OTKAZ: Kada poslodavac mora da vas isplati?

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

feb 16

Prestanak radnog odnosa, naročito onaj do kog dolazi mimo volje zaposlenog, može da predstavlja stresan momenat u životu, kao i da proizvede finansijski izazovnu situaciju za lice koje iznenada ostaje bez posla. Isplata otpremnine prilikom prestanka radnog odnosa može donekle da popravi nezavidan položaj radniku koji ostaje bez radnog mesta. Zbog toga su zaposleni veoma zainteresovani da budu upoznati sa time u kojim slučajevima prestanka radnog odnosa je poslodavac dužan da ih isplati.

Da bismo definisali obaveze poslodavca u navedenim smislu treba da se podsetimo kojim aktima se uopšte određuju dužnosti poslodavca, odnosno na koji način se uređuju prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u radnom odnosu.

Međusobni odnos zakona

Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju se zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu. U najkraćem, kolektivni ugovor je sporazum o pravima i obavezama radnika koji zaključuju reprezentativni sindikat i poslodavac. Ugovor o radu je pojedinačan akt koji zaključuju poslodavac i zaposleni, kojim se zasniva radni odnos. 

Ukoliko kod poslodavca nije u primeni kolektivni ugovor (nema reprezentativnog sindikata ili ne može da se postigne saglasnost između poslodavca i reprezentativnog sindikata o sadržini kolektivnog ugovora) onda se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa uređuju zakonom, pravilnikom o radu (umesto kolektivnim ugovorom) i ugovorom o radu. Pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno opštim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ga ovlašćeno lice u skladu sa zakonom. Pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora (u nastavku teksta kolektivni ugovor i pravilnik o radu nazivamo opštim aktom kod poslodavca).

Kao što vidimo postoji višestepenost u uređivanju prava i obaveza po osnovu rada, te je potrebno urediti međusobni odnos ovih akata, što je učinjeno Zakonom o radu, kao krovnim, sistemskim zakonom u ovoj oblasti. Zakon o radu tako precizira da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (odnosno kako ih zakon kratko naziva opšti akt kod poslodavca) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom (osim ako zakonom nije drukčije određeno, što je baš slučaj sa otpremninom).

U sladu sa navedenim, ako opšti akt i pojedine njegove odredbe ili ugovor o radu utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona.

Zbog čega opisujemo hijererhiju akata koji uređuju radni odnos? Upravo da bismo dali odgovor na pitanje kada je poslodavac dužan da isplati zaposlenog kod prestanka radnog odnosa. Zakon o radu je ustanovio dužnost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu kod određenih razloga prestanka radnog odnosa. Kako se opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, to je obaveza poslodavca da isplati otpremninu i kada mu tu obavezu ne nameće zakon, ali je ona predviđena u kolektivnom ugovoru, pravilniku o radu ili ugovoru o radu.

Nema nikakvih smetnji da poslodavac opštim aktom utvrdi da će zaposlenima i u drugim slučajevima prestanka radnog odnosa (osim onih zakonom određenih) isplatiti otpremninu. Takođe, poslodavac sporazumom sa zaposlenim o prestanku radnog odnosa može da preuzme obavezu isplate određene naknade.

Da li sledi otpremnina?

Dakle, zaposleni kome prestaje  radni odnos iz zakonom određenog razloga, mora najpre da proveri da li zakon vezuje isplatu otpremnine za zakonski razlog zbog kojeg mu prestaje radni odnos. Ako to ne nalaže zakon, potrebno je proveriti odrede opštega akta kod poslodavca, odnosno da li  kolektivni ugovor ili pravilnik o radu nameću obavezu poslodavcu koju nema po zakonu. Najzad, moguće je da  je u ugovoru o radu, kojim je zasnovan radni odnos kod poslodavca, određeno da poslodavac mora isplatiti određenu sumu novca u slučaju prestanka radnog odnosa iz pojedinih zakonskih razloga za koje sam zakon ne vezuje isplatu otpremnine.

Ukoliko nijedan od akata koji uređuju prava i obaveze iz radnog odnosa ne predviđa isplatu otpremnine zaposlenom kome prestaje radni odnos, on tu obavezu poslodavca može da izdejstvuje ako je učini sastavnim delom sporazuma o prestanku radnog odnosa. Poslodavac može da proceni da mu je u interesu da prihvati isplatu određene sume novca kako bi zaposlenog, sa kojim iz  nekog razloga želi da okonča saradnju (to jest radnopravni odnos), a ne postoji nijedan zakoniti razlog za otkaz, privoleo na prestanak radnog odnosa. U takvom slučaju poslodavac je dužan da dogovorenu sumu isplati.

Ovo može biti važno jer u slučaju sporazumnog prestanka radnog odnosa zaposleni neće imati pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje, te isplaćena novčana naknada od poslodavca može da predstavlja odgovarajuću zamenu naknade za nezaposlena lica jer obezbeđuje određena finansijska sredstva, dok se ne reši buduće radno angažovanje.

Dva slučaja isplate otpremnine

Kada govorimo o isplati otpremnine kao zakonskoj dužnosti poslodavca, odnosno pravu zaposlenog, na početku treba reći da je Zakon o radu propisuje u dva slučaja:

– pri odlasku zaposlenog u penziju i

– kod prestanka radnog odnosa zaposlenog ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, to jest u slučaju proglašenja zaposlenog tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom (skraćeno: otkaz zbog tehnološkog viška)

Imajući u vidu dva konteksta u kojima je Zakon o radu pominje, može se reći da otpremnina  ima dvostruku funkciju: da nagradi zaposlenog kome prestaje radni odnos za njegov dotadašnji rad i da ublaži štetnu posledicu prestanka radnog odnosa, koja se ogleda u izostanku zarade.

Propisujući isplatu otpremnine pri odlasku zaposlenog u penziju zakonodavac joj na neki način daje karakter svojevrsne nagrade za dugogodišnji rad, ali je njena osnovna funkcija da pruži socijalnu sigurnost u periodu između prestanka radnog odnosa i započinjanja isplate penzije.

Kod prestanka radnog odnosa usled proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom otpremnina predstavlja novčanu naknadu koju poslodavac isplaćuje zaposlenom radi gubitka zarade do čega dolazi bez krivice zaposlenog, kada prestane potreba za poslovima koje je radio, ili se značajno smanji njihov obim, te se zbog toga otkaže ugovor o radu. Stoga je u ovom slučaju namena otpremnine da se zaposlenom obezbedi finansijska podrška u međurazdoblju između prestanka radnog odnosa i početka novog radnog angažovanja.

