Porodiljsko odsustvo po novom zakonu

Autor - Milan Predojevic | Pravnik odgovara

oct 01

Pojam porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta

Na početku je potrebno terminološki označiti pojmove kojima ćemo se baviti u nastavku teksta. U svakodnevnoj komunikaciji, odsustvo koje zaposlena žena počinje da koristi neposredno pre porođaja i koje traje ukupno 12 meseci (za treće i svako naredno dete 24 meseca) najčešće se jednim imenom naziva porodiljsko.

Treba podvući da sam Zakon (Zakon o radu određuje dužinu trajanja ovog odsustva i ko ima pravo da ga koristi) ovo odsustvo deli na dva dela. Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.

Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle, drugi deo odsustva vezan je za negu deteta (počinje od momenta kada se navrše tri meseca od porođaja), i s obzirom na ovu činjenicu, može da ga koristi i otac deteta umesto majke.

Otac deteta može da koristi i pravo na porodiljsko odsustvo, i to u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete traje ukupno dve godine.

Dok je pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pravo koje ostvaruju zaposleni kod fizičkih i pravnih lica, ostale kategorije radno angažovanih ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Roditelj, odnosno usvojilac, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od 5 godina, kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti u razvoju, ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta koristi i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

Nosioci prava na naknadu zarade

Pre svega, polazimo od toga koja lica po novom zakonu imaju pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Pre stupanja na snagu novog zakona pravo na naknadu zarade su imale samo zaposlene porodilje i porodilje koje su obavljale samostalnu delatnost (preduzetnice). Sada je ovaj krug lica proširen, novi zakonom su predviđene dve kategorije.

Prva kategorija ostvaruje pravo na naknadu zarade/plate i odnosi se na zaposlene kod poslodavca. Drugu kategoriju čini pravo na ostale naknade koje ostvaruje majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:

– a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti,- po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti,- kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,- po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskog ugovora, kao i ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa.

Bitna razlika između zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica s jedne strane, i svih ostalih nosilaca prava na naknadu zarade druge strane, sastoji se u tome što porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki traje 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, dok za sve majke koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje su u prethodnom periodu bile preduzetnice, angažovane po ugovoru o delu i ostale) odsustvo sa rada traje 365 dana kako za prvo i drugo, tako i za svako naredno dete.

U pogledu nosioca prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, napravljen je pozitivan pomak u smislu značajnog proširivanja kruga lica koja ostvaruju pravo na naknadu, jer to više nisu samo zaposlene i preduzetnice, već praktično sve majke koje su pre rođenja deteta ostvarivale prihode. Na žalost, u praksi žene često dugi niz godina obavljaju poslove za poslodavce na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu i slično, iako bi po bitnim karakteristikama tog radnog angažovanja trebalo da se radi o radnom odnosu. Sada se za majke radno angažovane van radnog odnosa, svi ti prihodi uzimaju u obzir i ostvaruje se pravo koje je do sada bilo rezervisano samo za majke u radnom odnosu i preduzetnice. Ovde je naročito značajna činjenica da, po novom zakonu, i žene koje se bave poljoprivredom mogu da ostvare naknadu po osnovu rođenja i nege deteta. S druge strane, za preduzetnice koje imaju troje i više dece učinjen je korak unazad, jer je dužina trajanja odsustva umesto dosadašnje dve godine svedena na 365 dana.

Istovremeno korišćenje prava od strane oba roditelja

Prema novom zakonu oba roditelja mogu istovremeno da koriste određena prava iz ovog zakona za decu različitog reda rođenja, što prema odredbama starog zakona nije bilo moguće. Ovo konkretno znači da ukoliko se desi da majka ispuni uslove za započinjanje korišćenja porodiljskog odustva sa novim detetom, a još uvek nije do kraja iskoristila pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege prethodnog deteta (najdalje do pete godine života deteta), otac deteta može da preuzme pravo na korišćenje posebne nege deteta (pravo vezano za prethodno dete), dok majka istovremeno može da ode na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta sa sledećim detetom. Ovde je načinjen napredak u jer se po prethodnom zakonu majci sa otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom automatski prekidalo ranije odsustvo.

Utvrđivanje visine naknade zarade

Najveće promene su nastupile u pogledu utvrđivanja visine naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta.

Prema starom zakonu naknada zarade za zaposlena lica utvrđivala se u visini prosečne osnovne zarade zaposlenog, uvećane za minuli rad, za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje porodiljskog odsustva, a za preduzetnice u visini prosečne mesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u istom periodu, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji.

Za lica koja su bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, odnosno koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, za mesece koji nedostaju uzimalo ce 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike. Ovako utvrđen pun iznos naknade zarade  pripadao je zaposlenim licima i preduzetnicama pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost, više od šest meseci neprekidno. Ukoliko su porodilje radile tri do šest meseci neprekidno pre početka porodiljskog odsustva, pripadalo im je 60%, a za manje od tri meseca 30% od proseka unazad 12 meseci pre porodiljskog odsustva. Za lica koja su neposredno pre ostvarivanja prava na porodiljsko odsustvo bila u radnom odnosu više od šest meseci neprekidno, mesečni iznos naknade zarade nije mogao biti manji od minimalne zarade utvrđene za mesec u kojem se vrši isplata.

Novi zakon uvodi radikalne promene. Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za zaposlena lica  utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Dakle, umesto osnovne zarade uvećane za minuli rad uzimaju se u obzir sva primanja koja imaju karakter zarade kao što su topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci, što je pozitivna promena.

