(28) komentari
Postovani, evo jedne nedoumice koja mene buni. Ako mozete da mi je razijasnite bila bih vam veoma zahvalna. Ako radnik ima pravo na tri pus pauze od 5 minuta, da li ukoliko isti taj radnik ode u wc i zadrzi se oko recimo 4 minuta, da li se to racuna kao iskoriscena pauza? To je fizioloska potreba i ne bi trebalo da se pauza za toalet uzima kao pauza zakonski definisana.
Poštovana Elena
Takve stvari nisu definisane nijednim propisom, ali lično sam stava da svako ima pravo da ode u toalet na par minuta i tako nešto ne bih računao u vreme pauze.
Pozdrav
Radim u državnoj firmi i radno vreme nam je 12h. Kada dam krv odobre mi dva dana plaćenog odsustva ali mi računaju satnicu po 8h tako da sam posle ta dva dana u minusu 8h. Meni to nije logično iako sam dobio objašnjenje da se to tako računa. Molim Vas da mi sa pravne strane to razjasnite. Hvala
Poštovani
Mišljenja sam da u opisanoj situaciji ne mogu da Vam računaju da ste im „dužni“ 8 sati rada. Jednostavno, za ta dva radna dana Vama pripada da možete da odsustvujete sa posla i da dobijete naknadau pune zarade, bez obzira na to koliko traje radno vreme.
Pozdrav
Pozdrav, imam jedno pitanje u vezi plaćenih dana povodom davanja krvi. Prošle godine kao da sam negde pročitao da poslodavac može da odobri slobodan dan povodom davanja krvi samo ako zaposleni radi na poslovima gde je fizički rad sastavni deo posla. U mom slucaju, (sistem admin) nemam nekog da kazemo svakodnevnog naprezanja, pa nisam ni tražio slobodne dane, ali sam dobio odogovor od direktora da to naša firma „ne podržava“. E sad mene interesuje kako može tako nešto da izjavi kad u zakonu je jasno definisano drugačije. Ili je zakon ostavljen tako ne-definisan da može poslodavac na kraju da odredi tj odobri navedene dane u slucaju davanja krvi. Hvala unapred.
Poštovani Bojane
Ćlanom 77. stav 3. tačka 29 Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi. Prema tome, nikakvi dodatni uslovi u pogledu vrste posla koji zaposleni obavlja nisu uneti u zakon u smislu ostvarivanja prava na ta dva slobodna dana. Dakle, dan davanja krvi i naredni dan poslodavac mora da dobri zaposlenom kao plaćeno odsustvo, bez obzira na to koju vrstu posla zaposleni obavlja.
Pozdrav
Postovani, zaposlena sam za stalno. Juce sam u privatnoj ordinaciji imala operativno vadjenje umnjaka. Imam bolove i otok. Privatni lekar mi ne moze pisati bolovanje. Koja su moja prava? Trebalo bi mi par dana da otok slegne i da mogu da pricam i jedem. Pritom pijem jake antibiotike vec 10 dana pre operacije i sada sam nastavila sa jacim postoperativno, a oni me “obaraju” . Hvala unapred
Poštovana
Lekar iz privatne zdravstvene oridnacije ne može da Vam otvori bolovanje, ali svakako da je izabran lekar dužan da uzme u obzir i medicinsku dokumentaciju iz privatnih ustanova kada odlučuje o tome da li je nastupila privremena sprečenost za rad. Prema tome, ukoliko ste zbog operacije sprečeni za rad, bez obzira što se radi o zdravstvenj zaštiti koju ste sami finansirali, mišljenja sam da izabrani lekar može da Vam otvori bolovanje ako postoji sprečenost za rad po njegovom stručnom mišljenju.