Otpremnina pri odlasku u penziju

Zakon o radu je ustanovio dužnost poslodavca da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju u skladu sa opštim aktom, a najmanje u visini dve prosečne zarade. Dakle kolektivni ugovor koji je na snazi kod poslodavca ili pravilnik o radu (ako nema kolektivnog ugovora) određuju visinu otpremnine, s tim da ne mogu da je utvrde u iznosu nižem od zakonom određenog. Ukoliko opšti akt poslodavca ne uređuje ovo pitanje, ili predvidi iznos koji je niži od zakonom određenog iznosa, poslodavac je dužan da izvrši isplatu otpremnine u iznosu koji propisuje zakon, što znači najmanje u visini dve prosečne zarade. Pod prosečnom zaradom u ovom slučaju zakonodavac podrazumeva prosečnu zaradu u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku (Republički zavod za statistiku). Bitno je napomenuti da se pod pojmom dve prosečne zarade podrazumevaju dve prosečne bruto zarade, to jest neto zarade uvećane za porez i doprinose na teret zaposlenog.

U skladu sa ovim odredbama zakona zaposleni ima pravo na otpremninu samo ako mu radni odnos prestaje radi ostvarivanja prava na penziju. Pri tom nije bitno o kojoj vrsti prenzije je reč, te se otpremnina plaća kako pri odlasku u starosnu penziju, tako i kod prestanka radnog odnosa zbog ispunjavanja uslova za invalidsku ili porodičnu penziju.

Treba istaći da pravo na isplatu otpremnine pri odlasku u penziju, kao ni visina otpremnine, ne zavise od vremena koje je zaposleni proveo kod poslodavca koji mu isplaćuje otpremninu.

Konkretno, prethodni navodi u praksi znače da je poslodavac na dan prestanka radnog odnosa zaposlenog zbog odlaska u penziju dužan da isplati otpremninu u skladu sa opštim aktom. Ako opšti akt kod poslodavca ne utvrđuje visinu otpremnine za slučaj prestanka radnog odnosa zbog odlaska zaposlenog u penziju, za potrebe obračunavanja visine otpremnine uzima se poslednji podatak koji je Republički zavod za statistiku objavio u „Službenom glasniku Republike Srbije“ o prosečnoj bruto zaradi (zaradi koju čine neto zarada i pripadajući doprinosi za socijalno osiguranje) na području cele Republike.

Poslodavac ima obavezu da zaposlenom koji odlazi u penziju isplati dvostruki iznos te zarade. Neisplaćivanje ove otpremnine prekršaj je poslodavca za koji je propisana novčana kazna.

Otkaz i tehnološki višak

Kao jedan od razloga za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca Zakon o radu je naveo i takozvani tehnološki višak, odnosno nastupanje tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena koje su uslovile prestanak potrebe za obavljanjem određenog posla i/ili značajno smanjenje obima posla. U slučaju ovog otkaznog razloga poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu.

Navedena odredba je imperativnog karaktera budući da je propisan i prekršaj poslodavca i novčana kazna ukoliko zaposlenom uskrati pravo na otpremninu.Takođe, brojne su odluke sudova kojim je rešenje o otkazu ugovora o radu ocenjeno kao nezakonito usled toga što poslodavac pre otkaza nije isplatio otpremninu zaposlenom koji je proglašen tehnološkim viškom.

Postoji jedan izuzetak od navedene obavezne isplate. Ukoliko poslodavac, u okviru Programa za rešavanje viška zaposlenih sprovede neku od mera za zapošljavanje konkretnih lica, nema obavezu isplate otpremnine navedenim licima. Vrhovni kasacioni sud u jednoj od svojih presuda navodi da bez obzira što je zaposlenom prestao radni odnos usled prestanka potrebe za njegovim radom, ukoliko mu je poslodavac obezbedio meru zapošljavanja – rad kod drugog poslodavca, nije dužan da mu isplati otpremninu.

Veoma je važno napomenuti da zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine otkaže ugovor o radu kao tehnološkom višku, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju. To znači da isplata otpremnine ne znači gubitak novčane naknade (i uplate doprinosa za socijalno osiguranje) koja pripada nezaposlenom licu kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Otpremnina i tehnološki višak

Visina otpremnine zaposlenom koji je tehnološki višak utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene (spajanje, pripajanje i odvajanje privrednih subjekata) i promene poslodavca.

Relevantno je i vreme provedeno u radnom odnosu kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom. U odnosu na fizička lica povezanim licem se smatraju određeni srodnici, supružnici itd., dok se u odnosu na pravno lice povezanim smatraju lica koja u tom pravnom licu imaju značajno učešće u kapitalu ili su kontrolni član tog lica i slično. Promena vlasništva nad kapitalom takođe se ne smatra promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu u skladu sa zakonom.

Radi se dakle o kalendarskom vremenu koje je provedeno u radnom odnosu kod poslodavca koji isplaćuje otpremninu, bez obzira na to da li je reč o radu na određeno ili neodređeno vreme, ili na puno ili nepuno radno vreme. U skladu sa navedenim, računa se samo period za koji je postojao zaključen bilo kakav vid ugovora o radu kod poslodavca koji plaća otpremninu, ali se ne računa vreme provedeno u radu van radnog odnosa, čak i ako je reč o poslodavcu koji isplaćuje otpremninu (nije relevantan rad po ugovoru o delu, o privremenim i povremenim poslovima itd.).Takođe, računa se trećina zarade samo za svaku celu godinu rada u radnom odnosu, ali ne i srazmerna isplata za nepunu godinu rada.

Zanimljivo je istaći da za razliku od generalnog pravila da se opštim aktom i ugovorm o radu mogu utvrditi veći obim prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova određenih zakonom, to kod obračunavanja otpremnine nije do kraja slučaj.  Tako se ni opštim aktom, ni ugovorom o radu ne može utvrditi duži period za isplatu otpremnine (npr. ne može se utvrditi da se isplaćuje trećina zarade zaposlenog za sve godine rada, a ne samo za vreme provedeno u radu kod poslednjeg poslodavca). Isto tako zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.

Prema tome, svaka navršena godina rada za koju je uračunata trećina zarade prilikom isplate otpremnine više ne može da bude osnov za ostvarivanje prava na otpremninu. Naravno, povoljnije uslove od zakonskih moguće je uvesti na drugi način. Primera radi određivanjem da se računa trećina zarade zaposlenog u Republici, a ne kod poslodavca (ako je takva zarada veća) ili utvrđivanjem da se plaća polovina, a ne trećina zarade po godini rada, itd.

Kada zakon govori o zbiru trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, zakon govori o prosečnoj mesečnoj zaradi zaposlenog isplaćenoj za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Računaju se sva primanja koja po zakonu imaju karakter zarade.

Treba naglasiti da ako zaposleni nije sva tri meseca radio, nego je u celosti ili delom tog vremena bio na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva sa rada za koju je primao naknadu zarade, prosečna zarada koja je osnov za obračun otpremnine utvrđuje se tako što se za odrađene radne časove računa zarada po času, a za dane u kojima je plaćana naknada zarade računa se osnovna zarada uvećana za minuli rad. To praktično znači da ako zaposleni uopšte nije radio u tri meseca koja prethode mesecu isplate otpremnine, uzima se osnovna zarada uvećana za minuli rad, a ne naknada zarade.

