Pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva veoma je važno pravo za svaku porodilju. Nedavno doneta odluka Ustavnog suda Srbije značajno utiče na način obračuna te naknade zarade. Do odluke Ustavnog suda u obračun osnovice za naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva isključivo su ulazila primanja iz 18 meseci koji prethode mesecu otvaranja trudničkog bolovanja (a ne koji prethode mesecu otvranja porodiljskog odsustva). Ako nije bilo trudničkog bolovanja, tada se računalo poslednjih 18 meseci pre porodiljskog odsustva. Ubuduće, računaće se uvek 18 meseci pre otvaranja porodiljskog odsustva, a to znači da ako je žena koristila trudničko bolovanje u osnovicu će ući i primanje naknade zarade tokom trudničkog bolovanja.
Sve napred navedeno rezultat je Odluke Ustavnog suda Republike Srbije broj IUz-60/2021, koja je objavljena u februaru 2023. godine, a kojom se neki delovi Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, koji uređuje isplatu naknade zarade porodiljama, utvtrđen neustavnim i stavljeni su van snage danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u “Službenom glasniku RS”. U čemu se sastoje izmene ? Šta ova odluka Ustavnog suda konkretno znači?
Primanja pre porodiljskog
Pođimo od obrazloženja odluke Ustavnog suda. U obrazloženju se ističe da su prema do sada važećim odredbama zakona određivanje naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta bila relevantna visina primanja koja imaju karakter zarade i na koja su plaćeni doprinosi u periodu od 18 meseci, ali se ovaj period ne računa isto u svim slučajevima tog odsustva.
Naime, kojih 18 meseci se uzima u obzir zavisi od toga da li je pre otpočinjanja porodiljskog odsustva žena bila privremeno sprečena za rad zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće ili nije. Drugim rečima, kojih 18 meseci se računalo zavisi od toga da li je žena koristila trudničko bolovanje ili ne.
Ženi koja nije imala komplikacija u vezi sa trudnoćom, za obračun naknade zarade do sada se uzimalo u obzir 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Nasuprot tome, u slučaju da je korišćeno tzv. trudničko bolovanje, za obračun naknade zarade za vreme porodiljskog i odsustva radi nege deteta do sada se uzimalo u obzir 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, to jest 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja trudničkog bolovanja.
Dakle, ako je bilo trudničkog bolovanja, pri obračunu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta nije se uračunavao period u kome je zaposlena žena bila privremeno sprečena za rad zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće i za koji je ostvarila pravo na naknadu zarade u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, u visini 100% od osnova za naknadu.
To dalje znači da se tim ženama obračun naknade zarade vršio prema primanjima koja imaju karakter zarade ostvarenim u značajno ranijem periodu u odnosu na trenutak otpočinjanja porodiljskog odsustva nego ženama čija trudnoća je protekla bez komplikacija.
Sa druge strane, ženi koja nije koristila tzv. trudničko bolovanje, a u periodu od 18 meseci koji prethode mesecu započinjanja porodiljskog odsustva je u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju ostvarila naknadu zarade usled bolovanja koje se ne svrstava u trudničko bolovanje (npr zbog obične bolesti), za obračun naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta uvek se računao period od 18 meseci koji prethode mesecu u kome je započeto porodiljsko odsustvo. Dakle, privremena sprečenost za rad nastala iz nekog drugog razloga predviđenog Zakonom o zdravstvenom osiguranju, to jest sprečenost za rad koja nije trudničko bolovanje, a po osnovu koje je ostvareno pravo na naknadu zarade, ne utiče na način računanja relevantnog perioda od 18 meseci i u njemu ostvarenih primanja za obračun naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta.
Po oceni Ustavnog suda, žene koje su zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće sprečene za rad, to jest koje su koristile trudničko bolovanje, a kojima je po tom osnovu Zakonom o zdravstvenom osiguranju obezbeđena posebna zaštita, primenom osporenih odredbi Zakona neopravdano su se stavljale u nepovoljniji položaj u odnosu na žene čija trudnoća je protekla bez komplikacija, jer im se kao relevantan period za obračun naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta ne uzima u obzir 18 meseci koji prethode mesecu u kome je otpočelo porodiljsko odsustvo već koji prethode trudničkom bolovanju.
Objavom odluke Ustavnog suda Srbije u Službenom glasniku Republike Srbije prestala je da važi odredba člana 13 stav 1 Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom prema kojoj u osnovicu za obračun naknade zarade ulaze primanja ostvarena u poslednjih 18 meseci pre trudničkog bolovanja, već će se ubuduće isključivo uzimati u obzir primanja iz poslednjih 18 meseci pre porodiljskog odsustva, bez obzira na to da li je bilo trudničkog bolovanja ili ne. Dakle, ubuduće neće se praviti razlika između porodilja koje su bila na trudničkom bolovanju u odnosu na porodilje koje nisu koristile trudničko bolovanje. Kod svih će osnovicu za obračun nakande zarade tokom porodiljskog odsustva ulaziti primanja u poslednjih 18 meseci pre otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Od 14. februara sporni član zakona glasi: ,,Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodilskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja porodiljskog odsustva”.
Pravo na odštetu porodilja
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. 22. februara prosledilo je opštinskim i gradskim upravama instrukcije za postupanje u vezi sa ovom odlukom Ustavnog suda. U skladu sa ovom instrukcijom gradske uprave preispitaće po službenoj dužnosti sva rešenja kojima je odlučeno o pravu na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, a koja nisu konačna i pravnosnažna. Korisnici prava kojima je rešenje dostavljeno počev od 19. aprila 2019. godine mogu podneti, ukoliko smatraju da im je pravo povređeno, zahtev za izmenu pojedinačnog akta (rešenja) koje je konačno i pravnosnažno.
Prema tome, sve porodilje kojima je rešenje o naknadi zarade za vreme porodiljskog odsustva dostavljeno 19. aprila 2019. godine ili kasnije, a smatraju da su oštećene primenom zakonskih odredbi koje su oglašene neustavnim, moći će da traže izmenu rešenja i isplatu eventualne razlike.
Pravo na obeštećenje nemaju majke koje su dobile svoje rešenje između 1. jula 2018. i 19. aprila 2019, kao i preduzetnice, poljoprivrednice, zaposlene po ugovoru o delu zato što one nisu dobijale porodiljsku naknadu, nego imaju pravo na naknadu po osnovu rođenja deteta.
Zahtev se podnosi na utvrđenom obrascu u gradskoj upravi koja je donela pojedinačni akt (rešenje).
Rok za podnošenje zahteva je šest meseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, a kako je odluka objavljena 14. februara, rok za podnošenje zahteva za izmenu pojedinačnog akta ističe 14. Avgusta tekuće godine.