Pozzdrav
Postovani.Uredno sam poslodavcu dostavio poziv za dobrovoljno davanje krvi.Od nadredjenog nisam dobio povratnu informaciju da li mi je dozvoljeno da odsustvujem sa posla ta dva dana prilikom davanja dobrovoljnog.iako je u nasem preduzecu praksa da poslodavac odobri ili ne odobri slobodne dane.U toku dana davanja krvi dobio sam poziv iz firme gde mi je receno da nisam smeo da izostanem jer poslodavac nije odbrio i da je to privatna firma koja ima kolektivni ugovor sa nama i da po tom kolektivnom ugovoru ja imam pravo na placeno odsustvo radi dobrovoljnog davanja krvi samo u slucaju ako poslodavac to odobri.Molim vas da mi kazete koja su moja prava u ovoj situaciji.
Poštovani Dušane
Poslodavac ne može da kaže da nije bio upoznat sa Vašim pozivom za dobrovoljno davanje krvi. Zakon o radu je jasan-imate pravo na plaćeno odsustvo za sam dan davanja krvi i naredni dan. On ne može da Vam ospori to pravo pozivajući se na kolektivni ugovor jer isti ne može da utvrdi manji obim prava od zakonom određenog.
Pozdrav
Postovani ,poslodavac sam piše slobodne dane kad njemu odgovara a ne kad nama odgovara, na pitanje zašto je pisano tako dobio sam odgovor ; dani se pišu po potrebama firme. Pritom na sastancima nas “maze govnima” dere se na radnike i ne da da mu se bilo šta kaže,ne da slobodne dane za davanje krvi ,a kad je bila korona doktor napise nedelju dana bolovanja a on kaže dodjite posle 2 dana da radite “to nije nista šta oni znaju”. Radnicima se daje odmor posle 6 meseci rada pre toga nemaju pravo na odmor. Prijavljuje posle 7 dana rada tj to je “probni rad “, ako se neko poseče (sto je čest slučaj u trgovini) niko ne sme da kaže da je bila povreda na radu jer se mesecima posle toga skida od plate i kažnjava radnik koji je rekao da se povredio na poslu . Pa me zanima da li je sve prekrsaj od navedenog i šta možemo uraditi, ako prijavimo dobijamo otkaz sigurno,tako da smo ostavljeni da trpimo sve to ,telefoni su zabranjeni i ostavljaju se kod sefa u kancelariji tako da ne možemo snimiti šta se dešava unutra .
Poštovani
Prvo, godišnji odmor se zaista korist kada poslodavac tako odluči, s tim da mora da poštuje zakonske rokove, a to je-najmanje deset radnih dana u tekućoj gpodini, a ostatak najkasnije do 30.juna naredne godine.
Što se tiče načina obraćanja, isti treba da bude s pošovanjem, a psovke, povišen ton i onemogućavanje komunikacije, ako se ponavljaju, spadaju u ponašanja koja se svrstavaju u mobing, to jest zlostavljanje na radu.
Po Zakonu o radu, zaposleni ima pravo na dva dana plaćenog odsustva zbog davanja krvi i to: dan davanj krvi i naredni dan.
Bolovanje ocenjuje lekar, a ne poslodavac, on to nikako ne može da radi.
Svaka povreda na radu i u vezi sa radom mora da se prijavi.
Prema tome, sve navedeno, sem odluke o godišnjem odmoru, predstavlja prekršaj za koji se novčano kažnjava. Ne možete tolerisati takvo ponašanje jer to ne može biti prihvatljivo sa aspekta dostojanstva ličnosti. Inspekcija za rad bi tu imala pune ruke posla.
Pozdrav
Postovani,
Premestena sam na 6 meseci u drugo mesto rada,zbog povecanog obima posla i u resenju pise da imam pravo na prevoz,smestaj,ishranu i ostale pripadajuce naknade.U medjuvremenu dobijam resenje o naknadi troskova za odvojen zivot i poseti porodici.Uredno sam podnela i ugovor o zakupu stana,jer imam u jednom pravcu 123km,a zdravstveno stanje mi nije naj bolje.Moje pitanje glasi,imam li pravo na naknadu troska zakupa stana,tj.visini kirije,jer je vec nastupio treci mesec kirije,koju finansiram iz sopstvenih sredstava.Drzavni sam sluzbenik.Unapred hvala.