S obzirom na zakonsku formulaciju (isplaćena zarada) postoje u praksi nedoumice oko toga šta se pod tom zaradom podrazumeva, odnosno da li je reč o bruto ili neto zaradi. Ministarstvo rada je u svojim mišljenjima iz 2011. i 2015. godine zauzelo stav da se radi o zaradi koja obuhvata neto zaradu i poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Naime, prema zakonu porezi i doprinosi delom se plaćaju iz zarade zaposlenog (na teret zaposlenog), a delom na teret sredstava poslodavca. Imajući u vidu da Zakon o radu definiše da se pod zaradom, na koju svaki zaposleni ima pravo, smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade (deo poreza i doprinosa koji idu na teret zaposlenog, a ne na teret poslodavca), Ministarstvo rada je mišljenja da kod izračunavanja visine otpremnine treba računati trećinu zarade koju čini neto iznos plus porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade. Za razliku od Ministarstva rada, većina sudova, uključujući i Ustavni sud postupajući u jednoj ustavnoj žalbi iz 2015. godine, zauzeli su stav da je visina osnovice za obračun otpremnine vezana za isplaćenu, to jest neto zaradu koja zaposlenom pripada nakon uplate poreza i doprinosa iz bruto zarade, a ne obračunatu zaradu, odnosno njenu bruto vrednost.

Bilo bi poželjno da sudovi promene ovakvu praksu jer ima pravnog osnova da se pod isplaćenom zaradom smatraju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade (pored nesporne neto zarade) jer je i taj deo zarade isplaćen, samo što je automatski prebačen na račune javnih prihoda na koje se plaćaju porez i doprinosi za socijalno osiguranje. Ipak je reč o satavnom delu zarade, po Zakonu o radu, samo je poslodavac dužan da taj deo plate u ime zaposlenog uplati na odgovarajuće račune službi koje rade naplatu javnih prihoda.

Gore izneto znači da ukoliko je zaposleni, na primer, nakon 6 godina rada kod poslodavca proglašen tehnološkim viškom, pripadaju mu najmanje dve prosečne neto mesečne zarade koje su mu isplaćene u poslednja tri meseca (kada se saberu trećina zarade zaposlenog za svaku od šest navršenih godina rada dobije se ukupno iznos od šest trećina, odnosno dve cele zarade). Ukoliko opšti akt kod tog poslodavca ili ugovor o radu predviđaju veći iznos po jednoj godini navršenog rada od trećine zarade zaposlenog poslodavac je u obavezi da isplati taj veći iznos. 

Nema odricanja od otpremnine

Poslodavci u nekim slučajevima, kao jača ugovorna strana i koristeći svoj dominantan položaj pokušavaju da izbegnu isplatu potpisujući sporazume sa zaposlenima koji su tehnološki višak po kojima se zaposleni odriče od otpremnine. Ustavni sud je, međutim, doneo niz odluka kojima je utvrdio da se prava na otpremninu ne može niko odreći, te sporazumi poslodavca i zaposlenog te vrste ne proizvode pravno dejstvo, odnosno poslodavac je dužan da isplati otpremninu određenu zakonom. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo jer postoje određena prava kojih se po Ustavu niko ne može odreći, među koja spada i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Tako Ustavni sud u jednoj od svojih presuda u obrazloženju navodi sledeće:

„Ustav izričito utvrđuje da se zaposleni prava zajemčenih odredbom člana 60. stav 4. Ustava, među kojima je i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, ne može odreći. S obzirom na to da isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa zbog uvođenja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, koje se zaposleni u smislu člana 60. stav 4. Ustava ne može odreći, to se zaključenjem vansudskog poravnanja kojim se odriče prava na otpremninu, podnosilac ustavne žalbe u suštini odrekao neotuđivog ustavnog prava na pravnu zaštitu povodom prestanka radnog odnosa. Kako se podnosilac nije mogao odreći prava na otpremninu, to i zaključeno vansudsko poravnanje nije moglo proizvesti pravne posledice“.

S bzirom na brojne odluke Ustavnog suda koje zauzimaju stav o nemogućnosti odricanja od otpremnine, nižestepeni sudovi su dužni da prihvate pravno shvatanje, odnosno vezani su mišljenjima i odlukama Ustavnog suda, što je neophodno radi poštovanja načela zakonitosti i pravne sigurnosti.

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Prava i mogućnosti osoba sa invaliditetom na tržištu rada

Šta ako ste na porodiljskom a ugasi se firma u kojoj radite?
Prijavi se i postavi komentar

(57) komentari

Zorica Tomovic 29. 09. 2024.

Postovani,

pocela sam sa radom 8.4.2024 i bila prijavljena na mesec dana pa mi je produzen ugovor na jos 6 meseci,nigde u ugovoru ne pise koliko je otkazni rok a ja zelim da najavim otkaz cim se navrsi 6 meseci tacnije 8.10.2024 jer bih tada ako ne gresim imala pravo na godisnji odmor pa bih i njega da iskoristim.Zanima me i koliko dana imam pravo za godisnji posle tih 6 meseci jer mi je koleginica rekla da mi se April ne racuna kao da sam radila jer nisam pocela od 1-og u mesecu i kako se placa godisnji posto mi je receno da se ne placa kao kada radim.
Unapred hvala na odgovoru

    Milan Predojevic 29. 09. 2024.

    Poštovana Zorice
    Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora(srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos. Prema tome, imate pravo na srazmeran godišnji odmor jr je 2024.godina godina zasnivanja i godina prestanka radnog odnosa. Iamte pravo na jednu dvanestinu odmora samo za ceo mesec rada. Što se tiče nakande zarade koja se plaća za vreme godišnjeg odmora, prema zakonu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan godišnjeg odmora. Prema tome, dobijate naknadu u visini prosečne zarade za period koliko radite kod sadašnjeg poslodavca.
    Pozdrav

      Zorica Tomovic 29. 09. 2024.

      Hvala vam puno na odgovoru,samo mi jos recite koliko dana je otkazni rok posto mi u ugovoru nigde ne pise.

        Milan Predojevic 29. 09. 2024.

        Poštovana Zorice
        Ukoliko ugovorom o radu nije propisan otkani rok, onda isti iznosi 15 dana, kako je određeno Zakonom o radu. Međutim, Vi nemate nikkakvu obavezu oko otkaznog roka jer ste u radnom odnosu na određeno vreme. Naime, pošto je tu već samim ugovorom definisano kada radni odnos ističe, bilo kakav otkazni rok je bespredmetan. On bi se imao primenjivati jedino ako biste imali nameru da raskinete radni odnos pre dana koji je u samom ugovoru određen kao poslednji dan radnog odnosa. Ovako, kada nastupi dan koji je ufovorom određen kao dan prestanka radnog odnosa, ta posledica nastup bez davanja bilo kakve izjave s Vaš strane. Dovoljno je da se ne pojavite na poslu nako dana koji je u ugovoru određen kao poslednji dan, ali korektno je obavestiti poslodavca da nemate nameru da nsatsvljate saradnju.
        Pozdrav

          Zorica Tomovic 29. 09. 2024.

          Hvala vam puno na odgovoru.

