Porodiljsko odsustvo i godišnji odmor

Prema Zakonu o radu, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana (suprug zaposlene ima pravo da koristi porodiljsko samo ako majka nije u mogućnosti, a odsustvo sa rada radi nege deteta može da koristi on umesto majke, a po međusobnom dogovoru).

Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo, najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre zakazanog termina porođaja.

Nakon odsustva sa rada radi nege deteta, moguće je i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Naime, jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta.

Pravo na korišćenje godišnjeg odmora nakon porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta povremeno stvara nedoumice, naročito kada je reč o zaposlenima na određeno vreme, kojima je radni odnos produžen do isteka korišćenja prava na odsustvo, a po sili Zakona o radu.

Postavljaju se pitanja da li se koristi pun odmor ili samo drugi deo odmora iz prošle godine; da li zaposleni ima pravo na srazmerni deo ili pun godišnji odmor; da li uopšte može da se koristi odmor s obzirom da nema efektivnog rada u godini u kojoj je korišćeno porodiljsko odsustvo; koji je krajnji rok da se iskoristi odmor; da li radni odnos na određeno vreme može da se produži i za period korišćenja godišnjeg odmora ili mora da se isplati naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora itd.

Napominjemo da se pod terminom porodiljsko odsustvo u ovom tekstu podrazumeva i odsustvo sa rada radi nege deteta i radi posebne nege deteta, ali radi preglednijeg pisanja skraćujemo termin. To činimo jer su pravila ista bez obzira na to da li se zaposlena vraća na rad nakon isteka samo porodiljskog ili i odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.

I Krajnji rok za korišćenje godišnjeg odmora nakon povratka na rad sa porodiljskog odsustva

Zakon o radu propisuje da zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Dakle, krajnji rok je uobičajen- 30. jun tekuće godine za odmor iz prošle godine. Razlika između zaposlene (ili zaposlenog) koja se vraća na posao nakon porodiljskog odsustva i ostalih zaposlenih jeste u tome što zaposleni nakon povratka sa porodiljskog odsustva može da iskoristi celokupan odmor iz prošle godine do 30. juna tekuće godine. Ostali zaposleni mogu do 30.juna tekuće godine da iskoriste samo drugi deo godišnjeg odmora iz prošle godine, a prvi deo u trajanju od najmanje deset radnih dana poslodavac mora da organizuje u toj kalendarskoj godini za koju pripada odmor. To bi značilo da zaposleni koji je započeo korišćenje porodiljskog odsustva npr. u prvoj polovini 2024. godine, ima pravo da celokupan godišnji odmor za tu kalendarsku godinu (a ne samo drugi deo, jer ni prvi deo nije iskorišćen zbog započetog porodiljskog) koristi najkasnije do 30. juna 2025. godine. Ostali zaposleni moraju da iskoriste u tekućoj godini bar prvi deo odmora u trajanju od najmanje deset radnih dana, a ostatak mora do 30. juna 2024. godine.

Prema tome, zakon jasno određuje krajnji rok korišćenja godišnjeg odmora iz prethodne kalendarske godine. Ukoliko nije moguće iskoristiti odmor u tom roku, zaposleni gubi pravo na korišćenje godišnjeg odmora. Primera radi, porodiljsko odsustvo istekne u julu mesecu tekuće godine, to znači da je odmor iz 2023. godine propao.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u mišljenju br. 011-00-968/2015-02 od 19.10.2015. godine, povodom ovog pitanja zauzelo je sledeći stav:

„…zaposlena koja nije u celini ili delimično iskoristila godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva ima pravo da pripadajući godišnji odmor za tu kalendarsku godinu iskoristi najkasnije do 30. juna naredne godine. Ukoliko se zaposlena vraća na rad sa porodiljskog odsustva nakon 30. juna naredne godine, ne može da koristi godišnji odmor za prethodnu kalendarsku godinu, s obzirom da je istekao zakonski rok do koga je mogla da iskoristi godišnji odmor“.