Poštovana Marijana
U Vašem pitanju praktično se već krije i odgovor-navodite da je rešenjem o premeštaju određeno da imate pravo na „prevoz,smestaj,ishranu i ostale pripadajuce naknade“. S obzirom na navedeno, mišljenja sam da imate pravo i na troškove smeštaja u drugom gradu.
Pozdrav
Postovanje,
Zanima me da li se slobodni dani za smrt uzeg clana porodice definisu po zakonu ( koje poslodavac mora da postuje ) ili se definisu aktom poslodavca?
Konkretno, receno mi je da po aktu moje firme mogu da dobijem dva dana a po zakonu pise da je to 5 dana.
Hvala unapred,
Milica
Poštovana Milice
Članom 77. stav 1. Zakona o radu određeno je da zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.
Članom 77. stav 3. tačka 1) Zakona o radu propisano je da pored navedenog, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice. Zakon je definisao da se članovima uže porodice u navedenom smislu smatraju bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Član 8. stav 1. Zakona o radu predviđa da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (opšti akt kod poslodavca) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.
Shodno svemu navedenom, po aktu Vaše firme ne može da se propiše da dobijate samo dva radna dana za smrt člana uže poordice, jer to nije dozvoljeno zakonom. Ne može akt poslodavca da Vam da manje prava nego što Vam daje zakon. U tom smislu član 9. stav 1. Zakona o radu određuje da ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se odredbe zakona. Prema tome, ne primenjuju se nepovoljnije odredbe akta Vašeg poslodavca, već odredbe zakona, prema kojima imate pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od 5 radnih dana.
Pozdrav
Poštovani
Imam pitanje u vezi zarade. Ukoliko je zaposleni poslao pisani dokument svom nadredjenom pa onda i HR- u firme vezano za povećanje zarade da li postoji zakonski rok u kom oni moraju d adaju bilo kakav odgovor?
Hvala
Poštovana Majo
Zakon ne reguliše ovo pitanje, pa ne postoji ni zakonom propisan rok za odgovor poslodavca na zahtev zaposlenog za povećanje zarade.
Pozdrav
Postovani,
Imam pitanje vezano za ovaj odeljak o kome ste pisali:
V Plaćeno i neplaćeno odsustvo
Zaposleni ima pravo da traži plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge i teže bolesti člana uže porodice.
pitanje: da li se tu misli na 5 dana za svaki od ovih slucaja, ili ukupno 5 dana za sve situacije,u toku jedne godine,pa kako poslodavac raspodeli…
i još pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice.
pitanje: da li se misli na ukupno 5 dana u toku kalendarske godine ili u nekom nesrecom gde ima vise smrtnih slucajeva, dobijaju se po 5 dana za svaki.
hvala
Poštovana Suzana
Kod Vašeg prvog pitanja, misli se na 1 do 5 dana za svaki od ovih slučaja, a ne ukupno 5 dana za sve situacije,u toku jedne godine. Ukupno trajanje svakog pojedinačnog slučaja plaćenog odsustva, na koje zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine je do pet radnih dana, što znači da zaposleni može da odsustvuje sa rada za svaki pojedinačni slučaj samo onoliko radnih dana koliko je za taj slučaj, po sopstvenom nahođenju, poslodavac predvideo opštim aktom ili ugovorom o radu. Zakon kaže da to mora biti bar jedan dan, a ne mora više od 5 radnih dana. Naravno, može se opštim aktom ili ugovorom o radu predvideti pravo na duže plaćeno odsustvo po navedenim osnovima, pa i duže od 5 dana, ali poslodavac to nije dužan da propiše. Dalje, Zakon ne kaže da se ne može ponavljati korišćenje po istom slučaju u toku kalendarske godine. Znači, može više plaćenih odsustava tokom godine, u dužini koju je utvrdio poslodavac.
Ne misli se na ukupno 5 dana u toku kalendarske godine, već da se za svaki nesrećan slučaj smrti člana uže porodice dobija po 5 dana za svaki slučaj posebno.