Marjana Kalakovic 26. 09. 2024.

Dobar dan. Najavila sam otkaz na vreme da ispostujem 15 dana otkaznog roka.Poslali su mi ugovor o otkazu na kojem pise da poslodavac moze da kasni sa zaradom do 30 dana.Poslednji radni dan mi je 28.09. i kako sam cula od sefice ja necu dobiti platu za septembar mesec sada kad svi dobijaju vec krajem oktobra,sto znaci da ce me ostaviti bez dinara jos citavih mesec dana. Moje pitanje je da li je to po zakonu i ako nije,kome da se obratim? Hvala!

    Milan Predojevic 26. 09. 2024.

    Poštobana Marjana
    Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu navedenih obaveza poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
    Shodno navedenom poslodavac je dužan da Vam isplati sva neislaćena primanja najkasnije do 28.10.2024. godine.
    Pozdrav

Zoran Dukić 15. 08. 2024.

Poštovani,

Da li je poslodavac u obavezi da isplati otpremninu, otkaz dat kao tehnološki višak, ukoliko je zaposleni bio u stalnom radnim odnosu manje od godinu dana?

    Milan Predojevic 16. 08. 2024.

    Poštovani Zorane
    Postoje različita mišljenja, ali lično smatram sledeće: visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu. Važno je napomenitu da je za one koji su u radnom odnosu duže od godinu dana otpremnina ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Kod onih koji su radili manje od godinu dana nije zakonom određena minimalna visina opremnine, ali nigde nije propisano da tom zaposlenom otpremnina uopšte ne pripada. Dakle, pripada mu ortpremnina prema ugovoru o radu ili opštem aktu poslodavca, ali nije propsan nnjen najniži iznos zakonom, što daje slobodu poslodavcu da odredi njenu visinu.
    Pozdrav
    Pozdrav

Jelena Zivković 04. 07. 2024.

Dobar dan, radila sam u prosveti na odredjeno 5 godina i 7 meseci i dobila odkaz kada sam trebala da se vratim na posao posle porodiljskog odsustva. Odkaz sam dobila 5.06.2024.godine. Da li imam pravo na isplatu otpremnine? Pozdrav!

    Milan Predojevic 07. 07. 2024.

    Poštovana Jelena
    Ako je razlog prestanka radnog odnosa istek ugovora o radu na određeno vreme, nemate pravo na isplatu otpremnine, jer se ista plaćča samo kada radni odnos prstaje zbog tehnološkog viška i odlaska u penziju.
    Pozdrav

Milena Milosevic 11. 02. 2024.

Dobar dan.Dobila sam otkaz kao Tehnoloski visak 10 januara,potpisali ugovor za otpremninu koja treba da bude isplacena do 9 februara,medjutim to nije ispostovano,knjigovodja kaze da pise u ugovoru kad poslodavac bude bio u mogucnosti.A poslodavac radi i dalje ima i prilive i odlive.Zanima me sta u ovom slucaju moze da se uradi?Sta je vas savet?Hvala unapred.I sto se tice odmora koji trebaju da isplate,kazu imaju prava 6 meseci da to plate,tj rok

    Milan Predojevic 12. 02. 2024.

    Poštovana Milena
    Član 186. zAKONA O RADU GLASI:
    „Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
    Isplatu obaveza iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.“
    Shodno citiranom članu zakona, poslodavac ima obavezu da isplati sve što Vam duguje u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Nema govoru o roku od meseci.
    Pozdrav

      Milena Milosevic 12. 02. 2024.

      Izvinite a sto se tice otpremnine za koju sam pitala,u ugovoru pisalo da otpremnina treba da bude isplacena do 9 februara sto nije ispostovano.Kada smo pozvali da pitamo knjigovodju zasto rok nije ispostovan,rekla je kako u ugovoru postoji stavka ,,Kad poslodavac bude bio u mogucnosti,, a poslodavacu firma radi normalno ima i prilive i odlive.

        Milan Predojevic 12. 02. 2024.

        Poštovana
        Svaka odredba sporazuma koja je suprotna zakonu nema važnost. Ugovor između zaposlenog i poslodavca koji sdarži odredbu kojom se zaposlenom daju manja prava od prava propisanih zakonom se ne primenjuje. U ovom slučaju to je odredba po kojoj se odlaže plaćanje obaveza prema zaposlenom jer poslodavac „nema mogućnosti“. Mora se platiti u roku od 30 dan od dana prestanka radnog odnosa.
        Pozdrav

Marina Bandic 24. 01. 2024.

Dobar dan, u slucaju dobijanja otkaza kao posledica tehnoloskog viska, da li zaposleni ima pravo na otpremninu ukoliko je bio prijavljen na neodredjeno i radio je manje od godinu dana za firmu, tacnije 11 meseci i 25dana? Dakle da li postoji neko minimalno vreme koje zaposeni treba da radi da bi ostvario pravo na otpremninu u sucaju otkaza kao tehn visak?

    Milan Predojevic 28. 01. 2024.

    Poštovana Marina
    Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu.
    Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
    Shodno navedenom, mišljenja sam da se otpremnina isplaćuje u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, ali ako nemate godnu dana staža kod sadašnjeg poslodavca, nema određenog minimalnog iznosa otpremnine. Dakle, otpremnina se isšplaćuje u visini određenoj opštim aktom kod poslodavca ili ugovorom o radu, ali pošto nemate godinu dana staža kod stadaža kod sadašnjeg poslodavca, nije propisan minimalni iznos otrpemnine i poslodaca je slobodan da odredi visinu iste.
    Pozdrav
    Pozdrav

Neda Krsmanović 19. 01. 2024.

Postovani,

U jednoj firmi sam radila do 31.12.2023. Nakon mesec dana rada sam prijavljena na neodredjeno vreme.Dala sam otkaz uz otkazni rok ,ali poslodavac mi nije uplatio platu za decembar i nema nameru. To je minimalac koji ide preko racuna ,a o delu koji mi ispalcuje na ruke sam digla ruke. Koja su moja prava i kome da se obratim? Da li uopste da se nadam da mogu da dobijem svoju zaradjenu platu?
Hvala unapred na odgovoru. Pozdrav

    Milan Predojevic 21. 01. 2024.

    Poštovana
    Inspekciji za rad možete podneti prijavu nepravilnosti, za koje se može podneti prekršajna prijava. Što se pak tiče naplate neisplaćenoh zarada, to je moguće naplatiti jedino preko sudksih postupaka. Inspekcija za rad nema mehanizme da izvrši prinudnu naplatu neisplaćčenih zarada.
    Pozdrav

Pavle Manic 16. 10. 2023.

Postovani,
Da li postoji maksimalni iznos koji moze da se dobije za otpremninu… tojest da li anksom ugovora o radu moze da se utvrdi otpremnina od 20 000 eur i da se ona ispledi usled otkaza. Da li se na otpremninu placaju jos neki izdatci ili je to novac koji se uplacuje na racun fizickog lica. Hvala.

    Milan Predojevic 17. 10. 2023.

