic Jelena 18. 03. 2020.

          Jednostavno prestanak rada u pitanju je dečija igraonica !nisam otkaz dobila. Jer sam primljena za stalno kao invalid, a posto su uzeta za mene sredstva pre manje od godinu dana, nece ni smeti otkaz da mi daju.

          Nikolic Jelena 18. 03. 2020.

          Javljeno mi je da ne dolazim na posao od ponedeljka 16.03. i to je to. Kome ja da se obratim? Ostali su mi duzni februarasku platu…. Pola marta….

          Milan Predojević 18. 03. 2020.

          Poštovana
          Morate da insistirate kod poslodavca da se izda rešenje po osnovu kog ne radite od 16.03.2020. godine. Treba da se definiše da li ste na plaćenom odsustvu ili po kom drugom osnovu ne morate da dolazite na posao, ako radni odnos i dalje traje. Ukoliko se ne sporazumete sa poslodavcem, obratite se Inspekciji za rad.
          Pozdrav

          Nikolic Jelena 18. 03. 2020.

          Hvala Vam na odgovoru.

      DAJANA KOKIC 17. 03. 2020.

      Postovanje Milane,
      Trenutno sam na porodiljskom odsustvu koje se zavsava u aprilu mesecu, decun nema ko da cuva. Isla su u vrtic. Sta mislite da li je poslodavac duzan da mi produzi bolovanje?

        Milan Predojević 18. 03. 2020.

        Poštovana Dajana
        Porodiljsko odsustvo se produžava samo u skladu sa zakonskim uslovima, to jest jedino u slučaju potrebe za posebnom negom deteta. Odluku o tome ne donosi poslodavac, nego služba nadležna za brigu o deci u lokalnoj samoupravi. Što se tiče odsustva sa rada uz platu radi čuvanja dece, a zbog prestanka rada vrtića i škola u okolnostima vanrednog stanja, navedeno pitanje nije regulisano važećim propisima. Nije predviđeno bolovanja niti plaćeno odsustvo zbog toga što vrtići i škole ne rade, a još uvek nema ni preporuke za poslodavce u tom pogledu. Uredbom o organizovanju poslodavaca za vreme vanrednog stanja propisano je jedino da je poslodavac dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće). Tada Vam pripada puna plata. Takođe se poslodavac obavezuje da organizuje rad u smenaama, ako je to moguće. Podsećam Vas da smo pre nekoliko nedelja već imali zatvaranje vrtića i škola zbog epidemije sezonskog gripa, ali da nije bilo određeno da jedan od roditelja dece mlađe od 12 godina (to se obično uzima kao granica u uzrastu od koje deca mogu sama o sebi da se staaraju) može da odsustvuje sa rada uz punu platu. Dakle, ako poslodavac ne odredi da je moguć rad od kuće, ili ne odluči da obezbedi roditeljima plaćeno odsustvo, za sada roditelji moraju da se snalaze za čuvanje dece, sve dok ovo pitanje ne bude rešeno-odlukom poslodavca ili države. U ovom trenutku morate uz saradnju sa poslodavcem da pronađete najbolje rešenje.
        Pozdrav

          DAJANA KOKIC 18. 03. 2020.

          Hvala Vam puno na detaljnom objasnjenju. Nadam se da ce imati razumevanja, da cemo pronaci neko resenje.