Pozdrav
Postovani, poslodavac mi jos uvek nije isplatio zaradu za mesec mart, april, maj i trudnicko bolovanje za jun mesec koje ide na teret poslodavca i to za 2021. godinu. Ja sam sada na bolovanju radi nege deteta i poslodavac ignorise sve moje zahteve da mi isplati pomenute zaostale zarade. Sta ja treba da preduzmem i kome da se obratim?
Srdacan pozdrav.
Poštovana Milice
Ukoliko imate obračunski list za svaki od navedenih meseci za koje Vam nije isplaćena zarada, možete kod suda da pokrenete postupak prinudne naplate, pošto je obračunski list izvršna isprava. Poslodavac je dužan da izda obračunski list čak i ako Vam nije isplatio zaradu i naknadu zarade. Ako to ne želi da učini, možete podneti prijavu Inspekciji za rad koja bi ga obavezala da izda obračunski list i za mesece za koje zarada, odnosno nakanda zarade, nisu isplaćeni. Takođe, ako poslodavac zaposlenom ne isplati zaradu i ako ne dostavi obračun zarade, preti mu novčana kazna u visini od 800 hiljada do dva miliona dinara, ako je pravno lice, odnosno od 300 do 500 hiljada ako je preduzetnik (za svaki od opisanih prekršaja je propisana navedena kazna). Prema tome, poslodavcu se ne isplati da izbegava obavezu plaćanja zarada i da izda obračunski list.
Ukoliko ni pored intervencije Inspekcije za rad ne dobijete obračunski list, ili ako se ne slažete sa obračunom zarade ili naknade zarade iz obračunskog lista, možete podneti i tužbu sudu radi utvrđivanja koliko je tačno iznos duga za zaradu i naknadu zarade.
Prema tome, naplatu možete izvršiti samo preko suda, s tim da postojanje obračunskog lista omogućava pokretanje postupka izvršenja, odnosno prinudne naplate, dok bez obračunskog lista morate najpre tužbom sudu da dokažete koliki je iznos dugovanih zarada i bolovanja. Naravno, morate voditi računa o tome da li poslodavac uopšte ima sredstava na kojima može da se prinudno naplatite, jer ako to nije slučaj, ući ćete u troškove sudskog postupka koje nažalost nećete imati od koga da naplatite.
Pozdrav
Postovani,
Da li poslodavac ima pravo da me primorava na prekovremeni rad, s obzirom da sam zaposlena kao med.sestra u intenzivnoj nezi sa skracenim radnim vremenom od 36 sati nedeljno, gde se obavlja smenski rad po principu 12-24-12-72h? Prekovremeni rad se ne evidentira na platnim listama, radnim listama,vec preracunava u slobodne dane i to sat za sat.Mesecno se krece cak i do 48h prekovremeno. Hvala
Poštovani
Zakonom o javnim službama propisano je da zaposleni može da radi na poslovima sa skraćenim radnim vremenom u skladu sa Zakonom o radu. Zakonom o radu propisano je da zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno. Takođe je propisano da se preraspodela radnog vremena ne može vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme.
Istina, Zakonom o javnim službama i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti jeste uređeno dežurstvo, kao posebna organizacija rada javne službe, a kojom se obezbeđuje kontinuirano obavljanje delatnosti javne službe. Dežurstvo se uvodi ako radom u smenama, preraspodelom radnog vremena ili na drugi način u skladu sa Zakonom o radu nije moguće da se obezbedi neprekidno pružanje usluge korisnicima bez povećanja troškova rada javne službe, odnosno kontinuitet pružanja zdravstene zaštite. Za vreme dežurstva zaposleni obavlja poslove u javnoj službi u skladu sa odlukom o dežurstvu, tako da prosečno nedeljno radno vreme, sa prekovremenim radom i dežurstvom, na četvoromesečnom nivou ne može da bude duže od 48 časova. Zaposlenom koji se saglasio da u organizaciji rada sa dežurstvom radi duže od navedenog ograničenja, časovi rada duži od prosečnog radnog vremena, uključujući i prekovremeni rad obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad. Izuzetno, zaposlenom časovi prekovremenog rada mogu da se preračunaju u slobodne sate u referentnom periodu, u skladu sa pravilima utvrđenim zakonom kojim se uređuje sistem plata u javnom sektoru. Međutim, mišljenja sam da se ova pravila ne mogu primenivati na radna mesta gde je uvedeno skraćeno radno vreme.