    Poštovani Pavle
    Zakonom je propisan minimalni iznos otpremnine koji je poslodavac dužan da isplati prilikom prestanka radnog odnosa kod tehnološkog viška i odlaska u penziju, ali poslodavac može svojim aktom da utvrdi da se plaća više (veći obim prava nego zakonski je ouvek dozvoljen, obrnuto nije).Zakon o radu određuje da se visina otpremnine kod otkaza zbog tehnološkog viška utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
    Otpremnina od 20000 eura koja bi bila isplaćena kao stimulativna otpremnina pri sporazumnom prestanku radnog odnosa je primanje koje ima karakter zarade i plaćaju se dažbine.
    Kod isplate otpremnine zaposlenom za čijim radom je prestala potreba, isplata iste se ne smatra zaradom. Ukoliko bi i kod ovog prestanka radnog odnosa bila otpremnina od 20000 eura, neoporezivo je samo do najnižeg iznosa propisanog zakonon ( trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu), a preko tog iznosa plaća se porez prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana – po stopi od 20%.
    Pozdrav

Korisnik 663dbc9126 06. 10. 2023.

Postovanje,radim u jednoj firmi od 13.01 2022,trenutno sam na bolovanju i posle toga mi spremaju otkaz,oni hoce sporazumni raskid,a ja naravno necu,jer kao sad sam visak,da li imam pravo na otpremninu i koliko bi to trebalo da je para jer imam osecaj da ce mi simbolicno nesto ponuditi,ako ne,ja odoh na sud pa da vidimo,hvala na odgovoru,s postovanjem

    Milan Predojevic 06. 10. 2023.

    Poštovani
    Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu tehnološkog viška, zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Prema tome, pošto imate samo jednu godnu rada kod poslodavca, on je dužan da Vam kao tehnološkom višku isplati jednu trećinu zarade. Pored toga, kao tehnološki višak imate pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje, što ne biste imali ako potpišete sporazumni prestanak radnog odnosa. Dakle, nije Vam najisplativije da pristanete na sporazum umesto tehnološkog viška.
    Pozdrav

aa7397feebd60561d6062101b2a0d5c0 09. 03. 2023.

Imam 38 god. radnog staža od čega 25 god. kod poslednjeg poslodavca.
Da li imam pravo na otpremninu u slučaju otkaza od strane poslodavca, zbog neispunjavanja norme na poslu i u kom iznosu?
Da li mi se više finansijski isplati da odem u prevremenu penziju?
Unapred zahvalan „Novosađanin“

    Milan Predojevic 11. 03. 2023.

    Poštovani „Novosađanine“
    Zakonom o radu propisano je da zaposlenom pripada otpremnina u slučaju prestanka radnog odnosa zbog tehnološkog viška, kai i pri odlasku zaposlenog u penziju. To su jedina dva slučaja kada je poslodavac obavezan da isplati otpremninu. Prema tome, ako raskinete radni odnos radi odlaska u penziju, imali biste pravo na otpremninu. Ako pak dobijete otkaz zbog neostvarivanja rezultata rada, nećete dobiti otpremninu.
    Pozdrav

Miloš Milošević 15. 02. 2023.

Zdravo,

Zanima me koja su prava ranika kod otkaza ugovora o dodatnom radu?
Naime poslodavac smanjuje broj radnika zbog nedovoljnog obima posla, ali svima nudi sporazumni raskid ugovora, sto je za njih ocigledno najpovoljnija varijanta.
Da li u slucaju otkaza ugovora o dodatnom radu radniku sleduje otpreminina i u kojim slucajevima.
Ovo pitam zbog eventulanog potpisivanja sporazumnog raskida ugovora.

Pozdrav

    Milan Predojevic 16. 02. 2023.

    Poštovani
    Zakon o radu propsuje obaveznu isplatu otpremnine ako zaposlenom prestane radni odnos zato što usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Dakle, radi se o prestanku radnog odnosa. Ugovor o dopunskom radu nije ugovor o radnom odnosu, već o radu van radnog odnosa. Možda će Vam sporazumom o raskidu ugovora biti ponuđena isplata otpremnine, ali poslodavca nije zakonski na to obavezan.
    Pozdrav

Danko Veseličić 10. 10. 2022.

Poštovani , kao osobi sa invaliditetom , prvi stepen , poslodavac je najavio zbog nastale situacije da nema radno mesto i da ću biti tehnološki višak ,šta u slučaju da odbijem potpisivanje takvog dokumenta ,da li od poslodavca (strana firma 150 zaposlenih ), može da se zahteva veća otpremnina od 1/3za navrsenu godinu rada i pod kojim uslovima ,da li poslodavac za vreme bolovanja moze da raskine ugovor o radu.

    Milan Predojevic 11. 10. 2022.

    Poštovani Danko
    Za donošenje rešenja o otkazu na osnovu tehnološkog viška nije neophodan Vaš potpis. Vaš potpis bi bio obavezan da se radi o otkazu sa Vaše strane ili o sporazumnom prestanku radnog odnosa. Pošto je reč o tehnološkom višku, ovo rešenje donosi polsodavac, na osnovu objektivno utvrđenih okolnosti da postoji višak zaposlenih, te nije potrebna Vaša saglasnost. Vi ćete samo potpisati potvrdu prijema rešenja, ali to ne znači da se sa istim slažete.
    Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, a ako nije propisana navedenim aktima, primenjuju se zakonske odrdbe koje kažu da se plaća u vsini trećine zarade za svaku navršenu godinu rada kod ovog poslodavca. Prema tome, ako opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu nije propisana veća otpremnina od one zakonom određene, ne možete tražiti veći iznos od trećine zarada za svaku godinu staža kod sadašnjeg poslodavca.
    Što se tiče prestanka radnog odnosa tokom trajanja bolovanja, isto nije zakonom zabranjeno. Naravno, potrebno je da su ispunjeni zakonski uslovi za otkaz.
    Pozdrav

Marija Zdravković 13. 03. 2022.

Poštovani, radila sam 5godina kod poslodavca kada mi je jednog jutra samo javio da od sutra vise neradim. Dobila sam otkaz kao tehnološki visak. Dali imam prava na neku isplatu ili samo da se javim na biro. Medjutim on mi još uvek nije dao resenje o otkazu, a ugovor o radu mi je bio na neodredjeno vreme.

    Milan Predojevic 13. 03. 2022.

    Poštovana
    Najpre, Zakonom o radu predviđena je obaveza donošenja programa rešavanja viška zaposlenih ako postoji veći broj otkaza (taj veći broj zavisi od ukupnog broja zaposlenih). Ako samo Vi dobijate otkaz, onda nema obaveze donošenja takvog programa. Međutim ostaje obaveza poslodavca da pre otkaza ugovora o radu do koga dolazi zbog viška prouzrokovanog tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim promenama, zaposlenom isplati otpremninu. Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Takođe, Zakonom o radu je strogo propisana procedura za davanje otkaza i obavezna pisana forma. Dakle, ne možete dobiti otkaz usmenim putem i morate dobiti otpremninu, ako je razlog otkaza tehnološki višak. Na osnovu takvog rešenja o otkazu imate i pravo na novčanu nakandu kod NSZ. Međutim bez zakonske procedure i odgovarajuće pisane forme otkaza, ostajete i bez te naknade jer nećete kod NSZ moći da dokažete da ste otkaz dobili kao tehnološki višak. Ako poslodavac ne postupi u skladu sa zakonom, obavezno se obratite Inspekciji za rad.
    Pozdrav

Zorica Mirkov 02. 03. 2022.

