Nastavnica Katarina Veljković: Moj zadatak je da stvaram buduće inovatore

Jedan od 50 najboljih nastavnika na svetu predaje baš u Srbiji. Nastavnica informatike u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji Katarina Veljković koja se u trci za ovog svojevrsnog prosvetnog Nobela, Global Teacher Prize, izborila za sam vrh profesije među 12.000 kolega iz 140 zemalja, poručuje da uspeh u obrazovanju dolazi iz strasti i stalnog inoviranja, a ne iz praćenja zastarelih metoda. 

Nakon završenih studija na Prirodno matematičkom fakultetu, njen prvobitni karijerni plan bio je rad u IT industriji, ali se neočekivano našla u učionici, prihvativši privremeni posao. Umesto da piše kodove za programerske kompanije, već 23 godine ostala je “zaražena” prosvetnim pozivom, odlučna da radi sa mladima koji će sutra pisati programe, menjati sisteme i oblikovati svet.  

A na pitanja zašto je odustala da zarađuje velike honorare programiranjem umesto što predaje đacima, odgovara: 

“Pravo pitanje nije zašto sam ja izabrala prosvetu, već – zašto je društvo došlo do tačke da sve vrednosti meri isključivo novcem.”  

Radim na projektima koji menjaju živote 

Odabir svoje profesije smatra odgovorom na pitanje šta je zapravo vredno u životu. 

“U IT industriji bih radila na projektima koji donose novac. Međutim, u školi imam privilegiju da radim na projektima koji ne donose zaradu, već menjaju živote. Neprocenjivo je videti kada učenik otkriva strast prema programiranju, pravi svoje prve korake kao preduzetnik ili ostvaruje uspeh na međunarodnom nivou – to su vrednosti koje prevazilaze svaku materijalnu dobit”, kaže naša sagovornica i dodaje da veruje da joj posao koji radi donosi više nego ijedan drugi koliko god plaćeniji bio.  

“Nastavnički poziv stalno izaziva da budete bolji, da rastete i da se neprestano preispitujete kako radite i šta ostavljate iza sebe. Škola je mesto gde mogu svojim radom da utičem na druge, kroz male, svakodnevne situacije, poput razgovora sa učenicima, podrške kolegama, promene pristupa u radu i podsticaj deci da razmišljaju globalno, sanjaju velike snove i vide nauku kao ključ za rešavanje stvarnih problema u svetu koji se stalno menja.” 

Prema njenim rečima, dobar nastavnik pre svega mora imati strast prema svom poslu, jer ako on nije motivisan, teško da će moći da inspiriše učenike.  

“Videla sam iskru u očima učenika kada nešto novo nauče. Videla sam kako tehnologija može da ih inspiriše i promeni, i shvatila sam da je moj zadatak da stvaram buduće inženjere, programere, inovatore. Sada, posle dve decenije rada, sigurna sam da sam izabrala pravi put.” 

Učionica budućnosti – kreativnost, tehnologija i strast 

Ona ne misli da je tačan mit da su danas deca nezainteresovana:  

„Nije problem u deci – problem je u načinu na koji ih učimo. Današnje generacije žive u digitalnom okruženju, razmišljaju u slikama. Njima su prirodni brzina, vizualno i dinamika. Traže interaktivnost i smisao. Kada se omoguće projektni radovi, programiranje i istraživanje, deca se angažuju i pokazuju pravu motivaciju. Tada vidim oči koje sijaju, ideje koje pršte, timski rad i upornost da dođu do rešenja.“ 

Časovi informatike nastavnice Veljković razlikuju se od uobičajenih. U nastavu je uvela lego kocke i robote.  

“Na samom početku rada u školi, na jednom času učenik mi je postavio pitanje -Zašto ovo učimo, gde ćemo ovo da koristimo u životu. I tada sam shvatila – ako ne vidi smisao, neće ni učiti. Lego roboti su način da programiranje postane opipljivo, zanimljivo, zabavno. Kada učenik napiše program i vidi kako njegov robot reaguje – to je trenutak učenja koji se pamti. A najlepši deo je što sami osmišljavaju svoje projekte, rešavaju probleme i razvijaju kreativnost.” 

