Oporavak „od glave do pete“: Kako izgleda posao fizioteraputa i masera

Stres i napetost od ubrzanog tempa života, umor i bol u kostima i mišićima vrlo efikasno nestaju kada se o oporavku brinu profesionalni fizioterapeuti i maseri. Oni su tu da adekvatnim terapijama, koristeći znanja, tehnike i savremenu medicinsku opremu, ubrzaju proces lečenja i nege posle povreda.

Potrebno im je samo poverenje pacijenata, njihova opuštenost i vera da zaista mogu da im pomognu „od glave do pete“.

Različite tehnike i metode

Često se, kolokvijalno, pogrešno smatra da je posao fizioterapeuta i masera identičan, a zapravo, radi se o dva odvojena zanimanja u kojima se koriste potpuno različite tehnike i metode.

– Maseri najčešće koriste šake, odnosno prste, ali postoje i tehnike kojima se masira podlakticama, laktovima, a ponekad i stopalima. Fizioterapeuti, s druge strane, sprovode fizikalnu terapiju i pomažu u oporavku i rehabilitaciji. Maseri mogu da stiču znanja kroz četvorogodišnje školovanje u medicinskim školama, ali i da završe određeni kurs, dok fizioterapeuti nužno moraju da imaju formalno obrazovanje i ono se mahom nadograđuje kroz pohađanje više škole – kaže za Infostud Milica Pešić, licencirani strukovni fizioterapeut u Domu zdravlja West Medic. U ovoj ustanovi se godinama unazad stručnjaci bave bolestima i oštećenjima kičme, diskus hernijom, kifozom, kokstartozom, skoliozom, spondilozom, glavoboljama, vrtoglavicom, kiropraktikom i fizikalnom terapijom na najvišem medicinskom nivou.

Vremenom naučite da čuvate snagu

Milica se masažom bavi već šest godina, i to je nešto što je, kako kaže, jako ispunjava, budući da voli da pomaže drugima. Ona nam otkriva i da se od tog posla može lepo živeti.

– Imam 29 godina, volim svoj posao kako onaj masera, tako i fizioterapeuta. Generalno, fizikalna terapija je daleko lakša od masaže, budući da tokom masiranja morate da trošite mnogo energije. Neke studije govore da tokom masaže dolazi do opterećenja srca kod samih masera dok su proširene vene veoma česta pojava i to ne samo na nogama, usled dugog stajanja, već i na rukama. Međutim, vremenom naučite da masirate celim telom i time se manje umarate, a prsti su vam, zapravo, samo mesto kontakta sa pacijentom – ističe Milica.

Iako nigde to nije jasno definisano,  naša sagovornica kaže kako se masažom uglavnom bave oni do 45 godina starosti, a fizikalnom terapijom mogu i stariji.

– To, naravno, nije granica posle koje ne može da se radi masaža, ali mislim da je to doba do kog možete da date maksimum, mada, moram reći da ima mnogo kolega koji i sa 60 godina vrhunski masiraju. Važno je samo potpuno se posvetiti i uspostaviti poverenje sa pacijentima, da vide kako ste dobri u tome što radite kako bi se maksimalno opustili kad dođu kod vas – kaže Milica i dodaje:

– Od toga koliko posla imate zavisi i koliko ćete novca zaraditi. Plata masera se uglavnom kreće od 60.000 do 120.000 dinara mesečno, ali sve je direktno povezano sa vremenom koje provedete za maserskim stolom – navodi ona.

Fizioterapija VS masaža

Fizioterapeut koristi različite tehnike uključujući terapeutske vežbe, manuelnu terapiju, lasersku terapiju i druge metode. Cilj fizioterapije je rehabilitacija i prevencija povreda, a suština je da ona treba da obnovi funkcionalnost tela.

Sa druge strane, masažom se tretiraju razna stanja kako bi se uklonila mišićna ukočenost i spazam. Pored toga, blagotvorna je i na normalizaciju pritiska, cirkulaciju i imunitet, naročito posle velikih fizičkih napora ili treninga. Uglavnom je koriste relativno zdravi klijenti kojima prija relaksacija i koji vode brigu o svom telu.

Milica naglašava da je u ovom poslu pored konstantnog usavršavanja, koje je neophodno, najvažnije da stvarno volite svoj posao.

– Imam tu sreću da radim u timu koji je izuzetno posvećen poslu, to su sve vrhunski stručnjaci sa ogromnim znanjem i iskustvom od kojih možete da učite svakodnevno o fizikalnoj medicini, kiropraktici i kineziterapiji. Cilj nam je da svakom ko dođe olakšamo bol i rešimo problem, mi imamo svoju misiju – da svim pacijentima život učinimo boljim i kvalitetnijim – kaže Milica iz West Medica.

Sportska masaža poseban izazov

Po svrsi i načinu pružanja masaže ona se deli na relaks, antistres, terapeutsku i sportsku masažu, a jedan od najvećih autoriteta u poslednjoj oblasti je viši sportski terapeut Viktor Vujošević iz ordinacije Orthoexpert.

Tokom karijere koja traje gotovo 30 godina bio je fizioterapeut i maser u Fudbalskom klubu Partizan, u klubovima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije i Tajlanda, a trenutno je član medicinskog tima Fudbalske reprezentacije Srbije.

– Sportska masaža i fizikalna terapija su nešto posebno, jer je naš posao da kroz razne tehnike i terapije pomognemo igračima da se spreme za utakmicu, a onda posle nje što lakše i brže oporave. Mada, nisu u pitanju samo fudbaleri, jer klub, odnosno Savez, domaćin utakmice, dužan je da obezbedi i masažu za sudije. Igrači imaju svoju rutinu, koju uglavnom donose iz klubova, gde se masiraju svaki dan i mi u reprezentaciji se trudimo da im pružimo ono na šta su navikli. Često me pitaju koliko je kod masaže bitan faktor da li igrači imaju depilirane noge ili ne, i iznenade se kad kažem da to nije problem. Razlika je samo u količini i vrsti kreme koja se koristi – kaže Vujošević.

Kako medicina iz godine u godinu sve više napreduje tako se i tretmani oporavka sportista, koje primenjuju maseri i fizioterapeuti menjaju.

– Medicina stvarno brzo napreduje i veoma je važno edukovati se svaki dan. Tu ne sme da bude opuštanja, jer ćete brzo shvatiti da ste u zaostatku sa konkurencijom. Tokom karijere smo nekad nakon napora igrače terali da ulaze u bure sa ledom i vodom, a danas imate komore u kojima  temperatura ide do minus 150 stepeni celzijusa i to je od velike pomoći u procesu oporavka – zaključuje  Viktor Vujošević.