Postovani
Radila sam godinu dana na odredjeno,ugovori su bili na 3meseca,sada po isteku ugovora 27.02.2022.prestajem sa angazmanom.Da li je po isteku ugovora firma duzna da uruci dokumentaciju za biro ?Pre toga sam radila 4,5 godine. I sta se desava sa godisnjim odmorom?

    Milan Predojevic 06. 03. 2022.

    Poštovani
    Potrebno je da se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa Vi lično javite filijali NSZ, prijavite se na evidenciju nezaposlenih (na biro) i podnesete zahtev za novčanu naknadu koja se isplaćuje nezaposlenim licima. Za uslov u pogledu godina staža osiguranja i u pogledu visine ostvarene zarade, računaće se i staž ostvaren kod prethodnog poslodavca, ako za taj period niste već primili novčanu naknadu kao nezaposleno lice. Morate sa sobom poneti ličnu kartu, diplomu kao dokaz o poslednjem stepenu završenog školovanja i akt o prestanku radnog odnosa.
    Pozdrav

Vladimir Mitrović 02. 03. 2022.

Poštovani, imam ugovor na određeno na mesec dana. Ukoliko se desi da dobijem otkaz da li je poslodavac dužan da mi isplati i za one dane koje nisam radio odnosno za sve dane vezane ugovorom?

    Milan Predojevic 06. 03. 2022.

    Poštovani
    Ako Vam poslodavac uruči otkaz ugovora o radu pre isteka roka na koji je ugovor zasnovan u skladu sa zakonom, pripada Vam zarada samo za rad i vreme provedeno na radu. Nemate pravo na isplatu zarade za ostali vremenski period do isteka vremena na koji je ugovor potpisan, jer nije bilo rada.
    Pozdrav

Uros Kostic 01. 03. 2022.

Postovani,

Ako je garantvoani ugovor potpisan do 12.04. a otkaz urucen iznenadno 25.02 sta je poslodavac duzan da isplati (nista nije potpisano vezano za otkaz)

    Milan Predojevic 02. 03. 2022.

    Poštovani
    Poslodavac mora da ispoštuje proceduru otkaza koju predviđa Zakon o radu (možete sa dokumentacijom da se javite za stručno mišljenje). Ukoliko to ne učini, rešenje o otkazu je nezakonito i možete tužbom sudu tražiti da se kao takvo poništi i da se vratite na rad, ili da Vam se isplati naknada štete. U svakom slučaju, kod prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da u roku od 30 dana od poslednjeg dana u radnom odnosu, zaposlenom isplati sve zaostale zarade, druga zaostala primanja koja duguje, kao i eventualnu naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.
    Pozdrav

Milena Ratkovic 31. 12. 2021.

Postovani

Radila sam 2 godine i 7 meseci u jednoj agenciji. Dala mi je otkaz odjednom, jer nisam htela po 10-11 sati dnevno da radim. Sporazumni ugovor o raskidu nisam htela da potpisem pa sad valjda treba da potpisem neki ugovor o raskidu kao da ne ostvarujem rezultate rada.. Procitala sam da ako to potpisem da cu imati pravo 3 meseca da primam novcanu naknadu NSZ. Da li je to tacno i da li znate iznos otprilike koji ce to biti? I zanima me da li ja imam pravo na neku otpremninu? I da li imam pravo na platu i doprinose za decembar jer mi je ona platu i doprinose uplatila za novembar mesec a ja sam radila do 28.12.2021?

Hvala unapred

    Milan Predojevic 31. 12. 2021.

    Poštovana
    Sporazumni raskid ugovora o radu niste ni morali da potpišete ako ne želite prestanak radnog odnosa, ili ako se niste slagali sa ponuđenim uslovima za prestanak radnog odnosa. U svakom slučaju, sporazumni raskid podrazumeva sporazum poslodavca i zapsolenog, Ako nema sporazuma, onda poslodavac mora da uruči otkaz, ukoliko insistira na prestanku radnog odnosa.
    Što se tiče „ugovora o raskidu jer ne ostvarujete rezultate rada.“, tako nešto ne može da Vam se ponudi, već jedino posldoavac može da donese rešenje o otkazu zbog neostvarivanja rezultata rada, koje Vi potpisujete samo kao dokaz da ste ga preuzeli, a ne kao dokaz Vaše saglasnosti.
    Tačno je da ako poslodavac sprovede zakonski postupak za otkaz zbog neostvarivanja rezultata rada, imaćete pravo minimu 3 meseca da primate novčanu naknadu NSZ, pod uslovom da ste pre otkaza radili bar 12 meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Iznos naknade je grubo oko 50%-60% Vaše zarade u poslednjih 12 meseci.
    Na otpremninu imate pravo samo ako budete dobili otkaz kao tehnološki višak.
    Imate pravo na platu i doprinose za decembar jer ste radili do 28.12.2021. godine i plata i doprinosi za decembar moraju da Vam se plate u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
    Pozdrav

Marina Cvetkovic 09. 08. 2021.

Poštovani Milane,
Probaću da Vam precizno opišem moj problem.
Zaposlena sam od 14.10 2020g i svaka tri meseca se ugovor produžava. 14.07. je ugovor produžen do 14.10.2021g.
22.07. sam otišla na godišnji odmor i dogovor sa poslodavcem je bio da se 09.08.javim da napravimo sporazumni raskid ugovora.
Poslodavac mi duguje IIdeo plate za jun i celu julsku zvaničnu platu, a nezvanično ( za dogovoreno platu ) mi duguje od aprila.
Danas je od mene zahtevala da potpišem raskid ugovora, ali bez isplate dugovanja uz priču koju godinu dana slušam. Samo jos malo da sačekam dok se već više ne znam sta desi…
Odbila sam da potpišem bilo šta dok mi ne isplati sva dugovanja.
Koja su moja prava?
Srdačan pozdrav,
Marina

    Milan Predojevic 10. 08. 2021.

    Poštovana Marina
    Kada potpisujete sporazumni prestanak radnog odnosa moraju biti ispunjeni svi uslovi koje ste postavili u smislu prestanka radnog odnosa. Ako nema sporazuma dve strane o načinu raskida radnog odnosa onda ste u pravu što ne želite takav akt da potpišete. Kako god, u svakom slučaju prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da isplati sve zaostale zarade u roku od 30 dana od poslednjeg dana u radnom odnosu. To je njegova zakonska obaveza i on je se ne može osloboditi sve i da ste tako naveli u sporazumu o prestanku radnog odnosa. U tom smislu Vaše je pravo da zahetvate isplatu svih zaostalih primanja. Ukoliko poslodavac ne učini tako, imate mogućnost da tužbom nadležnom sudu zahtevate isplatu svega što Vam se duguje iz radnog odnosa.
    Pozdrav

      Marina Cvetkovic 10. 08. 2021.

