Od šegrta majstora Mileta do arhivatora u „Državnom poslu“

Glavni arhivator Đorđe Čvarkov iz satirične serije „Državni posao“, jedne od najpopularnijih ne samo u Srbiji, već i na ovim prostorima, bio je sve što može da se zamisli. Ne postoji posao kojim se nije bavio i u svakom od njih je bio apsolutni šampion i neprevaziđeni autoritet. Ili barem tako voli da kaže.

„Sine, važan je zanat u rukama“

S druge strane, maestralni Dimitrije Banjac, koji je upečatljivo odigrao lik Đorđa Čvarkova, nema baš toliko veština, ali i on može da se pohvali da ih je u dosadašnjem radnom stažu stekao poprilično. Rođeni Novosađanin, nekadašnji frontmen pank benda, novinar i inženjer, otkrio je u razgovoru za Infostud kako je i gde stekao prvo radno iskustvo.

– Nije fraza, radio sam na mnogo mesta, i sa puno ljudi, a sve je počelo u firmi pod nazivom „Getaldus“, u kojoj sam bio šegrt izvanrednom majstoru Miletu. U pitanju je bila optičarska radnja, a majstor Mile je pravio dioptrijske naočare. One su se u ono vreme teško, ručno izrađivale preciznim sečenjem na nekakvom brusnom kamenu. E sad, ako neko ima „plus 12“, na primer, pozove se Mile da to uradi, jer ne može niko drugi da obradi staklo kao dno čaše za viski. Tamo sam počeo da radim na nagovor oca koji je u ono vreme uvideo da ja kao gimnazijalac nemam zanat u rukama i da mogu vrlo lako da prođem kao on pravnik, ponižen i mobilisan. A ovo je bio pravi zanat. Optika! Naočare! Gospodski! – kaže Banjac.

Sebi na poklon – vetrovku

Ali nije Dimitrije odmah nakon šegrtovanja „postao“ glavni arhivator Đorđe Čvarkov, već je morao da prođe još mnogo usputnih stanica. Jedna od zanimljivijih na tom putu je bila ona kad je za srpsko tržište prevodio doživljaje legendarne grupe TNT iz stripa „Alan Ford“. To mu je, kako sam kaže, jedan od omiljenih stripova i u kolekciji mu nedostaju samo četiri sveske o ludoj družini iz Cvećare.

Pasionirani je ljubitelj sporta, navijač engleskog Vimbldona, a kaže nam da je od prvog novca zarađenog kod majstora Mileta kupio jaknu jednog NBA ligaša.

– Sećam se, bila je to vetrovka „Filadelfije Seventisiksers“. Posle sam se otisnuo u „privatluk“ i otvorio „sega klub“, pa se pokajao zbog toga, zatim sam prešao na televiziju, pa radio kao novinar, a potom bio dugo godina u rafineriji…Svašta sam radio dok nisam „došao“ u arhivatorsko odeljenje – priča nam on.

Kao mlađi, Banjac je želeo da se bavi glumom, to ga je uvek privlačilo, ali je umesto dramaturgije studirao i diplomirao petrohemiju i planirao inženjersku karijeru, kad ga je život iznenadio.

Dobio je ponudu da glumi u skečevima, a iz cele te priče se izrodio „Državni posao“ – jedan od najgledanijih humorističkih formata. A opet, iz svega toga je dobio priliku da glumi u pozorištu, dok ga na filmu nije bilo. Za sada.

Banjac navodi da je gotovo uvek radio dva ili više poslova, a na svakom od njih je naučio ponešto važno. Nešto u Naftnoj industriji Srbiji, nešto u magazinu CKM i Radio televiziji Vojvodine, a mnogo toga i na svim drugim pozicijama na kojima je bio.

Mlad čovek treba što pre da radi

Svako to iskustvo mu je kasnije pomoglo da još jače i detaljnije začini „neverovatne“ veštine Đorđa Čvarkova, „besmrtnog supermena sa Pejićevih Salaša u Novom Sadu“.

I zbog svega toga smatra da je vrlo važno da svaki mladi čovek što pre počne da radi, jer su te radne navike ostaju za ceo život.

– Mislim da je to vrlo bitno i zbog toga što se svi traže naročito u tom periodu. Ali i zbog socioloških veština, znanja i načina ponašanja u društvu, koje se bruse ko na optičarskom brusnom kamenu – slikovito nam je objasnio Banjac.

Dimitrijeva priča nedvosmisleno pokazuje da se do snova može stići i obilaznim putem, da je potrebno verovati u sebe, biti uporan i svakog dana se za korak približiti svom cilju. A kad ste toliko vredni, svestrani i odvažni, a pre svega svesni da odnekle mora da se počne, onda su i veće šanse da ćete imati priliku da se dokažete i zasijate u najboljem svetlu.

Foto: Promo