II Pravo na novi godišnji odmor nakon isteka porodiljskog odsustva

Što se tiče prava na korišćenje novog godišnjeg odmora, za kalendarsku godinu u kojoj se zaposleni vraća na rad, zaposlenom pripada pravo na pun godišnji odmor (osim ako se ne radi o godini prestanka radnog odnosa, u kom slučaju ima prava na srazmerni deo). To pravo može iskoristiti do 30. juna naredne godine – prvi deo u trajanju od najmanje deset radnih dana u tekućoj godini i drugi deo u narednoj godini.

Naravno, zaposlenom ovo pravo pripada u punom obimu, ukoliko se radi o kalendarskoj godini u kojoj zaposlenom ne prestaje radni odnos. Ako u ovoj godini npr. ističe rok radnog odnosa na određeno vreme imaće pravo na korišćenje srazmernog godišnjeg odmora u visini jedne dvanaestine punog odmora za svaki ceo mesec radnog odnosa u toj godini.

III Pravo na godišnji odmor nakon isteka porodiljskog odsustva za zaposlenog na određeno vreme

Kada je reč o zaposlenima na određeno vreme, kod njih je potpuno drugačija situacija kada je u pitanju korišćenje godišnjeg odmora nakon porodljskog odsustva. Govorimo o situaciji kada poslodavac, nakon isteka roka na koji je radni odnos produžen, ne želi da zaključi novi ugovor o radu.

Ovim zaposlenima se, u skladu sa članom 187. Zakona o radu, rok za koji su ugovorom zasnovali radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo. To znači da im nakon isteka odsustva prestaje radni odnos i samim tim nemaju mogućnost korišćenja godišnjeg odmora. Njima je poslodavac dužan da isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Oni bi mogli da iskoriste godišnji odmor jedino u situaciji da su npr. zasnovali radni odnos na određeno vreme, a da po isteku odsustva ostaje dovoljno vremena za korišćenje godišnjeg odmora do prestanka radnog odnosa.

Objasnićemo na primeru. Uzmimo da je radni odnos na određeno vreme zasnovan 1.03.2023. godine u trajanju od dve godine do 1.03.2025. godine. Porodiljsko odsustvo je otvoreno u novembru 2023. Istek odsustva je u novembru 2024. godine (ako je u pitanju prvo ili drugo dete, za treće i svako naredno dete porodiljsko traje dve godine). Odmor za 2023. godinu u tom primeru propada (jer se mogao iskoristiti najkasnije do 30. juna 2024. godine), ali ostaje da se iskoristi odmor za 2024. godinu. Kako to nije godina prestanka radnog odnosa, zaposleni će imati pravo na pun godišnji odmor za 2024. godinu, bez obzira što će efektivno u 2024.godini raditi tek dva meseca. U 2025. godini će imati i pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora (dve dvanaestine odmora za dva meseca rada) jer je to godina prestanka radnog odnosa. Srazmerni deo godišnjeg odmora će moći da iskoristi do prestanka radnog odnosa. U suprotnom ima pravo na naknadu štete za neiskorišćen godišnji odmor.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u mišljenju br. 011-00-305/2015-02 od 17.04.2015. godine, zauzelo je sledeći stav:

„…zaposlena kojoj je produžen radni odnos na određeno vreme u skladu sa članom 187. Zakona, po prestanku osnova za njegovo produženje, pripada pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor u skladu sa članom 76. Zakona, ali ne i pravo da isti koristi. Novčana naknada za neiskorišćeni godišnji odmor isplaćuje se u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora“.

Postoji još jedna situacija u kojoj bi bilo moguće korišćenje godišnjeg odmora. To je u slučaju da zaposlena ponovo zatrudni pre isteka produžetka radnog odnosa po osnovu člana 187. Zakona o radu. U tom slučaju poslodavac je dužan da joj ponovo produži radni odnos do isteka korišćenja prava na odsustvo i omogući korišćenje godišnjeg odmora s obzirom da zaštita od otkaza traje za sve vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva s rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.