      Hvala Vam
      Srdačan pozdrav
      Marina

Borko Basaric 27. 07. 2021.

Postovani
Prijavljen sam kod poslodavca na 50000 a ostalo dobijam na ruke…
Na bolovanju sam vec 59 dana i sutra idem na komisiju (povreda je na radu nastala).
Interesuje me da li se uplacuje,markica,topli obrok,deo na ruke dok je radnik na bolovanju do 60 dana.
I koliko cu dobijati od nsz sledece uplate.
Ugovor potpisan na 3 meseca a radio
Prvih 12 dana dok nije doslo do povrede.Usput precutno mi je sat 3 €

    Milan Predojevic 28. 07. 2021.

    Poštovani
    Markica (pretpostavljam za prevoz) i topli obrok pripadaju zaposlenom samo dok radi, jer su to vrste naknade troškova tokom rada (troškovi prevoza i ishrane), a isti se plaćaju samo tokom rada, ne i tokom bolovanja. Isplata na ruke nije dozvoljena zakonom, te ne mogu da Vam kažem da li je poslodavac plaća kad ste na bolovanju. Novčana naknada se računa po vrlo složenoj formuli za koju nemam dovoljno podataka. Trebalo bi da bude oko 50%-60% od prosečne zarade u poslednjih 12 meseci. Inače, ako je poslodavac prijavio povredu na radu, a Vama prestane radni odnos dok još traju posledice povrede na radu, imali biste pravo na naknadu plate od RFZO dok po oceni njihove lekarske komisije traje bolovanje zbog povrede na radu. Dakle sve dok traje sprečenost za rad zbog povrede na radu primali biste naknadu zarade, a pošto Vam prestane to pravo, mogli biste se obratiti NSZ radi njihove naknade.
    Pozdrav

ec3eaafe40b76633869a1869ee3e354f 27. 07. 2021.

Poštovani! Molimo Vaš savet: Radnica je na održavanju trudnoće od 25.03.2021. godine. 08.07.2021.god.je trebala njena doktorica-ginekolog da šalje elektronski zahtev komisiji za odobrenje produženje bolovanja.Pošto je njena doktorica bila na bolovanju naknadno je poslala papire na komisiju, što je komisija odbila. Sad je ginekolog poslao sa 27.07. 2021. god.ponovo zahtev za produženje bolovanja.
Najverovatnije će od 27 komisija priznati, ali šta će biti sa tim neopravdanim danima,(od 08.07.2021. do 27.07.2021.g.) dali će ostati bez nakdoknade ? Ako se vrati u firmu i koristi preostali godišnji odmor 13 dana od 22, dali firma mora da isplati sledećih 30 dana 100% bolovanja radi održavanja trudnoće ili uopšte dali je firma u obavezi da izda tih 13 dana godišnjeg odmora ?

    Milan Predojevic 27. 07. 2021.

    Poštovani
    Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da osiguraniku privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira na isplatioca: ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad, odnosno prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara. S obzirom da u navedenom slučaju nije reč o tome da se zaposlena bez razloga nije javila lekarskoj komisiji po uputu lekara, već o tome da lekar nije na vreme elektronskim putem poslao dokumentaciju lekarskoj komsiji (trenutno osiguranici zbog epidemiološke situacije i ne idu na komisiju, već lekari elektronskim putem šalju zahteve za produženje bolovanja) mišljenja sam da nema osnova za primenu ovog člana zakona po kome osiguraniku ne pripada pravo na naknadu zarade. Jednostavno, nema zakonskog osnova jer nema neopravdanog javljanja komisiji po uputu lekara. Što se tiče isplate bolovanja ako se taj period (koji po mom mišljenju ne bi trebao da bude sporan jer je ipak došlo do administrativne greške, a ne neodgovornog ponašanja osiguranika) podvede pod godišnji odmor, došlo bi do prekida bolovanja i firma bi ponovo morala da plati prvih 30 dana 100% od zakonskog osnova. Naravno, firma nije u obavezi da donese rešenje sa datumom unazada o korišćenju godišnjeg odmora.
    Pozdrav

ec3eaafe40b76633869a1869ee3e354f 09. 07. 2021.

Zaposleni direktor bez znanja Nadzornog odbora otišao u penziju i pored penzije je nastavio rad u poziciji direktora još 4 meseci, kada je dao otkaz zbog zdravstvenog stanja.Da li mu sledi otpremnina ?

    Milan Predojevic 10. 07. 2021.

    Poštovani
    Da bi neko ostvario pravo na penziju na opisani način morao mu je prestati radni odnos, nako čega bi podneo zahtev za penziju. Ako mu prestaje radni odnos, poslodavac je dužan da isplati otpremninu zbog odlaska u penziju prilikom donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa zbog ispunjavanja uslova za odlazak u penziju. Shodno navedenom, ako je tom licu prestao radni odnos zbog ispunjavanja uslova za starosnu penziju, onda je poslodavac po Zakonu o radu bio dužan da isplati otpremninu. Da li se nakon toga ponovo zasniva radni odnos-to nije od uticaja na već ostvareno pravo na otpremninu, odnosno ne može se osporiti pravo na otpremninu po osnovu toga što je isto lice nakon ostvarivanja prava na penziju ponovo zasnovalo radni odnos kod istog poslodavca.
    Pozdrav

Branislav Milutinovic 01. 07. 2021.

Šta raditi u slučaju kada zaposleni uruči zahtev za raskid radnog odnosa (otkaz) u pisanoj formi a ovlašćeno lice poslodavca odbije da ga potpiše i datumira, da li se onda može prihvatiti kao validno to što je isti poslodavcu, tj. nadležnoj službi zahtev dostavljen putem elektronske pošte?
Takođe, šta raditi u slučaju da poslodavac odbije da isplati zaposlenom neiskorišćene dane godišnjeg odmora?

    Milan Predojevic 02. 07. 2021.

    Poštovani Branislave
    Ukoliko poslodavac odbije prijem pismena, možete ga poslati preporučenom poštom. U tom slučaju i datum predaje pošti smatra se datumom predaje. Takođe, možete skenirati Vaš svojeručno potpisan otkaz i poslati ga elektronskog poštom uz konstataciju da to činite tim putem jer se odbija prijem pisanog dokumenta. Što se tiče neplaćanja naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, ovo pravo možete ostvariti tužbom sudu.
    Pozdrav

      Branislav Milutinovic 02. 07. 2021.

      Hvala na odgovoru. Zahtev za raskid radnog odnosa u elektronskom obliku, sa skeniranim potpisom sam poslao mejlom istog dana kada sam probao urucivanje u pisanom obliku. Nadam se da ce to biti validno ukoliko dodje do nekog spora.