Pozdrav
Postovani,
Trenutno cekam odgovor drugostepene komisije za posebnu negu deteta.
Posto se odgovor ceka oko 2 meseca, a trenutno sam na bolovanju radi bolesto deteta koje mi je pedijatar otvorio na 2 nedelje.
Koje bolovanje mogu da uzmem dok ne dobijem odgovor komisije?
Pozdrav,
Bojana
Poštovana
Kada je reč o privremenoj sprečenosti za rad po osnovu nege deteta, Zakonom o zdravstvenom osiguranju je propisano da osiguraniku zaposlenom pripada naknada zarade zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, najduže do 15 dana.
Izuzetno od navedenog, kada postoje opravdani razlozi koji se odnose na zdravstveno stanje člana uže porodice, prvostepena lekarska komisija može produžiti trajanje privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice, najduže do 30 dana za negu deteta mlađeg od sedam godina života.
S obzirom da je Vaše dete mlađe od 7 godina starosti, na osnovu citiranih zakonskih odredbi bolovanje u pojedinačnom slučaju bolesti može da traje najviše 30 dana. Samo izuzetno, u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta ili teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, moguće je dalje produženje bolovanja, i to na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči. Nadam se da ovo poslednje nije slučaj. Dakl, ako nije ipak tako teško oštećenje zdravlja, za pojedinačni slučaj bolesti možete imati do 30 dana bolovanja zbog nege deteta mlađeg od 7 godina.
Pozdrav
Mnogi ljudi su u komentarima na razne tekstove predlagali da se otvori poseban sajt, ili kategorija u okviru ovog sajta u kome se mogu anonimno komentarisati poslodavci i koristim priliku da podržim predlog… Meni su u firmi (koju ne smem da spomenem) kolege kao „beneficiju“ isticali to što „niko ne pravi problem oko bolovanja“ i „plata uvek legne na vreme“. Sa druge strane, pronašli su (kao i mnogi drugi) milion rupa u zakonu, npr. da je cena noćnog rada uračunata u satnicu predviđenu ugovorom, tako da su ljudi dobijali minimalac koju god smenu radili… Bilo je čak i ništavih stavki u samom ugovoru itd.
Lepo je što obaveštavate ljude o njihovim pravima, samo ne mogu da se setim da sam naišla na informaciju kome ljudi mogu da se obrate (osim, očigledno, sudu ili u ređim slučajevima, nekoj inspekciji, što većina ljudi neće uraditi) u slučaju narušavanja prava na radnom mestu. Osim toga, razotkrivanje takvih zloupotreba u medijima ima daleko veći uticaj na promenu izrabljivačkih praksi raznih poslodavaca od tužbe koja nije napravila neki „medijski bum“.
Poštovana
Kada pošaljete pitanje redakciji „Infostud“ možete naglasiti da ne želite da se Vaše pitanje objavi. U tom slučaju pronaći će se način da Vam se dostavi odgovor na način da niko (pa ani Vaš poslodavac) ne vidi da je uopšte postavljeno pitanje, pa samim tim ni sadržinu odgovora. Pitanja i odgovori se inače objavljuju kako bi svi čitaoci sajta mogli da pročitaju šta sve muči zaposlene i sa kakvim problemima se susreću, te koje je mišljenje pravnika o načinu rešavanja tih problema.
Kao što sugerišete u Vašem pitanju,ideja i jeste da obaveštavamo ljude o njihovim pravima, kao i o institucijama kojima mogu da se obrate (uglavnom sudu ili nekoj inspekciji.) Razotkrivanje eventualnih zloupotreba od strane poslodavaca u medijima nije metod koju mi možemo da upotrebimo, ali siguran sam da profesionalci koji se bave istraživačkim novinarstvom u tom smislu mogu da izađu u susret Vapem predlogu radi postizanja efekta „medijskog buma“.
Srdačan pozdrav