Umesto 12 meseci pre otpočinjanja porodiljskog odsustva, sada se kao period za utvrđivanje osnovice naknade zarade uzima period od 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće. Ovo zakonsko rešenje praktično znači da isplata naknade plate tokom trudničkog bolovanja ne ulazi u osnovicu, samo prihodi ostvareni u 18 meseci pre otvaranja trudničkog bolovanja. Konkretno, ukoliko zaposlena započne sa bolovanjem zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće npr. u četvrtom mesecu trudnoće, za utvrđivanje osnovice uzimaju se prihodi ostvareni pre tog meseca, a naknada zarade koju će uplaćivati poslodavac, odnosno Fond za zdravstvo, od četvrtog meseca pa do kraja trudnoće, neće ulaziti u osnovicu. Ova promena je pozitivna za porodilju koja je imala primanja svih 18 meseci koje prethode mesecu u kome je prestala da radi,  jer je u tom periodu mogla da ostvari topli obrok, stimulaciju, bonuse, što su primanja koja ne može da ostvari tokom trudničkog bolovanja.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18 i ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan podnošenja zahteva. Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate predstavlja, kao što je navedeno, bruto obračunsku vrednost (računaju se i minuli rad, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci). Pun mesečni iznos naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva (dakle ne i za vreme odsutva sa rada radi nege deteta), ne može biti manji od minimalne zarade utvrđene na dan podnošenja zahteva, ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Prema navedenom, umesto da se za mesece u kojima nema zarade uzima 50% prosečne mesečne zarade, sada se za te mesece uzima podatak od 0 dinara. Ovo konkretno znači da iako trudnica pre prestanka rada zbog trudnoće nije u svih 18 meseci koji prethode mesecu prestanka rada ostvarila primanja, zbir svih primanja se u svakom slučaju deli sa 18 i tako se dobija mesečni iznos naknade (npr imala je devet plata, one se saberu i podele sa 18 i tako se dobije mesečni iznos naknade). Ova promena je izrazito negativna za trudnicu koja je zasnovala radni odnos neposredno pre ili nakon saznanja za trudnoću, jer se zbir svih primanja deli na 18, iako nema 18 zarada, odnosno plata, a trudničko bolovanje, kao što smo naveli, ne ulazi u osnovicu. Takođe, maksimalna mesečna osnovica više nije pet, već tri prosečne zarade. Pun iznos zarade je do sada bio garantovan tokom čitavog trajanja porodiljskog odustva i odsutva sa rada radi nege deteta svima koji su pre započinjanja porodiljskog odsustva imali 6 meseci radnog odnosa, odnosno samostalne delatnosti (dakle računalo se i trudničko bolovanje), dok je sada minimalna zarada zagarantovana samo tokom porodiljskog odsustva (koje traje dok dete ne navrši tri meseca života) licima za koja je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade u periodu pre prestanka rada zbog trudničkog bolovanja, ili porodiljskog, ako nije bilo trudničkog bolovanja (npr porodilja je imala devet plata, one se saberu i podele sa 18-tako se dobije mesečni iznos naknade, s tim što do navršetka tri meseca od dana porođaja ima garantovanu minimalnu zaradu, dok za negu deteta iznos može biti manji od minimalne zarade).

Ovde je jasna namera zakonodavca da eliminiše pojavu radnih odnosa koji se zasnivaju isključivo i jedino u svrhu obezbeđivanja isplate porodiljskog odsustva. Kako je do sada i trudničko bolovanje ulazilo u osnovicu, i bilo je potrebno 6 meseci uplate doprinosa, računajući i trudničko bolovanje, da se obezbedi minimalna zarada, mogući su bili primeri u praksi u kojima trudnica nije provela nijedan dan na radu, a imala je minimalnu zaradu (npr zasnuje radni odnos prvog aprila, istog dana otvori trudničko bolovanje koje traje  6 ili više meseci, sve do otvaranja porodiljskog, i time obezbedi bar minimalnu zaradu). Sada se praktično zahteva da postoji 18 meseci rada za koje su plaćeni doprinosi. Ukoliko je taj broj meseci manji, manja će biti i naknada. Ovo će, s jedne strane sprečiti pojavu „fiktivnih” radnih odnosa, ali će nažalost pogoditi i trudnice koje su provele u radnom angažovanju manji broj meseci od predviđenih 18.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate, zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.

Postupak ostvarivanja prava na naknadu zarade, odnosno plate

Po prethodnom zakonu obračun i isplatu naknade zarade vršio je poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada ostalim zaposlenima. Poslodavac podnosi zahtev za refundaciju sredstava, zajedno sa dokazima da je isplatio naknadu zarade zaposlenoj porodilji.

Po sadašnjem zakonu, utvrđivanje mesečne osnovice naknade zarade odnosno naknade plate, vrši nadležni organ jedinice lokalne samouprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava. Ovo značajno olakšava postupak i porodiljama i poslodavcima, jer više nije neophodno da se prikuplja obimna dokumentacija kojom se dokazivala visina zarade u prethodnom periodu koji je ulazio u osnovicu. Na osnovu obračunatog mesečnog iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, obračunava se iznos naknade zarade, odnosno naknade plate koji je umanjen za pripadajuće poreze i doprinose, odnosno neto iznos. Prilikom isplate neto iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, ne vrši se umanjuje se po osnovu novčanih obustava, rate kredita i slično, već je primalac naknade zarade, odnosno naknade plate, dužan da te obaveze izmiri lično ili preko poslodavca.

Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a centralizovana isplata mesečne naknade zarade, odnosno naknade plate, vrši se kad poreska uprava prihvati poresku prijavu.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike Srbije, vrši isplatu mesečnih iznosa naknade zarade, odnosno naknade plate, bez poreza i doprinosa na tekući račun korisnika, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na račun objedinjene naplate.