Prema rečima naše sagovornice, danas je digitalna pismenost ono što su nekada bili čitanje i pisanje. Smatra da nije dovoljno znati koristiti tehnologiju, već da je važno razumeti kako ona funkcioniše. Kroz svoj posao, pokušava da nauči decu kako da razmišljaju, kako da rešavaju probleme, kako da budu kreatori, a ne samo pasivni korisnici. 

Inovativne nastavne metode koje primenjuje – spoj informatike, programiranja, robotike i kreativnosti donele su joj titulu jednog od najboljih edukatora Srbije i otvorili vrata za prijavu na Global Teacher Prize gde je odabrana u prvih 50 na svetu. Merili su se kreativnost, ali i uticaj na društvo kroz projekte koji prevazilaze granice učionice, ocenjivali su se rezultati, napredak i postignuća učenika, doprinos unapređenju profesije… 

“Kada sam se prijavila nisam imala utisak da radim nešto izuzetno, radila sam ono što smatram prirodnim i neophodnim za svoje učenike. Verujem da su za ovaj poziv važni otvorenost za inovacije, savremene metode, novi alati, ali da je ključna empatija. Nastavnik mora da prepozna potrebe, strahove i ambicije svojih učenika, da ih razume i podrži na njihovom putu. Uz to, neophodno je da razvija kritičko razmišljanje, ne samo kod učenika, već i kod sebe. Nastavnik koji ne postavlja pitanja i ne traži dublje odgovore ne može očekivati da to rade ni njegovi učenici. Dobar nastavnik mora da zna da komunicira na način koji ohrabruje, pokreće i inspiriše” 

Kako kaže, najponosnija je kada njen rad ima dugoročan efekat, a kada znanje ne ostane samo u đačkim sveskama, već postane deo njihovih veština.  

“Kroz godine, videla sam kako moji đaci postaju programeri u velikim IT kompanijama, osnivaju svoje startap-ove, bave se naukom, istraživanjem, predavanjem. To je ono što me najviše raduje, što su nastavili da razvijaju svoja znanja i sposobnosti.  

Neki od zapaženih đačkih projekata koje je pokrenula nastavnica Veljković su i „Escape Room“ u Minecraftu – međunarodno nagrađena edukativna igra za učenje informatike i algoritama. Uvela je Lego robote u nastavu za programiranje, fiziku i rešavanje stvarnih problema. Posebno je ponosna na projekat „Pametna košnica“, koji pomaže pčelarima da prate zdravlje pčela. Takođe vodi uspešnu Lego sekciju koja već 10 godina osvaja medalje na svetskim takmičenjima. 

Zapostavljena profesija i potreba za promenama 

„Bez kvalitetnih nastavnika nema ni budućih vrhunskih stručnjaka.“, poručuje naša sagovornica i dodaje da je nastavnik taj koji kod dece razvija radoznalost, kritičko razmišljanje i analitičke veštine, jer svaka karijera i inovacija počinju u učionici.  

„Ako ih u školi naučimo kako da misle, a ne samo šta da misle, tada ih pripremamo za uspeh.“ 

Prema njenim rečima, mladi danas biraju IT i druge profesije zbog bolje zarade i slobode, dok nastavnici rade u uslovima preopterećenosti i niskog priznanja. Zato smatra da je sa skromnim platama i administrativnim opterećenjem teško zadržati čak i one koji su strastveno posvećeni radu sa decom. 

“Rigidnost sistema i zastarele metode obeshrabruju i nastavnike i učenike. I dok se od nas očekuje da budemo i edukatori, i psiholozi, i savetnici, i organizatori, vrlo se retko govori o tome koliko je važno da budemo poštovani kao stručnjaci. I dalje verujem da je obrazovanje najmoćniji alat za promenu društva. Verujem da je svaki učenik vredan prilike da razvije svoje talente i postane odgovoran i slobodan čovek. U tome je i najveća vrednost naše profesije. U zdravom društvu, nastavnik je prepoznat kao partner u razvoju zajednice – stručnjak čije se znanje i mišljenje uvažava. U takvom društvu, obrazovanje nije „nužno zlo“, već strateška vrednost, a škole mesta gde se ne uči samo gradivo, već i kako da postaneš odgovoran, slobodan i misleći građanin”, kaže naša sagovornica i zaključuje: 

“Za bolju budućnost obrazovanja, neophodno je ulagati u nastavnike, smanjiti birokratiju i modernizovati nastavu. Profesionalno dostojanstvo, podrška i priznanje nastavnicima ključni su za razvoj društva.”