Anja Ratkovic 14. 05. 2021.

Postovani,

imam dva pitanja, jedno je otpremnina, drugo visina naknade sa biroa nakon isteka radnog odnosa zbog gasenja radnog mesta ( tehnoloski visak)
1) Imamo li prava na otpremninu nakon 4 ipo godine rada( za stalno) kod istog poslodavca, ako se uzme u obzir da su nam ponudili resenjue prelaska( opciono ko zeli) u neku drugu firmu ( drugi vlasnik)
Ukoliko odbijemo tu ponudu, da li možemo prestankom rada u maticnoj firmi dobiti otpremninu i kako se podnosi zahtev, iako ne :), kako se utvrdjuje osnovica sa isplatu sa biroa, u odnosu na platu i godine staza..
Neka je plata hipoteticki 50.000 ili 70.000 , kolika bi bila isplata?
Hvala puno.

    Milan Predojevic 15. 05. 2021.

    Poštovana Ana
    Zakonom o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom koji je tehnološki višak isplati otpremninu.
    Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Shodno navedenom, mišljenja sam da za slučaj da ne prihvatite premeštaj na rad kod drugog poslodavca, te Vam ipak prestane radni odnos zato što ste u sadašnjoj firmi tehnološki višak, imate pravo na otpremninu.Vi biste za 4 i po godine rada morali dobiti minimum 4 puta 1/3 zarade, odnosno 1,33 zarade. Pod zaradom se podrazumeva Vaša prosečna zarada iz poslednja tri meseca. Ukoliko je prosečna zarada recimo bila 70.000,00 dinara, otpremnina bi morala biti barem 93.333,33 dinara. Vi ne morate da podnosite zahtev za otpremninu, jer je poslodavac po zakonu dužan da je pre otkaza ugovora o radu isplati, te Vaš zahtev nije neophodan.
    Što se tiče naknade za nezaposlena lica, formula po kojoj se računa je složena. Mesečni iznos novčane naknade dobija se množenjem dnevne novčane naknade i broja kalendarskih dana u mesecu (npr maj je 31). Dnevna novčana naknada utvrđuje se množenjem osnovice dnevne novčane naknade sa ličnim koeficijentom. Osnovica dnevne novčane naknade u sebi sadrži pripadajuće doprinose za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje i iznosi 1.052,89 dinar. Lični koeficijent predstavlja odnos Vaše ukupne zarade, odnosno naknade zarade, u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome je prestao radni odnos i prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji, što je prema poslednjem objavljenom podatku 995.808 za 2020. godinu. Mesečni iznos novčane naknade utvrđuje se srazmerno broju kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata novčane naknade, s tim da za ceo kalendarski mesec ne može biti niži od 23.575 dinara, niti viši od 54.650 dinara. Primera radi, ako je prosečna zarada iz poslednjih godinu dana bila bruto 70.000,00 x 12= 840.000,00, a prosečna zarada u Srbiji je bila u prošloj godini 995.808,00, lični koeficijent je 840.000,00 podeljeno sa 995.808,00, što čini 0.84. Osnovica dnevne novčane naknade je 1.052,89. Lični koeficijent pomnožen osnovicom dnevne novčane naknade je u tom slučaju 884,42 i to se u maju množi sa 31, te se dobija 27.417,25 dinara. Ovo je gruba ocena i dalje zaista ne bih ulazio u matematiku, jer i ovako zauzima mmnogo vremena i prostora za ovu formu davanja odgovora. Detaljne informacije ćete dobiti u NSZ.
    Pozdrav

Sanela Kostić 26. 02. 2021.

Poštovani,

imam nekoliko nedoumica u vezi otkaza.

Naime, skoro 2 godine radim kod poslodavca sa ugovorom na određeno, na po mesec dana. Početkom svakog meseca sam potpisivala novi ugovor na određeno. Sada će poslodavac doći poslednjeg radnog dana u mesecu da mi uruči otkaz, bez prethodne najave. (Ja imam saznanje od drugih kolega jer je njima to rekao).

1. Obzirom da meni istekom meseca svakako ističe ugovor, da li je potrebno da ja potpisujem otkaz o radu?

2. Takođe, da li u ovom slučaju čini prekršaj i povredu mog prava na otkazni rok? Pozivam se iskljucivo na zakon jer ugovorom o radu nije definisan rok. Ako cini prekrsaj, da li imam pravo na naknadu? (min. 8 dana…)

3. Da li imam pravo na naknadu za neiskoriscenih 20 dana odmora iz 2020. godine i 2 dana srazmerno zarađenog odmora od ove godine?

4. Da li imam pravo na naknadu od biroa? Ukupan neprekidni staz je 6 god i 5 meseci.

5. Znam da ukoliko ne piše u otkazu da sam tehnološki višak ili da ne ispunjavam radne zadatke nemam pravo na otpremninu, interesuje mi da li pravo na otpremninu imaju samo zaposljeni na neodređeno ili i zaposljeni na određeno?

Hvala unapred na odgovorima.

Srdačan pozdrav

    Sanela Kostić 26. 02. 2021.

    Dodala bih samo da sam pre 5 godina takodje radila za istog poslodavca 6 meseci, tako da sada sa ovih 20 meseci imam vise od 2 godine staza kod istog poslodavca, a da mi nije ponudjen ugovor na neodredjeno. Da li i u ovom slucaju imam pravo na neku naknadu jer me vise od 2 godine drzi sa ugovorom na odredjeno?

    Milan Predojevic 28. 02. 2021.

    Poštovana Sanela
    1.Nije potrebno da dajete otkaz, niti da potpisujete bilo kakav akt o prestanku radnog odnosa. Istekom roka na koji je ugovor potpisan prestaje radni odnos ,sem ako ne potpišete novi ugovor ili ne ostanete da radite i nakon isteka roka na koji je ugovor potpisan. Ako poslodavac donese rešenje o otkazu i uruči Vam ga, možete da potpišete da ste ga preuzeli, kao potvrda da ste upoznati sa sadržinom rešenje o otkazu ugovora o radu na određeno vreme
    2. Poslodavac ne čini prekršaj jer ste već potpisivanjem ugovora bili upoznati sa time do kada traje i tu nema otkaznog roka.
    3. Ukoliko niste iskoristili godišnji odmor za prošlu i ovu godinu imate pravo na naknadu za neiskorišćenih 20 dana odmora iz 2020. godine i 2 dana srazmerno zarađenog odmora od ove godine.
    4. S obzirom da je razlog prestanka radnog odnosa istek ugovora na određeno vreme imate pravo na naknadu od biroa u trajanju od 6 meseci ukoliko Vam je ukupan neprekidni staž 6 god i 5 meseci.
    5. Kao što sam naveo u odgovoru pod 4., imate pravo na naknadu od NSZ ako je razlog prestanka radnog odnosa istek ugovora o radu na određeno vreme.
    Pozdrav!

      Sanela Kostić 28. 02. 2021.

      Hvala na odgovoru i detaljnom objašnjenju.

      Srdačan pozdrav