Značajna novina je i to što porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo  na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve porodilje koje se svrstavaju u grupu koja prima ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Zaključna razmatranja

Imajući u vidu sve navedeno, može se reći da novi zakon donosi i pozitivne i negativne promene. Osnovna mu je namera da se zaposlenim porodiljama koje su bile u radnom odnosu u celokupnom periodu koji ulazi u osnovicu, obezbedi pun iznos naknade, odnosno 100% od svih primanja koja imaju karakter zarade (minuli rad, putni trošak, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci), što je korak u dobrom pravcu, a da se porodiljama koje nemaju 18 meseci zarade, odnosno plate naknada tokom odsustva sa rada srazmerno umanji. Ovo jeste učinjeno pre svega da se spreči pojava zasnivanja radnih odnosa do kojih dolazi samo zbog isplate porodiljskog, ali u praksi to znači da  porodilje koje su zaista bile radno angažovane u nekom periodu koji je kraći od 18 mesec bivaju uskraćene za svoju realnu zaradu, čak im ni minimalna primanja nisu zagarontavana tokom odsustva sa rada radi nege deteta, što teško može da se nazove dobrim rešenjem.

Isto tako, dobro je da je postupak ostvarivanja prava maksimalno uprošćen jer je dokumentacija koju je potrebno dostaviti opštinskoj/gradskoj upravi zaista  svedena samo na neophodnu. Korak u pravom smeru je i činjenica da naknadu zarade više ne čini samo osnovna zarada zaposlenog i minuli rad, već i sva druga primanja koja imaju karakter zarade, ali s druge strane  imamo korak unazad priznavanjem samo neto naknade za porodilje koje primaju ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (preduzetnice, angažovani po ugovoru…).

Vreme će pokazati koliko su dobra rešenja za koja se zakonodavac opredelio i ostaje nam da verujemo da će se zakon menjati u delu u kojem u praksi proizvodi određena rešenja koja nisu najsrećnija i najpravednija.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom

STARI ZAKON

NOVI ZAKON

Obračun osnovice vrši se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za poslednjih 12 meseci koji prethode porodiljskom odsustvu.

Obračun osnovice vrši se na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

U prosek plate ulazi samo osnovna zarada, ugovorena ugovorom o radu, uvećana minulim radom bez bilo kakvih dodataka.

U prosek plate ulazi osnovica na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate (minuli rad, putni trošak, topli obrok, stimulacija, bonus i drugi dodaci).

Mesečna osnovica naknade zarade dobija se deljenjem zbira osnovica sa 12. Ukoliko ne postoji 12 evidentiranih osnovica, za mesece koji nedostaju uzima se 50% od prosečne zarade u RS objavljene u mesecu koji prethodi mesecu odlaska na porodiljsko odsustvo.

Mesečna osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate dobija se deljenjem zbira osnovica sa 18, bez obzira da li postoje evidentirane osnovice za svih 18 meseci.

Utvrđeni iznos ne može biti veći od pet prosečnih zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Utvrđeni iznos ne može biti veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Utvrđeni iznos ne može biti manji od minimalne zarade ukoliko porodilja ima više od šest meseci radnog staža pre odlaska na porodiljsko odsustvo.

Utvrđeni iznos ne može biti manji od minimalne zarade, u periodu od otpočinjanja porodiljskog odsustva do navršena tri meseca života deteta (porodiljsko odsustvo), ako je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Ukoliko nije evidentirano najmanje šest najnižih osnovica, iznos može biti manji od minimalne zarade i u toku porodiljskog odsustva. Takođe, za vreme nege deteta iznos može biti manji od minimalne zarade.

Zahtev se podnosi nakon rođenja deteta i donosi se konačno rešenje.

Po podnetom zahtevu odlučuje se najpre  privremenim rešenjem, a zatim se po rođenju deteta donosi konačno rešenje.

Obračun i isplatu naknade zarade, kao i podnošenje poreske prijave, vrši sam poslodavac, koji nakon toga podnosi zahtev za refundaciju sredstava.

Obračun i isplatu naknade zarade do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja na tekući račun podnosioca zahteva. Poresku prijavu za obračunate poreze i doprinose podnosi ministarstvo.

Pravo na naknadu imaju porodilje zaposlene na osnovu ugovora o radu kod pravnog lica i porodilje koje samostalno obavljaju delatnost.

Pravo na naknadu zarade imaju  porodilje zaposlene na osnovu ugovora o radu kod pravnog lica.

Pravo na ostale naknade po rođenju deteta imaju majke koje su pre rođenja deteta ostvarile prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti, kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskih ugovora, po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa, i koje su a u momentu rođenja deteta nezaposlene a imale su u prethodnih 18 meseci prihode.

Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo na neto naknadu i plaćene poreze i doprinose.

Porodilje koje samostalno obavljaju delatnost imaju pravo samo na neto naknadu, bez poreza i doprinosa, kao i sve ostale porodilje koje spadaju u grupu ostalih naknada.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, za sve porodilje, traje do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta traje do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno novorođeno dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva za zaposlene kod pravnog lica.Za majke koje primaju ostale naknade odsustvo sa rada traje 365 dana za prvo i svako naredno dete, od dana rođenja deteta.

Otpočinjanjem porodiljskog odsustva sa sledećim detetom, automatski se prekida naknada zarade za ranije stečeno pravo (negu deteta ili posebnu negu deteta sa prethodnim detetom).

Naknadu zarade, odnosno naknadu plate, za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i naknadu zarade, odnosno plate za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, za decu različitog reda rođenja, mogu istovremeno koristiti oba roditelja.

