Rešenje o otklanjanju povrede propisa
Za razliku od navedenih preventivnih mera, koje se preduzimaju kad nema izričite sankcije za određene pogrešne primene propisa,u slučaju kada su u vršenju inspekcijskog nadzora konstatovane povrede zakona, podzakonskog akta, opšteg akta i ugovora o radu, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede. Rešenjem se određuje način otklanjanja nepravilnosti i rok u kome se ta nepravilnost mora otkloniti. Inspektor određuje rok i on mora da bude primeren datom nalogu, s tim da psolodavac može podneti molbu za njegovo produženje, ako za to postoje opravdani razlozi. Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.
Zakon o radu posebno naglašava ovlašćenje inspektora za donošenje rešenja u situaciji kada poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre njegovog stupanja na rad. Pošto se u navedenom slučaju smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos u navedenom smislu, zaključi ugovor o radu u pisanom obliku.
Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja. Žalba ima suspenzivno dejstvo, odnosno odlaže izvršenje rešenja. Ministar, odnosno licekoje on ovlasti dužno je da u roku od 30 dana od dana prijema žalbe odluči po žalbi. Rešenje postaje konačno donošenjem odluke po žalbi ili protekom roka za žalbu, ukoliko se žalba ne izjavi. Protiv drugostepenog rešenja može se povesti upravni spor pred Upravnim sudom Republike Srbije.
Inspektor rada podneće i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnosii podnošenje jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, izvršio prekršaj. Zakonom o radu izvršena je gradacija prekršaja u zavisnosti od težine počinjenog dela. Primera radi, među najteže prekršaje poslodavaca (za koje jezaprećena novčana kazna koja može da ide i do 2 miliona dinara) svrstavaju se slučajevi kada poslodavac nije isplatio zaradu, kada je dao otkaz suprotno zakonu, kada ne postupi po rešenju inspektora rada i tako dalje.
Rešenje o vraćanju na rad
Poseban vid zaštite i posebno ovlašćenje inspektora za rad propisana su za slučaj da inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je pokrenuo radni spor. Tada inspektorima ovlašćenje da na zahtev zaposlenog svojim rešenjem odloži izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu – do donošenja pravnosnažne odluke suda i time praktično vrati radnika na posao. Inspektor rada će odbiti takav zahtev ako nađe da pravo zaposlenog nije očigledno povređeno. Zaposleni može podneti zahtev u roku od 15 dana od dana pokretanja radnog spora, a inspektor rada je dužan da donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog. On će takvo rešenje doneti samo ako su kumulativno ispunjeni svi sledeći uslovi:da je rešenjem poslodavca pravo zaposlenog očigledno povređeno, da je zaposleni pokrenuo radni spor i da je podneo zahtev inspekciji rada za odlaganje izvršenja rešenja poslodavca.
Što se tiče samog zahteva zaposlenog, on se mora podneti u roku od 15 dana od dana pokretanja sudskog spora protiv poslodavca jer je ovaj rok prekluzivnog karaktera, odnosno propuštanjem ovog roka zaposleni gubi pravo da zahteva od inspektora odlaganje izvršenja rešenje o otkazu. Zaposleni podnosi zahtev Inspektoratu za rad u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik i uz zahtev mora da priloži tužbu kao dokaz da je pokrenuo sudski spor protiv poslodavca. Po podnetom zahtevu inspektor za rad donosi ili zaključak o odbacivanju, ako postoje procesni nedostaci za donošenje rešenja (najčešće ako zahtev nije ponet u propisanom roku ili nije priložen dokaz o tome da je pokrenut sudski spor protiv poslodavca) ili rešenje kojim s emeritorno odlučuje (kojim se zahtev odbija ako je neosnovan, ili usvaja kao osnovan i odlaže izvršenje rešenja o otkazu). Značajno je i to što žalba koju poslodavac uloži na rešenje inspektora za rad o vraćanju zaposlenog na posao do pravnosnažnog okončanja sudskog spora, nema suspenzivno dejstvo, odnosno rešenje inspektora za rad je izvršno počev od dana dostavljanja poslodavcu. Na taj način zaposlenom se pruža brza i efikasna zaštita.
Ovo ovlašćenje inspektora za rad veoma jeznačajno u pogledu zaštite zaposlenih od bahatog i nezakonitog postupanja poslodavca. Imajući u vidu koliko dugo mogu da traju sudski sporovi, a kako je pitanje radnog odnosa od suštinskog značaja za ekonomsko-socijalnu sigurnost zaposlenog i njegove porodice, mogućnost da inspektor za rad svojim rešenjem vrati zaposlenog na rad (ako zauzme stav da je postupanjem poslodavca i prestankom radnog odnosa evidentno povređeno pravo zaposlenog) svakako treba koristiti kad god su kumulativno ispunjeni svi zakonski uslovi.
Značaj Inspektorata za rad
Prema svemu navedenom, najznačajnija ovlašćenja Inspekcije za rad jesu: mogućnost da odloži izvršenje rešenja poslodavca o otkazu ugovora o radu u slučaju očiglednog kršenja zakona; utvrđivanje faktičkog rada, odnosno “rada na crno” i obavezivanje poslodavca na potpisivanje ugovora o radu u tom slučaju; nalaganje mera poslodavcu rešenjem u cilju uklanjanja povreda radnopravnih propisa i odredaba ugovora o radu; pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca koji krši zakon. S druge strane, inspektor za rad ne može svojim rešenjem da primora poslodavca da nadoknadi štetu zaposlenom. Odgovarajuću odštetu za kršenje prava iz radnog odnosa zaposleni može ostvariti samo pokretanjem radnog spora na sudu.
Na kraju možemo zaključiti da je inspektorat za rad po svojim nadležnostima i ovlašćenjima veoma važna institucija u zaštiti prava zaposlenih. Potrebno je ohrabriti radnike stalnom edukacijom i inofmisanjem da budu aktivni u zaštiti svojih prava, odnosno da se ne ustručavaju od preduzimanja koraka kakav je prijava inspektoru za rad. Nadležni u Inspektoratu takođe mogu da učine mnogo profesionalnim i pravednim pristupom u rešavanju pristiglih prijava na način da ih i poslodavci i zaposleni dožive kao nepristrasne subjekte koji su tu da ukažu na kršenje zakona i preduzmu neophodne mere u pravcu poštovanja propisa. Svakako, akcenat bi morao biti nadostupnost za svaku vrstu pomoći zaposlenima, jer su oni slabija strana u radnopravnom odnosu. U tom pravcu je značajna je i činjenica da se prijava protiv poslodavca može podneti i anonimno, da ona ne zahteva neku posebnu formu (rekli smo da može i usmeno na zapisnik), te da se kontakt sa Inspekcijom može ostvariti odlaskom u službene prostorije, ali i telefonom i putem mejla. Ozbiljno razmatranje svake prijave ključno je u stvaranju poverenja između radnika i državne institucije koja je nastala u cilju zaštite njihovih prava na radu i u vezi sa radom.
