(11) komentari
Postovani Milane ako je drzavni sluzbenik radnik Ministarstva Unutrasnjih poslova u Julu 2023 god izostao neopravdano sa posla duze od tri dana…I nakon toga je nastavio sa nedolazenjem na posao (iz njemu poznatih razloga) a resenje o prekidu radnog odnosa je primio tj uruceno mu je u martu 2024god. U resenju navedeno da je radni odnos prestao u Julu 2023,dok je resenje izdato u februaru 2024.
Dali postoji u navedenom propust od strane poslodavca tj. Mup-a u sto se tice rokova donosenja resenja,ili bilo koji propust.Hvala unapred.
Poštovani
Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima uređuju se prava i dužnosti državnih službenika. Državni službenik jeste i lice čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa državne uprave, gde spadaju i zaposleni u MUP-u. Na prava i dužnosti državnih službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom primenjuju se opšti propisi o rad (Zakon o radu).
Prema članu 111. citiranog zakona, državnom službeniku kome je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja kojim je disciplinska kazna izrečena.
Pozdrav
Postovani Milane, da li poslodavac moze posle porodiljskog bolovanja da da otkazno resenje kao neostvarivanje rezultata rada i da li se sa tim otkaznim resenjem ima pravo na novcanu nadoknadu sa biroa? Hvala
Poštovana Milena
Teoretski, poslodavac može posle porodiljskog bolovanja da da otkazno resenje zbog neostvarivanje rezultata rada, ali samo ako je zaista tako nešto utvrdio u zakonskoj proceduri koja traje određeno vreme. Nije mogao momentalno da utvrdi čim ste se vratili sa porodiljskog i odmah Vam da otkaz. Vrlo je moguće da je zakon prekršen. Sa tim otkaznim resenjem, dok god ga ne poništi sud u parničnom postupku, imate pravo na novcanu nadoknadu sa biroa.
Pozdrav
Poštovani, zdravo. Pre svega moram da Vas pohvalim jer vaši saveti su zlata vredni u vremenima kada su radnici nezaštićeni odnosno svojim neznanjem tome doprinose. E sad, situacija je ovakva – nisam otišao na posao 5 dana, privatni problemi i to automatski donosi sa sobom otkaz ugovora o radu jer nemam nikakav papir da bi opravdao te dane. Ne žalim jer su uslovi rada i plata bili očajni. E sad, poslodavac je uporno pokušavao da mi da da potpišem papir u kojem bi pisalo da sam ja taj koji želi da da otkaz i ja sam to odbio argumentom da mojim neopravdanim izostancima trebam da dobijem otkaz sa njihove strane.
E sad, mene brinu sledeće stvari koje mi je poslodavac rekao a Vi mi recite da li je to istina ili šta već, napisacu pod rednim brojevima.
1. Mesec dana se čeka dokument o otkazu, potrebno je da ga potpišem i pošaljem poslodavcu (alternativa koju sam prihvatio je da dokument o otkazu dođe kod poslodavca i da kod njega potpisem papire). Dakle brine me to potpisivanje, da li stvarno treba da se potpisuje takav dokument.
2. Da za vreme čekanja dokumenta ja ne mogu da se zaposlim negde drugde, da nemam to pravo sve dok to ne potpišem
3. Da će mi biti otežavajuća okolnost pri novom zaposlenju jer će biti javno da sam „prekršio radnu obavezu“ odnosno da će budući potencijalni poslodavac to moći videti.
Poštovani Vladimire
Najpre Vam se zahvaljujem na lepim rečima.
Što se tiče Vaših pitanje, pokušaću da odgovorim na svako:
1.Nije tačno da se mesec dana čeka dokument o otkazu. Istina, postoji zakonska procedura kod povrede radne obaveze i kršenja radne discipline, koja zahteva određeno vreme. Naime, zakon propisuje da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u navedenim slučajevima, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
U upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu, a to znači lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Dakle, možete da odete lično i preuzmete upozorenje, što će znatno ubrzati postupak. Takođe, rok od 8 dana ne mora ceo da protekne jer se Vi i pre isteka roka možete izjasniti, pa se procedura može nastaviti. Tu takođe možete uštedeti vreme. Potom, kada rešenje bude doneto, isto možete lično preuzeti i istog dana Vam prestaje radni odnos. Zakon čak dopušta i da se rešenjem utvrdi neki drugi datum prestanka radnog odnosa, a to bi mogao biti poslednji dan kada ste radili. U svakom slučaju, čim primite rešenje istog datuma Vam prestaje radni odnos (a moguće i nekog ranijeg datuma, utvrđenog rešenjem).Dalje, što se tiče potpisivanja, ne stavljate Vi Vaš potpis na takav otkaz, jer ga ne dajete Vi, već poslodavac. Kad poslodavca donese rešenje o tkazu zbog povrede radne disciline ili radne obaveze, potpiše ga i dostavi ga zaposlenom, svojim potpisom Vi samo potvrđujete da ste rešenje o otkazu primili i kog datuma. S
2. Ukoliko nađete novi posao, novi poslodavac može da Vas zaposli. On će podneti novu prijavu na socijalno osiguranje, koja će po automatizmu da odjavi prethodnu prijavu iz Centralnog regista socijalnog osiguranja. Nakon što sprovede proceduru otkaza do kraja, prethodni poslodavac će potom kod RFPiO precizirati tačan datum prestanka radnog odnosa. Bez obzira na dužinu procedure (a ukazao sam da se ista značajno može skratiti), bez Vašeg dolaska na posao, bez rada, nema ni ostvarivanja prava iz radnog odnosa, pa je u realnosti već prestalo ostvarivanje prava iz radnog odnosa kod prethodnog poslodavca i nema razloga da ne započnete novi radni odnos.