Podelite
Share
Tweet
Share

O autoru: Milan Predojevic

Diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ima dugogodišnje radno iskustvo u oblasti radnog prava i socijalnog osiguranja. Svakodnevni kontakt sa građanima koji su u potrazi za poslom ili menjaju radno mesto pružio mu je uvid u probleme sa kojima se uglavnom susreću. Siguran je da njegovo lično profesionalno iskustvo može da pomogne u pronalaženju odgovora na pitanja koja kandidati na sajtu najčešće postavljaju

Tekstovi iz iste kategorije

Trudničko bolovanje za preduzetnice

Prava osoba sa invaliditetom u oblasti radnih odnosa
Prijavi se i postavi komentar

(470) komentari

Natasa Bozovic 02. 04. 2019.

Postovani,

Interesuje me da li moj muz koji je u stalnom radnom odnosu ima pravo na odsustvo radi nege deteta (beba 4 meseca) a ja nisam u radnom odnosu? Ako ima, koliko traje i koliko je placeno(da li ulaze topli obrok i putni troskovi)?

Ako bi mogli da mi odgovorite i na jos jedno pitanje:

Ako bih ja dobila posao u inostranstvu da li u tom slucaju moj muz moze sa mojim ugovorom za stalno dobiti odsustvo radi nege deteta?

Unapred hvala

S postovanjem,
Natasa

    Milan Predojevic 12. 04. 2019.

    Poštovana Nataša
    Nisam potpuno siguran da sam razumeo pitanje, pa ću odgovpriti za obe varijante: Ako se Vaše pitanje odnosi na isplatu drugog dela porodiljskog (onog dela koji počinje da se isplaćuje nakon što dete navrši tri meseca života), odgovor je sledeći:Da bi otac deteta preuzeo isplatu porodiljskog, majka mora da bude u radnom odnosu. Od momenta kada otac preume isplatu porodiljskog, majka mora da se vrati na posao. Prema tome, ako niste zaposleni, Vaš muž ne bi mao pravo na porodiljsko. Ne bi ga imao ni u slučaju Vašeg zaposlenja u inostranstvu. Ako se Vaše pitanje odnosi na bolovanje zbog nege deteta, u tom slučaju biste i Vi i u suprug morali biti prijavljeni na socijalno osiguranje kao lIca u radnom odnosu, da bi jedan od roditelja imao pravo na bolovanje radi nege deteta. Dakle i u ovom slučaju, a pošto Vi niste prijavljeni na socijalno osiguranje kao radno angažovano lice, Vaš suprug nema pravo na bolovanje.
    Pozdrav

Aleksandra Mijović 26. 03. 2019.

Poštovani Milane,

Krajem aprila mi ističe porodiljsko, ukoliko narednih 6 meseci budem u radnom odnosu, dogodi se trudnoća i otvorim trudničko bolovanje (radi održavanja) i nastavim porodiljsko, od kog momenta se meni obračunava naknada za porodiljsko? Da li se gleda 18m u nazad od prestanka rada (odnosno otvaranja trudničkog)? I koliko sam razumela u tom slučaju ulazi u obračun prethodno porodiljsko? Tako da po ovome bih imala za tih 18 primanja za taj obračun.

A tokom tog novog trudničkog obračunavaju mi se tri poslednje primljene plate?

Unapred zahvalna

    Milan Predojevic 28. 03. 2019.

    Poštovana Aleksandra
    Ukoliko narednih 6 meseci budete u radnom odnosu, dogodi se trudnoća i otvorite trudničko bolovanje (radi održavanja) i nastavite porodiljsko, naknada za porodiljsko se obračunava od momenta otvaraja trudničkog bolovanja. Dakle, gleda se 18 meseci u nazad od prestanka rada (odnosno otvaranja trudničkog). U tom slučaju ulazi u obračun prethodno porodiljsko. Tokom tog novog trudničkog kod obračuna osnovice računaju se tri poslednje primljene plate.
    Pozdrav

Danijela Gvozdenov 25. 03. 2019.

Postovani,

Nedelju dana nakon svadbe mi je urucen otkaz- tacnije potpisala sam sporazumni otkaz,koji su mi urucili taj dan.U firmi sam radila na neodredjeno preko 2.god.U sporazumnom otkazu koji sam potpisala 11.03.2019.stoji da cu biti u radnom odnosu do 30.05.Od 11.03. ne idem na posao ali cu platu dobijati kao da idem do 15og juna.Zanima me sta se desava ako ja do 30.05.ostanem u drugom stanju?Sta se u tom slucaju desava sa otkazom i da li imam pravo da odem na trudnicko?Ko to posle preuzima, da li preuzima drzava,jer ja imam 18 meseci u kontinuitetu?

    Milan Predojevic 28. 03. 2019.

    Poštovana Danijela
    Prema Zakonu o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, a zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme, isti se produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.
    Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti trudnoće ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa. Dakle-Zakon štiti od otkaza, a Vi ste potpisali sporazum o prestanku radnog odnosa. Ukoliko ostanete u drugom stanju, najbolje je da pokušate da kod poslodavca stavite van snage sporazum o prestanku radnog odnosa. Uopše, ne treba potpisivati akte o izjavama volje koji ne odražavaju Vaš stav, odnosno koji ne odgovaraju Vašoj volji. Ukoliko se ne radi o sporazumu o prestanku radnog odnosa, već o nameri poslodavca da radni odnos raskine, ne treba potpisivati sporazum o prestanku radnog odnosa jer sporazuma i nema, to jest nema saglasnih volja dve strane, već samo volja poslodavca da radni odnos prestane.
    Pozdrav

Ivan Grncarevic 24. 03. 2019.