3. Vaši lični podaci koje ima na raspolaganju poslodavac ne smeju biti dostupni drugima i poslodavac takve stvari ne može javno da objavljuje.
Pozdrav
Nigde ne.pisete da poslodavac moze nanprimer ako imate ugovor na dva meseca poslodavac moze posle mesec dana da prekine saradnju sa radnikom.zato sto mu na primer vise ne treba kao radnik ili na primer kaze da ste vi sami dali otkaz ili vas optuze za nesto zasta niste krivi a posle se.prave ludi i kazu da ste sami prekinuli radni odnos
Poštovana
Pišem ono što bi po zakonu trebalo da važi. Ako se zakonska pravila krše, a zaposleni podnese tužbu sudu, sud je ta institucija koja treba zaposlenom da obezbedi pravnu zaštitu. Tako funcionišu stvari u uređenim zemljama. Naravno da se u praksi dešavaju nezakonita postupanja poslodavaca, ali ovde pišemo koja su prava zaposlenih, kako bi u slučaju kršenja istih znali da imaju osnov da reaguju i pokrenu pitanje zaštite svojih prava. Verujem da se sudije trude da donesu zaknite presude, pa ako je otkaz nezakonit, rešenje o otkazu se poništava.
Pozdrav
Poštovanje, posto mi ugovor o radu ističe sa prekidom porodiljskog bolovanja koje je otvoreno 25.5.2021. a godišnji odmor nisam koristila i neću iskoristiti jer se ne vraćam na posao, moje pitanje je da li imam prava da tražim od poslodavca nadoknadu za neiskorišćeni godišnji odmor?
Poštovana
Član 76. Zakona o radu glasi: „U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“
Po pitanju ostvarivanja ovog prava u praksi postoji dosta problema imajući u vidu različita tumačenja u pogledu toga da li je za ostvarivanje ove naknade potrebno da je poslodavac skrivio nemogućnost zaposlenog da se iskoristi godišnji odmor, (jer Zakon kaže da ova naknada ima karakter naknade štete – a za naknadu štete se po opštim pravilima zahteva postojanje krivice štetnika) ili krivica poslodavca nije potrebna. U pogledu ovog pitanja ne postoji ujednačena praksa. Čini se da je preovlađujuće mišljenje, a sličan stav zauzima i Ministarstvo rada u svojim službenim mišljenjima (koja doduše nisu obavezujuća) da za ovu naknadu nije potrebna krivica poslodavca i da se ova naknada može zahtevati bez obzira na osnov prestanka radnog odnosa (otkaz, sporazum, istek ugovora o radu itd). Prema tome, Zakon daje pretpostavku da je samim tim što zaposleni nije iskoristio odmor isti i pretrpeo štetu, a ne propisuje posebno da je neophodno skrivljeno ponašanje poslodavc za naknadu te štete, kao što su neke starije odredbe zakona predviđale.
Ako se priklonimo ovom, za sada većinskom stavu, poslodavac je u obavezi da ovu naknadu isplati odmah po prestanku radnog odnosa, a najkasnije u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa, od kada počinje da teče i zakonska zatezna kamata.
U slučaju da poslodavac ne isplati ovu naknadu Vi možete tužbom pokrenuti sudski postupak za naknadu štete, s tim što se mora voditi računa o roku zastarelosti od 3 godine od prestanka radnog odnosa. U takvom sudskom postupku nema garancija za uspeh jer se postavlja pitanje na koji način bi postupajući sudija primenio citirani član 76. Zakona o radu, odnosno da li bi smatrao da po opštim pravilima o odgovornosti za štetu treba dokazati krivicu poslodavca za neiskorišćeni godišnji odmor (što je ovde nemoguće jer krivice nema) ili se za štetu odgovara bez obzira za krivicu.
Pozdrav
Hvala puno na odgovoru