Poštovani,
Bila sam u stalnom radnom odnosu više od 3,5 god. Ostala sam u drugom stanju 2018 i regularno primala trudnicko bolovanje. Situacija je sledeca:19.11.2018 otvorila sam porodiljsko bolovanje. Porodila sam se 31.12.2018, međutim moj poslodavac ovog meseca marta prestaje sa radom i gasi sve račune. Zanima me kako cu i da li cu primati porodiljsko bolovanje jer to ide preko ministarstva.Imam kod sebe rešenje o porodiljskom bolovanju do 19.11.2019.Kome treba da se obratim, odnosno šta dalje!?
Unapred hvala na odgovoru!

    Milan Predojevic 12. 04. 2019.

    Poštovana
    Radi ostvarivanja prava, nakon prestanka radnog odnosa zbog prestanka rada poslodavca, u roku od 30 dana javite se filijali Nacionalne službe za zapošljavanja sa ličnim dokumentom, aktom o prestanku radnog odnosa, rešenjem o porodiljskom i diplomom o završenom školovanju.
    Pozdrav

Sonja Jovanović 24. 03. 2019.

Poštovani,

Potrebna mi je Vaša pomoć, trenutno sam na porodiljskom bolovanju koje ističe 01.07.2019. gode, iznos koji primam je 30.000 dinara, pre toga sam bila na trudničkom bolovanju i iznos koji sam primala je bio 40.000 dinara, zanima me ukoliko ponovo ostanem trudna i otvorim trudničko bolovanje pa porodiljsko koliki ću iznos dobijati za trudničko, a koliki za porodiljko? Unapred zahvalna

    Milan Predojevic 28. 03. 2019.

    Poštovana Sonja
    U Vašem slučaju bračun osnovice naknade zarade, odnosno naknade plate, vrši organ uprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće (trudničkog bolovanja koje biste otvorili). Uzela bi se u obzir visina osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate, za poslednjih 18 meseci koji prethode trudničkom bolovanju. Ovde bi se računala naknada tokom porodiljskog sa prethodnim detetom, ali trudničko bolovanje se ne uzima u obzir kod izračunavanja osnovice. Za obračun trudničkog uzimaju se poslednja tri primanja koja ste imali pre meseca u kojem ste otvorili trudničko bolovanje.
    Pozdrav

Maja Djordjevic 23. 03. 2019.

Pozdrav.
Radila sam u firmi 3 meseca, potom otisla na trudnicko a kasnije i na porodiljsko. U medjuvremenu, komisija mi je 2 puta produzavala bolovanje radi nege deteta. 1.oktobra otvaram novo trudnicko, bez prekida. Zanima me kako se obracunava sada moja plata na drugom porodiljskom, koje pocinje 28.marta? Da li u prosek ulazi i prvo bolovanje ili samo ona 3 meseca aktivnog rada?
Hvala!

    Milan Predojevic 28. 03. 2019.

    Poštovana Majo
    Obračun osnovice naknade zarade, odnosno naknade plate, vrši organ uprave na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. S obzirom da Vi koristite odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, uzeće se u obzir visina osnovice na koju su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, odnosno plate, za poslednjih 18 meseci koji prethode 01. oktobru. Ako u tih 18 meseci ulazi i trudničko bolovanje sa prethodnim detetom-ono neće ući u osnovicu, jer se ono, za razliku od naknade tokom prethodnog porodiljskog odsustva, ne uzima u obzir.
    Pozdrav

Ivana Ivanovic 22. 03. 2019.

Otvoreno mi je porodiljsko 12.3.2019. koje sam odmah predala u firmi.iz firme mi je stiglo resenje 22.3.2019. koje treba dalje da predam dalje sa ostalom dokumentacijom kija se trazi…… Kad mogu da ocekujem uplatu i kako to sad ide….koliko se ceka to resenje

    Milan Predojevic 28. 03. 2019.

    Poštovana Ivana
    Obračun i isplatu naknade zarade, odnosno naknade plate, a na osnovu donetih rešenja, ministarstvo nadležno za socijalna pitanja vrši mesečno, do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.
    Pozdrav

Tamara Čprljaković 15. 03. 2019.

Poštovani, interesu je me na koji način će mi biti obračunata naknada za porodiljsko bolovanje, a situacija je sledeća: do marta 2018 godine primala sam zaradu, od marta 2018 godine naknadu zarade jer sam bila na „običnom“ bolovanju (zbog bolesti)koje je trajalo do avgusta 2018,kada mi je prestao radni odnos. potom od septembra 2018 primala novčanu naknadu zbog nezaposlenosti zaključno sa novembrom 2018, a od decembra do danas zaradu jer sam ponovo zaposlena. Sada otvaram trudničko, pa me interesuje šta će mi od prethodnih primanja ući u prosek za obračun porodiljkog?

    Milan Predojevic 28. 03. 2019.

    Poštovana Tamara
    U prosek će Vam ući sve što ste naveli, osim novčane naknade za nezaposlena lica.
    Pozdrav!

      Tamara Čprljaković 05. 04. 2019.

      Hvala na odgovoru, ali Vas moram ispraviti. Dok sam čekala na Vaš odgovor raspitala sam se u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu i dobila odgovor da sve od navedenog ulazi u prosek, na naknadu u slučaju nezaposlenosti takodje su mi bili obračunati porezi i doprinosi (tekao mi je staž za to vreme) tako da i to uslazi u osnovicu.

        Milan Predojevic 05. 04. 2019.

        Poštovana Tamara
        Po meni, a raspitao sam se i u lokalnoj samoupravi koja je za to nadležna, novčana naknada za vreme nezaposlenosti ne ulazi u osnovicu. Ovo zbog sledeće zakonske odredbe: „Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, za lica iz člana 12. ovog zakona, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade“. Novčana naknada za vreme nezaposlenosti ne može da se svrsta u primanja koja imaju karakter zarade, te se zbog toga ne može smatrati primanjem koje bi ušlo u osnovicu. Moguće je da praksa rada lokalnih samouprava još uvek nije ujednačena.
        Pozdrav

Dragica Ristovic 13. 03. 2019.

Postovani Milane,
da li u prosek od 18 meseci ulaze bruto ili neto uplate poslodavca?
Hvala

    Milan Predojevic 22. 03. 2019.

    Poštovana Dragice
    S obzirom da tokom porodiljskog imate pravo i na uplatu doprinosa za socijalno osiguranje, izvesno je reč o bruto zaradi.
    Pozdrav

Milena Lazic 11. 03. 2019.

Postovani,zaposlena sam bila kod poslodavca nekih 6 meseci i odmah sam otisla na porodiljsko sa 3 detetom ,po isteku porodiljskog sam bila u radnom odnosu 3 meseca a onda otisla na trudnicko nekih 4 meseca i porodila se pre par dana tako da sam od 05.02 ove godine opet na porodiljskom interesuje me koliko ce mi biti trudnicko i porodiljsko jer mi nije jasno sta sve ulazi i racuna se .bila sam prijavljena na neki minimalac od nekih 24000.
pozdrav

    Milan Predojevic 22. 03. 2019.

    Poštovana Milena
    S obzirom da Vam je porodiljsko sa trećim detetom trajalo 24 meseca, izvesno ćete imati 18 prihoda koji se uzimaju u obzir kod obračuna porodiljskog sa četvrtim detetom. Konkretno, u osnovicu će ući tri zarade koje ste ostvarili nakon završetka prethodnog porodiljskog, kao i poslednjih 15 meseci naknade tokom porodiljskog sa trećim detetom.
    Pozdrav.

Dragana Kovac-Markovic 08. 03. 2019.

Poštovani koliko traje porodiljsko bolovanje za drugo dijete? Hvala

    Milan Predojevic 27. 03. 2019.

    Poštovana
    Traje godnu dana.
    Pozdrav

Dragana Kovac-Markovic 08. 03. 2019.

Poštovani, koliko traje porodiljsko bolovanje za drugo dijete? Hvala

    Milan Predojevic 22. 03. 2019.

    Poštovana Dragana
    Porodiljsko bolovanje za drugo dete traje isto koliko i za prvo-dakle 12 meseci.
    Pozdrav

Kristina Salkanovic 07. 03. 2019.

postovanje,na putu je trece dete,ali prvo dvoje je iz predhodnog braka,muzevog,koji zive sa nama i staratelji smo,da li prijavljujem tada prvo ili trece dete,hvala

    Kristina Salkanovic 07. 03. 2019.

    sad sam tek video odgovor,od pre neki dan,hvala

Marijana Sunđi 07. 03. 2019.

Postovani,ne razumem kolika ce mi biti novcana naknada ukoliko na porodiljsko nadovezem trudnicko bolovanje? Inace imam ugovor na neodredjeno kod istog preduzetnika unazad 6 godina. Da li ce mi plata biti umanjena za onoliko meseci kolo sam imala otvoreno prvo trudnicko bolovanje (5 meseci) ili cu i dalje dobijati ceo iznos minimalne zarade tokom novog trudnickog, porodiljskog i odsustva radi nege deteta? Molim vas da mi rastumacite nov zakon u ovom slucaju.
Srdacan pozdrav.

    Milan Predojevic 22. 03. 2019.

    Poštovana Marijana
    Plata Vam neće biti umanjena, i dalje ćete dobijati ceo iznos minimalne zarade. Ukoliko nakon porodiljskog otvorite trudničko bolovanje sa narednim detetom, uzeće se u obzir sva primanja koja ste imali u 18 meseci koji prethode novom trudničkom, uključujući tu i naknadu tokom porodiljskg sa prethodnim detetom.
    Pozdrav!

Kristina Salkanovic 05. 03. 2019.

zena sad treba da se porodi,nama je to prvo dete,ali iz prethodnog braka imam dvoje dece,koje zive sa nama,da li se tad prijavljuje trece dete ili prvo?

    Milan Predojevic 07. 03. 2019.

    Poštovani
    Vašoj supruzi je prvo dete i u skladu sa tim će ostvarivati pravo na novčanu naknadu tokom porodiljskog odsustva.
    Pozdrav.

Andjelina Vujacic 22. 02. 2019.

Pocela sam da radim u jednoj privatnoj firmi pre tacno mesec dana,od 1.marta cu biti prijavljena za stalno.Saznala sam pre 2 dana da sam trudna,na sta mogu da racunam?Termin mi je u oktobru,da li mogu da racunam na naknadu nakon porodjaja? Hvala unapred

    Milan Predojevic 04. 03. 2019.

    Poštovana
    Imaćete pravo na naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva, ali će u osnovicu za obračun ući samo onoliko meseci koliko ste radili pre nego što prestanete sa radom zbog trudnoće. Kada se sve Vaše zarade saberu, podeliće se sa 18 (bez obzira što je evidentno da nećete imati 18 meseci rada) i tako će se dobiti osnovica za obračun.
    Pozdrav.

85e204c12463096900477bcd7e58899e 22. 02. 2019.

Poštovani, od 2012. godine radim u drzavnoj firmi na određeno vreme sa zakonskim prekidima od 30 dana. Poslednji prekid posle 10 meseci rada bio je 31.12. 2018. godine. Za januar 2019. godine primila sam novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti preko NSZ. Potom sam u istoj firmi prijavljena 06.02.2019. godine opet na određeno, da bih nekoliko dana kanije saznala da sam trudna. Na porodiljsko bolovanje ću otići 06.09.2019. godine. Interesuje me, da li će u obračun porodiljskog odsustva ući samo meseci u kojima sam primala zaradu posle nove prijave u februaru ove godine ili pak svih 18 meseci pre otvaranja porodiljskog u kojima sam imala uplate dopinosa na zaradu (dakle i onih 10 meseci pre poslednjeg prekida radnog odnosa)? Unapred zahvaljujem. Sračan pozdrav!

    Milan Predojevic 22. 02. 2019.

    Poštovana Danka
    U obračun porodiljskog odsustva ući će svih 18 meseci pre otvaranja porodiljskog u kojima ste imali uplate dopinosa za socijalno osiguranje na zaradu (dakle i onih 10 meseci pre poslednjeg prekida radnog odnosa.
    Sračan pozdrav!

Irena B. 20. 02. 2019.

Postovani,

Za vreme trudnickog mi je stigla zabrana zarade od izvrsitelja na 2/3 zarade za dug prema banci. Zanima me posto se porodiljsko uplacuje direktno na racun porodilje da li sam zasticena od naplate za vreme porodiljskog. Napominjem da nemam pravo na roditeljaki niti ikakve dodatke jer je u pitanju rodjenje 5. Deteta. Hvala.

Ivana

    Milan Predojevic 04. 03. 2019.

    Poštovana
    Pitanje se ne odnosi na primenu Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, već na primenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Najbolje je da se o ovome informišete kod poslodavca i izvršitelja, ali izvesno je sledeće:Zakon o izvršenju i obezbeđenju nije uvrstio naknadu zarade među primanja koja ne mogu biti predmet izvršenja. Izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarade, odnosno naknadi plate i penziji može da se sprovede u visini do dve trećine zarade, naknade zarade, plate, naknade plate i penzije, odnosno do njihove polovine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Imajući u vidu navedeno, naknada zarade nije izuzeta od izvršenja.
    Pozdrav.

Nedeljka Perisic 14. 02. 2019.

Poštovani,
Molim vas da mi kažete da li u prosek za porodiljsko ulaze i honorari koje sam dobila radeći po ugovoru o delu za drugu firmu, a ne onu u kojoj sam zaposlena? Svi porezi i doprinosi su uredno plaćeni. Hvala, Neda

    Milan Predojevic 22. 02. 2019.

    Poštovana Nedeljka
    U prosek ulaze svi prihodi u poslednjih 18 meseci, na koje su plaćeni doprinosi za socijalno osigiuranje, bez obzira na činjenicu da se radi o prihodima ostvarenim kod drugog poslodavca, a ne kod onog kod koga ste trenutno u radnom odnosu.
    Pozdrav

Bojana Savicic 13. 02. 2019.

Pozdrav Milane,

Od 01.09.2016 sam konstantno u radnom odnosu. Pravo na trudnicko bolovanje ostvarujem krajem Jula 2019. Planiram da podnesem svu potrebnu dokumentaciju za novcanu naknadu cim se za to ostvare uslovi, i da otputujem u Avgustu u Inostranstvo gde bih se i porodila. Interesuje me da li cu imati pravo na naknadu za vreme porodiljskog odsustva ako se porodim u inostranstvu, i bebu prijavim u diplomatsko konzularnom predstavnistvu u drzavi u kojoj se porodim?

    Milan Predojevic 14. 02. 2019.

    Poštovana Bojana
    Imaćete pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva ako se porodite u inostranstvu i bebu prijavite u diplomatskom predstavništvu Republike Srbije u toj državi. Činjenica porođaja u stranoj državi ne utiče na ostvarivanje prava na naknadu zarade tokom porodiljskog odsustva.
    Pozdrav

Milan Predojevic 07. 02. 2019.

Poštovana Anđela
Sve naknade koje ste primali kod oba poslodavca ući će u prosek. Naknada od Nacionalne službe za zapošljavanje se ne uzima u obzir. Lokalnoj samoupravi nećete morate da dostavljate potvrde o zaradi od svojih poslodavaca jer ima mogućnost da službenim putem izvrši uvid u te podatke.
Pozdrav!

Milan Predojevic 07. 02. 2019.

Poštovana Ana
Zahtev se podnosi lokalnoj samoupravi. Potrebno je da se kod Uprave Grada Beograda, tačnije kod stručne službe koja se bavi ostvarivanjem prava na porodiljsko odsustvo, obratite zahtevom. Na sajtu http://www.beograd.rs možete preuzeti obrasce.
Pozdrav

Milena Cvetanović 06. 02. 2019.

Zdravo,
Bila sam zaposlena u Bosni 4 godine, udala sam se u Srbiju i 1.10. sam se odjavila u Bosni a prijavila u Srbiji, dakle nema prekida u radnom odnosu. Sada sam trudna, zanima me koliko cu ja dobijati na trudnicom, da li se racuna radni odnos iz druge drzave posto je u kontinuitetu ili ce mi ova drzava obracunati samo od 1.10. koliko sam u Srbiji?

    Milan Predojevic 14. 02. 2019.

    Poštovana Milena
    Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade. Pošto na primanja u BiH nisu plaćeni doprinosi u Republici Srbiji, mišljenja sam da se ti prihodi ne uzimaju u obzir.
    Pozdrav!

      Milena Cvetanović 16. 02. 2019.

      Hvala Vam. Dakle računa se kao da radim 5-6 mjeseci,sto znači da ću nakon porodjaja primati 10.000 dinara. Jadne li države gdje sam ja došla.
      Pozdrav.

Slavko Štimac 06. 02. 2019.

Poštovani,

interesuje me da li otac ima pravo na ostale naknade, u koliko preuzme na sebe negu deteta, nakon isteka porodiljskog od 4 mesesa?
Pravo na naknadu od zarada je ostvareno.
Konkretno, u pitanju je preduzetništvo. Majka je imala to pravo, i ukinuto je nakon prelaska nege na oca, a ocu, nakon podnošenja zahteva stigla je odbijenica u kojoj se obrazlaže da otac nema pravo na to.

Unapred se zahvaljujem!

Marija Filipovic 30. 01. 2019.

Poštovani,

Čitam pitanja i Vaše odgovore, jer me zanima ova tema.
Odgovorili ste gospodinu Goranu Grujinu da „prvo ne postoji stari zakon po kojem je trudničko ili porodiljsko 60 % od osnovice. Porodiljsko je oduvek 100%, a i trudničko već nekoliko godina unazad.“
A u tekstu koji ste iznad Vi napisali rekli ste da je po starom Zakonu važilo sledeće: „Za lica koja su bila u radnom odnosu manje od 12 meseci, odnosno koja su samostalno obavljala delatnost manje od 12 meseci, za mesece koji nedostaju uzimalo ce 50% prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike. Ovako utvrđen pun iznos naknade zarade pripadao je zaposlenim licima i preduzetnicama pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog prava bila u radnom odnosu, odnosno samostalno obavljala delatnost, više od šest meseci neprekidno. Ukoliko su porodilje radile tri do šest meseci neprekidno pre početka porodiljskog odsustva, pripadalo im je 60%, a za manje od tri meseca 30% od proseka unazad 12 meseci pre porodiljskog odsustva.

S poštovanjem,

    Milan Predojevic 07. 02. 2019.

    Poštovana
    Odgovor se odnosio na konretno pitanje. Naime, u praksi su bile retke situacije da je neko imao manje od 12 meseci staža pre porodiljskog odsustva (prijava u radni odnos bi obično usledila ubrzo nakon što se sazna za trudnoću), te je u tom smislu bila konstatacija da je porodiljsko oduvek 100%.
    Pozdrav!

Tanja Jovanov Krivokuca 29. 01. 2019.

Postovani, molim Vas za odgovor. S obzirom da mi porodiljsko treba otpoceti 22.3.2019. Interesuje me kako treba izgledati resenje poslodavca koje mi on treba izdati? Da li se ono izdaje u jednom dokumentu u glasi Resenje o porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta, ili ce mi poslodavac prvo izdati resenje o koriscenju porodiljskog 22.3.pa tek za tri meseca (fakticki kada se budem porodila i saznamo tacan datum porodjaja) izdati resenje o koriscenju odsustva sa rada radi nege detete u trajanju od devet meseci? Hvala unapred, Tanja

    Milan Predojevic 07. 02. 2019.

    Poštovana Tanja
    Praksa je da poslodavac donosi jedno rešenje kojim će biti obuhvaćeno i porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta.
    Pozdrav!

Milan Predojevic 29. 01. 2019.

Poštovani
U novoj firmi ne mora da bude u radnom odnosu 18 meseci. U osnovicu kod obračuna novog porodiljskog ući će i svi meseci rada, odnosno porodiljskog koji su ostvareni kod prethodnog oslodavca.
Pozdrav

Milan Predojevic 29. 01. 2019.

Poštovani
Ukoliko se u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa na određeno vreme podnese dokaz da je nastupila trudnoća, poslodavac je u obavezi da po sili zakona sklopi novi ugovor o radu koji će biti na snazi najmanje do isteka porodiljskog odsustva.
Pozdrav

Dejan Djusic 27. 01. 2019.

Postovani,
radim u drzavnoj firmi 5 godina na neodredjeno.Juce sam otvorila porodiljsko.Moja firma ne placa poreze i doprinose uredno tako da su sve zene koje su predale dokumenta za pravo naknade za porodiljsko , dobile resenja na 700din toliko primaju mesecno.Firma im je sa zakasnjenjem od dva tri meseca od dana predaje dokumentacije uplatila naknadno poreze i doprinose samo za tih par zena ali se i dalje nista ne dogadja.Moje pitanje glasi da li prilikom provere dokumentacije u sekretarijatu proveru vrse za mene kao jedinku ili celu firmu.Ovo mi je jako bitno kako bih izvrsila pritisak da mi firma prvo uplate poreze i doprinose pa da predam dokumenta u sekretarijatu,kako bih bila uredna.Hvala

    Milan Predojevic 07. 02. 2019.

    Poštovani Dejane
    Zakonska odredba je sledeća:
    Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.
    Imajući u vidu navedeno, sabiraju se samo one mesečne osnovice na koje su plaćeni doprinosi i to se odnosi samo na Vaša primanja.
    Pozdrav

Aleksandra Gligorijević 26. 01. 2019.

Poštovani,zaposlena sam od 26 decembra 2017, da bi posle 2,5 meseca otvorila bolovanje zbog rizicne trudnoce.POrodiljsko osustvo je trajalo do 18 juna 2018 kada sam produzila bolovanje zbog posebne nege deteta jer je rodjeno u 36 nedelji na jos 2 meseca. Tako da mi je radni odnos prekinut 18 avgusta i tada sam stupila na biro rada gde sam bila mozda manje od mesec dana i primila naknadu za taj period.A ona 17 sep pocela sa radom u drugoj firmi i nedugo zatim saznala da sam u drugom stanju, jos uvek radim iako mi je rizicna trudnoca. Pa me interesuje da li se meni bilo sta racuna jer ne bih da rizikujem sa daljim radom i ugrozim trudnocu. HVALA

    Milan Predojevic 07. 02. 2019.

    Poštovana Aleksandra
    Primanja koja ste ostvarili kod oba poslodavca, a ulaze u 18 meseci koji prethode mesecu prekida rada zbog trudnoće, ući će u obračun osnovice. Naknada tokom porodiljskog odsustva sa prethodnim detetom takođe ulazi u osnovicu. Ne uzima se u obzir naknada od Nacionalne službe za zapošljavanje.
    Pozdrav!